Местор

С Википедије, слободне енциклопедије

Местор је у грчкој митологији било име више личности, које према неким изворима нису биле значајне.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име Местор има значење „саветник“.[2]

Митологија[уреди | уреди извор]

  • Према Аполодору, био је син Персеја и Андромеде. Био је ожењен Пелоповом кћерком Лисидиком, са којом је имао кћерку Хипотоју.[3]
  • Аполодор је поменуо још једног Местора, који је био Птерелајев син. Попут своје браће, погинуо је борећи се против Електрионових синова.[3] Птерелајеви синови су тражили краљевство свог деде по мајци, Местора, Персејевог сина, које Електрион није хтео да им преда.[4] Међутим, у овој причи постоје неусаглашености. Најпре, Птерелај је био унук Хипотоје, Месторове кћерке, што значи да им он није био деда по мајци. Такође, Електрион је био Персејев син и тако Месторов брат, па је тешко за прихватити да је у време напада Птерелајевих синова он владао земљом. Они су били чукунунуци његовог брата.[5]
  • Пријамов син, о коме су писали Аполодор и Хигин и кога је убио Ахил када се борио против Енеје на планини Иди.[3] На тој планини је Местор чувао краве када је Ахил наишао.[2]
  • Био је један од Атлантиђана, син Посејдона и Клито.[6] Његов брат близанац је био Еласип.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Greek Myth Index: Mestor Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2010), Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  3. ^ а б в Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Mecionice to Mineus
  4. ^ theoi.com: APOLLODORUS, LIBRARY 2; BOOK 2 OF THE LIBRARY, TRANS. BY J. G. FRAZER [2.4.6], Приступљено 12. 4. 2013.
  5. ^ theoi.com: NOTES TO APOLLODORUS 2a; NOTES ON BOOK 2 OF THE LIBRARY OF APOLLODORUS BY J. G. FRAZER [74.], Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Atlantis; Parentage of known Atlanteans
  7. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.