Pređi na sadržaj

Precedent

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Precedent ili presedan je sudska presuda kojom je odlučeno o konkretnom predmetu, a koja istovremeno obavezuje sudove na jednako postupanje u budućim novim predmetima iste sadržine.[1][2][3] Precedenti su naročito prisutni u engleskom opštem pravu (engl. common law), kao i u anglosaksonskom pravnom sistemu kao celini. Oni predstavljaju pravnu normu ili više normi koje regulišu neku materiju. Pravni sistemi opšteg prava pridaju veliku vrednost odlučivanju predmeta u skladu sa principielnim pravilima, tako da će slične činjenice dati slične i predvidljive ishode, a poštovanje presedana je mehanizam kojim se taj cilj postiže. Princip po kojem su sudije vezane za presedane poznat je pod nazivom stare decisis (latinska fraza sa doslovnim značenjem „neka odluka stoji”). Presedan opšteg prava je treća vrsta zakona, koja je ravnopravna sa statutnim zakonom (tj. statutima i kodeksima koje donose zakonodavna tela) i podzakonskim propisima - odnosno delegiranom zakonu (u britanskom govoru) ili regulatornom zakonu (u američkom govoru) ) (tj. propisi koje objavljuju izvršne agencije vlasti).

Sudska praksa, u nadležnostima opšteg prava, predstavlja skup odluka sudova ili drugih presuda koje se mogu navesti kao presedni. U većini zemalja, uključujući većinu evropskih zemalja, termin se primenjuje na bilo koji skup presuda koje se rukovode prema prethodnim odlukama, na primer, prethodnim odlukama vladine agencije.

Za razvoj sudske prakse od suštinskog značaja su objavljivanje i indeksiranje odluka koje će koristiti advokati, sudovi i javnost u obliku pravnih izveštaja. Iako su sve odluke presedani (iako na različitim nivoima vlasti), neke postaju „vodeći slučajevi”[4][5] ili „značajne odluke” koje se citiraju posebno često.[6]

Generalno gledano, za pravni presedan se kaže da je:

  • primenjen (ako je presedan obavezujući) / usvojen (ako je presedan ubedljiv), ako se principi na kojima je zasnovana prethodna odluka koriste za procenu pitanja sledećeg slučaja;
  • izdvojen, ako se utvrdi da su principi na kojima se temelji prethodna odluka specifični, ili da se zasnivaju na određenim činjeničnim scenarijima, i ne bivaju primenjeni na naknadni slučaj zbog odsustva ili materijalne razlike u činjenicama kasnijeg; ili
  • ukinut, ako su isti ili viši sudovi u žalbi ili odlučivanju u kasnijim predmetima utvrdili da su načela na kojima je prethodna odluka bila zasnovana zakonski pogrešni ili da su ih prevladavali novi zakoni ili razvoji.

U građanskopravnim sistemima prethodne odluke mogu uticati na buduće odluke, čak i ako nemaju precedentorni, obavezujući efekat koji imaju u odlučivanju zajedničkog prava.

Kategorije i klasifikacije presedana i efekat klasifikacije[uredi | uredi izvor]

Vertikalnost[uredi | uredi izvor]

Generalno, sistem sudova anglosaksonskog prava ima prvostepene sudove, srednje apelacione sudove i vrhovni sud. Inferiorni sudovi vode skoro sve sudske postupke. Niži sudovi su dužni da poštuju presedan koji je utvrdio apelacioni sud za njihovu nadležnost, kao i sve presedane vrhovnog suda.

Objašnjenje ovog principa od strane Vrhovnog suda Kalifornije je da

u skladu sa doktrinom stare decisis, svi sudovi koji sprovode inferiornu jurisdikciju moraju da slede odluke sudova koji sprovode nadležnu jurisdikciju. U suprotnom, doktrina stare decisis nema smisla. Odluke ovog suda su obavezujuće i moraju ih poštovati svi državni sudovi Kalifornije. Odluke svakog odeljenja okružnih apelacionih sudova su obavezujuće za sve pravosudne i opštinske sudove i za sve više sudove ove države, i to je tako bez obzira da li viši sud deluje kao prvostepeni ili apelacioni sud ili ne. Sudovi koji vrše nižu nadležnost moraju prihvatiti zakon koji su proglasili sudovi više nadležnosti. Njihova funkcija nije da pokušavaju da ponište odluke višeg suda.[7]

Horizontalnost[uredi | uredi izvor]

Ideja da je sudija vezan (ili bi barem trebalo da poštuje) odluke ranijih sudija sličnog ili koordinatnog nivoa naziva se horizontalni stare decisis.

U federalnom sudskom sistemu Sjedinjenih Država, posredni apelacioni sudovi su podeljeni u trinaest „krugova“, od kojih svaki pokriva određeni opseg teritorija u rasponu veličine od samog Distrikta Kolumbija do sedam država. Svako veće sudija apelacionog suda za okrug je dužno da se povinuje prethodnim žalbenim odlukama istog okruga.[8] Presedan apelacionog suda Sjedinjenih Država može biti poništen samo od strane suda en banc, to jest, sednice svih aktivnih apelacionih sudija okruga, ili Vrhovnog suda Sjedinjenih Država, a ne samo od strane drugog veća od tri sudije.

Federalizam i paralelni državni i savezni sudovi[uredi | uredi izvor]

U federalnim sistemima podela između federalnog i državnog zakona može dovesti do složenih interakcija. U Sjedinjenim Državama, državni sudovi se ne smatraju inferiornim u odnosu na savezne sudove, već predstavljaju paralelni sudski sistem.

  • Kada savezni sud donese odluku o pitanju državnog zakona, savezni sud mora da sledi presedan državnih sudova, prema Erijevoj doktrini. Ako se problem državnog prava pojavi tokom predmeta u saveznom sudu, a ne postoji odluka najvišeg suda države, savezni sud mora ili da pokuša da predvidi kako će državni sudovi rešiti to pitanje gledajući odluke državnih apelacionih sudova, ili, ako to dozvoljava ustav relevantne države, podnose pitanje državnim sudovima.[9]
  • S druge strane, kada državni sud odlučuje o pitanju federalnog zakona, državni sud je vezan samo odlukama Vrhovnog suda, ali ne i odlukama federalnog distrikta ili okružnih apelacionih sudova.[10][11][12] Međutim, neke države su usvojile praksu da se smatraju podložnim odlukama apelacionog suda koje obuhvataju njihove države, kao pitanje učtivosti, a ne ustavne obaveze.[13]

Obavezujući presedan[uredi | uredi izvor]

Presedan koji se mora primeniti ili slediti poznat je kao obavezujući presedan (alternativno metaforički presedan, obavezni ili obavezujući autoritet, itd.). Prema doktrini stare decisis, niži sud mora poštovati zaključke zakona koje je doneo viši sud koji je u okviru žalbenog postupka u predmetima koje sud razmatra. U državnim i saveznim sudovima u Sjedinjenim Američkim Državama, nadležnost je često geografski podeljena na lokalne sudove, od kojih neki potpadaju pod teritoriju regionalnog apelacionih suda. Svi apelacioni sudovi potpadaju pod najviši sud (ponekad, ali ne uvek se naziva „vrhovni sud”). Po definiciji, odluke nižih sudova nisu obavezujuće za sudove višeg nivoa u sistemu, niti su odluke žalbenih sudova obavezujuće za lokalne sudove koji potpadaju pod drugi apelacioni sud. Nadalje, sudovi moraju slediti svoje vlastite proklamacije zakona donesene ranije u drugim predmetima i poštovati odluke koje su doneli drugi sudovi u sporovima među strankama pred njima a koji se odnose na isti obrazac činjenica ili događaja, osim ako imaju jak razlog da menjaju ove presude.[14]

U zakonu, obavezujući presedan (takođe poznat kao obavezni presedan ili obavezujući organ) je presedan koji moraju da slede svi niži sudovi prema pravnim sistemima običajnog prava. U engleskom pravu obično se stvara odlukom višeg suda, kao što je Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva, koji je preuzeo sudske funkcije Doma lordova 2009. U građanskom pravu i pluralističkim sistemima, presedan nije obavezujući ali sudsku praksu sudovi uzimaju u obzir.[15]

Obavezujući presedan se oslanja na pravni princip stare decisis. Stare decisis znači stajati iza stvari koje su odlučene. To osigurava sigurnost i doslednost u primeni zakona. Postojeći obavezujući presedan iz prošlih slučajeva se u principu primenjuje na nove situacije po analogiji.

Jedan profesor prava je opisao obavezni presedan na sledeći način:

Imajući u vidu odluku o merodavnoj nadležnosti, sud je „dužan“ da sledi presedan te nadležnosti samo ako je direktno u pitanju. U najsnažnijem smislu, „direktno u tački“ znači da: (1) je pitanje rešeno u prethodnom slučaju isto kao i pitanje koje treba rešiti u predmetu koji je u toku, (2) da je rešenje tog pitanja bilo neophodno za rešavanje presedanskog slučaj; (3) značajne činjenice iz prethodnog slučaja su takođe predstavljene u predmetu u toku i (4) u predmetu koji je u toku ne pojavljuju se dodatne činjenice koje bi se mogle tretirati kao značajne.[16]

U vanrednim okolnostima viši sud može poništiti ili preokrenuti obavezni presedan, ali će često pokušati da razlikuje presedan pre nego što ga poništi, čime će ograničiti obim presedana.

Prema američkom pravnom sistemu, sudovi su postavljeni u hijerarhiji. Na vrhu saveznog ili nacionalnog sistema je Vrhovni sud, a ispod su niži savezni sudovi. Državni sudski sistemi imaju hijerarhijske strukture slične onoj u federalnom sistemu.[17][18]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Precedent”. Dictionary.com. Pristupljeno 6. 9. 2018. 
  2. ^ Black's Law Dictionary, p. 1059 (5th ed. 1979).
  3. ^ Pattinson, Shaun D (1. 3. 2015). „The Human Rights Act and the doctrine of precedent” (PDF). Legal Studies (na jeziku: engleski). 35 (1): 142—164. ISSN 1748-121X. doi:10.1111/lest.12049. 
  4. ^ Meaning of leading case in the English Dictionary
  5. ^ A. W. B. Simpson, Leading Cases in the Common Law, Clarendon Press, 1996 [1]
  6. ^ Augustus Henry Frazer Lefroy, Leading Cases in Canadian Constitutional Law. Toronto: Carswell, 1914, p. v.
  7. ^ Auto Equity Sales, Inc. v. Superior Court, 57 Cal. 2d 450 (1962).
  8. ^ „14.5 Decisions of Federal Courts. | USCIS”. www.uscis.gov. Pristupljeno 24. 2. 2019. 
  9. ^ „Mandatory v. Persuasive”. Faculty.law.lsu.edu. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 2. 11. 2012. 
  10. ^ People v. Leonard, 40 Cal. 4th 1370, 1416 (2007) (Ninth Circuit decisions do not bind Supreme Court of California).
  11. ^ Martin, John H. (1972—1973). „51 Texas Law Review 1972-1973 Binding Effect of Federal Declaratory Judgments on State Courts Comment”. Texas Law Review. 51: 743. Pristupljeno 2. 11. 2012. 
  12. ^ United States federal courts
  13. ^ Wrabley, Colin E. (2006). „Applying Federal Court of Appeals' Precedent: Contrasting Approaches to Applying Court of Appeals' Federal Law Holdings and Erie State Law Predictions, 3 Seton Hall Circuit Rev. 1” (PDF). m.reedsmith.com. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 10. 2016. g. Pristupljeno 2. 3. 2016. 
  14. ^ Alexander, Larry (1989). „Constrained by Precedent”. S. Cal. L. Rev. 63: 18. 
  15. ^ Project, China Guiding Cases (9. 2. 2016). „Case Law in a Legal System Without Binding Precedent: The French Example”. China Guiding Cases Project (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-12. 
  16. ^ Rombauer, Marjorie D. (1978). Legal Problem Solving: Analysis, Research and Writing (3rd izd.). West Publishing. str. 22—23. ISBN 0-8299-2002-1.  (Rombauer was a professor of law at the University of Washington.)
  17. ^ „Introduction To The Federal Court System”. www.justice.gov (na jeziku: engleski). 2014-11-07. Pristupljeno 2022-05-12. 
  18. ^ „Comparing Federal & State Courts”. United States Courts (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-12. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Precedent na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прецедент&oldid=27558200”