Џакарта
Џакарта | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Индонезија |
Провинција | Посебна престоничка територија Џакарта[4] |
Основан | 1527.[5] |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 9.607.787[6] |
— густина | 16.667 ст./km2 |
Агломерација | 24.094.000 |
Географске карактеристике | |
Координате | 6° 10′ 45″ Ј; 106° 49′ 50″ И / 6.179033° Ј; 106.830678° И |
Апс. висина | 8 m |
Површина | 664 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Анис Басведан |
Поштански број | 10110–14540, 19110–19130 |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака | B |
Веб-сајт | |
jakarta.go.id |
Џакарта (инд. Jakarta, раније Батавија, Сунда Келапа, Ђакарта) главни је и највећи град Индонезије. У граду живи 10.075.310 становника (2014),[7][8] а у градској агломерацији око 30.214.303 становника.[9] Пословне могућности Џакарте, као и могућности понуде вишег животног стандарда, привлаче мигранте са целог индонежанског архипелага, чинећи град епицентром многих заједница и култура.[10]
Копнена површина града је 664 km², са воденим површинама 740.28 km². Град се налази у северозападном делу острва Јава.[11] Званични назив града је Посебна престоничка територија Џакарта, Daerah Khusus Ibukota Jakarta или скраћено DKI Jakarta. Џакарта по броју становника спада у групу од 50 највећих градова на свету.
Успостављен у четвртом веку као Сунда Келапа, град је постао важна трговачка лука за Сунда краљевсто. Он је био де факто престоница Холандске Индије, која је била позната као Батавија у то време. Град је тренутно седиште ASEAN секретаријата као и важних финансијских институција, као што је Банка Индонезије, Индонезијска берза, и корпорационо је седиште бројних индонезијских компанија и међународних корпорација. Од 2017, шест Forbes Global 2000 компанија има седиште у овом граду.[12] Град је исто тако дом за две од Fortune 500 компанија у 2016.[13]
Џакарта је наведена као један од Алфа глобалних градова у извештају из 2016. агенције Глобализација и свјетска истраживачка мрежа (GaWC).[14] На бази глобалног метро монитора агенције Brookings Institution, у 2014. години је бруто домаћи производ Џакарте био процењен на 321,3 америчких долара милијарди[15] и економски раст је био рангиран на 34. месту међу 200 највећих градова на свету.[16] Џакарта је расла брже од Куала Лумпура, Пекинга, и Бангкока.[17]
Историја
[уреди | уреди извор]Град је основан почетком 16. века као Сунда Калепа. Године 1527, град се налазио под влашћу султаната Бантам када је и добио име Џакарта.
Крајем 16. века на Јаву долазе Холанђани који су 1619. години освојили град и основали тврђаву Батавија (Batavia). Јак земљотрес је уништио град 1699. године.
У периоду од 1942. до 1945. године градом су владали Јапанци. После Другог светског рата, иако је Индонезија прогласила независност, град је заузела Холандија. Тек 1949. године град је враћен у састав Индонезије и постао њена престоница.[11]
Имена и етимологија
[уреди | уреди извор]Џакарта је била дом за више насеља и њихова респективна имена су:
- Сунда Келапа (397–1527),
- Јајакарта (1527–1619),
- Батавија (1619–1942),
- Дјакарта (1942–1972), и
- Џакарта (1972–садашњост).
Њено садашње име је изведено из речи Jayakarta. Порекло ове речи се може пратити до старог јаванског језика и ултиматно до Санскритског језика; जय jaya (победнички)[18] и कृत krta (остварен, стечен),[19] те се стога Jayakarta преводи као „победнички акт“, „комплетан чин“, или „комплетна победа“.
Надимак Џакарте је Биг Дуријан, по трновитом локалном воћу јаког мириса,[1] пошто се на град гледа као на индонезијски еквивалент америчког Њујорка (Велике јабуке).[20] У колонијалној ери, град је исто тако био познат као Koningin van het Oosten (Краљица Оријента), иницијално у 17. веку по урбаној лепоти канала Батавијског центра, палатама и уређеном распореду града.[21] Након експанзије на југ у 19. веку, надимак је у већој мери постао ацоциран са предграђима (нпр. Ментенг и области око трга Мердека ), са њиховим широким улицама, многобројим зеленим областима и вилама.[22]
Географија
[уреди | уреди извор]Град лежи на северозападу острва Јава на ушћу реке Ци Ливунг у Јавански залив који је део Јаванског мора, на површини од 662 km² земљишта те 6977 km² водене површине.[11] Уз Дили једини је азијски главни град који се налази на јужној хемисфери.
Град Џакарта има изразито неповољан положај што се тиче надморске висине која се креће од -2 метра (испод нивоа мора) до неких 50 m надморске висине са просечном надморском висином од 8 m. Док је јужни део града брежуљкаст око 40% површине северног дела града који је поприлично раван налази се испод нивоа мора, што за време великих киша ствара проблеме са одводом воде. Уз реку Ци Ливунг која раздваја град на западни и источни део, градом теку и Песанграхан, те Сунтер. Уз све проблеме са одводном град Џакарта, због оптерећења на земљиште које ствара, тоне просечно годишње између 5 и 10 cm а у северном делу и до 20 cm. Град годинама улаже у заштитне баријере и друга решења да би се контролисала претња од продора мора у град на подручја са негативном надморском висином.
Клима
[уреди | уреди извор]Град Џакарта се налази на подручју тропске монсунске климе са изразитим кишним монсунским раздобљем те изразито сушним раздобљем времена током климатолошке године.
Кишно раздобље траје дужи део године од новембра па до маја са врхунцем сезоне у јануару и фебруару, те у том раздобљу просечно падне око 299,7 mm кише по метру квадратном.
Клима аеродрома Халим Перданакусума, Џакарта, Индонезија (температура: 1924–1994, преципитација: 1931–1994) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 33,3 (91,9) |
32,8 (91) |
33,3 (91,9) |
33,3 (91,9) |
33,3 (91,9) |
33,3 (91,9) |
34,4 (93,9) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
33,9 (93) |
35,6 (96,1) |
Максимум, °C (°F) | 28,9 (84) |
28,9 (84) |
29,4 (84,9) |
30,0 (86) |
30,6 (87,1) |
30,0 (86) |
30,0 (86) |
30,6 (87,1) |
31,1 (88) |
31,1 (88) |
30,6 (87,1) |
29,4 (84,9) |
30,1 (86,2) |
Просек, °C (°F) | 26,1 (79) |
26,1 (79) |
26,4 (79,5) |
27,0 (80,6) |
27,2 (81) |
26,7 (80,1) |
26,4 (79,5) |
26,7 (80,1) |
27,0 (80,6) |
27,2 (81) |
27,0 (80,6) |
26,4 (79,5) |
26,7 (80,1) |
Минимум, °C (°F) | 23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
23,9 (75) |
23,9 (75) |
23,3 (73,9) |
22,8 (73) |
22,8 (73) |
22,8 (73) |
23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
23,3 (73,9) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 20,6 (69,1) |
20,6 (69,1) |
20,6 (69,1) |
20,6 (69,1) |
21,1 (70) |
19,4 (66,9) |
19,4 (66,9) |
19,4 (66,9) |
18,9 (66) |
20,6 (69,1) |
20,0 (68) |
19,4 (66,9) |
18,9 (66) |
Количина кише, mm (in) | 300,7 (11,839) |
294,7 (11,602) |
210,8 (8,299) |
147,3 (5,799) |
132,1 (5,201) |
96,5 (3,799) |
63,5 (2,5) |
43,2 (1,701) |
66,0 (2,598) |
110,8 (4,362) |
142,2 (5,598) |
208,2 (8,197) |
1,816 (71,495) |
Дани са кишом | 24 | 23 | 19 | 15 | 12 | 9 | 6 | 5 | 6 | 10 | 14 | 18 | 161 |
Релативна влажност, % | 85 | 85 | 83 | 82 | 82 | 81 | 78 | 76 | 75 | 77 | 81 | 82 | 80,6 |
Сунчани сати — месечни просек | 189 | 182 | 239 | 255 | 260 | 255 | 282 | 295 | 288 | 279 | 231 | 220 | 2.975 |
Извор #1: Sistema de Clasificación Bioclimática Mundial[23] | |||||||||||||
Извор #2: Danish Meteorological Institute (humidity and sun only)[24] |
Климатски подаци Џакарте | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Месец | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
Просечна температура мора °C (°F) | 28,0 (82,0) |
28,0 (82,0) |
29,0 (84,0) |
30,0 (86,0) |
30,0 (86,0) |
29,0 (84,0) |
29,0 (84,0) |
29,0 (84,0) |
29,0 (84,0) |
29,0 (84,0) |
29,0 (84,0) |
29,0 (84,0) |
29,0 (84,0) |
Средњи дневни сати | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 | 12,0 |
Просечни Ултраљубичасти индекс | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11 | 10 | 10 | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 11+ | 10.8 |
Source: Weather Atlas[25] |
Становништво
[уреди | уреди извор]1971. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
---|---|---|---|---|
4.546.492 | 6.503.449 | 8.259.639 | 8.384.853 | 9.588.198 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Џакарта је потписала уговоре од градском партнерству са низом градова, један од којих је Казабланка, највећи град Марока, што је потписано 21. септембра 1990. Да би се промовисало пријатељство између два града, Jalan Casablanca, једна од главних авенија позната по својим трговачким и пословним центрима у јужној Џакарти, је именована по мароканском партнерском граду. Тренутно у Казабланци нема улици именоване по Џакарти, међутим у Рабату, престоници Марока, постоји авенија која је названа по Сукарну, индонезијском првом председнику, да би се обележила његова посета 1960. године, и као знак пријатељства.[26]
Такође у оквиру програма кооперације градова, Џакарта је успоставила партнерство са Ротердамом у Холандији, посебно у погледу интегрисаног управљања урбаним водама, укључујући развој капацитета и размену знања.[27] Овај вид кооперације се остварује превасходно зато што Џакарта и Ротердам имају сличне проблеме; оба града леже на ниској низији подложној поплавама. Осим тога неке од њихових области су испод нивоа мора, што чини систем за урбано дренирање путем канала, брана и пумпи виталном компонентом одржавања града. Џакарта је заинтересована за примену Ротердамске стручности и искуства у управљању водама.
|
|
|
|
Туристичке атракције
[уреди | уреди извор]- Стари град
- Трг Слободе (Merdeka)
- Замак из 18. века
- Џамија Независност (Istiqlal)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Suryodiningrat, Meidyatama (22. 6. 2007). „Jakarta: A city we learn to love but never to like”. The Jakarta Post. Архивирано из оригинала 21. 2. 2008. г.
- ^ „Travel Indonesia Guide – How to appreciate the 'Big Durian' Jakarta”. Worldstepper-daworldisntenough.blogspot.com. 8. 4. 2008. Приступљено 27. 4. 2010.
- ^ Sungkar, Aulia R. (април 2012). „A Day on the J-Town”. Jetstar Magazine. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2013.
- ^ „Statistik Indonesia 2016” (на језику: Indonesian). Jakarta: Badan Pusat Statistik. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2017.
- ^ „Provinsi - Kementerian Dalam Negeri - Republik Indonesia” [Province - Ministry of Home Affairs - Republic of Indonesia] (на језику: индонежански). Ministry of Home Affairs. Архивирано из оригинала 19. 2. 2013. г. Приступљено 14. 8. 2019.
- ^ „Population of Indonesia by province 2010. Statistics Indonesia”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 21. 10. 2014.
- ^ „Data Jumlah Penduduk DKI Jakarta”. Jakarta Open Data. Pemerintah Provinsi DKI Jakarta, Dinas Kependudukan dan Catatan Sipil. 2014. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 5. 12. 2015.
- ^ „Jumlah Penduduk Provinsi DKI Jakarta”. Dinas Kependudukan dan Catatan Sipil. Архивирано из оригинала 27. 12. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2014.
- ^ Podaci o stanovništvu aglomeracije
- ^ Markus Taylor, Tales from the Big Durian, 2009
- ^ а б в „Jakarta” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 12. 11. 2016.
- ^ „Six Indonesian Companies Make Forbes Global 2000 List”.
- ^ „Fortune 500”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2019. г. Приступљено 11. 09. 2017.
- ^ „The World According to GaWC 2016”. Globalization and World Cities Study Group and Network (GaWC). Loughborough University. 31. 3. 2017. Приступљено 7. 4. 2017.
- ^ „Global city GDP 2014”. Brookings Institution. Приступљено 8. 5. 2015.
- ^ „Global Metro Monitor” (на језику: енглески). Brookings Institution. 22. 1. 2015. Приступљено 8. 10. 2016.
- ^ „Foke lebih yakin lembaga survei asing”. Waspada Online. 24. 4. 2012. Архивирано из оригинала 31. 8. 2013. г.
- ^ „jaya”. Sanskrit Dictionary. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 11. 09. 2017.
- ^ „krta”. Sanskrit Dictionary. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 11. 09. 2017.
- ^ „Sojourn in the Big Durian”. ThingsAsian. Приступљено 14. 3. 2011.
- ^ (језик: холандски) Kampen, N.F. van (1831). Geschiedenis der Nederlanders buiten Europa. pp. 291. Haarlem: De Erven François Bohn.
- ^ (језик: холандски) "Batavia zoals het weent en lacht", (17 October 1939), Het Nieuws van den Dag voor Nederlandsch-Indië. pp. 6
- ^ „Indonesia – Halim Perdanakus”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Архивирано из оригинала 15. 9. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016.
- ^ „Stations Number 96745” (PDF). Ministry of Energy, Utilities and Climate. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 26. 6. 2016.
- ^ „Jakarta, Indonesia – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ а б Veeramalla Anjaiah (30. 7. 2009). „Morocco seeks to boost business ties with RI: Envoy”. The Jakarta Post. Приступљено 14. 6. 2013.
- ^ а б „Jakarta and Rotterdam strengthen ties on urban water management”. Neso Indonesia. 16. 9. 2014. Архивирано из оригинала 7. 8. 2016. г.
- ^ „Sister Cities (States) of Tokyo – Tokyo Metropolitan Government”. Архивирано из оригинала 16. 9. 2010. г. Приступљено 9. 5. 2010.
- ^ „Sister Cities”. Beijing Municipal Government. Архивирано из оригинала 17. 01. 2010. г. Приступљено 23. 6. 2009.
- ^ а б „Weekly 5: Jakarta's sister cities”. The Jakarta Post. 6. 3. 2015.
- ^ а б в г д ђ е ж „KONI DKI Jalin Kerja Sama "Sister City" dengan 21 Kota Dunia”. Beruta Satu. 26. 6. 2014.
- ^ Seul Metropolitan Government. „International Cooperation: Sister Cities”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2007. г.
- ^ „International Cooperation: Sister Cities”. Seoul Metropolitan Government. www.seoul.go.kr. Архивирано из оригинала 10. 12. 2007. г. Приступљено 26. 1. 2008.
- ^ „Seoul -Sister Cities [via WayBackMachine]”. Seoul Metropolitan Government (archived 2012-04-25). Архивирано из оригинала 25. 3. 2012. г. Приступљено 23. 8. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж LB Ciputri Hutabarat (12. 2. 2016). „Ahok Berencana Kunjungi Pyongyang”. MetroTV News. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „About Manila: Sister Cities”. City of Manila. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2009.
- ^ „ROTTERDAM: EEN STERKINTERNATIONAAL MERK” (PDF) (PDF) (на језику: Dutch). Rotterdam, The Netherlands: City of Rotterdam. 2008. стр. 37. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 20. 3. 2015.
- ^ „Berlin – City Partnerships”. Der Regierende Bürgermeister Berlin. Архивирано из оригинала 21. 5. 2013. г. Приступљено 17. 9. 2013.
- ^ „JAKARTA BERLIN ART FESTIVAL 2014: BRINGING JAKARTA'S MULTICULTURALISM TO BERLIN”. Indonesian Embassy in Berlin. 14. 11. 2014. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „The Jakarta Post – Hungarian envoy builds new links with RI”. The Jakarta Post.
- ^ „DKI-Kairo Jalin Kerjasama Sister City”. Jakarta.go.id. 28. 1. 2016. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ Aulia Bintang Pratama (26. 1. 2016). „Ahok Kesulitan Kunjungi 21 "Sister City" Jakarta”. CNN Indonesia.
- ^ „Sister Cities of Los Angeles”. Приступљено 18. 12. 2009.
- ^ „Jakarta – Indonesia”. LOS ANGELES – JAKARTA SISTER CITY. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 11. 09. 2017.