Provincija Mino

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Provincija Mino obeležena na mapi japanskih provincija 1868. godine.

Mino (jap. 美濃国) je jedna od 66 istorijskih provincija Japana, koja je postojala od početka 8. veka (zakon Taiho iz 703. godine) do Mejdži reformi u drugoj polovini 19. veka. Mino je bio kontinentalna provincija u centralnom delu ostrva Honšu, u oblasti Tosando.[1]

Carskim dekretom od 29. avgusta 1871. sve postojeće provincije zamenjene su prefekturama.[2]Teritorija provincije Mino odgovara južnoj polovini današnje prefekture Gifu.[3][4]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Mino je jedna od retkih kontinentalnih provincija u Japanu, u centralnom delu ostrva Honšu, u oblasti Tosando.[1] Mino se graničio sa provincijom Omi na zapadu i provincijama Ečizen i Hida na severu. Sa istoka se graničio sa provincijom Šinano, a na jugu sa provincijama Ize, Ovari i Mikava.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom perioda Muromači (1333-1573) provincija Mino bila je pod upravom guvernera (šugo) iz porodice Toki. U haosu građanskih ratova perioda Sengoku (1467—1600) godine 1544. poslednjeg guvernera Toki Jorinarija svrgao je uzurpator Saito Dosan i postao feudalni gospodar (daimjo) cele provincije. Dosanov zet Oda Nobunaga osvojio je Mino posle sedmogodišnjeg rata (1561—1567) i proterao Dosanovog unuka Saito Tacuokija 1567. Uz provinciju Ovari, Mino je bio baza Nobunagine moći u ratovima za ujedinjenje Japana (1568—1582).[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  2. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  3. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
  4. ^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 7—31. ISBN 978-1983450204. 
  5. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  6. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 61—63. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  • Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Провинција_Мино&oldid=26983195”