Priče iz predgrađa Pejp
Roman Priče iz predgrađa Pejp je roman holandskog pisca Jakoba Izraela de Hana objavljen 1904. godine i predstavlja jednu od prvih knjiga holandske književnosti u kojoj se otvoreno opisuje homoseksualni odnos. Studenti Joup i Sam su u vezi i žive u Amsterdamskom predgrađu Pejp. 1904. godine je to bila šokantna tema i izdavanje romana je imalo velike posledice za pisca. Jakob Izrael de Han je istog trenutka bio otpušten sa mesta novinara i nije mu više bilo dozvoljeno da radi u srednjim školama. Čak je i njegov dobar prijatelj Arnold Aletrino, kome je knjiga i posvećena, bio šokiran sadržajem romana.[1] Prepoznao je sebe u jednom od likova i kupio je, uz pomoć svoje devojke, sve primerke koje je mogao naći i spalio ih je, što čini prvo izdanje ovog romana dragocenim.
Zanimljivo je da je De Han koristio složenice koje do tog trenutka nisu postojale, pa je time obogaćivao holandski jezik, kao i da je koristio direktni govor, što ovaj roman čini manje hermetičkim.
Stil[uredi | uredi izvor]
Osim tematike, roman odlikuje i stilska avangardnost. De Han je na virtuozan način ukomponovao više stilskih odlika svog vremena – naturalizam, senzitivizam i impresionizam. Niži građanski sloj s početka dvadesetog veka verno je prikazan u svoj svojoj bedi i prostoti, ne samo slikovitim opisima već i sjajnim dijalozima u iskvarenom, priprostom slengu predgrađa. Glavni akteri, Joup i Sam, kao intelektualni predstavnici srednje klase koriste govorni jezik koji ima bogatiju i korektniju leksiku i sintaksu, ali kolokvijalni izgovor, koji je dočaran zahvaljujući mogućnostima holandske ortografije. I naposletku, de Han u opisima i unutrašnjim monolozima ispoljava svoj spisateljski talenat obilatim korišćenjem neologizama, pre svega neobičnih kombinacija boja, koje daju koloritnu i iskričavu sliku emotivnih stanja glavnog junaka.[2]
Tema[uredi | uredi izvor]
Roman Priče iz predgrađa Pejp sadrži nejasne skice iz života Sama i Joupa, njihove veze i predgrađa Pejp. Kroz ceo roman provlači se tema seksualnosti i kako se likovi prema njoj ophode. Sam i Joup su labilne ličnosti, preosetljivi su i plašljivi i često se dešava da plaču. Pripovedač je sveznajuć i objektivan, daje nam sliku događaja, suzdržavajući se od komentara. Uzimajući u obzir ove aspekte, može se reći da je roman Priče iz predgrađa Pejp naturalistički roman.
Fokus ovog moderno, dinamično, suptilno i zanimljivo pisanog romana nije na eksplicitnoj društvenoj represiji prema pripadnicima „drugačije seksualne orijentacije“, već pre na bolnoj žudnji za celovitim ljudskim kontaktom u vremenu pretvaranja (ili sazrele svesti o pretvaranju) ljudi i ljudskih odnosa u funkcionalizovane apstrakcije. Sama pozicija Sama i Joupa između građanske klase kojoj (pre svega putem obrazovanja) teže i radničkog okruženja amsterdamskog predrađa Pejp, kome realno i ekonomski pripadaju, u nekoj meri je decentrirana i fluidna i daje posebnu osobenost sagledavanju aktuelne stvarnosti, pre svega stvarnosti ljudskih odnosa iz njihove perspektive.
U romanu se javlja i pitanje da li je homoseksualnost urođena ili usvojena osobina. Joup doživljava homoseksualnost kao nešto protiv čega ne može, tako da on na to gleda kao na urođenu osobinu, dok Sam želi kasnije da se oženi i smatra da je njegova veza sa Joupom samo splet okolnosti. Na kraju romana on nalazi verenicu i njegova veza sa Joupom se okončava.
Naučnici koji su homoseksualnost posmatrali kao naučenu osobinu, gledali su na nju kao na bolest ili znak propadanja. Pripojili su određene osobine homoseksualcima, kao na primer, labilnost, ženstvenost i sadizam. Ako se roman čita iz ove perspektive, može se reći da se Sam na kraju romana „izlečio“, kada je našao devojku, napadi sadizma i zlobe su prestali.[3]
Roman Priče iz predgrađa Pejp se posmatra često kao emancipatorski roman, baš zato što otvoreno govori o homoseksualnoj vezi. De Han nije želeo da probudi razne društvene probleme, već je želeo da homoseksualnost harmonično uvede u umetnost.
Još šokantnije za publiku tog vremena je bilo to što dva glavna lika nisu pokazala da se srame svojih postupaka i svoji osećanja. Ako je autor u to vreme morao imati homoseksualnog lika u svom romanu, bilo je očekivano da će on spoznati svoje greške i da na kraju neće videti drugi izlaz, već da će izvršiti samoubistvo. De Han se, takođe, ne stidi svojih postupaka. Otišao je čak korak dalje napravivši Sama sadistom koji je ubio psa svoje gazdarice bez ikakvog kajanja.
Odnos između Joupa i Sama De Han je opisao kao naročito emocionalan, gde je Joup osetljiviji od dvojice. Oni spavaju zajedno, ali prema autoru, oni ostaju nevini. U to je teško poverovati, posebno kada saznamo da je Joup lud i za drugim dečacima, posmatra ih na ulici. Tako dolazi do Kousa, uličnog dečaka koji prodaje svoje telo.[4]