Проблем моста Тор

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Problem mosta Tor
Ilustracija iz 1922.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Problem of Thor Bridge
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1922.
Hronologija
PrethodnikTri Garideba
NaslednikČovek koji puzi

„Problem mosta Tor” (engl. The Problem of Thor Bridge) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927). Prvi put je objavljena 1922. u britanskom časopisu The Strand Magazine, kao i američkom časopisu Hearst's International.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Ilustracija iz 1922. godine

Nil Gibson, „kralj zlata” i bivši senator iz „neke zapadne države”, traži od Šerloka Holmsa da istraži ubistvo njegove supruge Marije kako bi oslobodio guvernantu svoje dece, Grejs Danbar, svih optužbi. Ubrzo se ispostavlja da je brak gospodina Gibsona bio nesrećan i da se on veoma loše ponašao prema svojoj ženi. Zaljubio se u nju kada ju je upoznao u Brazilu, ali je ubrzo shvatio da nemaju ništa zajedničko. Privukla ga je gospođica Danbar; pošto nije mogao da je oženi, pokušao je da joj ugodi na druge načine, između ostalog pokušavajući da pomogne siromašnima.

Marija Gibson je pronađena kako leži u lokvi krvi na mostu Tor sa metkom u glavu i beleškom guvernante u ruci, u kojoj je ugovoren susret na tom mostu. Nedavno iskorišćeni revolver sa jednim ispaljenim metkom nalazi se u garderobi gospođice Danbar. Holms pristaje da sagleda situaciju uprkos pogubnim dokazima.

Od samog početka, Holms primećuje neke prilično čudne stvari u vezi sa slučajem. Kako je gospođica Danbar tako hladnokrvno i racionalno mogla da isplanira i izvede ubistvo, a zatim neoprezno da baci oružje kojim je izvršen zločin u svoju garderobu? Šta je bio neobičan trag na donjoj strani kamene ograde mosta? Zašto je gospođa Gibson držala poruku gospođice Danbar kada je umrla? Ako je oružje kojim je izvršeno ubistvo bilo jedan od dva uparena pištolja, zašto se drugi nije mogao naći u kolekciji gospodina Gibsona?

Holms koristi svoju moć zaključivanja da razreši zločin i demonstrira, koristeći Votsonov revolver, kako je on izvršen: gospođa Gibson, ogorčena i ljubomorna na vezu gospođice Danbar sa svojim mužem, odlučila je da okonča svoj život i podmetne svojoj rivalki zločin. Nakon što je dogovorila susret sa gospođicom Danbar, tražeći od nje da ostavi svoj odgovor u belešci, gospođa Gibson je vezala kamen na parče kanapa za kraj revolvera i pucala u sebe, a kamen je povukao revolver preko ivice mosta; revolver pronađen u garderobi gospođice Danbar bio je drugi pištolj iz tog para, koji je ranije iskorišćen u šumi, a trag na mostu je nastao tako što je pištolj udario u zid kad ga je povukao kamen. Holms traži od policije da pretraži jezero u potrazi za Votsonovim i Gibsonovim revolverima.

Komentar[uredi | uredi izvor]

Priča je upečatljiva u kanonu Šerloka Holmsa po početnoj referenci na limenu kutiju za otpremu, koja se nalazi u trezoru jedne londonske banke, gde je doktor Votson držao papire koji se tiču nekih Holmsovih nerešenih ili nedovršenih slučajeva.[1] Prema Votsonu: „Među ovim nedovršenim pričama je i ona o gospodinu Džejmsu Filimoru, koji, nakon što se vratio u svoju kuću da uzme svoj kišobran, nikada više nije viđen na ovom svetu”.[2] Nepoznata sudbina Filimora bila je tema drugih priča, uključujući: „Čudo u Hajgejtu” Adrijana Konana Dojla i Džona Diksona Kara;[2] „Enigmu vorvikširskog vrtloga” F. Gvinplejna Mekintajra;[3] „Problem bolnog mosta” Filipa H. Farmera;[2] jedne epizode italijanske serije stripova Storie di Altrove (spinof poznatijeg Martija Misterije); BBC Radio adaptaciju Berta Kulsa „Singularno nasleđe gospođice Glorije Vilson” iz Daljih avantura Šerloka Holmsa;[4] kao i dve knjige Marvina Keja, Neverovatni kišobran i Ljubazni kišobran. Takođe se pominje slučaj Isadore Persano, „koja je pronađena kako besna gleda sa kutijom šibica ispred sebe u kojoj se nalazio izvanredan crv za koji se tvrdi da je nepoznat nauci” i slučaj sekača Alisije.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu časopisu The Strand Magazine u februaru−martu 1922, kao i u američkom časopisu Hearst's International tokom istih meseci.[5] Priča je objavljena sa sedam ilustracija A. Gilberta u časopisu The Strand,[6] i sa šest ilustracija G. Patrika Nelsona u časopisu Hearst's International.[7] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa,[6] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[8]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je adaptirana kao kratki nemi film pod nazivom Misterija mosta Tor 1923. godine, kao deo filmskog serijala o Šerloku Holmsu u kome su glumili Eje Norvud kao Šerlok Holms i Hjubert Vilis kao dr Votson.[9]

Priča je 1968. prilagođena za seriju Šerlok Holms sa Piterom Kušingom,[10] ali je epizoda danas izgubljena.[11]

Priča je 1991. dramatizovana za epizodu serije Avanture Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi, a sporedne uloge su tumačili Danijel Mesi kao Nil Gibson, Silija Gregori kao Marija Gibson i Ketrin Rasel kao Grejs Danbar.[12]

Slična metoda optužbe je korišćena epizodi serije Ubistvo, napisala je, „Do poslednjeg ću se boriti s tobom” (1992).

U epizodi serije Mesto zločina: Las Vegas iz 2005. godine, „Ko je pucao u Šerloka?”, metod ubistva je većim delom bio sličan, ali trag je pronađen na pištolju, a ne na kamenom zidu. Pored toga, umesto da inscenira samoubistvo da bi se okrivio jedan od osumnjičenih, ispostavilo se da je drugi osumnjičeni inscenirao smrt.

Profesor u seriji Elementarno ima isti motiv kao gospođa Gibson i sličan metod podmetanja zločina.[13] Isti uzrok smrti koji je Holms zaključio u ovoj priči koristi se u uvodnoj sekvenci druge epizode, sa istom namerom da se baci sumnja na drugu stranu.[13]

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 16. marta 1931, sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[14] Još jedna radio dramatizacija priče emitovana je 13. juna 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[15]

Mejzerova je takođe adaptirala ovu priču za američku radio-seriju Nove avanture Šerloka Holmsa kao epizodu koja je emitovana 3. novembra 1940. godine. Druga adaptacija priče emitovana je 1. oktobra 1945. godine. U obe epizode ​​su glumili Bejzil Ratbon kao Holms i Najdžel Brus kao Votson.[16]

Radio adaptacija pod nazivom „Most Tor” emitovana je 1962. na BBC Light programu, kao deo radio-serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson. Dramatizovao ju je Majkl Hardvik. Robert Ers je glumio Nila Gibsona.[17]

Pripovetka je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson, sa Vilijamom Hutkinsom u ulozi Nila Gibsona.[18]

Godine 2012, priča je adaptirana za radio kao deo Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[19]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Problem mosta sa tri putarine autora fantastike Džoša Rejnoldsa, u kojem se pojavljuje mudrac-detektiv Zavant Koniger i njegov sluga polušan Vido, objavljen je 2012. u 25. broju časopisa Hammer and Bolter.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Riley, Dick; McAllister, Pam (1999). The Bedside, Bathtub & Armchair Companion to Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Contiuum. str. 185. ISBN 0-8264-1116-9. 
  2. ^ a b v Bunson, Matthew (1997). Encyclopedia Sherlockiana. Simon & Schuster. str. 192. ISBN 0-02-861679-0. 
  3. ^ Watt, Peter Ridgway; Green, Joseph (2003). The Alternative Sherlock Holmes: Pastiches, Parodies and Copies. Routledge. str. 59. ISBN 978-0754608820. 
  4. ^ „The Further Adventures”. the BBC complete audio SHERLOCK HOLMES. Pristupljeno 5. 12. 2018. 
  5. ^ Smith 2014, str. 184
  6. ^ a b Cawthorne 2011, str. 160
  7. ^ „Hearst's international. v.41 1922”. HathiTrust Digital Library. str. 96—97, 159, 192—193, 239. Pristupljeno 14. 11. 2020. 
  8. ^ Cawthorne 2011, str. 151
  9. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 132. ISBN 9780060156206. 
  10. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 242—243. ISBN 9780857687760. 
  11. ^ Stuart Douglas - www.thiswaydown.org. „Missing Episodes”. missing-episodes.com. Arhivirano iz originala 04. 01. 2014. g. Pristupljeno 2013-03-10. 
  12. ^ Haining, Peter (1994). The Television Sherlock Holmes. Virgin Books. str. 233. ISBN 0-86369-793-3. 
  13. ^ a b O'Leary, James C. (25. 3. 2016). „Elementary and the Hound”. I Hear of Sherlock Everywhere. Pristupljeno 5. 12. 2018. 
  14. ^ Dickerson 2019, str. 28
  15. ^ Dickerson 2019, str. 75
  16. ^ Dickerson (2019), pp. 96, 180.
  17. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 389. ISBN 0-517-217597. 
  18. ^ Bert Coules. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  19. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 10. 6. 2020. 
  20. ^ „Hammer and Bolter: Issue 25”. Black Library. Games Workshop. 2012. Pristupljeno 2022-02-03. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Проблем_моста_Тор&oldid=27443008”