Razgovor:Inzbruk/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Još nešto

Usput, pretražio sam preko Gugla broj stranica sa ključnom rečju Insbruk i Inzbruk. Prvi - 30.100, drugi 1.120. U prvoj verziji se otvaraju stranice koje su više zvanične, dok u drugoj su one poput "Indira Radić gostuje u Inzbruku". Pa vi vidite sami... Ovakvim "pravopisnim" prekrajanjima samo ćemo zbuniti obične ljude, a gramatički stručnjaci su izgleda toliko u svojoj nauci, da su zaboravili da život drugačije radi. Tako su Hrvati pre 15ak godina odlučili da će se zvanično govoriti "šport", a na kraju samo tako govore u javnim glasilima. Pa su čak imali i viceve o ovome. I sad razmatraju da vrate na "sport", pošto je shvaćeno da promena bila odozgo, a ne odozdo!

Na kraju, gde su ti "jezikoslovci" kada su drugi članci u pitanju - nailazio sam na takve budalaštine da je to strašno - osnovne stvari poput veliko-malo slovo, loši padeži, reči iz stranih jezika koje nisu nikada ušle u naš jezik i sl. Važno je da se grebu o najmanje sumnjive stvari i da nadziru samo naslove. Da su dublje ušli u tekstove u poređenju sa ovom nedoumicom verovatno bi pukli od muke.

Kada se podaci prepuste 'negeografima'

Dragi ljudi, kao Vikipedijanac koji je proširio ovu stranicu koja se tada zvala INSBRUK', imao sam sukob sa dotičnim Sly-ah' /usput, u svoj nazivu koristi slova kojih nema u našem pravopisu/. Mislim da bi trebali videti ovo . . .

Insbruk - Inzbruk [uredi] Vidim da si ispravljao članak o Insbruku /tačnije naslov/, koji sam ja značajno proširio pre 10ak dana. Mislim da ovo nije bilo u redu, jer je reč "Insbruk" odomaćena u našem jeziku /udžbenici, Mala prosvetina enciklopedija i sl./. Očigledno je da je krivo prihvaćeno u prošlosti, ali je ipak postalo uobičajeno i prihvaćeno u stručnom štivu. Da se šturo pridržavamo pravopisa vezanog za toponime u matičnom izgovoru imali bismo i članke "Landan" /umesto "London"/, "Maskva" /umesto "Moskva"/ ili "Pari" /umesto "Pariz"/. Na svu sreću, većina nas poštuje posebnosti unutar našeg jezika i pridržava se toga. Da završim - pa da li to znači da trebam menjati i članak "Beč" u "Vin"?

Imao sam više puta ovakve razgovore sa ljudima iz "pravopisne struke", koji kao "da mogu gledati samo kroz durbin", tj. duboko i daleko, ali samo u jednom smeru, u jednu tačku. Ovo što se radi na Vikipediji nije pravopisni rečnik, već istovremeno i zbirka naučnih, umetničkih, društvenih i dr. pojmova i članaka i takvu je trebamo shvatiti.

Na kraju, ako imaš nameru značajno ispravljati članke /poput ovog sa ispravkom naslova/ koje ja ili neko drugi piše ili značajno dopunjava bilo bi primereno obavestiti datog Vikipedijanca o namerama. Drugo, postoji velika praznina u člancima vezanim sa naš pravopis, pa bi bilo lepo da se neko ko poznaje tu oblast pozabavi time.

Pozdrav! --Ant83 (razgovor) 16:50, 13. jun 2009. (CEST)

---

Inzbruk [uredi]

Ja sam svoju izmenu obrazložio citatom iz Pravopisa (ako ti je možda promaklo) tako da je tvoja argumentacija o "ukorenjenosti" oblika Insbruk ipak malo "tanja" od moje (dakle, atlasi, Prosvetina enciklopedija itd.), budući da je Pravopis ipak vrhovni autoritet kada je problematika ovog tipa u pitanju. I molim te da se okaneš besplodnog teoretisanja i mudrovanja tipa "ako je Insbruk Inzbruk, onda bi London trebao da bude Landn itd", budući da se radi o materiji koja je tebi poprilično strana i nepoznata. Savetujem ti da prvo pročitaš Pravopis pa da tek onda ulaziš u slične diskusije.

Što se tiče tvog stava da je red da tebe (i ostale koji pišu geografske članke) obavestim o mojim namerama u pogledu izmena u "vašim člancima", odmah da ti kažem da mi nije ni na kraj pameti da uslišim tvoju molbu i to iz dva razloga:

1. ovo je slobodna enciklopedija i svako (ama baš SVAKO) može i sme da menja njen sadržaj (a ukoliko je ta izmena argumentovana, utoliko bolje)

2. čim si napisao članak i okačio ga na Vikipediju, na taj način si ga predao u trajno vlasništvo Vikipedije i nemaš više NIKAKVIH ingerencija nad tim člankom (ili člancima), a pogotovo nemaš prava da ultimativno zahtevaš od ostalih saradnika da te obaveštavaju o nameravanim izmenama.

Vidim da mi na kraju savetuješ da se prihvatim članaka o pravopisu i jeziku i implicitno mi sugerišeš da se okanem "brljanja" po "tvojim" geografskim člancima što je, naravno, u skladu sa stavovima jedne klike ovde na Vikipediji da u geografskim člancima izmene ne sme da unosi niko ko nije geograf, a naročito ne "samozvani pravopisci", budući da je, navodno, Jovan Cvijić veći stručnjak za pravopis od, recimo, Ivana Klajna. Ja bih tebi savetovao da ti lepo pišeš geografske članke i dalje, a da pitanja pravopisa i jezika u tim člancima prepustiš onima koji o tome znaju malo više od tebe.

Pozdrav.

--Sly-ah (razgovor) 17:34, 13. jun 2009. (CEST)

---

Pa,

Ja sam pokušao biti uljudan u razgovoru i da ti mojim stavovima iskažem šta mislim, ali ne i da te uvredim. Ali vidim da si upotrebom napadnih reči prilično isfrustriran i da želiš svađu. Ja sad oko sebe imam tri atlasa i u svima je unešeno "INSBRUK" /dva sa ćirilicom i jedan sa latinicom/ i to je očigledno prihvaćeno. Naravno, ček' vidim da li ćeš isto tako ispraviti i Beč u Vien, jer /'bože moj'/ to je izvorno tačno!

Ipodebljan tekstvan Klajn je zaista ličnost svetskog nivoa i nije prikladno spominjati ga za ovu prilično jadnu prepirku. On je pre godinu dana u jednoj TV emisiji upravo rekao da se treba koristiti danas privaćen izgovor i oblik reči - nrp. rekao je da se 'astma' nekada zvala 'sipnja' /ili nešto slično/ i da danas nema razgovora o tome da se nasilno menja ono što je danas prihvaćeno. To se može primeniti i u slučaju Insbruka.

Nadam se da više nećemo imati bilo kakve veze, jer ne želim ti davati povoda da koristiš moje slobodno vreme na Vikipediji za glupe prepirke. Ova Vikipedija je stvorena za razmenu podataka i obaveštenja, a ne za vijanje gluposti tipa 'E, ovde si zaboravio zapetu' ili 'Na tunguskom jeziku se piše "malko" drugačije'. Tokom rada na Vikipediji shvatio sam da su ljudi sa kojima se svi svađaju upravo oni koji ne rade članke, nego vijaju 'greške', sve u cilju 'nabijanja' broja uređenih stranica.

Na kraju, za jednog 'jezikoslovca' imaš prilično neodmeren i oštar rečnik, što govori o tebi kao čoveku, a to je mnogo bitnije od nauke, i moje i tvoje . . .

Opet jedna nedokumentovana izmena. Zašto In-z-bruk? Možda grešim, ali Nemci s izgovaraju kao s ispred suglasnika. A Austrijanci pogotovu! I evo kontra primera: Srpska Pravoslavna Crkva In-s-bruk, sa sve slikom.--Irić Igor (razgovor) 22:47, 7. jun 2009. (CEST)

---

Pa, sad sami prosudite . . .

---

"Opet nedokumentovana izmena" je potvrđena u Pravopisu i Pravopisnom rečniku. I mali savet: imaš Pravopis na internetu, skini ga i pročitaj. Ima tamo puno korisnih stvari.

--Sly-ah (razgovor) 23:51, 7. jun 2009. (CEST)

Slaja se pretpostavljam poziva na ovo

S između samoglasnika i na početku reči ispred samoglasnika, kao i u suglasničkim kombinacijama LS, RS, MS, i NS — Z Moser — Mozer; Seidlitz — Zajdlic; Elsass — Alzas

Ali promakla mu je jedna bitna činjenica, da ima dva N, što izgovor dovodi u prethodnu poziciju, budući da sam učio nemački 10 godina, a Insbruk sam spominjao milion puta, z nije bilo deo ove reči - nikada.--Metju (razgovor) 00:27, 8. jun 2009. (CEST)

---

Alo, gospodo, Inzbruk je kao ODREDNICA zabeležen u Pravopisnom rečniku na strani 383 (Pravopis iz 1993/4), zatim u tački 76f tog istog Pravopisa (str. 147), a takođe i u RJN Ivana Klajna na str. 68. Da li je sve ovo dovoljno da vas natera da se ostavite teoretisanja i mudrovanja u vezi sa Pravopisom srpskog jezika?

--Sly-ah (razgovor) 00:35, 8. jun 2009. (CEST)

Molio bih, GOSPODINA da pripazi na ton i način obraćanja, prilikom razgovora, hvala.--Metju (razgovor) 00:42, 8. jun 2009. (CEST)

Ti Zlajo stvarno samo tražiš da se svađaš. Postoje i pravila lepog ponašanja da se skinu sa interneta. Gore si spomenuo da se dokaz za Inzbruk može da nađe i u Pravopisu na internetu. Molim za link. Ja sam našao isto što i Metju, plus sledeće pravilo koje kaže da se S u istoj situaciji može transkribovati i kao S i kao Z. Plus, vrlo je čudno u ovim pravilima za nemački gledati slovo ispred slova S, toga nema nigde u sličnim pravilima. Šta raditi sa Ernstom Mahom, nemači Ernst Mach, prebaciti ga u Ernzt? Osim toga ruski je Insbruk, bugarski i ukrajinski takođe. Sve su ovo dokazi koji nedvosmisleno pokazuju zašto se treba referencirati u člancima na Vikipediji.--Irić Igor (razgovor) 01:55, 8. jun 2009. (CEST)

---

U opštoj enc. iz 1978. je Insbruk. Naravno ako u pravopisu, pogotovo nekog nivjeg izdanja piše Inzbruk, tako treba i da stoji i u članku. Insbruk napraviti kao preusmerenje.--Nagrakaži/laži 21:32, 8. jun 2009. (CEST)

Iz kojeg jezika je reč pozađe (tekst ispod slike)--Drazetad (razgovor) 21:35, 8. jun 2009. (CEST).

Iako mislim da je funkcija onog „traži se izvor“ za izgovor samo teranje inata, evo ovde nabrojano: [1], [2], [3], [4]. Plus, gorespomenuto Srpska Pravoslavna Crkva In-s-bruk. --Irić Igor (razgovor) 22:22, 8. jun 2009. (CEST)

---

Dobro. Onda da zaključimo da Pravopis greši, da ga ritualno spalimo i da se za rešavanje pravopisne problematike obratimo Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Koja, da stvar bude malkice komplikovanije, svoje ime piše sa sve velikim početnim slovima SVIH reči. Dakle, taj sajt će da nam bude reper i orijentir kod rešavanja spornih pravopisnih pitanja. Vrlo interesantno.

--Sly-ah (razgovor) 22:32, 8. jun 2009. (CEST)

Što da ne. To je ovde praksa tako je i Ilja Muromec postao Ilija Muromec ovde.Kad sam stavio primedbu na stranici za razgovor rečeno mi je tako je u Prologu. Taman sam hteo da pokažem šta kaže Olimpijski komitet Srbije [5] i Skijaški savez Srbije [6] ali vidim da nema šanse.--Drazetad (razgovor) 22:49, 8. jun 2009. (CEST)

Skijaški savez kaže Insbruk [7], a Olimpijski savez, [8], paaa, opet Insbruk.--Irić Igor (razgovor) 23:12, 8. jun 2009. (CEST)

Tu dolazi do jednačenja po zvučnosti: B je zvučno, S je bezvučno pa pošto se nalazi ispred zvučnog suglasnika, mora da se ozvuči pa prelazi u Z. Što se spaljivanja tiče, ne bi me čudilo da se tako nešto odluči. Pa grohotom su se smejali Prćiću, ne vidim zašto bi se ustručavali da isto urade i sa Pravopisom...--Jagoda ispeci pa reci 22:51, 8. jun 2009. (CEST)

Konačno jedan normalan (i jak) argument na ovoj stranici. Hvala Jagoda.--Irić Igor (razgovor) 23:19, 8. jun 2009. (CEST)

PS:Obratiti pažnju na drugi link koji je dao Dražeta... --Jagoda ispeci pa reci 22:51, 8. jun 2009. (CEST)

Zlajo, ja mislim da ti to namerno radiš. Dakle ja sam ti naveo četri relevantna linka za IZGOVOR. Hoćeš li da kažeš da Pravopis srpskog jezika određuje i izgovor nemačkog ili po običaju samo provociraš? --Irić Igor (razgovor) 23:06, 8. jun 2009. (CEST)

---

Kaže se četIri. I Pravopis ne određuje izgovor, već transkripciju (ako si čuo za tako nešto).

--Sly-ah (razgovor) 23:11, 8. jun 2009. (CEST)

I zašto onda spominješ Pravopis, kada pričamo o izgovoru?--Irić Igor (razgovor) 23:15, 8. jun 2009. (CEST)

---

Dete drago, da ti barba nešto objasni: JA sve vreme govorim o transkripciji i o tome kako je narečena reč transkribovana u Pravopisu. TI sve vreme govoriš o izgovoru i pokušavaš me uveriti da su pisci Pravopisa pogrešili. Transkripcija i izgovor nisu isto, transkripciji se radi na osnovu izgovora I na osnovu pravila jezika na koji se transkribuje (u ovom slučaju srpskog). Ti sve vreme potežeš argumente kako kaže SPC, kako kažu u Skijaškom savezu Srbije itd, a ja sve vreme kao argumente navodim Pravopis, Pravopisni rečnik, Klajna ... Čiji su argumenti, po tvom mišljenju, jači? I nemoj me više smarati, leba ti. Zar ti nemaš pametnijeg posla nego da postavljaš glupa pitanja?

--Sly-ah (razgovor) 23:31, 8. jun 2009. (CEST)

Slušaj mali, pošto ti govoriš sve vreme o transkripciji, sklonio sam ono gde si tražio dokaz IZGOVORA.--Irić Igor (razgovor) 23:35, 8. jun 2009. (CEST)

---

Važi. Meni je drago da te sve to ispunilo ponosom i zadovoljatvom jer si, kao, nešto dokazao. A šta si dokazao - to ne znaš ni sam. Ako nisi primetio, ostaje verzija Inzbruk iz gore navedenih razloga.

--Sly-ah (razgovor) 23:44, 8. jun 2009. (CEST)

Igore, nije trebalo da uklanjaš šablon "traži se izvor", već da navedeš da se u literaturi pominje i kao Insbruk. Dakle nešto tipa: Inzbruk,^[1] ponekad i Insbruk^[2] (nem. Innsbruck) je peti po veličini grad u Austriji..." Kao referencu navedi neku relevantnu literaturu. -- Loshmi (razgovor) 23:58, 8. jun 2009. (CEST)

Ljudi, ne vredi da se ubeđujemo oko naziva ovog grada, čak i da ja navedem svih 10 atlasa, 5 enciklopedija i desetine udžbenika u kojima sam proverio da li je Insbruk ili Inzbruk (svuda je bilo Insbruk), ne možemo protiv Pravopisa...--Metju (razgovor) 00:24, 9. jun 2009. (CEST)

Ok. Članak se zove Inzbruk, kako se navodi u pravopisu. Treba samo napomenuti da se u geografskim atlasima pominje i kao Insbruk. -- Loshmi (razgovor) 00:44, 9. jun 2009. (CEST)

Zbog gornje rasprave nisam dobio odgovor na pitanje postavljeno na sredini ove stranice. Iz kojeg jezika je reč pozađe (tekst ispod slike--Drazetad (razgovor) 07:11, 9. jun 2009. (CEST)

[9] Medicinski fakultet u Beogradu, [10] Narodna biblioteka Srbije, [11] Pravni fakultet u Beogradu, [12] Geteov institut u Beogradu, [13] Biblioteka u Boru, [14] SANU [15] SANU [16] Biblioteka Matice srpske

Jednoglasno: Insbruk

A vi sa pravopisnim ćitapima, slikajte se sa njima.--Jakša (razgovor) 08:17, 9. jun 2009. (CEST)

„A bosanska je kraljevina u uobičajenoj i velikoj neslozi...“. Da počnemo da primjenjujemo naš pravopis samo na naš jezik, do svega ovoga ne bi došlo... Strane jezike treba ostaviti strancima - u originalu. Ovo postaje sve jasnije kako vrijeme odmiče.--Miroslav Ćika (razgovor) 21:37, 9. jun 2009. (CEST)

Slažem se da treba poštovati naš jezik i pravopis. Iako mislim da je naša transkripcija nesavršena, i da se ovde pogrešno primenjuje, treba da se poštuje. Ali ovo je iznad svega enciklopedija, i moraju se navoditi izvori. To meni najviše smeta. Jedan kaže tako je u atlasu, drugi kaže ovako je pravilno. To nisu izvori i to ne treba poštovati na Vikipediji. Nadam se da je članak sada zadovoljavajući za obe strane: naslov je Inzbruk po pravopisu, počinje sa često upotrebljivanim oblikom Insbruk, ali ima i napomena da je Inzbruk po pravopisu, ali da Austrijanci kažu Insbruk. Dalje u tekstu je Inzbruk. I sve je dokumentovano. --Irić Igor (razgovor) 22:30, 9. jun 2009. (CEST)

O kakvom se kompromisu radi? SANU, Matica srpska, Narodna biblioteka Srbije su uboge neznalice, dok su nekakvi parvopisni priručnici vrhunac srpske učenosti? Članak je sada koncipiran tako da ukaže čitaocu da je u zabludi što kaže i piše Insbruk. Bezobrazluk.--Jakša (razgovor) 04:27, 10. jun 2009. (CEST)

Pravopis kaže da je bolje Inzbruk nego Insbruk. Pretpostavljam da to znači da Insbruk nije u potpunosti netačno ali je Inzbruk bolje. Naravno jedna od glavnih kritika Pravopisa je što u njemu ima tih bolje ovo nego ono bez objašnjenja zašto ali to nam je što nam je. Inače referenca mora da ima spoljni izvor, dakle ne može neko da napiše kako svi atlasi kažu ovo ili ono i da to obeleži kao referencu jer takvu tvrdnju ne mogu da potrkepe dokazom. Gde je spoljašnji izvor koji potvrđuje šta kažu svi atlasi? I od kas su atlasi relevantni za ispravno pisanje?--Avala (razgovor) 22:14, 14. jun 2009. (CEST)

---

Avala, Pravopis kaže da je pravilno SAMO Inzbruk. Čisto da se zna.

--Sly-ah (razgovor) 22:53, 14. jun 2009. (CEST)

Gde to u Pravopisu piše Insbruk nije pravilno, nego je pravilno Inzbruk, baš tim rečima? Verujem da stoji da je pogodnije Inzbruk, ali ne i da je pravilno...--Metju (razgovor) 22:58, 14. jun 2009. (CEST)

Prvo "verujem da stoji da je pogodnije Inzbruk" samo pokazuje oskudnost tvog znanja iz pravopisa, odnosno dokazuje da Pravopis nisi ni uzeo u ruke, a kamoli pročitao. Potrudi se da tu pogrešku ispraviš što pre. Kad to uradiš, naći ćeš i odgovor na svoje pitanje. I drugo, gde to u tvojim geografskim priručnicima piše da je Insbruk češće i to baš tim rečima?

--Sly-ah (razgovor) 23:03, 14. jun 2009. (CEST)

Sedi krivo al govori pravo

Molim da se reference ne brišu. --Jagoda ispeci pa reci 22:43, 14. jun 2009. (CEST)

@Avala: „...ne može neko da napiše kako svi atlasi kažu ovo ili ono i da to obeleži kao referencu jer takvu tvrdnju ne mogu da potrkepe dokazom.“ Onda ne može ni tvrdnja „pravilno“ da bude dovoljna za preimenovanje stotine članaka. A toga ima i to pravi probleme i na to treba da reaguješ.

@Zlaja: Navodiš engleski izgovor za austrijski grad, što je pogrešno!--Irić Igor (razgovor) 22:58, 14. jun 2009. (CEST)

---

Ja sam samo prekopirao IPA-zapis sa onog rečnika u kojem su navedeni i engleski i nemački izgovor. Nije mi bila namera da svoj stav potkrepljujem IPA-zapisom koji pokazuje kako Englezi izgovaraju ime tog grada. Za to nema potrebe, budući da je u Pravopisu transkripcija imena ovog grada određena na osnovu nemačkog izgovora uz nužnu adaptaciju u skladu sa srpskim jezikom, odnosno, uz primenu pravila o jednačenju po zvučnosti.

--Sly-ah (razgovor) 23:11, 14. jun 2009. (CEST)

---

O cemu vi to???? Kakav bre IPA zapis??? Postoje jasna pravila za transkripciju sa nemackog koja kazu da ovde treba Z. Nema nikakve veze izgovor ni IPA ni bakraci. Pravopis rules u ovom slucaju, to je barem svima jasno. I stvarno, dosta vise s ovim. Sasvm je ok ovako kako jeste. Clanak stoji na pravilnom obliku, a dodate su i reference za narodski izgovor, tj. kojekakvi atlasi i enciklopedije. Zaista ne vidim u cemu je problem. Ne brisite reference, ni jedni ni drugi. --Jagoda ispeci pa reci 23:18, 14. jun 2009. (CEST)

kojekakvi atlasi i enciklopedije? Nazirem li ja to vređanje stručne literature? Hm, evo još materijala za print skrin--Metju (razgovor) 23:22, 14. jun 2009. (CEST)

Strucna kad je geografija u pitanju, kad je pravopis u pitanju, apsolutno nerelevantna. OK. ajmo da izbbrisemo to kojekakve, nisam imala nameru da vredjam bilo koga, samo da ukazem da ovo zaista nigde ne vodi. A ako se tebi svadja (sto se vidi u trazenju dlake u jajetu u ovom slucaju, jer je to to i nista vise), mislim da ces morati sam da se svadjas sa sobom, jer ja nemam nameru da ti vise odgovaram na bilo kakave jalove prozivke. Ovaj clanak je, sto se imena tice SASVIM ok, i stvarno daj prestanite vise sa jalovim raspravama koje stvaraju samo zlu krv i nista vise. Bolece vas stomak kasnije i nista necete postici. Sad kako vam drago. Radite sta hocete. Ako nemate pametnija osla od mlacenja prazne slame, samo napred.--Jagoda ispeci pa reci 23:31, 14. jun 2009. (CEST)

Zašto se ljudi smeju našoj vikipediji

Evo jednog lepog primera, a to je ovaj članak

Inzbruk[1][2], takođe i nepravilno [3]Insbruk[4] [5] [6] [7] [8] [9] (nem. Innsbruck, IPA: /ˈɪnzbrʊk; Ger. ˈɪnsbrʊk/[10] [11][12]) je peti po veličini grad u Austriji, smešten u zapadnom delu države. Inzbruk je upravno, privredno i kulturno središte pokrajine Tirola, gde čini zaseban gradski okrug.

Ovako izgleda uvodna rečenica o jednom gradu u Austriji. Pošto nije moguće da se dogovorimo kao ljudi i da lepo piše Insbruk ili Inzbruk (sa referencama), ili druga vezija Inzbruk ili Insbruk (sa referencama), članak će biti ovako nakaradan jer neke osobe misle da sve znaju i da je ono što oni kažu svetinja, bez obzira na uredno referenciranje. Eto, ima svako priliku da vidi kako se neki ljudi ponašaju na našoj njiki.--Metju (razgovor) 23:07, 14. jun 2009. (CEST)

Ne vidim sta je tu smesno i nakaradno. Jednostavno se daju sve mogucnosti koje postoje u spornim imenima sa referencama. Clanak je naslovljen prema pravopisu, a takodje su spomenuti i alternativni izgovori sa referencama. Zbog toga se sigurno niko ne smeje vikipediji. Bolje se vi pobrinite da se vise ne desavaju ovakve stvari. Zbog takvish stvari ljudi ne da se smeju, nego se zgrazavaju nad Vikipedijom.--Jagoda ispeci pa reci 23:21, 14. jun 2009. (CEST)

A svega ovoga ne bi bilo da je Pera pisao u originalu... --Miroslav Ćika (razgovor) 23:39, 14. jun 2009. (CEST)

Perica, Ćiko, Perica--Jagoda ispeci pa reci 23:56, 14. jun 2009. (CEST)

Pera, PErica, Stipe mogu da pišu kako god hoće ali ako je ovo encikloepdija na srpskom jeziku onda se može pisati samo po pravilima srpskog jezika. Naravno može se pisati i prema drugim pravilima ali to više nije srpski jezik.--Vojvoda razgovor 14:40, 15. jun 2009. (CEST)

---

Pitao sam prof. Klajna oko dileme da li je pravilnije Insbruk ili Inzbruk, pa vam prenosim odgovor:

"Insbruk, Habsburg, Regensburg je bilo po Pravopisu iz 1960; po Maticinom iz 1993. je Inzbruk, Habzburg, Regenzburg, u skladu s nasim jednacenjem po zvucnosti. Ostaje S samo u imenima kao Pitsburg, Potsdam, gde je S izmedju bezvucnog i zvucnog suglasnika".

--Grofazzo (razgovor) 20:42, 16. jun 2009. (CEST)

Hvala, Grofe. Valjda ce sad prestati jalove polemike...--Jagoda ispeci pa reci 20:56, 16. jun 2009. (CEST)

---

Pitao sam prof. Klajna oko dileme da li je pravilnije Insbruk ili Inzbruk, pa vam prenosim odgovor:

Sad je Aco ispao najpametniji, a mi svi ostali budale. Samo da vas podsetim, kada sa ispravljao Insbruk u Inzbruk, citirao sam Matični pravopis iz 1993. Jagoda je Nevernim Tomama objasnila da se tu radi o jednačenju po zvučnosti (iako nije bilo potrebe za tim objašnjenjem budući da je u t-76f Pravopisa sve lepo objašnjeno. Međutim, većina se okomila na Pravopis sa argumentacijom da pravopis i pravopisci nemaju šta da traže u geografiji i dokazujući da je nečijih 10 odina učenja nemačkog vrednije i validnije nego svi Pravopisi i pravopisni stručnjaci ovog sveta. Onda se rasplamsala polemika ni oko čega, da bi na kraju naš grof presavio tabak i napisao pismo gdinu Klajnu, a u svom odgovoru prof. Klajn mu, vidi čuda, citira Matičin Pravopis iz 1993. po kojem je većina diskutanata pljuvala i pokušavala dokazivati da taj Pravopis greši! Sem toga, u svom RJN; Klajn TAKOĐE citira taj isti, Matičin Pravopis, što sam takođe naveo u svojim referencama, ali niko se nije obazirao na to. Dakle, kad neki vikipedijanac citira Pravopis, onda udri po njemu (i po Pravopisu), a kad gdin Klajn citira ISTI TAJ Pravopis, onda mu svi veruju, iako Klajn u svom odgovoru nije rekao ništa novo ni revolucionarno već je, ponavljam, kao referencu naveo istu knjigu koju sam naveo i ja. Da zaključim: ne bi bilo loše da se ubuduće svaki citat i referenca iz Pravopisa srpskog jezika prvo proveri kod Ivana Klajna, pa tek kad on potvrdi autentičnost citata, izmenu možemo prihvatiti kao validnu. A ja bih mogao, zauzvrat, da za svaki iole sumnjiviji navod u nekom geografskom članku da potražim potvrdu kod pisca referentnog udžbenika (naravno, ukoliko je čovek živ), a u slučaju da autor nije više među živima, mogao bih konsultovati nekog njegovog uvaženog kolegu, mr, prof, dr-a geografije da mi potvrdi navod iz knjige. I tako možemo u nedogled.

--Sly-ah (razgovor) 22:38, 16. jun 2009. (CEST)

Sad je Aco ispao najpametniji, a mi svi ostali budale.

Nema potrebe posipati zuc po onima koji su to najmanje zasluzili. Situacija jeste apsurdna do krajnosti, posto je ocigledno da se tebi i meni (ili nekom trecem) ne veruje kad citiramo pravopis i ostale relevantne prirucnike, ali Klajnu se veruje kad uradi apsolutno isto (a mozda i gresim, mozda se ni njemu ne veruje, jos je rano za reakcije). --Jagoda ispeci pa reci 22:51, 16. jun 2009. (CEST)

Pa ja samo verujem ako tako Klajn kaže, inače sve drugo uzimam sa rezervom, ma šta pisalo u tim knjigama koje pominjete. Inače, Jagoda odgovorio mi je i za onu nepravilnu komparaciju, al sam zaboravio da ti postujem odgovor, jer nije mi odgovorio na mejl, već u svojoj kolumni u poslednjem broju časopisa NIN.--Grofazzo (razgovor) 00:54, 17. jun 2009. (CEST)

Bez prepucavanja referencama u članku

Od sada neka se prepucavanje referencama obavlja na strani za razgovor, a u članku nek stoji samo jasna rečenica. Evo stare verzije za svakog kog zanimaju reference... --Damjan /razgovarajmo/ 05:49, 15. jun 2009. (CEST)

Nisam ubeđen da je rešenje problema u totalnom brisanju referenci. Sad može članak da bude obeležen da nije referenciran.--Avala (razgovor) 14:35, 15. jun 2009. (CEST)

za uvodnu rečenicu ne može, jer se reference nalaze ovde, nisu obrisane. članak je rasterećen za čitanje, bez našeg prepucavanja, da ne bi ličio na forum. inače, članku zaista nedostaju reference za neke tvrdnje. --Damjan /razgovarajmo/ 15:34, 15. jun 2009. (CEST)

Reference moraju da stoje u tekstu a ne strani za razgovor. Hajde da razrešimo ovo i da se stave nazad u članak. Nije mi ni jasno u čemu je sada tačno problem? Ustanovili smo da je po Pravopisu bolje Inzbruk jer odgovara zvaničnim pravilima transkripcije, iako se često koristi Insbruk a imamo reference i za jedno i za drugo (naravno potrebno je ukloniti nebitne reference vezane za engleski jezik). Šta je sada problem?.--Avala (razgovor) 16:28, 15. jun 2009. (CEST)

Meni ovako članak izgleda normalnije. Ipak, moj predlog je staviti samo jednu napomenu u uvodnu rečenicu članka, pa uz neko normalno objašnjenje objediniti sve donje reference.--Irić Igor (razgovor) 20:14, 15. jun 2009. (CEST)

To je svakako dobar predlog.--Avala (razgovor) 23:01, 15. jun 2009. (CEST)

Inzbruk, takođe i nepravilno Insbruk (nem. Innsbruck, IPA: /ˈɪnsbrʊk/) je peti po veličini grad u Austriji, smešten u zapadnom delu države. Inzbruk je upravno, privredno i kulturno središte pokrajine Tirola, gde čini zaseban gradski okrug.

Šteta što nisu u jednom posebnom malom odeljku na glavnoj strani navedene sve ove reference. Imaju informativnu vrednost i po svojoj suštini spadaju tamo. -- JustUser  d[-_-]b  22:41, 30. jun 2009. (CEST)

IPA

Šta će u ovom članku IPA? --Jagoda ispeci pa reci 20:43, 15. jun 2009. (CEST)

---

A ja se pitam šta će ovoliko slika na ovo malo teksta. :) --Nagrakaži/laži 20:50, 15. jun 2009. (CEST)

Kad već nema drugog sadržaja...--Avala (razgovor) 23:02, 15. jun 2009. (CEST)

A što smeta IPA?--Irić Igor (razgovor) 20:47, 16. jun 2009. (CEST)

Pa ne smeta, ali nema potrebe za njom. Sa nemačkog se transkribuje prema pisanju, ne prema izgovoru. Stoga je sasvim nepotrebna IPA u ovom članku.--Jagoda ispeci pa reci 20:48, 16. jun 2009. (CEST)

Ne vidim vezu u članku između transkripcije i izgovora. IPA bi bila „sasvim nepotrebna“ na vokabularu, a ovde je to samo još jedna od informacija. I druge Vikipedije imaju izgovor (šp,fr). --Irić Igor (razgovor) 21:22, 16. jun 2009. (CEST)

Kom vokabularu? Ako je to samo "jos jedna informacija, onda bi trebalo da se doda u sve clanke. --Jagoda ispeci pa reci 21:26, 16. jun 2009. (CEST)

Samo se bre pravite blasavi. Kom vokabularu kažeš, a šta je ovo? Ko to referencira na vokabular? --Irić Igor (razgovor) 22:29, 16. jun 2009. (CEST)

Ne pravimo se mi blesavi, nego ti ne znaš da pišeš. Vokabular malim slovom jeste zajednička imenica koja označava rečnik, a Vokabular velikim slovom jeste ime te veb stranice na koju referenciramo. Sledeći put povedi računa o velikim i malim slovima, jer sam sigurna da toliko znaš i da je ovo bila samo nepažnja.--Jagoda ispeci pa reci 22:56, 16. jun 2009. (CEST)

Recenica sa "na vokabularu", ako tu mislis na recnik, nema nikakvog smisla, i bilo je sasvim jasno da se misli na sajt. Molim vas, i za ubuduce, bez ovakve diskreditacije sagovornika, pogotovo ako se lepo razumemo. --Sich (razgovor) 00:25, 17. jun 2009. (CEST)

---

Šta će u ovom članku IPA?

Zato što je IPA-zapis u stvari izgovor. I zato što je u članku pisalo ... izgovor: Insbruk ..., a trebalo je pisati ... izgovor /ˈɪnsbrʊk/ ... Nadam se da sam bio jasan.

--Sly-ah (razgovor) 22:42, 16. jun 2009. (CEST)

Slaj, znam ja sve to, ali mi se i dalje čini da u je u ovom članku IPA suvišna. Štaviše, šta ima uopšte da se pominje izgovor u nekom stranom jeziku? Koga to zanima? Valjda je bitno kako se to kaže na srpskom. IPA ima smisla samo kod engleskih imena, i onih za koje pravila transkripcije ne postoje u Pravopisu. Za ovo ostalo...? No dobro. Nije važno, neću da teram mak na konac, kao neki. Još jedna info više. Super. --Jagoda ispeci pa reci 22:55, 16. jun 2009. (CEST)

---

Opet me ne razumeš. Jedan saradnik je u prvoj rečenici članka insistirao na tome da se stavi i izgovor reči Innsbruck, pa je napisao: izgovor: Insbruk. Međutim, to je netačno, jer izgovor reči Innsbruck nije Insbruk, već /ˈɪnsbrʊk/, A Insbruk (i Inzbruk) su TRANSKRIBOVANE varijante tog izgovora. Da li je sad jasno?

Evo jednog lepog primera: izgovor nemačkog prezimena Mül⋅ler. Neko brzoplet bi napisao da je izgovor te reči Miler, međutim, nije, već je izgovor te reči Ger. /ˈmülər/, a transkripcija je Miler.

--Sly-ah (razgovor) 23:14, 16. jun 2009. (CEST)

Razumela sam te ja odlično, nisam debil (iako to ti možda tako misliš). Ja kažem da samo pominjanje izgovora ovde jeste suvišno, bilo ono ćirilicom napisano (nepravilno) bilo IPA zapisom (pravilno). Jel sam sad ja jasna? Ako nisam, mogu ja opet da objasnim...--Jagoda ispeci pa reci 23:40, 16. jun 2009. (CEST)

Ma treba InZbruk

treba ga pisati sa Z - tako svi gastarbajteri koje poznajem govore