Prvi šlezvički rat

Prvi nemačko-danski rat (engl. First Schleswig War) vođen je 1848-1850. između Nemačkog saveza i Danske za pokrajinu Šlezvig-Holštajn.

Rat

Ustanak protiv Danske

Danski kralj Frederik VII proglasio je 1848. pripajanje Šlezviga Danskoj, čime je narušio ugovor sa Nemačkim savezom o autonomiji i integritetu pokrajine Šlezvig-Holštajn. Pod uticajem revolucionarnih vrenja u Evropi, pokrajina se odlučila na oružani otpor. Formirana je privremena vlada, koja je zatražila pomoć od Prusije. Krajem marta 1848. nedovoljno opremljene snage pokrajine (oko 2.000 ljudi) upućene su pod generalom Avgustom Kronom (nem. August Krohn) ka Flensburgu radi zaštite Šlezviga, ali su ih 9. aprila danske trupe (oko 10.000 vojnika), pod generalom Hansom Hedermanom (dan. Hans Hedemann), odbacile na jug.

Pruska intervencija

Šlezvig-holštajnskim trupama, koje se stavljaju pod komandu pruskih oficira, dolaze u toku aprila u pomoć pruske i hanoveranske jedinice - ukupno oko 34.000 vojnika, pod generalom F. Vrangelom. Kod grada Šlezviga Danci su tučeni 23. aprila, ali su se, pošto je propuštena prilika da se bržom akcijom prisile na predaju, povukli na sever. Bez većih borbi, početkom maja, pruske i šlezvigholštajnske trupe prešle su dansku granicu i zauzele jugoistočni deo Jilanda i napuštenu tvrđavu Frederišu.

Dalje nadiranje nemačkih snaga sprečile su Rusija i Švedska. U junu se Švedska stavlja na stranu Danske i šalje trupe na ostrvo Fin (dan. Fyn), dok je Rusija zapretila intervencijom u korist Danske. U takvoj situaciji Prusija je posredstvom Velike Britanije povela pregovore sa Danskom. U Malmeu je 26. avgusta 1848. zaključeno primirje. Na mirovnim pregovorima u Londonu, Danska je, oslanjajući se na Rusiju, Austriju i Francusku, odbila britanski predlog da se Šlezvig odvoji od Holštajna i 26. marta 1849. prekinula primirje.

U nastavku rata, Prusija je prikupila iz država Nemačkog saveza oko 50.000 ljudi pod komandom generala Karla Pritvica (nem. Karl Prittwitz). Novi danski komandant, general Gerhard Krog (dan. Gerhard Krogh), prešao je u napad 3. aprila 1849. Sa ostrva Als iskrcao je trupe na poluostrvo Suneve (Sundeved), prešao jednim korpusom granicu i zauzeo Haderslev, a danska flota je u vodama istočno od grada Šlezviga pokušala diverzioni desant kod Ekernferdea 5 aprila. Zbog neuspeha desanta, danska vojska napustila je mostobran na poluostrvu Suneve i povukla se na ostrvo Fin.

Inicijativu su preuzele nemačke snage. U maju su trupe Šlezvig-Holštajna nastupale preko Kolina (Kolding) ka Frederiši, a pruske ka Vajleu (Vejle). Novi danski komandant, general Rije (Rye), iskoristio je nastali predah i neopaženo je prebacio noću sa Fina veći deo snaga u Frederišu, gde je 6. jula sa oko 20.000 ljudi izvršio snažan napad na šlezvig-holštajnske trupe i naneo im težak poraz.

Pruska izbačena iz rata

Taj poraz i kriza u odnosima s Austrijom, primorali su Prusiju da 10. jula zaključi mir u Berlinu, po kojem je Šlezvig stavljen pod upravu dansko-pruske komisije. Vojska Nemačkog saveza je raspuštena, a šlezvig-holštajnski korpus vraćen u Holštajn.

Ne mireći se s takvim ishodom, holštajnski patrioti, prepušteni sebi, prikupili su naredne godine oko 27.000 vojnika i pod komandom nemačkog generala F. Vilizena ušli u julu 1850. u Šlezvig. Kod Flensburga su porazili danske snage koje su se prikupljale. Ali u bici kod Idšteta 25. jula, holštajnske snage su pretrpele poraz i bile prinuđene na povlačenje do Redensburga.

Operacije na moru

Danska flota (5 linijskih brodova, 8 fregata, oko 10 korveta i aviza, 85 topovnjača na vesla i 6 parobroda), kojoj je Prusija suprotstavila samo nekoliko improvizovanih topovnjača, blokirala je maja 1848. nemačku obalu Baltičkog mora, zaplenila više trgovačkih brodova i nanela nemačkoj trgovvini veliku štetu. Danska flota podržala je napredovanje kopnenenih snaga kroz Šlezvig i prevozila trupe sa ostrva Fin na ostrvo Als, a u povlačenju vojske na sever, ka granici, sadejstvovala je u odbrambenim operacijama na ostrvu Als.

U borbama protiv neprijateljevih obalskih baterija, brodovi danske flote pretrpeli su 5. aprila 1849. kod Ekenferdea visoke gubitke. Manji okršaji na moru iste godine kod Helgolanda i Danciga, 1850. kod Nojštata (Neustadt), Kila, Hajligenhafena (Heiligenhafen) i na sprudovima Severnog mora, nisu bili značajni za ishod rata.

Posledice

Nadmoćnija danska vojska onemogućila je dalje napade holštajnkih snaga. Konvencijom u Olomucu, Prusija se odrekla svog uticaja u Šlezvig-Holštajnu. Januara 1851. raspuštena je šlezvig-holštajnska vojska i uprava nad Šlezvig-Holštajnom predata Dancima. Londonskim protokolom od 8. maja 1852, to rešenje je sankcionisano.

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 6), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1973), str. 48-49.