Тирол (покрајина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Тирол (вишезначна одредница).
Тирол
Tirol
Застава Грб
Застава Грб
Положај Тирола
Председник покрајине Гинтер Платер
Главни град Инзбрук
Површина 12.647,71 km²
Становништво 2011.
 - Број 709.912
 - Густина становништва 55 ст./km²
Веб-сајт http://www.tirol.gv.at

Тирол (нем. Tirol) је једна од девет савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном западном делу. Главни град покрајине је Инзбрук.

Положај[уреди]

Тирол заузима западни део Аустрије. Покрајина се граничи:

Јединственост Тирола међу покрајинама Аустрије је његова физичка подељеност на већи, Северни Тирол и мањи Источни Тирол. Међусобно удаљење је око 20 км, а настало је издвајањем између њих положеног Јужног Тирола из састава некадашњег Војводства Тирол.

Природне одлике[уреди]

Алпи у северном Тиролу
Седиште покрајине, град Инзбрук
Управна подела Тирола
Река Ин код Куфштајна
Ишгл је познато скијашко одредиште у покрајини
Језеро Ахен зими

Са површином од 12.647,71 km² Тирол је по величини пета покрајина у држави.

Рељеф: Тирол је планинско подручје, у срцу Алпа. У већем делу покрајине се пружају Алпи и то: на северу Севернотиролски Кречњачки Алпи, на југозападу Ретијски Алпи, на истоку Берхтесгаденски Алпи и на југоистоку Тауерн Алпи. На крајњем југоистоку налазе Тауерн Алпи, чији врхови прелазе висину од 3.500 метара. Средишњи део покрајине је долински (река Ин), на надморској висини 400-700 метара. У Источном Тиролу је главна река Драва.

Клима: Због значајне надморске висине и планинског тла Тирол има оштрију континенталну климу, која само у вишим деловима прелази у планинску.

Воде: Средишњим делом Северног Тирола протиче река Ин, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Главне притоке Ина на подручју Тирола су Гросах и Цилер. У источном делу је горњи ток реке Драве са притоком Изелом. Долине датих река су главне везе средишњег и рубних делова покрајине. Поред водотока, у Тиролу постоји и низ мањих ледничких језера, од којих је познатије језеро Ахен.

Историја[уреди]

Тирол је древна област у историји Европе, позната под датим називом још у раном средњем веку. Она је била некадашње војводство Светог римског царства. Данашња покрајина настала је од Војводства Тирол по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Претходно је од дотадашњег војводства одвојена јужна половина, насељена мешовитим становништвом (Немци, Италијани, Ладини), која данас чини покрајину Трентино-Алто Адиђе у склопу Италије. Поред тога, цепањем дотадашњег војводства Аустрији су припојена два физички неповезана дела (данашњи Северни и Источни Тирол), који су, и поред тога, образовали данашњу покрајину.

Становништво[уреди]

По последњим подацима из 2011. године Тирол има преко 530 хиљада становника, па је пета аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника расте.

Густина насељености је око 55 ст./км², што значајно ниже од државног просека. Део уз град Инзбрук и долина Ина су много боље насељени (>150 ст./км²), док су планински крајеви на северу и југу много мање густине насељености (<25 ст./км²).

Етнички састав: Тирол је традиционално насељен аустријским Немцима. Историјских мањина нема, али се последњих деценија овде населио значајан број досељеника (посебно са подручја бивше СФРЈ и Турака), посебно у већим насељима.

Привреда[уреди]

Тирол је високоразвијена покрајина, посебно околина града Инзбрука. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница.

Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно сточарство.

Индустрија: Преовлађује високо развијена индустрија везана за подручја Инзбрука и Куфштајна.

Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Тиролу. Град Инзбрук је због свог вредног старог језгра важно туристичко одредиште у Аустрији. Посебно је развијен зимски и скијашки туризам на Алпима (позната места Кицбил, Санкт Антон ам Арлберг, Ишгл), али и туризам на води, везан за језера.

Управна подела[уреди]

Покрајина се дели на 9 подручних јединица - округа (Bezirk) - 1 градски округ (тзв. статутарни град) и 8 „уобичајених“ округа. Даље се окрузи деле на општине - укупно њих 279.

Бр. Статутарни град
/градски округ
Матични назив Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Инзбрук Innsbruck 104,91 119.249 I
Бр. Округ Матични назив Град - седиште Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Имст (округ) Bezirk Imst Имст 1.724,82 56.964 IM
2. Инзбрук-Ланд (округ) Bezirk Innsbruck Land Инзбрук 1.990,09 164.892 IL
3. Кицбил (округ) Bezirk Kitzbühel Кицбил 1.163,28 61.628 KB
4. Куфштајн (округ) Bezirk Kufstein Куфштајн 969,90 99.928 KU
5. Ландек (округ) Bezirk Landeck Ландек 1.594,81 44.007 LA
6. Лијенц (округ) Bezirk Lienz Лијенц 2.019,87 49.885 LZ
7. Ројте (округ) Bezirk Reutte Ројте 1.236,82 31.740 RE
8. Швац (округ) Bezirk Schwaz Швац 1.843 78.580 SZ

Округ Линц покрива целокупну површину Источног Тирола, па су дати појмови постали синоними.

Збирка слика важнијих градова покрајине[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тирол (покрајина)