Razgovor:Živojin Mišić/Arhiva 1

Arhiva 1

Prvi podnaslov

Snejk, umesto da pises <ref name="xxx">Живојин Мишић; [[Саво Скоко]] стране 114-119</ref> i <ref name="xxx" />, mislim da je krace da pises {{sfn|Скоко|1969|pp=114-119}}, a pre toga moras dodati pod Literauta {{Cite book|last= Скоко |first= Саво |authorlink= Саво Скоко |coauthors= |title= Војвода Живојин Мишић, Моје успомене|year= 1969|url= |publisher= |location= |id= | ref=harv}} Kraće je, jednostavnije i bolje da se koristi šablon, nego viki tekst. -- Bojan  Razgovor  06:47, 21. septembar 2013. (CEST)

Ispraviću na kraju kad završim članak. To isto treba da se uradi i u članku vojvode Stepe. Zmija bgd 12:01, 21. septembar 2013. (CEST)

Trebalo bi uvod da proširiš, za one lenje koje mryi da procitaju clanak. -- Bojan  Razgovor  05:11, 31. januar 2014. (CET)

Ma naravno cim napisem clanak Serbian je specijalista za uvode. Zmija bgd 23:23, 31. januar 2014. (CET)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Rasprava traje sedam dana, tj. do 13. decembra 2014. oko 23:20. Ukažite na greške i komentarišite nominaciju. Zmija bgd 23:24, 6. decembar 2014. (CET)

 Komentar: Termin jugoslovenski. Idem nekom logikom, Mišić je preminuo 1921, jeste da je 1918 osnovana Kraljevina SHS, ali tek 1929 preimenovana u Jugoslavija. Zato bi trebalo da stoji samo srpski (što on u suštini i jeste), mali detalj ali ne nebitan. Inače, ovo je stvarno impozantno, svaka čast!--Soundwaweserb (razgovor) 23:29, 6. decembar 2014. (CET)

Slažem se međutim celo vreme do osnivanja te kraljevine pominje se jugoslovenski odbor, jugoslovenska divizija, jugoslovenstvo, hrvati i slovenci dobrovoljci se tretiraju kao jugosloveni itd. Zbog toga je Jugoslovenski mada si upravu tek 1929. godine je preimenovano u Jugoslaviju. Međutim po vojnim zakonima njegov čin je bio najviši u obe države zato sam stavio to. Putnik je bio samo srpski vojvoda jer nije doživeo ujedinjenje a Mišić je čak bio i načelnik štaba Vrhovne komande Kraljevine SHS. Hvala na tom zapažanju. Zmija bgd 23:39, 6. decembar 2014. (CET)

U redu. Hvala na odgovoru.--Soundwaweserb (razgovor) 23:44, 6. decembar 2014. (CET)

Nema na čemu i ja sam imao tu dilemu dok nisam pročitao celu knjigu. Zmija bgd 23:47, 6. decembar 2014. (CET)

Kad smo već kod toga, moje mišljenje je da ti je to jugoslovenski suvišno. Nije država postojala, a ni on nije dugo bio u vojsci nako formiranja kraljevine SHS. Ceo svoj život je bio deo vojske Srbije i tu odneo najveće pobede. Ako pogledamo i čin vojvode je dobio 1914. godine. Verujem da knjiga od koje si uzeo podatak jugoslovenski, da je pisano u periodu pre 1990. godine, a tad se forsirao termin jugosloveski i zbog ideoloških razloga. Opet ostavljam tebi da odlučiš, ipak si ti napisao ovaj odlični rad. Sve pohvale.--Marko Stanojević (razgovor) 12:58, 7. decembar 2014. (CET)

Nije upitanju to već da je to bila jugoslovenska država. To što nije imala ime slažem sa tobom. Ako se ostavi samo srpski vojvoda onda se postavlja pitanje šta predstavlja Načelnik Štaba Vrhovne komande Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Onda nije samo srpski. Mogao bih izmeniti i staviti srpski i vojvoda kraljevine srba, hrvata i slovenaca što je tačno ali preširoko. To isto bih onda trebao dodati i u člancima o vojvodi Stepi i vojvodi Bojoviću koji su umrli kasnije. U knjigama iz 1990. se ne forsira termin jugoslovenski, one su napisane po rukopisima iz perioda postojanja Kraljevine SHS. Najbolji primer da se izostavlja termin jugoslovenski je u Vojnom leksikonu iz 1981 gde se pažnja posvećuje srpskim vojvodama a termin jugoslovenski se izostavlja a zna se da npr. Petar Bojović bio više jugoslovenski nego srpski vojvoda a Stepa na prelazu. Neznam meni je ovako logično. Objasnio sam malopre da je samo srpski vojvoda Radomir Putnik i tu nema sporenja mišljenja. Zmija bgd 13:09, 7. decembar 2014. (CET)

Kao što rekoh ostavljam tebi da odlučiš kako ćeš ostaviti. Ja sada čitam članak i zaista je dobro urađen.--Marko Stanojević (razgovor) 13:19, 7. decembar 2014. (CET)

Meni je ovako najlogičnije, i sam sam dugo imao dilemu ali posle dugog istraživanja došao sam do ovog zaključka. Zmija bgd 13:21, 7. decembar 2014. (CET)

Al si ga napisao svaka ti čast! Ja danas čitah u busu dok sam putovao do Užica i nazad, video sam par malih grešaka u kucanju koje ću ispraviti i to je to. --Mihailo (razgovor) 22:27, 8. decembar 2014. (CET)

Hvala naš vojvoda je zaslužio, čitaće ga neki novi klinci sa uživanjem. Zmija bgd 00:31, 9. decembar 2014. (CET)

U delu Kolubarska bitka, kod slike za epoletu, bio je otvoren citat, ja sam ga zatvorio, samo ti proveri da li sam na pravom mestu. Ovaj što počinje „Probijanjem centra neprijateljskog fronta“... --Mihailo (razgovor) 17:24, 9. decembar 2014. (CET)

Da to mi je promaklo, hvala sve je ok. Zmija bgd 19:13, 9. decembar 2014. (CET)

Lepo urađeno. Sve pohvale. --Mstudiodf (razgovor) 22:48, 9. decembar 2014. (CET)

Zahvaljujem Zmija bgd 23:50, 9. decembar 2014. (CET)

U delu Period oporavka, povratak na Krf i Solunski front ima rečenica na početku pasusa: „Dolazak generala Franše d' Eperea za glavnog komandanta savezničkih snaga...“, mislim da u njoj nisi dovršio misao. --Mihailo (razgovor) 09:19, 11. decembar 2014. (CET)

Tako je ispravljeno. Zmija bgd 10:45, 11. decembar 2014. (CET)

Komentari by Burga

Tekst je svakako dobar, i nadam se da bi do 13. 12. mogao zaista da postane sjajan. Ipak, imao bih nekoliko primedbi.

Prvo, uvod mi se čini malo preobimnim. Dalje, srpski je dosta problematičan: „ne naviknuti“, „Ruskih i Bugarskih dobrovoljaca“, „Turski oficiri“, „Srpska vojska“ (više puta), „teoriske“, „srpskoj vojski“ (?!?), „kosoliduju“, „oružija“ i „primorija“, ali mi nekako ovo najviše smeta:

skraćenju fronta cele srpske vojske koji bih se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanja

i

Takođe su naglasili da bih ušli...

Zatim

Tada je jedini dobio engleski Orden svetog Mihaila i svetog Đorđa na ogrlici.

Jedini u kojoj grupi? nije valjda u istoriji navedena dva odlikovanja? Na stranu to što u čitavom uvodu nema nijednog citata, pa ni za tako jake tvrdnje kao što je ova.

Nekako mi je priča o porodici umetnuta u sred teksta o vojničkoj karijeri. Hronološki bi imalo smisla jer se tada oženio, ali priča o svim ostalim potomcima možda bolje da ide negde na kraj teksta ili na kraj uvoda.

Kako je tokom Srpsko-bugarskog rata (1885) bio u rezervi, kad je bio aktivan oficir?

U „Usponu“ piše da je bio postavljen za komandanta čete. Sve dotle se pominje kao komandir čete, a i danas u VS su starešine četa komandiri, tako da verujem da je u pitanju greška.

Nekako ima previše anegdota, poput one sa zlatnim satom, ili sa Turcima koji tuku vojsku i slično.

Međutim zaverenici koji Živojina nisu ispuštali iz vida pustili u novine vest da je jedan bivši čovek po mraku ušao u kuću predsednika vlade. Time su jasno stavili do znanja da nisu napuštali političku scenu ni posle penzionisanja.

Ispada da se „oni“ u drugoj rečenici odnosi na zaverenike, međutim otkuda to da su oni penzionisani? Malo zbunjujuća formulacija.

Bezimeni oficir koji ga je pozdravljao nakon reaktiviranja ima ime, ili je u pitanju opet neka anegdota?

Mislim da su opisi ratova preobimni jer se dosta teksta ne odnosi na temu. Imamo ovde maltene ceo članak o Prvom svetskom ratu.

Albanci predvođeni austrougarskim i bugarskim oficirima, 7. septembra, izvršili prepad na srpske snage i načinili strašan masakr.

Treba dati neki konkretniji podatak od ovako paušalne ocene.

Ne uspevam da nađem od čega je bolovao pred smrt. Zna li se? S druge strane, ono „o, kukavcu meni“, ne znam koliko je potrebno.

Smrt slavnog vojskovođe i najpopularnijeg vojnika Srbije, duboko je potresla sve građane. Suze su navirale prekaljenim ratnicima njegove Prve armije i celokupne Vrhovne komande, koji su pod njegovom komandom jurišali kao risovi.

Neenciklopedijski, rekao bih.

Da li je zaista bitno u ovom tekstu gde je služio Broz i da je Spomenica za Srpsko-bugarski rat bila zvana i nastala po uzoru na Gvozdeni krst? --Burga (razgovor) 20:31, 7. decembar 2014. (CET)

Ok idemo redom ima dosta:

• 1) Uvod je kao i za svakog vojvodu u ovoj enciklopediji.
• 2) Preformulisaću čim nađem ta dva pasusa.
• 3) Treći pasos izbačen, upitanju je odlikovanje na ogrlici koje je jedini dobio od engleskog kralja Džordža V, Putnik je dobio ali na lenti.
• 4) Porodica pomerena na kraj i upravu si tad se oženio.
• 5) Ispravljeno upravu si greškom sam napisao komandant a treba komandir.
• 6) Bio je u strategijskoj rezrevi faktički nije ni učestvovao u ratu jer je čekao da mu izdaju naređenje a rat se već bio završio i bio je aktivini oficir. Preformulisano.
• 7) Anegdota je se stvarno desila to se desilo dok je bio u Austro-ugarskoj.
• 8) To su intrige predstavnika Crne Ruke koji su ponižavali u novinama Mišića i označavali ga kao oficira koji se krije a vidi se iz teksta da je i Aleksandar Mašin bio sa njim kod Pašića. Moguće da je on smislio tu priču. Ibačeno upitanju su intrige.
• 9) Mišić u svojim uspomenama nije imenovao tog oficira moguće da je bio neko od kasnijih jugoslovenskih generala to neznamo. Ta situacija se stvarno desila.
• 10) Što se tiče rata to je najkraće moguće gde se sve spominje Mišić i u kojim situacijama tokom rata je bio obavešten kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, skratio sam maksimalno. Preformulisaću nejasnoće.
• 11) Bolovao je najverovatnije od raka pluća jer je mnogo pušio.
• 12) Citat iz novina Trubuna prebaciću u odsečak za citate.
• 13) Izbaciću to o Brozu i ordenu. Zmija bgd 21:32, 7. decembar 2014. (CET)

Odlično. Možda ću kasnije malo i sam da prčkam oko nekih trivijalnijih stvari koje nisam ni navodio, ali ono što zahteva literaturu moraš ti koji je imaš. Svi komentari su, naravno, bili dobronamerni, u želji da dobijemo zaista sjajan članak o čoveku koji to zaslužuje. --Burga (razgovor) 21:42, 7. decembar 2014. (CET)

Slažem se samo reci da to ispravimo. Moje uspomene su mi najbolja refrenca i najviše sam prepričavao iz te knjige. Zmija bgd 21:47, 7. decembar 2014. (CET)

Sa zakašnjenjem

E izvini, nisam bila u prilici ranije da prokomentarišem. Mislim, to su sitnice koje ne menjaju stvar, ali ipak ću napisati: mislim da što se tiče Orden svetog Mihajla i svetog Đorđa na ogrlici, čak i kad autor nije vernik, onaj prvi svetac treba da stoji sa velikim S, jer je to naziv ordena. Nemam sada vremena da čitam pravila, verujem da to neko drugi bolje zna. Takođe bih da napomenem, da mi se ne dopada to što se ovde za mnoge stare i slobodne slike ne navode izvori. Pronalaženje pravih izvora starih slika, bar iz mog ličnog iskustva, vodi takođe i nalaženju boljih originala, a često i tačnijoj informaciji o celoj temi, uvek se isplati navesti što preciznije poznate podatke i pronaći original, ovde mislim na odakle je uzeta slika, kad, ko gde i šta je slikao, osim naravno ako slika nije skinuta sa nekog krajnje čudnog mesta.Tajga (razgovor) 01:21, 14. decembar 2014. (CET)

„često je od svog naroda smatran za legendu“ nije baš najspretnije rečeno, ali ako se ne varam, jedno vreme su ga smatrali legendom i drugi narodi, ali to sve do prvog ćoška naravno... isto kao i sopstveni narod.

Ako se orden zove „Orden svetog Đorđa“, onda je s malo, a o će biti veliko. Nešto slično kao sa imenima ulica. --Burga (razgovor) 01:27, 14. decembar 2014. (CET)

A ako se orden zove Beli orao ..., onda su i o i b velika slova, zar ne?

Predlažem da se od roditelja uvek nevede prvo majka, jer osim, par epruvetskih izuzetaka, svakog čoveka, a i ženu na ovom svetu rodila je majka, a za oca ... može u većini slučajeva da se samo veruje na reč :))))Tajga (razgovor) 01:31, 14. decembar 2014. (CET)

„Porodica je uzela prezime Mišić po imenu dede Živojina Mišića – Miša Kaljevića.“ Ovde neki padež, čini mi se ne štima baš sasvim kako treba, ne bih da kvarim, ako grešim, ali volela bih da još neko pogleda.Tajga (razgovor) 01:35, 14. decembar 2014. (CET)

Preformulisano. Zmija bgd 01:43, 14. decembar 2014. (CET)

Mislim da bi bilo dobro da se svi datumi stave po oba kalendara, jer veoma često se ne zna zapravo na koji se kalendar misli. Tako npr kada se kreće u školu 1. oktobra, po starom ili novom kalendaru?Tajga (razgovor) 01:39, 14. decembar 2014. (CET)

Samo ti je zadanja pasos u Kraljevini SHS po novom kalendaru sve je ostalo po starom. Zmija bgd 01:43, 14. decembar 2014. (CET)

Ali tekst počinje datumom rođenja i stavljen je sa oba datuma. Mislim da nije nikakav prbolem pretvoriti stare datume u nove i staviti oba.Tajga (razgovor) 01:47, 14. decembar 2014. (CET)

Mnogo ima, stavljen je stari datum jer svi naši preci pa i Mišić rođeni do 1. januara 1919. su rođeni po starom kalendaru a taj kalendar je 13 dana pre ovog sada. Zmija bgd 01:54, 14. decembar 2014. (CET)

Kako god ti smatraš, ja sam napisala šta mislim. Kako se zove selo iz koga je Sreten Veličković, prvi učitelj? Boljkovac ili Boljkovci? Može da se poveže sa člankom o tom selu, da ne bude zabune, ovde bar čini mi se da ima oba.Tajga (razgovor) 01:58, 14. decembar 2014. (CET)

Selo je Boljkovci. Boljkovce su u Slovačkoj. Zmija bgd 02:03, 14. decembar 2014. (CET)

U rečenici „U početku zbog svog porekla imao je silne neprilike sa varoškom decom koja ga nisu prihvatala, što ga je uzbuđivalo i vređalo“, mislim da uzbuđenje baš i nije adekvatan glagol. Možda je bolje napisati ljutilo ili nerviralo, možda eventualno razočaralo, to možda jesu neke vrste uzbuđenja, ali ... Tajga (razgovor) 02:04, 14. decembar 2014. (CET)

Ne znam ako smatraš da je bolje tako preformuliši meni je ok. Zmija bgd 02:08, 14. decembar 2014. (CET)

Mislim da zavisi od toga kako piše u izvoru... „majorov lični ordonas“ . Mislila sam da se piše ordonans (francuska reč), u smislu ađutant? Vidim da si istu reč koristio i u drugim člancima, možeš li da proveriš ili si već proverio da li postoji ta reč... Tajga (razgovor) 02:13, 14. decembar 2014. (CET)

Mišić je izjavio svoju saglasnost ... moglo bi se reći, da se saglasio... Tajga (razgovor) 02:16, 14. decembar 2014. (CET)

Samo bih proverila još jednom, jedna sestra mu se zvala Todora? Neobično ime, mada ništa nije nemoguće.Tajga (razgovor) 02:21, 14. decembar 2014. (CET)

Tako se zove. Zmija bgd 03:10, 14. decembar 2014. (CET)

„Ako dobro završite ovaj kurs, onda će te odmah...“ ćete (futur) ako me sećanje ne vara, piše zajedno?Tajga (razgovor) 02:34, 14. decembar 2014. (CET)

Citat iz knjige tako se tad govorilo. Zmija bgd 03:10, 14. decembar 2014. (CET)

„Takve pojave u srpskoj vojsci nisu bile dozvoljene, jer je batinanje vojnika bilo zabranjeno“, mislim da se ovo zove ponavljanje, dovoljno je napisati ili jedno ili drugoTajga (razgovor) 02:36, 14. decembar 2014. (CET)

Preformulisano. Zmija bgd 03:10, 14. decembar 2014. (CET)

„Kao odliča strelac učestvovao je u jednom turniru gađanja u kojem je bio bolji od austrijskog oficira, ali pošto je bio srpski oficir, i uz nameštanja rezultata u korist svojih oficira, taj kapetan je odneo pobedu i nagradu – zlatni sat. Tada je odlikovan Austrougarskim Krstom za vojne zasluge.“ U vezi ovog doživljaja ostala sam malo zbunjena, kako zbog toga što je bio bolji od valjda jednog austrougarskog oficira, tako zbog toga što je neko nameštao rezultate svojih oficira, zatim i jer se pojavljuje i jedan kapetan koji je odneo pobedu i nagradu, ali je neko onda neko odlikovan Austrougarskim Krstom za vojne zasluge... Tajga (razgovor) 02:53, 14. decembar 2014. (CET)

Preformulisano, rezultat je namešten za austrijskog oficira a Mišić je odlikovan. Zmija bgd 02:59, 14. decembar 2014. (CET)

• „Jašite konja u pre početka napada da budete bliže svojim trupama“, mislim da ovde ima neka greška, ali nisam u stanju da procenim šta je zapravo trebalo da stojiTajga (razgovor) 04:05, 14. decembar 2014. (CET)

Ovo u dokumentarcu kažu da je bilo „Jašite konja i pre početka napada da budete blizu svojim trupama“

• „Pohvalio je celu klasu i očitao je jednu strogu lekciju o potrebi strogog držanja i dobrog vladanja“ stroga lekcija o potrebi strogog držanja, malo je previše strogosti u samo jednoj rečenici-Tajga (razgovor) 10:36, 14. decembar 2014. (CET)

Svi citati su govor tog vremena to ne kontroliši, sve je do slovce prepisano iz Mišićevih uspomena. Zmija bgd 13:57, 14. decembar 2014. (CET)

Piše se Orden Svetog Đorđa, jer Sveti Đorđe je uvijek velikim slovom, oba početna. Sveci se pišu tako, riječ sveti ide velikim. --Željko Todorović (razgovor) 10:47, 14. decembar 2014. (CET) s. r.

Trebalo bi da je tako. U Pravopisu na str. 68 u odeljku koji se tiče pisanja zvaničnih naziva nagrada, priznanja i odlikovanja kao jedan od primera navodi se: Krst Svetoga Save II reda. micki 11:03, 14. decembar 2014. (CET)

Aha, pa onda bi valjda trebalo da stoji Orden Svetog Mihaila i Svetog Đorđa na ogrlici, rekla bih sa i i ne sa j kod Mihaila.-Tajga (razgovor) 11:26, 14. decembar 2014. (CET)

• Nisam u toku u delu rečenice: „Vrhovna komanda je većala gde da se primi odsudna bitka“, šta znači odsudna?-Tajga (razgovor) 11:34, 14. decembar 2014. (CET)

Mišićeve uspomene. Zmija bgd 13:57, 14. decembar 2014. (CET)

• „novinski časopisi“ ne postoje... Ima novine, ima časopisi, neki kažu i listovi.... -Tajga (razgovor) 11:51, 14. decembar 2014. (CET)
• meni se čini da se piše protivudar, jedna reč, ne dve.-Tajga (razgovor) 12:12, 14. decembar 2014. (CET)

Isto Uspomene. Zmija bgd 13:57, 14. decembar 2014. (CET)

Moguće, ali tekst, posebno ako nije citat, bi trebalo da bude u skladu sa trenutno važećom pravopisom.—Tajga (razgovor) 14:29, 14. decembar 2014. (CET)

• Vračarski Sanatorijum ... Negde ima višak veliko slovo.Tajga (razgovor) 12:55, 14. decembar 2014. (CET)

To je današnja studentska Poliklinka. Zmija bgd 13:57, 14. decembar 2014. (CET)

• Kako se zvao onomad? Vračarski sanatorijum ili samo Sanatorijum?—Tajga (razgovor) 14:29, 14. decembar 2014. (CET)

Valjda Sanatorijum na Vračaru predpostavljam neznam tačno to je bio naziv do 1945. godine. Zmija bgd 15:03, 14. decembar 2014. (CET)

Kažu ovde da je Sanatorijum „Vračar“, prvi sanatorijum u Beogradu, osnovan 1912. godine, a ovde da se radi o dvospratnoj zgradi u Birčaninovoj ulici (i Resavskoj) - opština Savski Venac, danas Institut za urologiju i nefrologiju KCS, dok je Sanatorijum „Živković“ u koji se 1936. preselila Gradska poliklinika, kasnije Studentska poliklinika, danas Zavod za zaštitu zravlja studenata u Krunskoj ulici 57 (Vračar).--Tajga (razgovor) 23:24, 14. decembar 2014. (CET)

Eto i ja sam novo naučio, to je teritorija Zapadnog Vračara danas deo Savskog venca. Zmija bgd 23:33, 14. decembar 2014. (CET)

Ako jesi naučio, možeš u tekstu da popraviš.--Tajga (razgovor) 23:40, 14. decembar 2014. (CET)

Sanatorijum „Vračar“, Politika 20. januar 1921. i Politika 21. januar 1921. oba na prvoj strani...--Tajga (razgovor) 00:12, 15. decembar 2014. (CET)

Uzgred, da se razumemo, gledajući dokumentarac iz jula 2012. kao i Politiku iz vremena kada je čovek umro, jasno vidim da članak sardži puuuuuno doslovce prpepisanog teksta.--Tajga (razgovor) 00:15, 15. decembar 2014. (CET)

Dokumentarac je i napisan po delu Moje uspomene sve recenice su iz tog dela stavljene u dokumentarac i nije dokumentarac iz 2012 nego iz 1997 a na youtubu je iz 2012. Nisu sve recenice prepisane iz dokumentarca ali 20% citata je iz Misiceve knjige moje uspomene i stavljene su dokumntarac a ostalo je u knjizi pa su neki dodati citati samo u knjizi. Sve u clanku je radjeno po knjizi a ne po dokumentarcu. Da toga nije bilo u knjizi nebih bilo u clanku. Zmija bgd 03:50, 15. decembar 2014. (CET)

Samo sam htela reći da se neki od tih citata, posebno oni pred smrt, mogu da se vide i po novinama iz 1921. godine, a posle je sve bilo samo „prenošenje s kolena na koleno“.--Tajga (razgovor) 22:54, 15. decembar 2014. (CET)

Pa Skoko je upravo te citate stavio u dopunu Mišićevih uspomena. Zmija bgd 02:38, 16. decembar 2014. (CET)

Orden Svetog Mihaila i Djordja i titula viteza bakalaureja

kako je onako rogobatno prevedeno u clanku.

Elem, prvo, Misic je odlikovan navedenim oredenom, konkretno Ordenom Svetog Mihaila i Djordja II stepena ali kao stranac odnosno neko izvan zemalja Britanskog komonvelta nije odlikovan i titulom Ser-a tj. Sir iz prostog razloga sto po Statutu tog reda, stranci odlikovani nekim stepenom tog ordena nedobijaju po automatizmu i tu titulu jer ne ulaze u regularan broj clanova po stepenima vec se tretiraju kao vrsta pocasnog, inostranog clanstva.

Izvolite link ka odgovarajucem clanku na Wikipediji i obratite paznju na deo "Precedence and privileges" gde je to vise no decidno podvuceno, https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_St_Michael_and_St_George

Uzevsi to u obzir, apsolutno je nepotrebna fusnota odnosno objasnjenje uz fotografiju navedenog reda, "jedinstveni primerak" jer je se radi o standarnom ordenu dodeljenom stotinak puta od osnivanja 1818 godine te isto tako, u delu gde se nabrajaju odlikovanja Z. Misica, nije bilo potrebe i apsolutno je bespotrebno onako senzacionalisticki navesti "specijalnog reda".

Ja sam vise puta ovde na wikipediji, po raznim osnovama napomenuo, internet je mnogo lepa i korisna stvar ali moze biti i izvor velikih netacnosti pa cak i na granici korektnog, da ne iskoristim neki gori izraz ako se kao izvori uzimaju raznorazni novinski clanci, vrlo cesto povrsni, senzacionalisticki i netacni pa se onda, vrlo cesto, posle Vaseg pozivanja na taj neki "izvor" neko pozove na Vas clanak i eto kao neke "istine".

Istine radi, Z.Misic je 1915 godine odlikovan Ordenom Bat-a Ii reda (Honorary Knight Commander) koje isto vuce zvanje Ser-a tj. Sir-a ali samo za gradjane Velike Britanije ili zemalja Komonvelta. https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Bath

Inace, istim stepenom Ordena Bat-a je odlikovan i Stepa Stepanovic 1918 godine ali kako nije bio toliko popularan nikome nije palo na pametu nas da i njemu prikaci zvanje Ser-a. Josip Broz Tito je 1972 godine odlikovan I stepenom Ordena Bat-a (Knight Grand Cross), da li je i on po toj logici Sir?

Dalje, za zaslige u I svetskom ratu, Ordenom Svetog Djordja i Mihajila, nizih stepena, odlikovani su i Radomir Putnik 1915. te Petar Bojivic i Pavle Jurisic Sturm 1918 godine (Honorary Knight Commander) i Milunka Savic 1918 godine (Honorary Dame Companion). Ko zeli vise da pogleda na tu temu, evo linka,

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_people_who_have_declined_a_British_honour

109.245.116.82 (razgovor) 21:14, 3. mart 2016. (CET)

Sadržaj parametara ide malim početnim slovom

U desnoj koloni, desno od odrednice Čin, sadržaj parametara se piše malim početnim slovom. Treba vojvoda dakle u infokutiji, kao što je i dole spisak.  — Obsuser✉ 12:19, 18. jul 2019. (CEST)

Uozbiljite se malo.

2016 na ovim stranicama za razgovor skrenuo sam pažnju na ono što je napisano o tituli "engleskog viteza bakalaureja" kojom je jeliti nagrađen od strane "engleskog" kralja Džordža V kao i za onaj "Orden Svetog Mihaila i Svetog Đorđa specijalnog reda, Engleska" kao " jedinstven primerak dodeljen Vojvodi Živojinu Mišiću".

Pa ponovo da skrenem pažnju, elem, prvo, on kao stranac nema pravo na dodatak "Ser" ispred imena i samim tim nije nikakav vitez, drugo, nije nagrađen od "engleskog" kralja (poslednja kraljica Engleske je bila kraljica Ana do 1.maja 1707 a posle toga je bila kraljica Velike Britanije), treće, Orden Svetog Mihaila i Svetog Đorđa nije "engleski" već britanski, ili orden Ujedinjenog Kraljevstva jer je osnovan odnosno ustanovljen 28.aprila 1818 godine i poslednje, onaj primerak dodeljen Mišiću nije nikakav "jedinstven" ili specijalan ili po ičemu poseban već standardni primerak koji se dodeljivao, "specijalan" je samo u tom smislu što se dodeljuje strancu pa nositelj nema privilegije koje imaju domaći nosioci (svečana dodela u kapeli katedrale Svetog Pavla u Londonu, pravo na grb i lična zastavu sa grbom te ploču sa imenom i datumom dodeljivanja i grb i lična zastava stoje izložene do smrti nosica a po smrti se povlače dok pločica ostaje) a sami britanci te nosioce zovu, "honorary (foreign) members" - počasni (strani) član a napomena gde se autor članka poziva na Acovića, "Ordenski znak na ordenskoj ogrlici se naziva specijalna klasa i iznad je prve klase ili prvog stepena" ne stoji jer jednostvno, ordenski znak na ogrlici prve klase je apsolutno identičan bilo kome dodeljen pa tako je i preimerak dodeljen Mišiću identičan bilo kom drugom i nije iznad prve klase ili prvog stepena već jednak.

A usput, Mišić je odlikovan 1916 godine a Stepanović i Bojović 1918, istim tim ordenom, samo što ne postoji dostupna ni jedna slika Stepe Stepanovića sa njim a Bojović se slikao samo sa zvezdom pa valjda iz tih razloga u člancima o njima na srpskom nije bilo tog fantaziranja kako su "vitezovi-bakalureji".

109.93.203.167 (razgovor) 00:45, 27. jul 2019. (CEST)

Samo je Mišić odlikovan ordenom Sv. Mihaila i Sv. Đorđa na ogrlici. Bojović i Stepa nisu. A na fotografijama se vidi da je Bojović nosio orden 2. stepena (zvezda + orden koji se vezuje oko vrata). To nikako ne može biti orden na ogrlici. --Andrejević (razgovor) 01:31, 27. jul 2019. (CEST)

Da, jeste Mišić odlikovan Ordenom Svetog Mihaila i Svetog Djordja na ogrlici (Honorary Knights Grand Cross - GCMG) a Stepanović i Bojović "samo" ordenom Svetog Mihaila i Svetog Djordja (Honorary Knights Commander - KCMG), a usput, i Pavle Jurišić-Šturm isto, i u tom smislu sam mislio "istim" jer oba stepena odlikovanja, za državljane Velike Britanije i zemalja Komonvelta, uz ime, vuku i dodatak "Ser" odnosno "viteza bakalureja" o kome se autor članka onako raspisao ali ne i za strane državljane pa samim tim ni za Mišića, ni Stepanovića, ni Bojovića, ni Jurišića a u članku i dalje, posle toliko godina i dalje stoji glupost da je Mišić "vitez bakalurej", te i dalje "dodelio engleski" kralj itd, itd... Takodje, i dalje stoji da onaj citat iz Acovićeve knjige, "... iznad je prve klase ili prvog stepena" jednostavno ne odgovara činjeničnom stanju jer tako rečeno, sugeriše da je vredniji u nekom njihovom rangiranju a jednostavno nije, to je posebna kategorija, namenjena strancima, u tom trenutku državljanima "trećih" zemalja, van Komonvelta a u ovom sada, i mnogi državljani Komonvelta, primer, Kanada, Australija, Novi Zeland koji su odlikovani ovim odlikovanjem nemaju pravo na prefiks "Sir" ili "Dame".

109.93.203.69 (razgovor) 04:23, 25. septembar 2020. (CEST)