Pterelaj

Pterelaj je u grčkoj mitologiji bio kralj Tafa, ostrva blizu obale Akarnanije.

Mitologija

Prema Apolodoru i Pausaniji, bio je sin Tafija u vreme kada je Amfitrion krenuo u pohod na njegovo ostrvo ili Teleboju. Bio je Posejdonov unuk i deda ga je učinio besmrtnim, dajući mu obeležje besmrtnosti preko zlatne vlati u kosi. Međutim, Pterelajeva kćerka Kometo, koja se zaljubila u Amfitriona, izdala je oca i istrgla mu tu vlat iz kose, čime je prouzrokovala njegovu smrt. Pored kćerke, Pterelaj je imao sinove koji su ratovali protiv Elektrionovih sinova. To su bili Hromije, Tiran, Antioh, Hersidamant, Mestor i Eueret. Pterelajevi sinovi su tražili kraljevstvo svog dede po majci, Mestora, Persejevog sina, koje Elektrion nije hteo da im preda. Da bi mu se osvetili, ukrali su mu goveda, čime su inicirali borbu, koja je ishodovala i Amfitrionovim učešćem, koji je postao Elektrionov zet. Međutim, u ovoj priči postoje neusaglašenosti. Najpre, Pterelaj je bio unuk Hipotoje, Mestorove kćerke, što znači da im on nije bio deda po majci. Takođe, Elektrion je bio Persejev sin i tako Mestorov brat, pa je teško za prihvatiti da je u vreme napada Pterelajevih sinova on vladao zemljom. Oni su bili čukununuci njegovog brata.

Tumačenje

Značenje imena Pterelaj („oslobođen perja“) ukazuje da je krilati farmakos, koga je sveštenica boginje Atene bacala u more da umre, bio zapravo kralj okićen perjem, poput Kefala. Takođe, Roberta Grevsa je priča o zlatnom pramenu kose podsetila na priču o Samsonu i Dalili, ali i još neke legende u drugim krajevima sveta. Prema njegovom pisanju, radi se o sukobu između kralja i njegovog vojskovođe. Kralj je simbolizovao Sunce, odnosno žuti uvojci njegove kose su predstavljali zrake. Kralj i vojskovođa bi se borili za naklonost Mesečeve Boginje, koja bi izdala kralja tokom dugodnevice, kada mu je odsecala kosu.