Rab-Kacenštajn Kl.1

Rab-Kacenštajn Kl.1
	; Rab-Kacenštajn Kl.1 u Zagrebu 24-25.05.1931.
Opšti podaci
Namena	Avion za početnu obuku
Posada	2
Poreklo	Nemačko carstvo
Proizvođač	Raab Katzenstein
Probni let	1926.
Uveden u upotrebu	1926.
Status	neaktivan
Prvi operater	Raab Katzenstein
Broj primeraka	25
Dimenzije
Dužina	6,25 m
Visina	2.55 m
Raspon krila	8,00 m
Površina krila	17,10 m²
Masa
Prazan	490 kg
Normalna poletna	740 kg
Pogon
Broj motora	1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor	Siemens Sh11
Snaga KEM-a u ks	84/96 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt.	150 km/h
Portal Vazduhoplovstvo

Rab-Kacenštajn Kl.1 (lasta) (nem. Raab-Katzenstein Kl.1 Schwalbe) je nemački jednomotorni, dvosedi, dvokrilni avion, koji se koristio kao školski i akrobatski avion, između dva svetska rata.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Rab-Kacenštajn Kl.1 su projektovala dva inženjera inž. Paul J. Hal i inž. Erih fon Knupfer. Dana 16. januara 1926. godine avion Rab-Kacenštajn Kl.1 je napravio prvi probni let. Za upravljačem aviona je bio lično A. Rab suvlasnik fabrike aviona. Avion se pokazao dobrim i već marta meseca iste godine stigla je prva porudžbina.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion je bio dvokrilac sa jednim motorom, drvenom dvokrakom elisom, sa dva člana posade. Avion je bio najčešće opremljen vazduhom hlađenim radijalnim motorom Halske Sh 11 snage 100 KS. Noseća konstrukcija trupa aviona je bila potpuno napravljena od autogeno zavarenih čeličnih cevi a oplata od impregniranog platna. Poprečni presek trupa je bio pravougaoni. Noseća konstrukcija krila je od drveta sa dve ramenjače obložen platnom. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila i na gornjim i donjim krilima. Krilca za upravljanje su bila međusobno povezana krutom polugom. Krila su između sebe bila povezana sa jednim parom metalnih upornica u oblku ćiriličnog slova I. Oba krila su imala oblik jednakokrakog trapeza sa polukružnim završetkom, stim što je gornje krilo imalo veći razmah i bilo je pomereno prema kljunu aviona u odnosu na donje. Stajni trap je bio fiksan potpuno napravljen od metalnih profila sa točkovima velikog prečnika i visoko pritisnim gumama. Ispod repa se nalazila elastična drvena drljača.

Varijante aviona Rab-Kacenštajn Kl.1[uredi | uredi izvor]

Kl 1a - Osnovni model sa motorom Siemens Halske Sh 11 snage 100 KS.
Kl 1b - Unapređena verzija, osnovnog modela sa motorom Siemens Halske Sh 12 snage 110 KS.
Kl 1c - model sa motorom Siemens Halske Sh 12 ili motorom Anzani.
Kl 1d, 1e, 1f, 1g - ove verzije aviona su ostale samo na projektu

Zemlje koje su koristile avion Rab-Kacenštajn Kl.1[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Proizvedeno je preko 50 primeraka aviona Rab-Kacenštajn Kl.1 svih tipova u matičnoj firmi u Nemačkoj. Kada je Antonijus Rab kao Jevrej morao da napusti Nemačku on je organizovao proizvodnju ovog aviona u inostranstv tako da je u Austriji, Estoniji i Grčkoj proizvedeno oko 20 aviona ovog tipa. Zahvaljući dobrim akrobatskim karakteristikama ovaj avion su najčešće koristili "Vazdušni cirkusi" za izvođenje svojih vratolomija i uveseljavali publiku na aeromitinzima. Pored toga Kl.1 je korišćen za početnu i akrobatsku obuku pilota.

Avion Rab-Kacenštajn Kl.1 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Oktobra meseca 1929. godine nemačka fabrika aviona Rab-Kacenštajn (skraćeno Ra-Ka) je organizovala promotivnu posetu svojih aviona Kraljevini Jugoslaviji. U ekipi su bila 4 aviona a predvodio ih je A. Rab suvlasnik firme Ra-Ka. Od ova četiri aviona tri su bila proizvod firma Ra-Ka, Kl.1 Švalbe (lasta), RK.2 Pelikan, i RK.9a Grasmike a četvrti avion je bio Ditrih lični avion gospodina A. Raba.

Avion Kl.1 Švalbe (lasta) nemačkih registarskih oznaka D-974, vlasništvo fabrke Rab-Kacenštajn je pao u blizini Maribora 17. novembra 1929. godine pri izvođenju demonstracionog leta i pri padu avion je potpuno uništen, pri čemu su poginuli fabrički pilot H. Miler i sekretar OO AK Maribor gosp. I. Šestan. Ovo je bila prva katastrofa jednog civilnog aviona u Kraljevini Jugoslaviji.

U oktobru mesecu 1932. godine, Aeroklub Kraljevine Jugoslavije kupio je jedan sportski avion dvosed, dvokrilac mešovite konstrukcije tipa Rab-Kacenštajn Kl.1 sa motorom Siemens Halske Sh 12 snage 110 KS. Aeroklub je nabavio ovaj avion za obuku pilota i izvođenje akrobacija na aeromitinzima u cilju popularizacije vazduhoplovstva.

Po dolasku u Jugoslaviju avion je 27. novembra 1932. godine registrovan domaćim oznakama UN-PBG,^[2] da bi na kraju 1933. godine pri preregistraciji dobio oznaku YU-PBG. Ovaj avion je jedno vreme bio na korišćenju u Oblasnom odboru Udruženja Rezervnih Avijatičara Zagreba (OO URA) pa je posle izvesnog vremena ustupljen OO AK Kraljevo koji je nadoknadio finansijske gubirke zagrebačkom OO URA. Avion je uništen u nesreći 19. septembra 1939. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Švarc, Mato (juni 1931). „Vazduhoplovne svečanosti”. Vazduhoplovni glasnik (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: VVKJ. 6: strana 239.
^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.
O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.
Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4. str. 190.
Švarc, Mato (juni 1931). „Vazduhoplovne svečanosti”. Vazduhoplovni glasnik (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: VVKJ. 6: strana 239.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Švarc, Mato (juni 1931). „Vazduhoplovne svečanosti”. Vazduhoplovni glasnik (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: VVKJ. 6: strana 239.

[2] Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.

[1]

[2]