Pređi na sadržaj

Pretnja bombama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pretnja bombama ili bombardovanjem je pretnja, obično usmena ili pismena, o aktiviranju eksplozivnih naprava ili zapaljivih uređaja da bi se prouzrokovalo oštećenje imovine, smrt ili povreda, bilo kako bilo ovakva naprave zapravo postoje.

Pretnja bombama je postala problem nakon Drugog svetskog rata, kada su SAD odlučile da bombarduju Japan atomskim bombama.

1945. godine, predsednik Hari Truman je naveo da će društvo u budućnosti možda dočekati vreme kada će bombe biti pravljene u tajnosti i korišćene bez upozorenja da bi uništile teritorije i neočekivane mete, ili grupe mnogo veće veličine i snage, kao što su nacije i države.[1] Dana 6. avgusta 1945. godine, američka vojska je uspešno bombardovala japanski grad Hirošimu i dovela ovu pretnju u realnost. Nakon ovog bombardovanja koje se desilo bez ikakvog upozorenja Japanu ili njegovim građanima, američka avijacija je usvojila plan koji je izvršio obaveštenje građana i civila kada će zona biti bombardovana ili smatrana ratnom zonom.[2]

Bombardovanje je shaćeno kao ozbiljna stvar i kao takvo kažnjivo samo po sebi. Društvo je shvatilo sve pretnje veoma ozbiljno, zato sto su civili obično bili preplašeni njima i bili su posvećeni preduzimanju svih mera da bi osigurali svoju bezbednost. Vlasti su štitile preduzimanje mera zaštite predstavom da svako bombardovanje ima posledice.[3] Čak i lažne pretnje bombama kažnjive su kaznom od 5.000 dolara i sa do 5 godina zatvora.[4] Krivični zakon određuje žestoke kazne. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama država Masačusets određuje kaznu do 20 godina zatvora i do 50.000 dolara kazne, i povraćaj troškova za ometanje.[5] Zakon u Njujorku je napravio Klasu E Feloni... za probleme pretnje lažnim bombama usmerenu prema školi u državi Njujork.[6]

Neke zakonske odredbe uključuju probleme pretnji, oslobađanje ili postavljanje drugih štetnih činilaca, kao što su otrovi, biološko, patogene, radioaktivne materije, ili čak opasno oružje. Druge odredbe povećavaju kazne za pretnje upućene specifičnim mestima ili osobama (objekata vlade ili velikodostojnika), i posedovanje štetnih uređaja ili agenata.

Manoga istinita bombardovanja su nastala kao deo drugih kriminalnih aktivnosti, kao što su iznuđivanje, podmetanje požara, ili otmice aviona. Aktuelna bombardovanja radi zlonamernog uništavanja imanja, terorizam, ili ubistva su cesto izvršena bez upozorenja.

Odluka o evakuaciji područja ili zgrade, zavisi od percepcije ozbiljnosti pretnje. Može biti donete od strane lokalnih autoriteta ili od strane stručnjaka iz te oblasti na osnovu stava specijalizovanih službi o ozbiljnosti pretnje. Kada su u pitanju veliki objekti može biti veoma teško osigurati odsustvo bilo kakve opasnosti od bombe ili neke slične naprave.[7][8][9][10][11][12]

Reference

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Suss, Dietmar. Death From the Skies.