Razgovor:Kamilo Golđi/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Goldži/Golđi

Možda da ipak ostane kao Goldži, jer je ustaljeni oblik?—Filip Knežić (razgovor) 11:32, 19. decembar 2007. (CET)

Dete, aj' se ti dogovori sam sa sobom šta 'oćeš pa onda kreni da ispravljaš!:)—Tsnena (razgovor) 11:41, 19. decembar 2007. (CET)

Pa pitam, nemoj da se ljitiš odma`—Filip Knežić (razgovor) 11:44, 19. decembar 2007. (CET)

—Tsnena (razgovor) 12:00, 19. decembar 2007. (CET)

Zašto je ovo promenjeno na nepravilno transkribovani oblik kada ga je Delija već jednom prebacio na pravilni? --Jagoda ispeci pa reci 12:30, 19. decembar 2007. (CET)

Zato što je u stručnim krugovima kod nas Goldži, Goldžijev aparat i Goldžijeva metoda... [1] - [2] - [3], itd....—-Slaven Kosanović- {razgovor} 13:15, 19. decembar 2007. (CET)

Ja ne znam gdje ste vi odlučili da Goldži nije pravilan, kada sav akademski svijet u Srbiji i bivšoj SFRJ, koristi Goldži, već godinama. Koji vam je vrag? —-Slaven Kosanović- {razgovor} 13:18, 19. decembar 2007. (CET)

Pa i Henle je Henle (Friedrich Gustav Jakob Henle) a ne Henlej, pa se petlja zove Henlejeva petlja (pogrešno). Svaka čast naučnicima, neka ostanu eksperti u svojim strukama, a u lingvistici neka slušaju one koji su u toj oblasti stručni. Italijansko G se uvek transkribuje kao Đ, i čini mi se da Golđi nije naveden kao izuzetak. Jedini izuzetak koji navodi pravopis je Bordžija. --Jagoda ispeci pa reci 13:22, 19. decembar 2007. (CET)

Nismo MI odlučili, nego su odlučili oni koji su sastavljali Pravopis. Transkripcija sa italijanskog. Daulouduj i lepo pročitaj. --Jagoda ispeci pa reci 13:24, 19. decembar 2007. (CET)

To što nije naveden kao izuzetak u Pravopisu ne znači ništa. U Pravopisu nisu navedeni svi mogući izuzeci, nego samo poneki. Ako se neko ime decenijama prenosi na određeni način i još postoje izvedeni stručni termini kao što su goldžijev aparat i metoda, onda to ima neku težinu i treba poštovati. To što vi ovdje na Vikipediji insitirate na nekom obliku ne znači da će se zbog toga promijeniti u svoj stručnoj literaturi na temu. Opet kažem u Pravopisu nikada nisu navedeni svi mogući izuzeci!!!—-Slaven Kosanović- {razgovor} 13:29, 19. decembar 2007. (CET)

Žao mi je što moram da te razočaram, ali jeste tako. Ako ga Pravopis ne navodi kao izuzetak, onda NIJE izuzetak. Odakle tebi uopšte ideja da se ne mogu navesti svi mogući izuzeci? Pa bilo bi malo neozbiljno od ljudi koji određuju ŠTA će biti izuzeci a šta ne da ih ne navedu u jedinoj zvaničnoj knjizi koja reguliše pravopis srpskog jezika... A da li će se promeniti u stručnim krugovima ili neće... To uopšte nije bitno niti je tema ovog razgovora. Svako ima pravo da govori kako hoće. Ali Enciklopedija treba da se piše u skladu sa pravopisnim pravilima. Nisi li se i ti negde već jednom složio s tim? Ne teraj me da tražim po starim izmenama i da ti dokazujem nešto što ti već i sam znaš...--Jagoda ispeci pa reci 13:33, 19. decembar 2007. (CET)

Daj mi izvor na tekst u Pravopisu, ili citat, gdje piše da su navedeni svi mogući izuzeci za sve oblasti! —-Slaven Kosanović- {razgovor} 13:35, 19. decembar 2007. (CET)

Slavene, baš si težak smor... Stvarno nije u redu da prihvataš pravpis samo onda kad ti se navrne... --Jagoda ispeci pa reci 14:01, 19. decembar 2007. (CET)

Ajde se usudi da vratiš još jednom, bez argumenta koji sam ti tražio i poslije nego što ja vratim. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 14:03, 19. decembar 2007. (CET)

'El ti to meni kao pretiš? Uf ala si opasan... Ma radi šta hoćeš. Ti ne tražiš aregument, nego izgovor da teraš po svome. Ja sam svoje rekla. Znaš kako se kaže... Pametniji popušta.... --Jagoda ispeci pa reci 14:14, 19. decembar 2007. (CET)

---

Slavene, koliko značenja može imati rečenica: „Slovo X prenosi se kao Y osim: tad, tad i tad“? Dakle, tako se prenosi, a ako je nešto izuzetak, navedeno je iza dvotačke. Šta bi ti hteo — da piše „osim: tad, tad i tad, i svim ostalim primerima koji se ne sviđaju autoru teksta“?

No, kako si počeo da pretiš administratorskom batinom (pazi, ti možeš da ratuješ izmenama, ali ako se neko drugi usudi, odmah slede pretnje), odustajem.

Pozdrav,

Bbasic (razgovor) 18:03, 19. decembar 2007. (CET)

P. S. Tvrdnja da „sav akademski svijet“ piše tako besmislena je koliko i tvoji argumenti (osim, naravno, batine, koja je vazda bila argument nad svim argumentima), jer posred Prosvetine enciklopedije uredno stoji Golđi.

Pazi postoje dva izvedena termina Goldžijev aparat i Goldžijeva metoda i to isključivo na taj način u našoj stručnoj literaturi. Saradnica koja je postavila članak, tvrdi da nigdje u našoj stručnoj štampanoj literaturi nije našla oblik Golđi. A može joj se vjerovati jer godinama predaje biologiju. Studenti na biološkom, medicinskom i drugim srodnim fakultetima takođe uče Goldži, Goldžijev aparat i Goldžijeva metoda i polažu ispite koristeći taj oblik, a ne Golđi... Dakle, ovo je živ primjer dishornije između jezičke i struče prakse i ja se ne bih usudio da kažem da je onaj koji se decenijama korisiti u našoj stručnoj literaturi pogrešan. Dakle, ako treba tražiti neki kompromis, onda bi trebalo čuti ovdje i mišljenje onih koji koriste svakodnevno prezime ovog naučnika u stručnim terminima. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 18:33, 19. decembar 2007. (CET)

A sad pazi ti, Slavene. Zašto bi biologičari, fizičari ili hemičari trebalo da se pitaju, a na primer, hispanisti ne? Svi hispanisti kažu Teotiuakan i nauatl, pa smo ipak stavili Teotivakan i navatl. Hoćeđ da kažeš da su prirodne nauke važnije/bolje/ozbiljnije od društvenih, i da u slučaju dishronije, ako se radi o fizičarima ili biologičarima TREBA ih konsultovati, a ako se radi o hispanistima onda ne? Pravopis podjednako važi i za jedne i za druge. Samo, ovi prvi imaju Slavena sa batinom, a ovi drugi su ipak odlučili da poštuju pravopis, svidelo se to njima ili ne. --Jagoda ispeci pa reci 18:48, 19. decembar 2007. (CET)

Šta ću ti ja kada si se rodila kao žensko pa nemaš ”batinu”... :) Ajde bre opusti se malo i sačekaj da čujemo mišljenje onih koji svakodnevno koriste ovo prezime, na fakultetima, u naučno-istraživačkom radu i sl. Ne znam koji je razlog što su ovo prezime tako transkribovali sa italijanskog, zato bih i volio da čujem neko relevantno i argumentovano mišljenje o tome. Ali to nije razlog da sad ladno ignorišemo da je ovo prezime tako transkribovano i ušlo u stručni jezik sa dva izvedena pojma, kao što su goldžijev aparat i goldžijeva metoda... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 18:55, 19. decembar 2007. (CET)

---

Prilikom unošenja izmene u odrednicu Golđi, ja sam onomad naveo (negde, ali sad ne znam gde) da u Prosvetinoj enciklopediji stoji Golđi, a da se u Novoj enciklopediji u boji Vuk Karadžić-Larus iz 1974. u odrednici Golđi pominje i Golđijev aparat. Dakle, u dve kompetentne opšte ćirilične enciklopedije na srpskom jeziku stoji Golđi a ne Goldži. Ja ne sumnjam u Nenine navode po kojima botaničari već duže vreme barataju varijantama Goldži i Goldžijev aparat, ali postavljam pitanje: zašto bi stručni tekstovi i stručna literatura bili merodavniji u rešavanju pravopisno-jezičkih pitanja od, recimo, dve meritorne opšte enciklopedije? Plus odrednica u Pravopisu po kojoj se svako italijansko GI prenosi kao "đi"? Ali, izgleda da je preovladalo mišljenje da u spornim pravopisno-jezičkim slučajevima presuđuje usko stručna (nejezička) literatura što, po meni, nije dobro. Ja predlažem da ostane Goldži, ali sa preusmerenjem na pravilan (i zabeležen) oblik Golđi, što će sve one koji pri pretrazi ukucaju Goldži usmeriti na Golđi.

—delija (razgovor) 18:57, 19. decembar 2007. (CET)

Uh, ovoj vikipediji još samo fali da administratori počnu da mašu TOM batinom! Stvarno tvom prostakluku nema premca! Nemamo šta da slušamo one koji koriste svakodnevno to ime. "TRanskribovali" su ga onako kako su znali i umeli, jer nisu lingvisti. Da su lingvisti (a ne biolozi) znali bi da transkribuju ime, al onda ne bi znali čemu služi goldžijev aparat. Mislim... Kad će jednom svako da gleda svoja posla i da ne tura nos tamo gde ga ne zovu? --Jagoda ispeci pa reci 18:58, 19. decembar 2007. (CET)

Evo Delijo, ovde si to pisao. --Jagoda ispeci pa reci 19:01, 19. decembar 2007. (CET)

Evo još jedan link sa republičkog takmičenja iz biologije [4], i sad mi nemojte opet reći da ljudi u Ministarstvu prosvjete ne znaju da postoji Pravopis i nisu vidjeli tu po vama grešku, niti ukazali na nju.... Mislim, stvarno ste nemogući. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 19:06, 19. decembar 2007. (CET)

---

Slavene, ponavljam:

Mala enciklopedija Prosveta, izdanje iz 1986. - Golđi

Mala enciklopedija u boji Vuk Karadžić-Larus iz 1974. - Golđi i Golđijev aparat.

Nije valjda da ljudi koji su pisali ove dve enciklopedije ne poznaju Pravopis i nisu videli tu po tebi grešku, niti ukazali na nju. Ko je ovde nemoguć?

I još jednom postavljam pitanje: Zašto bi botanička literatura (i botaničari) bili (u ovom slučaju) merodavniji kod rešavanja ovog pravopisno-jezičkog problema od akademika, književnika, doktora nauka (i lingvista) koji su pisali ove dve opšte enciklopedije?

—delija (razgovor) 19:14, 19. decembar 2007. (CET)

haha.. Ko sve ne radi u Ministarstvu prosvete i kako se u Srbiji rade stvari... No, ok. Ti imaš batinu, ti se i dalje zanosi da je Dž pravilno... Šta da ti kažem.... --Jagoda ispeci pa reci 19:15, 19. decembar 2007. (CET)

Čuo sam već da je tako transkribovano u te dvije enciklopedije, nasuprot svim ostalim stručnim izvorima. I nisu botaničari, nego biolozi i doktori medicine isl., oni koji najviše korite te termine. Mada to nije važno sad. Glupo je da mene ubijeđuješ kako se transkribuje sa italijanskog, jer ja to mogu provjeriti i nema potrebe da trošiš energiju na to. Ono što nama treba ovdje je neko stručno mišljenje iz datih oblasti, tj., da im je svejedno da se piše, Golđi, Golđijeva aparat i Golđijeva metoda... I ako dobijemo takvu potvrdu, onda se možemo uzdati u Pravopis. ja za razliku od tebe, Jagoda, ne bih rekao da u Ministarstvu prosvjete Srbije rade nepismeni ljudi. Dakle, to je tvoj POV. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 19:31, 19. decembar 2007. (CET)

---

Da pitamo biologe da li im je svejedno da li se piše Goldži ili Golđi? A možda bismo im trebali napisati i molbu u kojoj bismo ih skrušeno zamolili za dopuštenje da mi na srpskoj enciklopediji koristimo pravilnu transkripciju tog prezimena, koje se, usput, navodi u ispravnom obliku u dve jedine opšte enciklopedije na srpskom jeziku? Svašta. Jbga, onda smo trebali pitati istoričare umetnosti i muzičke kritičare da li smemo da koristimo varijantu Presli, a ne Prisli, a da ne govorimo o filmskim kritičarima koji nam verovatno nikad neće oprostiti što smo bez njihove dozvole i bez ikakvog pitanja Mikija Rurka "prekrstili" u Rorka, a našeg dragog Ala Paćina u Ala Pačina.

I gde sam ja to tebe učio kako se transkribuje sa italijanskog?

—delija (razgovor) 19:48, 19. decembar 2007. (CET)

Da si Slavene čuo priče koje sam ja čula isto bi mislio. Prosto je neverovatno šta si ti sve tu napričao. Haj’ da pitamo botaničare dal’ se slažu da poštujemo pravopis. Svašta. To bi isto bilo kao da si zamolio butanerosa da ti popravi utikač. Baš svašta. S tobom je uopšte nemoguće argumentovano razgovarati. Čovek ti da hiljadu i jedan argument na šta ti odgovaraš ničim drugim do ličnim stavom (POV, jel tako beše? ) "Botaničari to tako kažu." To nije argument. To je stari dobri srpski inat. --Jagoda ispeci pa reci 19:56, 19. decembar 2007. (CET)

Hehehe, pa ko je od tebe tražio da ti nekoga nešto ovdje učiš? Mislim stvarno si se ti uobrazio momče i samoproglasio stručnjakom za transkripcije. Previše ega zrači iz tebe. Ti ovdje nemaš niti ćeš imati nikakvu privilegiju na temu transkripcija, to treba da ti bude jasno i svima koji uz tebe krekeču. Naravno da treba da pitamo stručnjake za njihove izraze, koje svakodnevno koriste i s kojima studenti na svim univerzitetima u Srbiji polažu ispite i na takmičenjima dobijaju nagrade. Ne radi se ovdje o imenima nekih muzičara, glumaca, porno zvijezda i sl... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 20:05, 19. decembar 2007. (CET)

A da nemaš ti problem mešanja dž i đ? Pošto vidim da mešaš č i ć.... Možda je u tome problem s tobom (pored, naravno neviđene bandoglavosti, al to se valjda, kad si ti u pitanju, podrazumeva)...--Jagoda ispeci pa reci 20:08, 19. decembar 2007. (CET)

Histologija, dagle, blage veze nema sa botanikom. Ali naši eksperti za transkripcije se razumiju u tu oblast, jer poznaju Pravopis, pa su po Pravopisu histolozi botaničari... Eureka... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 20:26, 19. decembar 2007. (CET)

Što si tvrdoglav čoveče?—Filip Knežić (razgovor) 20:28, 19. decembar 2007. (CET)

E, sad mešaš babe o žabe. Pravopisdžije ne moraju da razlikuju histologe od botaničara, jer im to nije profesija. Njima je profesija jezik, a ime nekog naučnika spada pod jezik, a ne pod botaniku ili histologiju. I ako oni kažu da je đ onda je đ, svidelo se to tebi, histolozima i botaničarima ili ne. --Jagoda ispeci pa reci 20:36, 19. decembar 2007. (CET)

Upravo tako, sada što su ti botaničari transkribovali loše, ne mora da znači da tako i treba da ostane, to nije njihova profesija i oni to ne moraju da znaju, ima onih koji će to ispraviti!—Filip Knežić (razgovor) 20:38, 19. decembar 2007. (CET)

Dosta mi je više, radi šta hoćeš, čuo si one koje si trebao da čuješ, pa ti vidi šta ćeš, ja više neću oko toga da se raspravljam.—Filip Knežić (razgovor) 20:44, 19. decembar 2007. (CET)

---

Golđi je, sigurno. Neznam dal je to sad relevantno, al italijani ništa ne izgovaraju sa fonemom DŽ.--Orlović (razgovor) 00:00, 20. decembar 2007. (CET)

---

Ne znam da li je relevantno, ali IPA nam kaže [kaˈmilːɔː ˈgɔldʒi]. Hajde neka nam neko ovo protumači? --Kaster (разговор) 13:50, 21. децембар 2007. (CET)

Ово је италијански а не енглески језик. Траскрипциона правила су кристално јасна.--Јагода испеци па реци 14:21, 21. децембар 2007. (CET)

Kašter, pogledaj IPA transkripciju za prezime Novaka Đokovića [ˈnɔvaːk 'ʥɔːkɔviʨ] en:Novak Đoković i biće ti jasno . Englezi ne razlikuju ovdje dva glasa kao mi i prema tome u IPA identifikuju oba, dž i đ sa [ʥ]... —-Славен Косановић- {разговор} 15:15, 21. децембар 2007. (CET)