Rab-Kacenštajn RK-9

Rab-Kacenštajn RK-9
	; Avion Rab-Kacenštajn RK-9 (1928)
Opšti podaci
Namena	sportski, turistički
Posada	1
Broj putnika	1
Poreklo	Nemačka
Proizvođač	Raab-Katzenstein-Flugzeugwerken GmbH
Probni let	1928.
Uveden u upotrebu	1929.
Status	neaktivan
Prvi operater	privatni korisnici
Broj primeraka	20
Dimenzije
Dužina	6,85 m
Visina	2,30 m
Raspon krila	8,96/8,06 m
Površina krila	19,64 m²
Masa
Prazan	250 kg
Normalna poletna	450 kg
Pogon
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor	1xAnzani 3Y
Snaga KEM-a	26 kW
Snaga KEM-a u ks	35 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt.	120 km/h
Ekonomska brzina	100 km/h
Dolet	400 km
Plafon leta	3.000 m
Portal Vazduhoplovstvo

Rab-Kacenštajn RK-9 (nem. Raab-Katzenstein RKl.9 Grasmücke), poznat i kao crnoglavka nemački je jednomotorni, dvosedi, dvokrilni avion, mešovite konstrukcije koji se koristio kao školski avion, između dva svetska rata.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion su projektovala dva već osvedočena stručnjaka inženjeri Paul J. Hal i Erih fon Knupfer. Projektovanje i izrada prototipa je završena 1928. godine kad je avion Rab-Kacenštajn RK.9 je napravio prvi probni let. Avion je dobio i popularni naziv Grasmücke po ptici crnoglavka. "Crnoglavka" je za razliku od svojih prethodnika "laste" i "pelikana" imala znatno manje dimenzije, mešovitu konstrukciju, motor Anzani snage 35 KS, masu od svega 250 kg i nosivost od 200 kg. Inače na njemu su primenjena sva proverena konstruktivna rešenja njegovih prethodnika. Bio je to prvi na svetu Ultra laki avion^[2].

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion je bio dvokrilac sa jednim motorom, drvenom dvokrakom elisom, sa dva člana posade. Avion je bio najčešće opremljen vazduhom hlađenim radijalnim motorom Salmson AD 9 snage 40-45 KS. Noseća konstrukcija trupa aviona je bila potpuno napravljena od autogeno zavarenih čeličnih cevi a oplata od impregniranog platna. Poprečni presek trupa je bio pravougaoni. Noseća konstrukcija krila je od drveta sa dve ramenjače obložen platnom. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa jednim parom metalnih upornica u oblku ćiriličnog slova I. Oba krila su imala oblik jednakokrakog trapeza sa polukružnim završetkom, stim što je gornje krilo imalo veći razmah i bilo je pomereno prema kljunu aviona u odnosu na donje. Stajni trap je bio fiksan potpuno napravljen od metalnih profila sa točkovima velikog prečnika i visoko pritisnim gumama. Ispod repa se nalazila elastična drvena drljača^[3].

Varijante aviona Rab-Kacenštajn RK.9[uredi | uredi izvor]

RK 9 - Osnovni model sa trocilindričnim radijalnim motorom Anzani snage 35 KS.
RK 9a - Verzija osnovnog modela sa 9- motorom Salmson AD 9 snage 40-45 KS.
RK 9b - Hidroavion, model isti kao RK 9a sa plovcima umesto stajnog trapa.

Zemlje koje su koristile avion Rab-Kacenštajn RK.9[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ovi avioni su se prodavali privatnim licima i Aero klubovima za početnu obuku pilota. Kineskoj vojsci je prodato nekoliko hidroaviona RK.9b koji su služili za obuku vojnih pilota i izviđanje.

Avion Rab-Kacenštajn RK.9 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Oktobra meseca 1929. godine nemačka fabrika aviona Rab-Kacenštajn (skraćeno Ra-Ka) je organizovala promotivnu posetu svojih aviona Kraljevini Jugoslaviji. U ekipi su bila 4 aviona a predvodio ih je A. Rab suvlasnik firme Ra-Ka. Od ova četiri aviona tri su bila proizvod firma Ra-Ka, Kl.1 Švalbe (lasta), RK.2 Pelikan, i RK.9a Grasmike a četvrti avion je bio Ditrih lični avion gospodina A. Raba.

Laki avion Rab-Kacenštajn RK.9a Grasmike je bio veoma pogodan za privatnu upotrebu i turističke letove, zato je mariborski trgovac Josip Moravec kupio ovaj avion iz ekipe Rab-Kacenštajn koja je došla u promotivnu posetu Jugoslaviji. Avion je 19. januara 1930. godine kršten imenom "Lastavica", a početkom maja registrovan i dobio oznaku UN-MJM. Leteo je do 19. septembra 1930. godine kada je potpuno uništen u nesreći u Ljubljani^[4].

Sačuvani primerak[uredi | uredi izvor]

U Nemačkom tehničkom muzeju u Berlinu (nem. Deutsche Technikmuseum Berlin) nalazi se jedan sačuvani primerak ovog aviona. To je avion fabričkog broja 353 proizveden 1928. godine, registarskih oznaka D-1519 a pronađen je 1967. godine. Restauriran je 70-tih godina dvadesetog veka i izložen u muzeju Oto Liliental u Anklamu (nem. Otto-Lilienthal-Museum Anklam) da bi 90-tih godina prebačen u Nemački tehnički muzej u Berlinu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2015.
^ O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.
^ Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.
O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.
Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2015.

[2] O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.

[3] Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.

[4] Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.

[1]

[2]

[3]

[4]