Северно море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Северно море
NASA NorthSea1 2.jpg
Сателистки снимак басена Северног мора
Локација Северни Атлантик
Земље басена Норвешка; Данска; Немачка; Холандија; Белгија; Француска; Уједињено Краљевство
Настанак пре 150 милиона година
Макс. дужина 580 km
Макс. ширина 970 km
Површина 750.000 km2
Прос. дубина 95 m
Макс. дубина 700 m
Запремина 94.000 km3
Салинитет 3,4 до 3,5‰
Макс. температура 17°C
Мин. температура 6°C

Северно море је ивично море Атлантског океана смештно у басену између острва Велике Британије на југозападу и западу, јужног дела Скандинавског полуострва на истоку те обала Данске, Немачке, Холандије и Белгије на југоистоку. Са Атлантским океаном је на северу повезано преко Норвешког мора, а на југу преко Ламанша док је преко Скагерака и Категата повезано са Балтичким морем на истоку.

Од севера ка југу протеже се дужином од око 970 км а у најширем делу широко је 580 км. Површина тако оивичене акваторије износи око 750.000 км². Просечна дубина је око 95 метара, а максимална до 700 метара. Салинитет му варира између 34 и 35 г/л и расте удаљавањем од обала. Због утицаја топле голфске струје његове обале се никада не мрзну. Источне и западне обале су доста разуђене што је последица утицаја ледничке ерозије док су на јужним обалама акумулиране велике наслаге глацијалних седимената. У Скандинавском делу обале планине се нагло спуштају ка мору и формирају бројне фјордове и архипелаге, а слично је и на обалама Шкотске. Западноевропски део обале је доста низак и мочваран уз бројне пешчане дине које се протежу дуж обала.

Највеће реке које се уливају у Северно море су: Лаба, Везер, Рајна, Меза, Темза.

Од давнина Северно море је имало велики привредни значај за становништво са његових обала почев од Викинга, преко Ханзеатске лиге до трговачких и освајачких база Британије, Холандије, Немачке.

Северно море данас карактерише изразито густ бродски саобраћај. Почетком шездесетих година прошлог века у Северном мору су откривене резерве нафте и гаса са чијом експлоатацијом се кренуло почетком седамдесетих година прошлог века. Године 2001. дневно је вађено 6 милиона барела (око милион тона) нафте и 280.000.000 м³ природног гаса.

Спољашње везе[уреди]