Publije Kornelije Scipion Emilijan

Publije Kornelije Scipion Emilijan Afrikanac Numantinac (lat. Publius Cornelius Scipio Aemilianus Africanus; 185. p. n. e. − 129. p. n. e.), poznat je i kao Scipion Emilijan i Scipion Afrikanac Mlađi. Sin je Lucija Emilija Paula, kasnije ga je usvojio Publije Kornelije Scipion, stariji sin Publija Kornelija Scipiona Afrikanca.

Prvi pomen Scipiona Emilijana u izvorima odnosi se na 168. godinu p. n. e. kada je prilikom bitke kod Pidne učestvovao u pobedi svog rođenog oca Lucija Emilija nad makedonskim kraljem Persejem. U Rimu je upoznao helenskog istoričara Polibija koji se tu našao, posle sukoba kod Pidne, kao jedan od grčkih talaca. Polibije će se u svom delu Istorije vrlo povoljno izraziti o mladom Publiju, predstavljajući ga kao blagog i umerenog mladića. Vojnu službu nastavio je u poprilično nemirnoj Hispaniji. Učestvovao je i u Trećem punskom ratu, gde će rimske snage pod njegovim zapovedništvom 146. p. n. e. zauzele Kartaginu. Dejstvujući na zahtev Senata, grad je nakon pohare razorio i anatemisao. Njegova vojna delatnost doživela je vrhunac u Hispaniji, gde je buktao ustanak mesnih plemena sa središtem u gradu Numansiji. U relativno kratkom roku preuredio je rastrojene i malodušne rimske trupe, na čijem je čelu ustanak ugušio a Numansiju osvojio 133. p. n. e.

U unutrašnjoj politici zastupao je umereno konzervativne stavove, tako da se i suprotstavljao reformama Tiberija Graha. Preminuo je 129. godine p. n. e. pod nerazjašnjenim okolnostima, dan pre no je trebalo da govori protiv populara, za šta su bili optuženi Gaj Grah i njegova sestra Sempronija, Emilijanova supruga.

U očima savremenika bio je predstavnik tradicionalne niti rimskih vrlina, što ga nije sprečilo da istovremce obrazuje neku vrstu helenofilnog kružoka. Ciceron ga je video kao savršenog republikanca, i njegov lik je koristiti u svojim dijalozima.

Literatura

• Oxford Classical Dictionary, (Edd.) S. Hornblower, A. Spaworth, Oxford 1996, s.v. Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Numantinus), Publius
• M. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome Down to the Reign of Constantine, London 1974.