Razgovor:Ante Pavelić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Pavelic - doktor prava???

Pravo je diplomirao 1914. godine, a već 1915. godine stiče zvanje doktora prava.

Pavelic nije bio nikakav doktor prava - on je dobio 'doctor iuris' titulu koja se je skoro svakom diplomiranom pravniku automatski dodijeljivala ponekad odmah ili malo kasnije. Jeste li vi Srbi dobili sto tringelta od ovih novih ustasa kada ste mu uljepsavali biografiju?

Nisu svi Vikipedijanci Srbi. --Boris Malagurski ₪ 04:36, 25. april 2006. (CEST)

Ne razumijem

Vidim kako se uporno uklanja pa vraca tekst o imenima clanova Paveliceve obitelji, te da se navode nekakve njegove knjige. Netko je vec komentirao kako je nemoralno uz ime zlocinca navoditi imena clanova obitelji - sto bih ja podrzao. Takodjer - kao knjizevnik - Pavelic je bio amater.

Zašto je problem uz zločinca navoditi članove njegove porodice. To je biografska faktografija, i kao takva je u redu da stoji u enciklopedijskom članku. Naravno, to ne znači da treba optuživati/osuđivati članove porodice, niti pozivati na nekakav linč. Sve dok se to ne radi, ne vidim problem sa imenima članova porodice. -- Obradović Goran (razgovor) 13:39, 3. maj 2006. (CEST)

Prosto zato sto enciklopedijski clanak nije biografskoga karaktera koga moze biti npr. biografija napisana kad se hoce zatraziti imigracijska viza. Prosto zato sto ta obiteljska imena ne govore nista o zlocincu. Prosto zato sto enciklopedijski clanak nije zbroj dobrih i losih stvari o covjeku, vaznih i nevaznih detalja - nego informacija koja je vrijedna citanja i pamcenja.

Ne može se govoriti o navođenju podataka o članovima porodice u člancima o zločincima pojedinačno, jer Vikipedija ne može da pravi razliku u biografskim člancima na članke o zločincima i na članke o ličnostima koje zločinci nisu. Dovoljan razlog za ovo je činjenica da postoji veliki broj ljudi za koje je sporno da li su zločinci - neko će reći da jesu, a neko da nisu. Kako ćemo onda odrediti da li je neko zločinac i da li zato treba da ne spominjemo njegovu porodicu. Eto, postoji dobar broj ljudi koji su vrlo moguće zločinci, ali se Vikipedija ograđuje od takvih distinkcija jer su one kontroverzne, već samo opisuje šta su ti ljudi uradili, ili se tvrdi da su uradili. Obradović Goran

Na ovaj nacin - svaki obican covjek zasluzuje imati clanak u Wikipediji. Ali to nije to - prosto zato sto enciklopedijski clanak nije zbroj dobrih i losih stvari o nekome covjeku, vaznih i nevaznih detalja - nego informacija koja je vrijedna citanja i pamcenja - o tome covjeku!

Znači, možemo samo govoriti da li je na mestu da se navode podaci o članovima porodice za sve članke na Vikipediji. Na velikom broju Vikipedija sam naišao na veliki broj članaka koji imena članova porodice navode. Na kraju krajeva, ovo nije štampana enciklopedija, i "papir" nije skup, tako da treba da postoji prilično jak razlog da se neka već postojeća (tačna) informacija iz nekog članka ukloni. Da se razumemo, ja lično nisam zainteresovan da insistiram da na ovom pojedinačnom članku ti podaci postoje, niti da ne postoje, ali ako već postoje, moraš imati dobar razlog da bi ih uklonio (a razlog da je to zločinac jednostavno nije dovoljno dobar razlog). -- Obradović Goran (razgovor) 03:00, 4. maj 2006. (CEST)

Ako podaci postoje - treba znati zasto su tu i gdje ih je i kada suvislo uporabiti. Maticni je ured maticni ured a enciklopedija - enciklopedija.

Urazumi se

Nemoj stalno da brišeš delove članka, zato što se spominje njegova porodica. Njegova deca su kasnije objavljivala njegove knjige i učestvovala na skupovima ustaške emigracije. Tako da ona nisu nebitna u ovom članku. Tvoje brisanje je suludo, to je kao kad bi neko stalno brisao ime Eve Braun na stranici o Hitleru. --Branko1408 18:42, 3. maj 2006. (CEST)

Suluda je tvoja usporedba Eve Braun sa clanovima Paveliceve obitelji. Paveliceva obitelj nikada nije imala onu ulogu medju ustasama koju je imala Eva Braun medju nacistima. I jos jedno, Paveliceva obitelj u ovoj biografiji nije ni pomenuta u kontekstu koga ti podmeces gore.

Stvarno nema smisla

Ako nije bio oženjen Marom Lovrenčević, i ako nije imao sina Velimira i kćerke Mirjanu i Višnju, suludo je takve izmišljotine pisati, ali, ako je istina...

Djus ^{da razmenimo koju} 19:19, 3. maj 2006. (CEST)

Reci mi u čemu je problem. Da li je on napisao dve knjige: politički roman "Lijepa plavojka" i političku raspravu "Strahote zabluda" ili nije? Da li je on amater kao književnik, to nije na nama da cenimo. Da li je njegova ćerka napisala knjigu njegovih sećanja "Doživljaji" ili nije? Ako nešto od ovoga nije istina molio bih te da to i dokažeš, ako ipak jeste istina, reci mi u čijoj biografiji bi trebalo da stoji? Djus ^reci 20:53, 10. maj 2006. (CEST)

Problem je prost - Pavelic je bio terorist, ratni zlocinac i nacist. Samo je na taj nacin vrijedan pomena u Wikipediji. Navoditi imena zene, djece, oca ili majke ne govori bas nista suvislo o njemu. Takodjer, bio je piskaralo cije knjige nisu nikada zavrijedile nikakvu paznju ozbiljnih nakladnika i citatelja. Ovako kako je pisana njegova biogafija trpanjem podataka o njemu te vrste, a izbjegavanjem pisanja o, ili 'neutraliziranjem' njegovog politickoga , teroristickoga i zlocinackoga djelovanja - se podvaljuje citatelju.

Slažem se da je bio terorista, ratni zločinac, fašista, pa čak i genocidni manijak. Čak i kada se priča o najgorem čudovištu, ne smeju se zanemariti ostali aspekti njegovog života, a nekoga možda baš interesuje da li je čovek imao ženu, decu i verovatno ih interesuju kakvo ime je čudovište dalo deci, pa i ko su ti roditelji jednog tako groznog čudovišta. --Boris Malagurski ₪ 03:55, 11. maj 2006. (CEST)

Pa u tom kontekstu obitelj mu nikada nije pomenuta. Pomenuta je samo u kontekstu maticnoga ureda.

Korisniče, uloguj se, izaberi neki nadimak, ja neću više da gledam u istoriju članka i da pamtim broje tvog IP-a. Dakle, kad se uloguješ, potpisuj svoje komentare sa četiri tilde, odnosno ~~~~, pa da znam s kim pričam. Posle toga možemo da raspravljamo o članku. --Boris Malagurski ₪ 04:07, 11. maj 2006. (CEST)

Familija, ime oca ima majke pa i žene i djece se vrlo često pominju u biografijama, pa čak i kad je riječ i ovakvim monstrumima, takođe se pominje ako je nešto napisao takav jedan ljudski izrod, pa makar to nemalo nikakve literarne vrijednosti, prema tome nemoj više da brišeš te dijelove članka, jer će tu da ostanu sviđalo se to nekome ili ne... Kome se ne sviđa neka ne čita, ili neka čita drugu Vikipediju na kojoj nema tih podataka. --Славен Косановић {razgovor} 04:19, 11. maj 2006. (CEST)

Evo umijesat cu se i ja. O takvim Hrvatima, ja kao Hrvat, zelim znati samo ono po cemu se razlikuju od obicnih ljudi. Sve ovo sto je netko vec napisao kako je nesuvislo imati u biografiji ovoga monstruma - potpisujem. A ti nauci kako se pisu biografije tako sto ces procitati par vec napisanih biografija o takvima kao sto je bio Pavelic. Ovakav 'nepristarsan' i 'objektivan' nacin pisanja je definitivno podvala citateljima - kao sto je to vec gore receno. Za pocetak - procitaj clanak o tvome Anti u Encyclopaedia of Holocaust.

I što ne ideš tamo na hrvatskoj Vikipediji ispravljati članak hr: Ante Pavelić u kojem se poredi njegovo piskaranje sa Andrićevim djelom. I na početku članka ne piše da je bio zločinac i nacista nego "političar, pisac i državnik":

Ante Pavelić (Bradina kod Konjica, 14. srpanj 1889. - Madrid, 28. prosinac 1959.), hrvatski političar, pisac i državnik.

--Славен Косановић {разговор} 04:40, 11. мај 2006. (CEST)

Ti se, zbog tvoga hrvatskoga imena, sigurno neces umijesati u popravljanje hr:Ante Pavelic. Domoljubje je domoljubje!

"Прелијеп надасве"

ко и сви Хрвати... Иначе, жена му је била Јеврејка, тако да су му деца Јевреји кад се већ расправља о породици и о великохрватству дотичног... --Оњегин (разговор) 04:47, 23. септембар 2008. (CEST)

Čisto da me ne bi neko kasnije pitao

... zašto sam revertovao izmenu. Ni u članku o Adolfu Hitleru ne stoji odmah pored imena i prezimena i datuma da je ratni zločinac. Treba napisati uvod o Paveliću u tom stilu. -- Bojan  Razgovor  08:11, 23. septembar 2008. (CEST)

Zaključavanje članka

Da li ima potrebe da članak i dalje (posle više od dve godine) bude zaključan za anonimne (i nove) korisnike? Ako potreba i dalje postoji, valjalo bi dodati i šablon sa obaveštenjem o zaključavanju? --BraneJ (spik) 10:03, 24. septembar 2008. (CEST)

"Traži se izvor" za ratni zločinac

Mislim da je „ratni zločinac“ kvalifikacija kao i „lopov“ ili „prevarant“ tj. potrebno je da je osuđen za ratne zločine (makar i u odsustvu). Dakle, potrebna je referenca za kvalifikaciju. Da pojasnim (pre nego neko ospe paljbu) - da li je ili nije odgovoran za ratne zločine je jedna stvar, ali da li je osuđeni ratni zločinac je nešto sasvim drugo, i za ovo drugo je neophodna referenca. --BraneJ (spik) 14:04, 13. oktobar 2008. (CEST)

• Ovaj jadnik ne ojasnjava nista. Referenci o zlocinstvu Pavelica i njegovih ustasa je more i vec su neke vidljive u tekstu clanka. A da li je na nekom sudu ili ne receno sto bi bilo receno da je uhvacen, Bogu svejedno. Franceticu su za njegove zlocine presudili obicni ljudi kad je uhvacen u selu Mocile kod Slunja. Infantilno bi bilo i pomisliti da Francetic nije ratni zlocinac samo zato sto nije dospio na sud zbog zlocina koje je pocinio. Ovdje ocito nije rijec o tacnosti teksta, nego o nemoralnosti "trazi se izvor" "eksperta"--71.163.226.233 (razgovor) 05:00, 30. oktobar 2010. (CEST)

• Referenca da je Pavelić bio ratni zločinac i da ga je sud nove Jugoslavije u odsustvu osudio na smrt, je Vojna enciklopedija, strana 610. A zašto je uklonjena, mala je Bokica rekla kako za Hitlera ne pišu da je zločinac, pa zašto bi pisalo za Pavelića.--96.231.71.176 (razgovor) 02:23, 28. novembar 2010. (CET)

Možda je najbolje da se napiše: neprocesuirani ratni zločinac. --Aleks (razgovor) 02:29, 28. novembar 2010. (CET)

On je bio poglavnik NDH koja je radila to [to je radila. Suvi[no je reĆi da je ratni zločinac, kada se vidi iz aviona. Ni za koga ne trebapisati da je ratni zločinac. -- Bojan  Razgovor  02:39, 28. novembar 2010. (CET)

 Komentar: Neprijavljenom korisniku: Možeš li ovde navesti kada je doneta presuda i kog je stepena bio pomenuti vojni sud. --Новак (разговор) 02:56, 28. новембар 2010. (CET)

Molim bez politike i navijanja

Lično hrvate nit volim nit mrzim, iako mi je otac učestvovao u tzv "domovinskom ratu" tj u građanskom ratu 1991-1995. na Srpskoj strani. Profesor sam istorije ovde u Srbiji i smatram svaki podatak vrednim, dakle ako je tačno ono sto se piše PODRŽAVAM ma šta da je, a ako nije NE PODRŽAVAM i sam ću isti obrisati.

Kobac SPO

ANTE PAVELIĆ JE BIO GERMANOFIL I HTIO JE PRETVORITI HRVATE U NJEMCE A SVOJE USTAŠE JE ZASLIJEPIO MRŽNJOM DA BI IM SKRENUO PAŽNJU SA TOGA.ON JE SAMO IMITIRAO NJEMCE I HITLERA.NIŠTA SVOJE NIJE IMAO.I ČETNICI SU BILI ŠOVINISTI I FAŠISTI,ALI NISU IMITIRALI NJEMCE,VEĆ SU RADILI PO SVOM.

zločinac ili ne bio je...

lijep čovjek ko i svi Hrvati, kao što se i vidi ovde

• Rasprave i fotografije o Ante Paveliću

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:07, 17. октобар 2013. (CEST)

Војни суд ФНРЈ

Особа која верујем каже да у извору (Војној енциклопедији) не пише ништа да је био осуђен од власти ФНРЈ. -- Bojan  Razgovor  22:05, 21. децембар 2013. (CET)

bezobrazna insinuacija

Ovaj dio na kraju članka: "...али и даље Павелић има респект поклоника и подршку широких народних маса у Хрватској." nije istinit i predstavlja bezobraznu insinuaciju i uvredu Republici Hrvatskoj i hrvatskom narodu, protiv kojega na ovaj način potičete mržnju. Hoćete li to ukloniti ili ne, vaša je stvar i vaš obraz stoji iza toga. --Winm73 (разговор) 22:11, 11. мај 2014. (CEST)

"Иако је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Павелић и даље ужива респект поклоника и подршку широких народних маса, и поред тога што је Хрватима довео краља из Италије и за столом се, без по муке, одрекао Далмације па тако и Сплита, који га се ипак сваке године сети", истичу на порталу Indeks.hr.

То пише хрватски Индекс.хр.--Нимчевић разговор  22:34, 11. мај 2014. (CEST)

Index.hr: „Premda je u povijesti ostao zabilježen kao izrazito negativna pojava, Pavelić i dalje uživa respekt poklonika i podršku širokih narodnih masa, unatoč tome što je Hrvatima doveo kralja iz Italije i za stolom se bez po muke odrekao Dalmacije pa tako i Splita, koji ga se ipak svake godine sjeti.“--Нимчевић разговор  22:43, 11. мај 2014. (CEST)

Zar je nečiji privatni internetski portal mjerodavni izvor informacija? Članak nepoznatog autora na koji se pozivate opisuje šačicu ekstremista koja se okupila na misi zadušnici povodom Pavelićeve smrti. Je li to vama opisuje raspoloženje većine hrvatskog naroda? Pišem ovo iskreno i u dobroj namjeri, ali nemam namjeru gubiti vrijeme oko ovoga, samo ću vam ponoviti: Radi se o laži i uvredljivoj insinuaciji kojom potičete mržnju među narodima. Ako vam je to cilj - samo naprijed. Predlažem da to uklonite, a vi postupite kako hoćete. Pozdrav.--Winm73 (разговор) 23:17, 11. мај 2014. (CEST)

Mi bi zaista voleli da si ti u pravu. Moze li se umesto sirokih narodnih masa staviti nesto drugo? -- Bojan  Razgovor  03:56, 12. мај 2014. (CEST)

Mogu se složiti s Winm73 da je pretenciozna tvrdnja da Pavelić uživa podršku širokih narodnih masa. Činjenica je na liturgiji pomenut. Iz toga se može izvući zaključak da Pavelić uživa podršku crkvenih krugova u Hrvatskoj. Međutim, čak je i to tendenciozna tvrdnja. Najispravnije bi bilo reći da Pavelić uživa podršku nekih crkvenih lica u Hrvatskoj.--Нимчевић разговор  06:56, 16. мај 2014. (CEST)

Ne samo crkve, vec i desnicarskih krugova. -- Bojan  Razgovor  06:59, 16. мај 2014. (CEST)

Ako pod desničarskim krugovima podrazumevaš pripadnike "ХЧСП-а, али и Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а од којих су многи учесници бројних протеста за генерале Готовину или Норца", da. Slažem se. Rečenica bi trebalo otprilike glasi: „У историји је остао забележен као изразито негативна појава, али и даље Павелић има респект поклоника и подршку неких црквених лица, ХЧСП-а, али и једног дела Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а“.--Нимчевић разговор  07:32, 16. мај 2014. (CEST)

Zanima me jedino kako danas Hrvati (mislim na narod) gleda na 10. april 1941. i dolazak Pavelića na vlast. Je l to za njih oslobođenje ili okupacija? Činjenica je da su aprila 1941. Nemci i ustaše dočekani ovacijama. To lepo ilustruju nama dobro poznati snimci. Većina Hrvata tokom rata bila je ili pod uticajem ustaškog pokreta ili ostataka predratnih hrvatskih građanskih stranaka. Poslednji su zagovarali pasivan stav prema svemu, uključujući i stradanje Srba u NDH. Istoričar Nikola Gaćeša navodi podatak da su u Hrvatskoj 90% partizanskog pokreta činili Srbi. Od savremenika ratnih događaja sam takođe čuo da su borbeni kadar gotovo isključivo činili Srbi, dok je među komandantima i komesarima bilo nešto Hrvata. Hrvati koji su se borili uz Srbe smatrani su disidentima. Sama činjenica da se NDH održala tako dugo (dve godine duže od fašističke Italije) navodi me na pomisao da je Hrvatima ili stalo do NDH ili bilo totalno svejedno. I jedno i drugo je okarakterisano kao loša pojava, koju je osudio i sam Broz. Od kolege sam čuo da je Tito, seleći se u Beograd, rekao da mu se smučio Zagreb zbog 10. aprila.--Нимчевић разговор  07:32, 16. мај 2014. (CEST)

Manje-vise se sa svim slazem, ali to nije tema danas. Imas slučaj Šimunić gde je dobar deo stadiona skandirao Za dom spremni, pa Thompsona, proslavu 10. aprila medju emigrantima, pa sve dok jedan gradonačelnik 9. maja čestita pobedu nad antifašizmom na skupu jedne brigade HOS-a. Mislim da među Hrvatima ima puno iskrenih antifasista, ali ovo su stvarno veliki problemi. -- Bojan  Razgovor  07:44, 16. мај 2014. (CEST)

Error

"... Јосипа Франка (који је био и таст Славко Кватерника, тада аустроугарског пуковника)."

According to Eugen Dido Kvaternik. From his Sjećanja i zapažanja 1925-1945, Prilozi za hrvatsku povijest, page 265.: "Odakle potječu Kvaternici nije ustanovljeno. Prema jednoj nepisanoj tradiciji došli su već sa Frankopanima iz Italije. No to nije dokazano."

Full quote form page 265.:

"Moj djed Ljudevit Kvaternik rođen je u Praputnjaku kraj Meje (kotar Bakar-Sušak). Tamo je i naša obiteljska kuća ("Stammhaus"), koja je još 1942. postojala. Njegova žena, moja baka s očeve strane, Marija Frank, podrijetlom je katolička Njemica iz Bavarske. Ova obitelj Frank nema ništa zajedničkog s onom sa strane moje majke. Koliko sam mogao do sada ustanoviti, Frankovi sa strane moga oca potiču tamo negdje iz okolice Regensburga. Moja baka rođena je u Gorskom Kotaru, njezin otac, a moj pradjed, došao je iz Njemačke kao činovnik grofova Thurn i Taxis. Odakle potječu Kvaternici nije ustanovljeno. Prema jednoj nepisanoj tradiciji došli su već sa Frankopanima iz Italije. No to nije dokazano. U Gorskom Kotaru i Primorju to je ime dosta rašireno. Iz braka moga djeda Luje sa Marijom Frank potiču ova djeca: Slavko (moj otac) rodjen 25. 8. 1878. u Komorskim Moravicama, Petar Milutin ([1.X. 1882.], ubijen u Crikvenici 10. IV.1941.), Ljubo, živi u Bavarskoj, i Zlata (umrla u Zagrebu 1957.)."

Slavko Kvaternik's father was Ljudevit Kvaternik. Ljudevit's wife was Marija Frank and she was of German descent (and had no relation to Olga Frank who was Slavko's wife, Josip Frank's daughter and Dido Kvaternik's mother). — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Baja562 (разговор • доприноси)

Slavkov sin Eugen, zvani Dido - jedan od organizatora atentata na kralja Aleksandra u Marseillesu i Pavelićev najbliži suradnik tijekom talijanske emigracije - postao je 1941. šef redarstva NDH. Njegova majka Olga je kći Josipa Franka, praoca ustaškog pokreta, koji je podrijetlom bio Židov. [1] -- Bojan  Razgovor  10:11, 1. jul 2018. (CEST)

Bez smisla dodane reference kojih nema u spisku literature

Tomasevic 1975, Hoare, Fischer, Tanner etc— Bocin kolega (razgovor) 09:50, 24. avgust 2020. (CEST)