Razgovor:Istorija Vojvodine/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Naziv

U vezi "dileme" "Srpska Vojvodina" ili "Vojvodstvo Srbija" prenosim titulu Franje Josifa I koja je jedina merodavna po tom pitanju za razliku od interpretacija ovakvih ili onakvih...:

U originalu na nemačkom:

Seine Kaiserliche und Apostolische Majestät, Franz Joseph I., von Gottes Gnaden Kaiser von Österreich, König von Ungarn und Böhmen, König der Lombardei und Venedigs, von Dalmazien, Croatien, Slavonien, Galicien, Lodomerien und Illyrien;… Großwojwode der Wojwodschaft Serbien

prevod na engleski:

His Imperial and Apostolic Majesty, Franz Joseph I, By the Grace of God,Emperor of Austria,King of Hungary and Bohemia, King [of Lombardy and Venice,]1 of Dalmatia, Croatia, Slavonia, Lodomeria and Illyria;… Grand Voivode of the Voivodina of Serbia

http://www.thomasgraz.net/fj1titel.htm

Dakle, Vojvodstvo Srbija ! Vojvodstvo je pridev a Srbija osnova. Golija

---

Mi učismo u školi da je isključiv i pun naziv Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat!!! --Dungodung (razgovor) 11:59, 18. jun 2005 (CEST)

---

Da ne bude više nedoumica oko istorijskog imena Vojvodine: Srbi su u maju 1848. godine proglasili Srpsku Vojvodinu, koja je postojala sve do novembra 1849, kada je austrijski car proglasio novu pokrajinu pod nazivom Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, sa potpuno drugačijim granicama, koja je postojala sve do 1860 godine. Dakle, Srpska Vojvodina i Vojvodstvo Srbija su dve različite stvari. Korisnik:PANONIAN

---

Dakle, Srpska Vojvodina i Vojvodstvo Srbija su dve različite stvari.

• To ja već ceo dan objašnjavam...Iz istog sam razloga napravio i izmenu koja se odnosila na neenciklopedijski deo u članku. Golija

Uklonio sam sporan deo u kome se navodi kako je istorijski naziv za Vojvodinu bio "Srpska Vojvodina" što je tačno ali se u tom kontekstu ne navodi i kasniji naziv "Vojvodstvo Srbija" pa se onda na osnovu poluistina izvode prigodna tumačenja (kojima inače nije mesto u enciklopediji). Golija

---

Ok, radi se o sledećem: naziv Srpska Vojvodina su ozvaničili sami Srbi, dok je naziv Vojvodstvo Srbija ozvaničio austrijski car. Srbi su retko koristili naziv Vojvodstvo Srbija, odnosno nazivali su ga Srpskom Vojvodinom, iako je službeni naziv bio drugačiji. Nemam ništa protiv da se u drugom pasusu naglase oba istorijska imena, ali ne znam kako to uraditi a da ceo pasus zadrži smisao? Korisnik:PANONIAN

---

Golija, pošto si obrisao tu rečenicu, napiši molim te ovde predlog kako da glasi rečenica o istorijskom imenu Vojvodine. Korisnik:PANONIAN

---

• Tamo na mojoj korisničkoj stranici me opominješ kako ne bi trebao da mešam pomenute pojmove odn. nazive (ja sam prevashodno pogrešio zato što nisam znao iz kojeg je perioda ona slika odn. grb - nisam proverio - moja greška) ali je prilično čudno da ti koji si mi dao lekciju po tom pitanju prelaziš preko iste činjenice (pretpostavljam, po potrebi) i zaboravljaš na naziv Vojvodstvo Srbija koji je svakako legitimniji pošto je ozvaničen od strane austrijskog cara. Dakle ne vidim potrebe da se tako nešto uradi jer to ne spada u encikolopediju koja po svojoj prilici nije dnevno-polit. prirode. Pozdrav. Golija

Istorija

Istorija Vojvodine počinje još u praistorijsko doba. Ova je jedna od boljih udarnih rečenica!----László (talk) 22:48, 9. mart 2009. (CET)

Ovo je jedan od najnepristrasnijih članaka vikipedije na srpskom jeziku (mada ima nekoliko stvari koje vuku..). Svaka čast korisniče 81.18.48.14!!!----László (talk) 00:12, 7. april 2009. (CEST)

Čedomir Antić

Bez obzira na neke druge radove ovog autora, moram reći da su njegovi stavovi o AP Vojvodini jednostavno neukusni i da nisu naučne već isključivo dnevno-političke prirode. Nabavio sam tu njegovu novu knjigu o AP Vojvodini i prosto je neverovatno koliko otrova i mržnje se tu promoviše prema celokupnom državnom uređenju današnje Srbije, a pogotovo prema AP Vojvodini. Postavlja se pitanje koga Antić tu zastupa? Zašto sa svojim političkim programom ne izađe na izbore pa da vidi koliko će glasova dobiti? Izmišlja krizu i probleme tamo gde ih nema. Kao da Srbija nema pravih društvenih problema pa nam sada treba i kriza u Vojvodini. A upravo Antić svojim pisanjem i delovanjem proizvodi tu krizu. S obzirom da on, pošto nije izabran na izborima da bi sprovodio politiku koju zastupa, niti je predstavnik neke ozbiljne ustanove (član je nevladine organizacije koja se u svom delovanju zalaže za ukidanje AP Vojvodine), predstavlja (u političkom smislu) disidenta i marginalca, ne vidim razlog da se upravo njegovi politički stavovi promovišu u članku i da upravo ovi stavovi tu stoje umesto stavova mnogih drugih mnogo relevantnijih ličnosti. PANONIAN (razgovor) 11:22, 27. maj 2014. (CEST)

A što se tiče ove rečenice koju sam obrisao iz članka: "Više od pola veka kasnije postavilo se pitanje koliko je konstituisanje Vojvodine bilo legitimno i demokratsko."

Šta se tom rečenicom želi reći? Da konstituisanje Vojvodine nije bilo legitimno? To onda treba da znači da je nacistička okupacija i podela Vojvodine u vremenu pre konstituisanja Vojvodine bila legitimna? Vojvodina je 1944-1945. nastala iz antifašističke borbe i otpora nacističkoj okupaciji. Ako se negira legitimnost stvaranja Vojvodine (kao nečega što je bilo politička suprotnost nacističkoj okupaciji i teritorijalnoj podeli), onda se u stvari legitimnost daje prethodnom stanju, odnosno nacističkoj okupaciji. Takvim spornim idejnim konstrukcijama nije mesto na vikipediji. PANONIAN (razgovor) 11:48, 27. maj 2014. (CEST)

Slazem se. I njega i Karla Savica bih iskljucio. Mislim da njih dvojica nista novo, a hejt bacaju na sve koji nisu kao oni. -- Bojan  Razgovor  11:58, 27. maj 2014. (CEST)

PANONIAN-e, svi znaju ko je Cedomir Antic, a niko ne zna ko si ti. Zasto je Vojvodina nelegitimna? Vojvodina je nelegitimna zato sto je stvorena pre izbora novembra 1945. i proglasenje republike i ustava. Pravno pitanje je ko je mogao da menja ustrojstvo Jugoslavije pored vlade u Londonu. Vojvodina je stvorena voljom partije i rezima, a ne naroda. Nedemokratska je zato sto se narod nikada nije izjasnio za nju. Nije bilo nikvakvih referenduma.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (razgovor) 12:45, 27. maj 2014. (CEST)

Vlada u Londonu u novembru 1945. nije postojala. -- Bojan  Razgovor  12:49, 27. мај 2014. (CEST)

Ispravka. Ko je mogao da menja uređenje Jugoslavije bez konsultovanja pripadnika vlade u Londonu? Postojao je sporazum između Tita i Šubašića, je l tako? Garantovano je da će izbori biti demokratski, je l tako? Kako može da se pre donošenja ustava menja uređenje? Pitajte Ivana da li je to u demokratskim državama normalno. Vojvodina je nelegitimna i nedemokratski stvorena. U prilog tom mišlenju ide gore navedena činjenica. Pre rata gotovo niko nije podržavao ideju autonomne Vojvodine, izuzev nekolicine građanskih političara i komunista iz Vojvodine (vidi Dosije AP Vojvodina, str. 82).

Ако је пре Другог светског рата подршка посебном статусу Војводине била симболична, што је јасно могуће доказати резултатима избора крајем тридесетих година, конститутисање аутономне Војводине од 1944. до 1946. било је недемократско и нелегитимно, чак и по револуционарним мерилима комунистичких власти. Одлука о статусу АП Војводине била је донесена од стране највишег вођства КПЈ и само потврђена од установа које су „биране” од стране револуционарних и војних власти. Статус АП Војводине је тако одређен пре избора за Уставотворну скупштину, а који су требало да буду спроведени у складу са међународним обавезама. Тако су противно Атлантској повељи тековине осовинске окупације и послератна револуционарна власт искоришћени како би било трајно промењено стање какво је постојало до Другог светског рата.

Uzgred, i Čedomir Popov je bio izrazito protivan koncepciji autonomne Vojvodine. Za razliku od Antića, teže ga je provaliti. Prema rečima D. Kovačevića, jedino usled starosti nije hteo da se javno izjašnjava. U biti je bio i ostao protivnik svakog oblika autonomije Vojvodine. Ni Branko Petranović nije gajio mnogo simpatije prema Vojvodini i KiMu, jer je u postojanju tih pokrajina video krnjenje suvereniteta Srbije. Mišljenja Branka Petranovića, Čedomira Popova, Čedomira Antića, Radoša Ljušića su merodavnija od npr. mišljenja sina komunističkog funkcionera Jovana Veselinova, Dragana Veselinov ili pak jednog korisnika koji se krije iza imena PANONIAN.--Нимчевић разговор  14:56, 27. мај 2014. (CEST)

Pricamo o Anticu kojeg je lako provaliti i stoga su njegova misljenja nepouzdana (ako je citat njegovo delo). Inace, izbeglicka vlada u Londonu ne postoji od 7. marta 1945. Stopila se sa NKOJem. Kojom demokratijom su stvorene banovine? Inace sadasnje opstine Srbije su produkt istog, nedemokratskog sistema sistema, pa nikog ne svrbe. -- Bojan  Razgovor  15:07, 27. maj 2014. (CEST)

Da se vratimo na početak. Nije mi jasno zašto je Antić sporan. Zato što Panonijan tako misli? Ko je Panonijan?

Hvala što si mi skrenuo pažnju na to.

Kakve veze imaju administrativne jedinice sa federalnim jedinicama i pokrajinama sa faktičkom samostalnošću?--Nimčević razgovor  15:44, 27. maj 2014. (CEST)

Ako su vam stavovi Čedomira Antića „neukusni“, ako vam se čini da on promoviše „otrova i mržnje ... prema AP Vojvodini“, mogu da navedem mišljenje Jovana Pejina, koje se suštinski ne razlikuje od Antićevog: „Darovana autonomija oktobra 1944-septembar 1945. godine čak nije počivala na građansko-demokratskim temeljima“. Mislim da neće biti problema. Pejina je neko već pominjao kao dobrog pisca.--Nimčević razgovor  16:46, 27. maj 2014. (CEST)

Ne bih da pricam o demokratiji na prostru gde je kralj Petar proglasen punoletnim u drzavnom udaru; kada je njegov otac zaveo diktaturu i uveso sistem gde monarh postavlja premijera, a ne narod; kada je njegov deda dosao na vlast ubistvom kralja. Bitno je da su tu Vojvodinu stvorili komunisti iz razloga da uvaze neke posebnosti u odnosu na ostatak Srbije. Da li je bilo demokratsko ili ne, koga briga. -- Bojan  Razgovor  16:58, 27. мај 2014. (CEST)

Ono što meni pada u oči, Nimčeviću, jeste to da ti forsiraš mišljenje Antića i Pejina tamo gde ti ono odgovara a izbegavaš da koristiš njihovo mišljenje tamo gde ti ne odgovara. Primera radi, u Antićevoj knjizi "Dosije AP Vojvodina" na strani 48 doslovno piše ovo: "Srpski narod je na prostorima severno od Save i Dunava živeo od ranog srednjeg veka i svog doseljavanja na Balkan". Pejin tvrdi nešto slično u svojoj knjizi o istoriji Kikinde. Da podsetimo, Nimčeviću, ono što ti tvrdiš jeste da Srbi u Vojvodini žive tek od 14. veka i sve autore koji tvrde drugačije proglašavaš za neznalice. Dakle, odluči se: da li su Pejin i Antić validni kao autori ili nisu? Što ne bi na vikipediji citirali njihove knjige kada su u pitanju Srbi u ranom srednjem veku? PANONIAN (разговор) 17:19, 27. мај 2014. (CEST)

Pejin i Antić su validni za istoriju novog i savremenog doba, ne i za srednji vek, pogotovo ne rani sredji vek i antiku. Za istoriju srednjeg veka koristim Ćirkovića, Dinićevu, Rokaija i dr. medieviste.--Нимчевић разговор  18:48, 27. мај 2014. (CEST)

Ја бих баш рекао обрнуто, јер је савремено доба период у који они у текст уграђују своје политичке ставове. Делови њихових књига који говоре о средњем веку су много објективније написани него делови о савременом добу. PANONIAN (разговор) 17:22, 28. мај 2014. (CEST)

Sviđalo se to tebi ili ne, novi vek i savremeno doba su predmet njihovog interesovanja. Srednji vek je pomenut samo uzgred. Da im je glavna tema bio Srbi i srednji vek, oni bi pisali o sadašnjim problemima u Vojvodini.--Нимчевић разговор  20:26, 28. мај 2014. (CEST)

Evo ovako, da prekinemo jalovu raspavu. Izvor je dobar ako ima puno fusnota i referenci, a manjak subjektivnog misljenja. -- Bojan  Razgovor  17:21, 27. мај 2014. (CEST)

Samo još da kažem nešto u vezi legitimnosti Vojvodine: AP Vojvodina je zvanična autonomna pokrajina Srbije, priznata ustavom i priznata od strane svih parlamentarnih političkih stranaka u Srbiji, kao i od većine stanovnika Vojvodine koji većinom izlaze na pokrajinske izbore (ako neko ne priznaje ustanove AP, on onda neće izaći na pokrajinske izbore za ustanove koje ne priznaje). To je dakle mejnstrim mišljenje u današnjoj Srbiji o AP Vojvodini. Druga dva mišljenja (težnja za Vojvodinom republikom i težnja za ukidanjem AP Vojvodine) jesu ekstremi i marginalna mišljenja koja nemaju širu podršku u javnosti. Ja ne osporavam pravo bilo kome da ima takva marginalna mišljenja, ali se marginalna mišljenja ne mogu u tekstu prikazivazi kao mejnstrim i kao apsolutne istine. Pored toga, tema očigledno nije istorijska već politička, tako da sva ta mišljenja radije spadaju u članak sa naslovom "Politika Vojvodine". Uopšte nije tema ovog članka da se bavi legalnošću posleratnih komunističkih vlasti i njihovih političkih odluka. Ne vidim kako su to komunističke vlasti bile manje legalne od onih predratnih. Pored toga, nisu te vlasti formirale samo AP Vojvodinu već i republiku Srbiju, pa ako se promoviše ideja da je AP Vojvodina nelegalna jer su je formirale navodno nelegalne vlasti sutra će neko na takvoj osnovi da postavi i pitanje legalnosti same Srbije, koju su takođe formirale iste te vlasti, iz čega se onda izvodi krajnji zaključak da treba da zovemo Nemce da nas ponovo okupiraju jer je naša država nelegalna u kompletu. PANONIAN (разговор) 17:43, 27. мај 2014. (CEST)

U pravu si, Bojane. Aleksandar je imao u planu diktaturu dugi niz godina, ali ju je zaveo tek kada su stvari stvarno izmakle kontroli. Postoje mišljenje da je to namerno čekao da se dogodi nešto krupno da bi posle imao izgovor, ali nije potpuno isključeno ni da je to uradio iz najbolje namere. Ne može se osporiti da je Aleksandar postepeno ublažavao diktaturu sa krajnjim ciljem da stvori zdrave uslove za obnovu demokratije. U tome ga je međutim pretekla nasilna smrt... Međutim, ne treba zaboraviti da je približno isto vreme i u drugim evropskim državama na snazi bila diktatura: Pilsudski (Poljska), Metaksas (Grčka). Metaksasa smatraju nacionalnim herojem. Verovatno bi to postao i Aleksandar da je preživeo atentat.

Državni udar od 27. marta je izveden upravo s ciljem da se vrati zemlji demokratski poredak kakav su zamišljali građanski političari. Međutim, obnovu demokratije prekinula su ratna dešavanja.

Činjenica je da malo ljudi pre rata zanosilo koncepcijom o autonomnoj Vojvodini. Te su Srbi podrugljivo zvali vojvođanerima i sa pravom su im pripisavali sve odlike izroda. Situacija se nije mnogo promenila ni pola veka kasnije. Šta je Jogurt revolucija 1988, nego izraz nezadovoljstva prema birokratama autonomistima?

Bitno je da su tu Vojvodinu stvorili komunisti iz razloga da uvaze neke posebnosti u odnosu na ostatak Srbije.

Nepobitna je činjenica da je stvorena voljom nekolicine partijskih funkcionera. Da li postoje dokazi koji tvrde suprotno? Ima, ali nisu previše ubedljivi. Predstavnici naroda Vojvodine su se 1945. izjasnili za priključenje Vojvodine (Vojvodine u geografskom smislu) Srbiji, a ne za konstituisanje posebne autonomne oblasti Vojvodine. Iskustvo pokazuje da se federalne jedinice i pokrajine slabljenjem ingerencija centralne uprave mogu u pretvoriti faktički u nacionalne države. Sam Petranović sa rezignacijom konstatuje da je Ustav iz 1974. dozvoljavao Vojvodini da se meša u poslove uže Srbe, dok je sprečavao Srbiji da se meša u poslove Vojvodine i Kosmeta.

Da li je bilo demokratsko ili ne, koga briga

Briga današnju intelektualnu elitu. Više je niko me može optužiti za kontrarevoluciju. Ta vremena su prošla.

Ustavom (stav treći člana 182) je takođe moguće ukinuti AP Vojvodinu.

Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.

--Нимчевић разговор  18:33, 27. мај 2014. (CEST)

Kad su se predstavnici naroda Vojvodine 1945. izjasnili? Totalno mi je nepoznato tako nesto. Malo o revizinonisti Čedi Antiću:

Kroz navodno ispravljanje istorijske nepravde i nacinalno pomirenje, revizionistički subjekti već duže vreme nastoje da prekrajanjem istorije sakriju ili krivo prikažu brojne procese i događaje iz prošlosti. Koriste se cenzurom činjenica, insinuacijama, manipulacijom i poluistinama do otvorenog falsifikovanja.Ovu grupu neskriveno pomaže država sa moćnom logistikom kroz skupštinske odluke, formiranjem raznih komisija do uvođenja u gradivo, osnovnih i srednjih škola, materijala čiji su autori gore navedeni subjekti. Oni koji se hrabro, kritički, istinito bave događajima iz bliže i dalje prošlosti i njihovom demistifikacijom, izloženi su žestokim diskvalifikacijama, omalovažavanju i uvredama. Najčešće ih nazivaju izdajnicima, a istoričar Čedomir Antić je autor termina samomrzitelji i autošovinisti.

Istoričar revizinista Čedomir Antić u jednom od svojih članaka u „POLITICI“ negoduje zbog iznošenja činjenice da u Srbiji već 1942.godine nije bilo Jevreja. (Čeda Antić negoduje zbog iznošenja bolne istine, ali ipak istine?) Pošto Milana Nedića, predsednika okupacione vlade nacionalnog spasa ne može da brani kao antifašistu, pokušava da do kraja minimizira njegovu ulogu u zločinima.

I još

Čedomir Antić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i predsednik upravnog odbora Instituta za savremenu istoriju, govoreći o procenama stradalih u Beogradu i Srbiji nakon oslobođenja, izneo je takođe neutemeljene pretpostavke: „Procenjuje se da je samo u Beogradu, u miru, ubijeno od 6.000 do 30.000 ljudi. Kada se saberu žrtve komunističkog režima u celoj Srbiji, dolazi se do frapantne cifre od 100.000 ubijenih ljudi.”[5]

Zapravo, izveštaj komisije za tajne grobnice je našala samo 1.689 lica ubijenih i 249 nestalih za Beograd. Među tim ubijenima i nestalima su osobe kao što su kvislizi Milan Aćimović, Milan Nedić, Svetozar Vujković...

Ergo, Čeda Antić je progapagandista teški. -- Bojan  Razgovor  07:38, 28. maj 2014. (CEST)

Odakle si preuzeo taj citiranit tekst?--Nimčević razgovor  11:12, 28. maj 2014. (CEST)

• [1] i [2] -- Bojan  Razgovor  11:34, 28. maj 2014. (CEST)

Ne osporavam da je uložem trud u blog članke, ali ne mogu da vidim ko ih je napisao.--Nimčević razgovor  11:38, 28. maj 2014. (CEST)

Ovaj drugi tekst je napisao Milan Radanovic (diplomirani?) istoricar. Rad mu je uvrsten u Zbornik radova o istorijskom revizionizmu, a odatle je kopiran po blogovima (ima jos dva poduza dela) -- Bojan  Razgovor  11:43, 28. maj 2014. (CEST)

Da se vratimo na početak. Ovde je histerisano da Č. Antić nije mejnstrim. Za razliku od Milana Radanovića, mi znamo šta je Č. Antić. Recimo da je Milan Radanović diplomirani istoričar. Godine 2012 se pominje kao apsolvent istorije. U zborniku koji je Bojan citirao sam pročitao šta je Milan Radanović bio 2012:

Milan Radanović (1976), apsolvent istorije. Oblasti istraživanja: istorija Narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji; represija nad prosovjetskom komunističkom opozicijom u Jugoslaviji 1948–1956; istorijski revizionizam

Č. Antić je samo dve godine stariji od njega (1974), a dogurao je tek do titule docenta dr.

Pogledajmo KOBISS. M. Radanović je napisao mnogo radova (7), a Č. Antić samo stotinak i kusur.

Možete da pretpostavite šta sam hteo da kažem.

Uzgred, kakve veze ima Milan Radanović sa istorijom Vojvodine? Mi pričamo o istoriji Vojvodine, zar ne? Dajte molim vas citirajte Ranka Končara, Čedomira Popova, Jelenu Popov i dr.--Nimčević razgovor  12:50, 28. maj 2014. (CEST)

Mi pričamo o Čedi Antiću i koliko politika (bori se za ukidanje AP Vojvodine) utiče na njegov rad. Nit Vojvodina nije nastala demokratski, nit Kraljevina SHS, nit je Vojvodina demokratski priključena novoj državi. Pobednik odlučuje, a gubitnik kmeči zbog neke demokratije. -- Bojan  Razgovor  13:00, 28. мај 2014. (CEST)

Nisam siguran da svi tako misle o Čedomiru Antiću. To je samo Radanovićevo mišljenje o Čedomiru Antiću.

Nigde ne piše da politika ne sme da utiče na rad istoričara. Nigde ne piše da istoričar ne sme da se upusti u političke vode. Mirjana Gros i Sima Ćirković kažu samo da to ne bi trebalo da rade, da je zadatak istoričara prevashodno bavljenje prošlošću a ne sadašnjošću. Međutim, između trebati i smeti postoji razlika. Imamo publiciste, politikologe, teatrologe albanskog porekla koji se odvažavaju da pišu istoriju. Njih malo ko osuđuje. Zašto osuđujete istoričare koji se odvažavaju da se bave politikom i publicistikom?

Nije mi jasna ova rečenica.

Нит Војводина није настала демократски, нит Краљевина СХС, нит је Војводина демократски прикључена новој држави.

Da li to treba da shvatim kao pokušaj kompromisa?

Vilsonovih četrnaest tačaka i Atlantska povelja jemčile su svim civilizovanim narodima (među kojima i Srbima) pravo na samoopredeljenje. Godine 1918. je to pravo ispoštovano, ali 1944. i 1945. nije. Vojvodina je oktobra 1944. tretirana maltene kao neprijateljska zemlja. Vojna uprava je iz korena izmenila socijalno-ekonomske prilike. Srpska vojska je 1918. okupirala i aneksirala područje današnje Vojvodine, ali nije nasilno menjala poredak koji je zatekla. Tek su 23. avgusta 1945. u Vojvodini zvanično ukinuti ostaci feudalnih odnosa.--Нимчевић разговор  13:32, 28. мај 2014. (CEST)

Зато што Чеда Антић који организује скупове има мотиве да блати све што се тиче Војводине. Исто као да зовеш историчара-нацисту да пише о јеврејској завери. И није проблем што се Чеда бави политико, већ сам на примеру ДСР показао како се позива на богтепита какве изворе. Колико ја знам 1918. није било референдума нит избора, већ се окупила нека скупштина. Да ли је имала легалитет/легитимитет пошто вероватно није представљала скоро 50% становништва по попису из 1910. -- Bojan  Razgovor  13:51, 28. maj 2014. (CEST)

Bojane, da li si čitao Čedomira Antića ili si bezrezervno prihvatio sve ono što je napisao P. i neki autor za koga ne znamo da li je diplomiran istoričar ili apsolvent? Meni se čini da P. ovo previše lično doživljava „sve što se tiče [samouprave - prim. V. N.] Vojvodine“. Č. Antić ne „blati“ „sve što se tiče Vojvodine“, nego samo one stvari koje ne valjaju u Vojvodini. On, između ostalog, „blati“ autonomističke i republikanske koncepcije nekih komunističkih funkcionera i nekih njihovih potomaka (npr. Nenada Čanka i Dragana Veselinova). Moga pradede Nikole Mihajlova Maravića nema u njegovom spisu. Dakle, nisu svi vojvođanski komunisti na meti njegovog napada, već samo oni koji nisu bolji od albanskih separatista iz šezdesetih i koji se plaše za svoje fotelje.--Nimčević razgovor  14:23, 28. maj 2014. (CEST)

Ako želiš da pročitaš zbornik radova Dosije AP Vojvodina možeš ga preuzeti ovde.--Nimčević razgovor  14:35, 28. maj 2014. (CEST)

Bojane, Velika narodna skupština u Novom Sadu iz novembra 1918. imala je karakter referenduma. Vidi ovo: Velika narodna skupština je jedan od organa vlasti uspostavljenih otcepljenjem od Ugarske — predstavničko, zakonodavno telo; i druga: ona je neka vrsta referenduma, manifestacija volje naroda.--Nimčević razgovor  14:57, 28. maj 2014. (CEST)

Citao sam njegove clanke po novinama i znam kako razmislja, pa mogu mirne duse da je on vise politicar, a manje naucnik, pa makar naskrabao vise radova od ne znam koga. Nisam li dovoljno primera naveo da kazem da da je Ceda sumnjivi izvor koji ima reputaciju da slabo proverava ili uopšte ne proverava činjenice i istinitost vesti koje objavljuje, koji nema ozbiljan urednički nadzor ili oni sa očiglednim sukobom interesa.[4] Sumnjivi izvori su oni koji uključuju (ali nisu ograničeni na) veb-sajtove i publikacije koje podržavaju stavove za koje vlada široko prihvaćeno mišljenje da su eksremistički i promotivni, ili koji se uglavnom oslanjaju na trač, glasine i lična mišljenja. Sumnjivi izvori treba da se koriste samo kao izvori o samima sebi, naročito u člancima gde su ti izvori predmet članka; pogledajte niže. Takvi izvori potpuno su neprihvatljivi kao izvori o trećim stranama što uključuje tvrdnje o institucijama, živim ili preminulim osobama, ili drugim entitetima. Odgovarajuća upotreba ovakvih izvora je veoma ograničena. I Vladimire, i sam znas da 500 ljudi ko zna kako delegirani nisu nikakva vrsta referenduma -- Bojan  Razgovor  15:02, 28. мај 2014. (CEST)

Ne znam, Bojane. Čuo sam dosad samo mišljenje Milana Radanovića. Kući su me učili izreci: „Nije bitno šta je rekao, već ko je rekao!“ Na osnovu onoga što si priložio, rekao bih da M. Radanović nije uopšte istoričar, nego apsolvent. Osim Radanovića, koga si još čitao a da taj kritikuje Antića? Nemoj mi reći da je za tebe dovoljno „mirne duše“ reći „da je on više političar, a manje naučnik, pa makar naškrabao više radova od ne znam koga“.

Ako si se složio sa P.-om oko neprikladnosti Antića, mislim da si ga ispalio izjavom „da 500 ljudi ko zna kako delegirani [moj bold] nisu nikakva vrsta referenduma“.

Zapravo, bilo je 757 poslanika iz 211 opština iz Banata, Bačke i Baranje (vidi ovde). Nisam uspeo da istražim kako su delegirani, ali i to može vrlo lako da se istraži. Među njima je bilo petsto i nešto Srba. P. me je ispravljao da popis iz 1910. nije popis stanovništva, nego jezički popis.--Нимчевић разговор  15:42, 28. мај 2014. (CEST)

Nisi cuo misljenje Milana Radanovica, vec si dobio primere Cedinih necasnih rabota (preuvelicavanje, brojanje kvislinga u nevine zrtve, nazivanje autosovinistima onih kojih kazu da su srpski kvislinzi ucestvovali u tamanjenju Jevreja. Kao da ti isti srpski kvislinzi nisu streljali srpsku decu po Kragujevcu. -- Bojan  Razgovor  18:24, 28. maj 2014. (CEST)

Primere koje je naveo ko? Milan Radanović i jedan nepotpisani autor.--Nimčević razgovor  21:14, 28. maj 2014. (CEST)

Mislim da nisi ni pročitao prvi link jerbo bi video da je potpisan. Drugo, da li tebi pravi razliku kada apsolvent navede primere gde jedan autor iznosi neutvrđene činjenice, ili tražiš da to bude akademik? -- Bojan  Razgovor  00:36, 29. мај 2014. (CEST)

Tek sam sad primetio. Zdravko Jerkić. Ne znam ni ko je on. Pokušao sam da pronađem nešto na COBISS-u, ali nisam našao ništa. Na osnovu napisanog rekao bih da je iz nekog razloga kivan i na Radoša Ljušića, pisca mog udžbenika iz osnovne i srednje. Obojicu naziva revizionistima. Ne znam koliko je on kredibilan da kritikuje Č. Antića. Ne citira ništa.--Нимчевић разговор  01:03, 29. мај 2014. (CEST)

Да ли после свега мислиш да Чеда припада критичкој историографији или пише бајке? -- Bojan  Razgovor  01:09, 29. maj 2014. (CEST)

Ako je predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu odsek istorija, onda bez sumnje pripada kritičkoj istoriografiji. E sad. Da li su neki njegovi podaci tačni ili nisu, to nije na Jerkiću i Radanoviću da odrede. Bez uvrede, mislim da postoje bolji kritičari od njih dvojice.--Nimčević razgovor  01:18, 29. maj 2014. (CEST)

I to je dovoljno da bude kritičar, iako pokušava da sakrije odgovornost Nedićevog režima? -- Bojan  Razgovor  01:44, 29. maj 2014. (CEST)

Jesi li ti čitao Čedomira Antića ili si čitao nečiju kritiku Čedomira Antića?--Nimčević razgovor  02:01, 29. maj 2014. (CEST)

Čitao sam Antićeve blogove, kolumne. Sad ti odgovori na bilo koje moje pitanje. -- Bojan  Razgovor  04:06, 29. мај 2014. (CEST)

Ne mogu ništa sa sigurnošću da kažem u vezi s tim, dok ne saznam naslove tih blogova, kolumni u kojima on preteruje sa ciframa. Što se tiče Vojvodine (ne zaboravi da je Vojvodina ipak glavna tema našeg razgovora, dok su nedićevci, kvislinzi i žrtve od sekundarnog značaja ovde), Antić je prihvatljiv. Zapravo, on se nadovezuje na Čedomira Popova, koga je kritikvao neki tip u NIN-u 14. januara 1994. zbog knjižice „Autonomija Vojvodine. Srpsko pitanje“. Ajd sad da čujem zašto je Čedomir Antić neprikladan.--Нимчевић разговор  04:40, 29. мај 2014. (CEST)

Jos nisi prihvatio da je on prvo politicar, a tek onda istoricar? -- Bojan  Razgovor  04:44, 29. maj 2014. (CEST)

Može se reći da je Č. A. na neki način politički aktivan, ali on nije političar. Zna se tačno šta je političar. Napredni klub nije politička stranka. Mene on podseća na Srpski kulturni klub.--Nimčević razgovor  04:55, 29. maj 2014. (CEST)

Ne vidim razliku između politički aktivnog i političara koji nije ministar ili poslanik. Čeda je bio član predsedništva G17+ (pisao je program stranke) i član ne-znam-po-čemu Naprednog kluba. Bavi se politički motivisanim istorijskim revizionizmom. Vojvodina je stvorena ustavom FNRJ iz 1946, a ne izražavanjem želja PK KPJ iz 1945. Pre toga su bili neki izbori i svet je priznao takvu državu. -- Bojan  Razgovor  05:07, 29. мај 2014. (CEST)

Političar ili ne, primarno zanimanje mu je istorija. Žigosan je kao revizionista od koga? Pristalica manjinskog gledišta. Vojvodina je formalno stvorena Zakonom o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne pokrajine Vojvodine 1. septembra 1945. Donelo ga je Predsedništvo narodne skupštine Srbije na inicijativu Skupštine izaslanika naroda u Vojvodini. Đilas je povukao granice Vojvodine prema Hrvatskoj na štetu „velikosrpskog nacionalizma“. Vidim da je narod jako zadovoljan njima. Baranja je olako prepuštena Hrvatima. Podela Srema izvršena je na štetu građana Srbije. Tako neki građani Srbije moraju preći hrvatsku granicu da bi stigli u sedište svoje opštine. Niđe veze. Ilok, u kom se nalazila prva srpska javna čitaonica, pripao je Hrvatskoj i danas ima ulicu koja nosi naziv po Franji Tuđmanu. --Нимчевић разговор  14:43, 29. мај 2014. (CEST)

Srem je pre rata bio deo Banovine Hrvatske. U čemu je problem? -- Bojan  Razgovor  15:18, 29. maj 2014. (CEST)

Sporazum Cvetković Maček kojim je deo Srema pripao Banovini Hrvatskoj je praktično iznuđen. Hrvatska seljačka stranka je na taj način pokazala da joj je stalo jedino do svojih interesa. Izneverila je Ujedinjenu opoziciju i doprinela razaranju Seljačko demokratske koalicije. Uz to, stvaranje Banovine Hrvatske nikada nije priznato u Skupštini Jugoslavije.--Nimčević razgovor  20:23, 29. maj 2014. (CEST)

Činjenica je da je postojala, da ne ulazim u politiku -- Bojan  Razgovor  05:21, 30. maj 2014. (CEST)

Da, ali na štetu srpskog naroda. Uzgred, Hrvatska banovina nije obuhvatala ceo Srem, nego samo jedan njegov deo sa mestima Šid i Ilok. Baranja se nije nalazila u sklopu Hrvatske banovine, ali je posle rata pripala Hrvatskoj zahvaljujući nacionalnom sastavu koji je uspostavio poglavnik A. Pavelić ubijanjem Srba i doseljavanjem Hrvata. Postojao je zahtev sa hrvatske stranke da Subotica, Bačka Topola i B. Palanka uđu u sastav Hrvatske, ali to srpskoj strani bilo neprihvatljivo.--Nimčević razgovor  05:34, 30. maj 2014. (CEST)

Baranju su bili okupirali Mađari. -- Bojan  Razgovor  05:36, 30. maj 2014. (CEST)

Ali je oslobođena u Narodnooslobodičakom ratu od mađarskog okupatora. Posle rata bila je predmet srpsko-hrvatskog spora. Spor je završen tako što ju je GNOOV bez mnogo ustezanja predao 16. maja 1945. Hrvatskoj.--Nimčević razgovor  05:44, 30. maj 2014. (CEST)

Koja je mnogo manja od Banovine Hrvatske, a da ne pričamo o NDH. Može li se za to reći i da je avnojevska Hrvatska pravljena na štetu hrvatskih nacionalista? -- Bojan  Razgovor  05:49, 30. maj 2014. (CEST)

Greška moja. Trebalo je kažem da su Srem i Slavonija (ne Baranja) doživeli demografsku promenu. Međutim, i CK KP Hrvatske je pretendovao ne samo na oblasti koje je NDH držala nego i na ceo Srem, Baranju i na deo Bačke. Ne vidim čime je hrvatskim nacionalistima nanesena šteta. Upoznat sam i sa literaturom hrvatske zajednice u Srbiji, ali ja je ne bih uzimao za ozbiljno. U Srbiji se uči da je prilikom razgraničenja CK KP Hratske polazio od neprihvatljivih maksimalističkih zahteva. I severna i zapadna Bačka su mogle proći kao Baranja da nije bilo lojalista među katolicima.--Nimčević razgovor  06:19, 30. maj 2014. (CEST)

---

Ispravka, Vojvodina je formirana krajem 1944. odnosno odmah nakon oslobođenja. Tim zakonom je samo regulisan njen pravni status, ali su njene ustanove počele da deluju još 1944. PANONIAN (razgovor) 14:49, 29. maj 2014. (CEST)

Rekao sam „formalno stvorena“. Čitaj pažljivije. Znam kako je nastala Vojvodina. Oslobodilačka armija zavela je vojnu upravu, posle ju je prepustila Glavnom narodnooslobodilačkom odboru Vojvodine, čiji legitimitet je takođe u pitanju.--Nimčević razgovor  14:55, 29. maj 2014. (CEST)

Dakle, ne može biti da je Vojvodina osnovana krajem 1944, tj. 17. oktobra, jer dr S. Bjelica kaže da je uvođenjem vojne uprave odložen proces konstituisanja Vojvodine. Vojna uprava ukinuta je 15. februara 1945.--Nimčević razgovor  14:58, 29. maj 2014. (CEST)

Vojna uprava u Banatu, Bačkoj i Baranji je ukinuta tada, što je sigurno bilo pre septembra. Međutim, zaboravio si na Srem gde nije bila zavedena vojna uprava i gde su institucije Vojvodine funkcionisale od kraja 1944. PANONIAN (razgovor) 15:06, 29. maj 2014. (CEST)

Ti bi hteo da je tako ali nije. To što ti zoveš institucijama Vojvodine nisu institucije AP Vojvodine. Vojvodine tada još nije bila konstituisana.--Nimčević razgovor  15:22, 29. maj 2014. (CEST)

Sam si pomenuo tu ustanovu - Glavni narodnooslobodilački odbor vojvodine. To je bila ustanova koja je vršila upravu u Sremu od kraja 1944. a u Banatu, Bačkoj i Baranji od februara 1945. Kasnije su, naravno, formirane druge ustanove. PANONIAN (razgovor) 15:32, 29. maj 2014. (CEST)

I gde piše da je Vojvodina stvorena krajem 1944?--Nimčević razgovor  15:47, 29. maj 2014. (CEST)

Pa ako ti je 1944. rano, ja sam našao gde piše da je Vojvodina stvorena još 1943: "Povezivanjem svih delova Pokrajine i objedinjavanjem narodno-oslobodilačkih i revolucionarnih snaga Srema, Banata i Bačke, stvoreni su uslovi da, obnavljanjem i osnivanjem odgovarajućih pokrajinskih političkih i vojnih organa, u jesen 1943. godine, praktično konstituišemo autonomnu pokrajinu Vojvodinu". (Jovan Veselinov Žarko, Konstituisanje Vojvodine, Autonomija Vojvodine - izabrani spisi, Novi Sad, 1976, strana 55.) PANONIAN (razgovor) 11:09, 30. maj 2014. (CEST)

To si preuzeo iz memoara Jovana Veselinova (Svi smo mi jedna partija), je l tako? Pazi, memoari nisu pouzdani izvor. Uz to, čovek kaže da su stvoreni uslovi za konstituisanje Vojvodine.--Nimčević razgovor  12:41, 30. maj 2014. (CEST)

Na osnovu pomenute Antićeve knjige koju sam čitao, mogu zaključiti da je on potpuno prikladan kao izvor za period do 1944/45, a neprikladan nakon tog perioda, jer je to period u koji ugrađuje svoje političke stavove i tekst mu se iz objektivnog pretvara u subjektivan. PANONIAN (razgovor) 17:19, 28. maj 2014. (CEST)

Pored toga, Nimčeviću, kaže se anektirala, a ne "aneksirala" i ne može nešto da anektira vojska, već to čini država. PANONIAN (razgovor) 17:26, 28. maj 2014. (CEST)

Već sam čuo šta misli o Antiću. Ne moraš da ponavljaš. Nisam imbecil. Lepo je što me čitaš. Taman sam pomislio da te boli uvo.--Nimčević razgovor  20:27, 28. maj 2014. (CEST)