Razgovor:Velika škola Ivana Jugovića/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ovo možda može da ima neku enciklopedijsku vrednost. Međutim sada je samo esej --Jovan Vuković (r) 12:35, 2. novembar 2006. (CET)

Ovi podaci imaju enciklopedijsku vrednost, s tim što ja ne umem da ih postavim tamo gde treba da se nalaze. Ako već toliko vremena provodiš na Vikipediji molim te da otvoriš podtemu Istorija pedagogije u temi Pedagogija. Ista se nalazi na društvenim naukama ili u "obrazovanju".

Kopirajt tj. kršenje licence je 100% jer nešto ovako nije enciklopedijski članak koji kratko i jasno daje informacije na zadatu temu, više je to neka esejistika i neobavezna priča istrgnuta ko zna odakle. Dakle ovde se radi o čuvenoj Velikoj školi koja je postojala u ustaničkoj Srbiji 1808-1813, školi koja je tek kasnije obnovljena u obliku Liceja 30-ih godina tog veka, čiji je nastavljač Velika škola iz 1863. koja prerasta u Univerzitet u Beogradu 1905. Celokupno srpsko školstvo vuče korene i poziva se na istoriju ove ustaničke Velike škole iz 1808-1813. Znači u istorijatu svakog fakulteta se može naći nešto o toj školi, kao i u svakoj istoriji koja se bavi Prvim srpskim ustankom. Jedna od takvih fakultetskih istorija je npr. Pravnog fakulteta Koliko dalekeo seže istorija Pravnog fakulteta u Beogradu. Zasluge za njeno osnivanje ima Ivan Jugović, na toj strani sam takođe dodao 3 linka gde ima materijala o njegovom životu. Iz svega ovoga bi se mogao izvući jedan solidan članak kakav ova enciklopedija zaslužuje. Međutim ovoga puta ja za to nemam vremena (kao što sam ga ranije za mnoge druge slične situacije imao). Nadam se da će se neko naći i da će korak po korak ovaj članak ugledati svetlost dana. --Đorđe Stakić (r) 14:46, 2. novembar 2006. (CET)

Dobro, možda ovo i jeste esej. Interesuje me gde si našao da je Ivan Jugović bio profesor Više pedagoške škole kada takva u Beogradu nije postojala do 1877. godine? Misliš na Normu u Somboru? Gde si našao da je on tamo predavao?

Iz istorije članka možete videti da je to dodala Saška83 još u prvoj verziji kada je osnovan članak. Ispravite slobodne tu informaciju pošto sam i ja skoro siguran da je netačna jer tada je u Beogradu bila Velika škola i osim nje nije bilo drugih tog ranga (tipa Viša pedagoška). Moguće da je on predavao u Somboru, ali kao što rekoh nisam proučio biografiju Ivana Jugovića, samo sam pronašao i postavio linkove ;) --Đorđe Stakić (r) 16:22, 2. novembar 2006. (CET)

Evo da budem još slobodan da pretpostavim da je Saška pronašla informaciju da je bio prof. Više pedagoške škole i Velike škole u Beogradu. Onda je i na ovo prvo dodala „u Beogradu“. Pošto ti je istorija pedagogije i školstva verovatno bliska možeš znati da li je tada negde postojala takva obrazovna ustanova. Imajući u vidu da je u pitanju Somborac takvo nešto ne bi bilo čudno, čak bi bilo i logično. Ipak pogledajte i ona tri linka ako ima nešto o tome. --Đorđe Stakić (r) 16:28, 2. novembar 2006. (CET)

Lokacija zgrade

U ovom članku se navodi: zgrada škole postoji i danas (u njoj je smešten muzej Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića). Međutim ovde se navodi potpuno druga lokacija u Beogradu:

"Kad se s Velike pijace Višnjićevom ulicom pođe dole ka Dunavu, ostavljajući desno Glavnu policiju a levo Tekiju, dolazi se na raskršće Višnjićeve i Jevremove ulice, i tu na levoj strani ima dvokatna kuća staroga kroja, s nekoliko dimnjaka na krovu, od kojih na najvišem su rode davno svile svoje gnezdo. Pred kućom je mala avlija i veća kapija sa dva kamena za sedenje. U toj kući bila je Jugovićeva Velika škola, koja je otvorena 1. septembra 1808. godine. Posle propasti od 1813. ta je kuća opet otišla u turske ruke. Docnije je nju kupio od Turaka neki Kutula, a posle Kutule došla je u ruke današnjem gazdi bakalinu Dadi. Ispod te kuće, malo severnije, bila je Saka česma, koja je sada izmeštena na rogalj ulice Jovanove i Dubrovačke."

Međutim, nažalost, nema izvora ni u samom članku za ovu prvu informaciju ni na ovom sajtu za ovu drugu. Po tonu ovog članka vidi se da je to pisano pre mnogo godina, možda i više od 100. Takođe lokacija je mnogo logičnija jer je 1808. Beograd bio veoma mali pa je lokacija na uglu Višnjićeve i Jevremove jedino verovatna, dok je današnji muzej Vuka i Dositeja tada bio daleka periferija. Ako neko prepozna odakle je preuzet ovaj navod sa sajta neka se javi. Što se tiče navoda u prvoj verziji članka to je Korisnik:MikiMile verovatno prepisao odnekle, ako neko znak odakle neka i to javi. Inače kad smo već tu da kažem da je pomenuta Velika pijaca današnji Studentski trg (park). --Đorđe Stakić (r) 23:44, 23. avgust 2007. (CEST)

Na pomenutom sajtu ima još puno sličnih crtica o toponimima Beograda koji su potpuno jednaki po stilu, verovatno iz iste knjige. Za jedan od tih zapisa (Terazije) sam utvrdio da su delo Milana Đ. Milićevića, pa su verovatno i ostali, po svemu sudeći iz kapitalne knjiga "Kneževina Srbija" od tog autora. --Đorđe Stakić (r)

Dakle evo konačnog odgovora koji sam dobio i od administratora sajta, a nalazi se i u prvom unosu iz toponima Beograda [1]: „Tekst koji sledi objavljen je u Godišnjici Nikole Čupića, knjiga XXII, u Beogradu 1903. godine, pod naslovom Crtice za raniju sliku srpske prestonice, zapisao M. Đ. Milićević, i s godinom na naslovnoj strani 1902.“ --Đorđe Stakić (r) 09:57, 25. avgust 2007. (CEST)

A gde su deca najcesce opismenjavana pre otvaranja prvih skola u Srbiji?

Izvinite zbog reci, ne znam da namestim Srpski, (Djole93bg (razgovor) 07:12, 19. novembar 2010. (CET)).

Većina negde, oni kojima je to baš trebalo da bi bili sveštenici su uglavnom učili pri manastirima. --Đorđe Stakić (r) 13:28, 19. novembar 2010. (CET)