Razgovor:Karađorđe Petrović/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

й ili j na kraju?

A šta ćemo sa й ili j na kraju? Imamo još jedan problem, dve tačke na e se za obrazovane ne pišu, ё, te to jo ne može biti e. Čjornij u kome je j iza č samo nazire, u transkripciji jedino ispravno Čornij = Crni. (Kao u Oči černыe=Oči čornije). Nema razloga da lepo ne bude napisano na srpskom kao prevod onoga što piše u potpisu slike Đorđe Petrović Crni --angelina marković 00:20, 1 Apr 2005 (CEST) Ili u starom obliku Georgije Petrović Crni. n.

Neko mi je makao sliku Karađorđa gde se on vidi an fas izbliza što mi je i bila namera (da se delimično uđe u njegovu ličnost - vizuelno). Umesto nje je postavljena slika nekog nakinđurenog kicoša - što Karađorđe svakako nije bio. Neka se slika vrati ili ću preduzeti odgovarajuće postupke protiv takvog vandalskog postupka. :domatrios 10:38, 17. jun 2005 (CEST)

---

[[Слика:Карађорђе2.jpg|мини|лево]] Misliš na ovu sliku? , ne znam ko je obrisao, slike je uistinu dobra, ali pogledaj malo po istoriji, svašta se može naći. --Saša Stefanović ^(razgovor) 13:46, 17. jun 2005 (CEST)

Datum rođenja

Povodom njegovog datuma rođenja da navedem šta piše u Stanojevićevoj enciklopediji: 3. septembar 1752. godine. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik JustUser (razgovor • doprinosi) | 11:52, 22. jul 2006.‎

„Pravo prve bračne noći“

U tekstu stoji: „Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, odakle predvodi zbeg, najverovatnije zbog neslaganja sa pravom prve bračne noći (nije hteo da dozvoli da Turčin provede sa njegovom ženom prvu bračnu noć kako su pravila nalagala).“

Proveo sam dosta vremena čitajući istoriju Srba pod Turcima, na ovu temu sam više puta polemisao i o njoj se informisao i nikad nisam pronašao ništa niti u turskom zakonodavstvu, niti u orijentalno-islamskoj običajnoj praksi, niti u opisima vladavine domaćih „Turaka“ (koji su bili domaći muslimani, i to često poreklom iz Bosne) iz prve ruke - tu prvenstveno mislim na Vuka Karadžića i njegove iscrpne opise kako Karađorđevog i Obrenovićevog ustanka, tako i života Srba i njihom odnosu sa Turcima - što bi govortilo o nekakvom „pravu prve neći“.

Pravo prve noći, odnosno Jus primae noctis, je pojam iz zapadnoevropske, katoličke, feudalne prakse vezane za srednji vek, i sličnih primera nema u islamskim državama, pogotovo višenacionalnim carevinama kao što je bilo Otomansko carstvo.

Zasad nisam još registrovan na srpskoj Vikipediji, ali učiniću to još koliko večeras da ovo pitanje „isteramo na čistac“ i utvrdimo o čemu se radi, da li o pouzdanom podatku, da li o bahatosti nekog konkretnog spahije-muslimana, ili jednostavno o stvari koja je izmišljena ili pretpostavljena.

Pravo prve noći pod Turcima je nešto što ja nazivam „kafanskim istinama“, i koje nemaju nikakvo drugo uporište osim dokonih zaključaka ljudi koji su pobrkali zapadnoevropski feudalni mit o bahatim plemićima sa domaćim mitom o plavokosim i plavookim Slovenima, iako nijedan Srbin iz pred-turske istorije nije odgovarao takvim opisima.

Pozivam da se sporni citat preispita i eventualno izbriše, a da mu se u slučaju bilo kakve rasprave obavezno navede izvor, jer se ova stranica, kao naša istorijska stranica, uzima kao referenca za članke o Karađorđu na Vikipediji na drugim jezicima. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.56.13 (razgovor • doprinosi) | 21:51, 13. april 2007.

Ja takođe ne verujem u to. Bilo je sporadičnih silovanja, ali ozakonjenih, masovnih i baš pred udaju, ne verujem. Narod se u Srbiji brzo dizao. Znam da jedan od rođaka dahija napsatvovao žene ali je zbog toga i ubijen. Nosio je nadimak Rudnički bik, jer je stolovao na Rudniku. Osim toga, muslimani su imali odbojan stav prema nemuslimankama. A nemuslimanke su obično bile iz siromašnih seoskih porodica, kakve bi se teško svidele "pravoverujućima" čije su se žene redovno kupale, mirisale, brijale pazuh i pubis. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 213.198.222.75 (razgovor • doprinosi) | 00:12, 12. septembar 2007.

clanak

Pa zar je moguce da je tekst ovako kratak i skroman? Ne znam da li ste ga samo preslikali sa Hrvatskog ili SH clanka, ali mislim da ovakva licnos zasluzuje malo vise. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 91.143.217.107 (razgovor • doprinosi) | 22:43, 28. jul 2008.

Naslov

Rekao bih da nema potrebe da stoji u imenu i Đorđe i Karađorđe. -- Bojan  Razgovor  19:08, 2. mart 2008. (CET)

Ja bih stavio Karađorđe Petrović a sve ostale kombinacije preko preusmerenja.--Vojvoda razgovor 19:10, 2. mart 2008. (CET)

I ja mislim da je suvišno i Đorđe i Karađorđe. Podržavam gornji predlog za naslov: Karađorđe Petrović.--Irić Igor (razgovor) 15:33, 25. oktobar 2008. (CEST)

Uvod

Zašto u uvodu stoji toliki opis o godini rođenja, a ne stoji ko i šta je bio Karađorđe?--Irić Igor (razgovor) 15:33, 25. oktobar 2008. (CEST)

neopravdana naklapanja

Neopravdano veliki deo zauzimaju naklapanja o navodnom albanskom poreklu Karađorđa. tucović nije nikakav istoričar, nego obični pisac pamfleta.--SLAK (razgovor) 00:02, 22. decembar 2009. (CET)

Ta naklapanja ako se slažete treba izbaciti, ili staviti u trivijalnosti ili kontraverze.--SLAK (razgovor) 00:03, 22. decembar 2009. (CET)

Dokle više sa ovim stvarima...

Prva i osnovna stvar,jeste upotreba validnih referenci.Ove ovde,to nisu.Što se ne koristi Radoš Ljušić kao referenca,već ovakve stvari (cafe.ba, novinari Novosti, idi mi,dođi mi).On je čovek pomenuo kakvih sve priča ima o Karađorđevom poreklu i naveo je da postoji njih 4 ili 5.Ovde se dodaje samo jedna i to ona o albanskom poreklu.To je,po meni,tendenciozan rad.Vrlo tendenciozan rad.

Što se te priče tiče,kod Jovana Tomića se može naći naznaka da je Karađorđe potekao iz plemena Klimenta,ali isto tako i da je isto to pleme srpskog porekla.Ko bi rek`o.Cela ta priča je bazirana na narodnom predanju,koje isto tako govori da su Klimenti zapravo poarbanašeni Srbi.Zašto onda ne navesti i taj podatak,ako se već insistira na tome.

O Tucoviću,kao "velidnoj referenci",neću ponovo trošiti tastaturu.Sem toga,on sam se,koliko sam ja sfatio poziva upravo na samog Jovana Tomića.

(Prema ovoj knjizi.)

Dakle,`ajde da se lopta malo spusti na zemlju i da se stvarima pristupa hladne glave.Cilj je verodostojno prikazivanje stvari,a ne jednostrani prikaz. Crni Bombarder!!! (†) 02:03, 22. decembar 2009. (CET)

Napoleon o Karađorđu

Ne verujem da je Napoleon ikada izgovorio te reči, Iz nekih istorijskih i arhivskih zapisa, dalo se zaključiti da Napoleon nije baš voleo ovaj deo sveta, a još manje da je bio raspoložen da nekog i pohvali. Ovo mi više liči na neku patriotsku želju, po sistemu "Šta je babi milo to joj se i snilo" Predlažem da se ovaj deo ukine, izbaci iz teksta ako nema istorijsku potporu. VUKAŠIN 17.10.2010. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 188.246.63.219 (razgovor • doprinosi) | 16:59, 17. oktobar 2010.

navodno ubio Turčina

Sada čitam Voyage en Bulgarie pendant l'année 1841 Žeroma Adolfa Blankija o Niškom ustanku. Tamo (str. 86) Blanki priča da je Turčin hteo uvrediti njegovu ženu (un Turc qui voulait outrager sa femme) i tada ga je Karađorđe ubio. A to je dobro opisati u članku, da se zna da početak nasilja proizlazi od Turčina, a ne od Karađorđa. Ipak je čudno da ova istorija nije ovde u članku, već ja uznajem od francuske knjige. Srpski izvori ne spominju li ovu verziju? Bogorm (razgovor) 20:00, 3. decembar 2009. (CET)

Po Milanu Đ Milićeviću, Karađorđe je čuvao svinnje i štrikao kad je naišao Turčin kome je on, Karađorđr ubio psa, zatim je Turčin Karađorđu ubio svinju a ovaj zateže pušku i ubi Turčina. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 188.246.63.219 (razgovor • doprinosi) | 16:36, 17. oktobar 2010.

Mozda zato sto po predavanima svi zivi su ubili nekog Turcina, nije ni cudo sto je pravih Turaka kod nas i nije bilo, plasi li se izgleda. Pitanje je stvarno koliko su te price tacne. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.112.251.67 (razgovor • doprinosi) | 23:51, 24. mart 2012.‎

Prvi srpski ustanak

Ja znam da istorija ima različite prizvuke. Zavisi sa kog se aspekta posmatra. Sa aspekta patriotizma i nacionalne istorije, mnogo je lepše i prihvatljivije. Ali sa aspekta istine to je malo drugačije. da bi pričali realno o PRVOM SRPSKOM USTANKU, moramo se vratiti do Austrijsko-turskog rata 1788-1791.i svištovskog mira. Poznata nam je Kočina krajina i njegovi frajkori u kojima je bio, usput rečeno, i Đorđe Petrović bez neke zapažene uloge. Frajkore je predvodio Koča Anđelković i Aleksa Nemadović. Koču su Turci nabili na Kolac a Aleksa je utekao za Srbiju.Austrija i Turska su potpisale mir u Svištovu a niko nije ni spomenuo Srbiju i ako su se Srbi borili na strani Austrije, dobili su samo amnestiju. Tada je uvređeni Aleksa Nenadović rekao: "Govorim glasno da me svi Srbi čuju da nikad Nemcu ne veruju" (to je po memoarima Prote Mateje Nenadovića, sina Alekse Nenadovića). Po tadašnjim turskim zakonima Aleksa Nenadović je imao prava da ima 1800 vojnika pod uslovom da služi Beogradskom Mustaf paši veziru. Njegovo službovanje se sastojalo u tome da kao knez, kao i svi knezovi u Srbiji ubira porez od srpskog naroda i odnsi ga za Beograd Mustaf paši veziru. Naravno i on je dobijao deo tog plena, koji su oni zvali porez. Tako da slobodno možemo reći da su Srbijanski knezovi živeli na leđima srpskog naroda. Sve se promenulo 1801 godine kad su novopridošli janjičari: Aganlija, Kučuk-Alija, Mula Jusuf i Mehmed-Aga Fočić ubili Mustaf pašu vezira i zaveli svoju samostalnu vlast na teritoriji Srbije, podelivši je na četiri dela. Srbijanski knezovi više nisu imali prilive, na koje su navikli od tog poreza a Janjičari su ih "popreko gledali" zbog ratova koje su vodili protiv njih za vreme Kočine krajine. Borbeni, uvređeni i ozlojeđeni Srpski Knezovi su trpeli taj "zulum" do 1804 godine kad su se spremali da dignu ustanak, duplom igrom ,govoreći da samo cara priznaju a ne i dahije a od Austrije su tražili pomoć. Aleksa je napisao pismo u kojem je molio austrijske vlasti da im, njima knezovima, pomognu i opisao stanje u Srbiji i da će lako pobiti dahije. Precizno po imenu opisao gde se koji knez nalazi i ko je sa kime u kontaktu, drugim rečima odao je celu strategiju budućeg ustanka. Ovo pismon je palo dahijama u ruke i po tom spisku iz pisma, dahije su pohapsile knezove i viđenije ljude Srbije i posekli im glave. a narod je taj koji je trpio zulum, što od Turaka, što od knezova. I na kraju narod se i borio i ginuo za svoju slobodu. Da su srpski knezovi i dalje lepo živeli pod dahijama, kao i pod Mustaf pašom vezirom, ne bi imali razloga za podizanje ustnka. Narod ni tada nije bio za ustanak ali je Mateja prota Nenadović, po sopstvenim kazivanjima u svojim memoarima priznao da je lagao srpski narod da je sultan dozvolio sinu, pokojnog Mustaf paše vezira, da skupi srpsu raju da osveti oca. Kao Srbin pravoslavne veroispovesti voleo bih da je drugačije. Ali nije!!! VUKAŠIN 17.10.2010. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 188.246.63.219 (razgovor • doprinosi) | 18:11, 17. oktobar 2010.

Bilo je i ustanka ranije kao banatski ustanak. Prvi srpski ustanak je isto prvi kao prvovecani ili prvi srpski bukvar Vuka. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.112.251.67 (razgovor • doprinosi) | 23:53, 24. mart 2012.

Poreklo od junačkog plemena Klimenata

Ova informacija se ne može jednostavno izbaciti iz članka jer se nekome ne dopada. Referencirana rečenica se može preformulisati ili staviti u neko drugo zaglavlje, ali se ne može izbacivati, jer je to najobičniji vandalizam. Naš zadatak je da čitaocima omogućimo POTPUNU informaciju, a ne da nešto prikrivamo. Dakle, sledeća rečenica mora naći svoje mesto u članku:

Mnogi autori tvrde da Karađorđe vodi poreklo od severno-albanskog plemena Klimenti.

Дакле,`ајде да се лопта мало спусти на земљу и да се стварима приступа хладне главе. Циљ је веродостојно приказивање ствари, а не једнострани приказ.--Mustafa /razgovarajmo/ 11:24, 22. децембар 2009. (CET)

Потпуна информација је да постоји 4 или 5 различитих верзија о његовом пореклу.То је ПОТПУНА информација.Потпуна информација би била и да су ти исти Клименти пореклом Срби,то би била потпуна информација. Да ли се слажеш са овиме? Црни Бомбардер!!! (†) 15:53, 22. децембар 2009. (CET)

Слажем се са Црним. А ти МладиФилозофе, кад већ користиш Љушића спомени да се спомиње и наводно Карађорђево француско, баш као и наводно албанско порекло.

Карађорђева биографија је врло рано постала предмет народног предања тако да се подаци, које је записала млађа и писменија генерација, крајем прве половине 19. века, већ имала гомилу епских слојева.

Хоћемо ли, ради комплетности информација, навести и разне причице како је Ђорђу Наполеон послао сабљу, па кко је хвалио као највећег војсковођу свог времена, па, како је Карађорђу Тома Вучић Перишић био један од телохранитеља...

Или је циљ ипак био да се по сваку цену, ради неког мисионарског-сотериолошког подухвата, по сваку цену иде у конфронтацију са добрим делом заједнице ?!--ClaudiusGothicus (разговор) 19:29, 22. децембар 2009. (CET)

Што би се рекло "има разних полуверзија, али ми ћемо овом приликом приказати једну СКЛОПЉЕНУ информацију". Избор речи из разних извора (од којих нису разабрани примарни од секундарних) и селективна пенетрација у реченични склоп да би се добила једна (од више могућих) конструкција, се некад звала оригинално истраживање. Постоји ли списак литературе која се може узети као примарна за истраживање Карађорђа? Чланак нема адекватан списак литературе. Фељтони из дневних новина су симпатична пошалица, али не може то бити примарни извор за овакав чланак! А књиге које су издате 2006. или 2009. године буде у мени сумњу да аутор није могао бити жив у исто време кад и Карађорђе. -- JustUser  d[-_-]b  20:16, 22. децембар 2009. (CET)

Dušmani

Što niko nije napisao ima dušmana koji su sudjelovali u ubistvu Vožda. Naredio je Miloš ali treba napisati i ime dušmanina koji je to izvršio Vujica Vuličević i onaj drugi Nikola Novaković treba da se zna i ko je od sovjeta posredovao u tome.

Poreklo

Dimitrije Tucović kaže da je on Albanac. Zašto ništa o tome? Ne samo on, već više domačih i stranih istoričara brane ovu tezu argumentima. F p p (разговор) 21:13, 9. јул 2018. (CEST)

@F p p: Очигледно да то неким уредницима не одговара. Ја сам написао да постоје извори стари 200 година који наводе да је Карађорђе пореклом Албанац, о томе је писао и Андрија Лубурић 1937. године. Ја сам одустао од тога, јер не вреди овде расправљати о томе. Поздрав :)--Ookuninusi (разговор) 21:18, 9. јул 2018. (CEST)

@Ookuninusi: Barem da se to spominje kao alternativa. Nikome ništa ne vredi jedna neistina. Pogotovo ovde u Wikipediji, istina bi trebala da ima prioritet.

На споменику пише да је рођен 1762. године. ? јел то грешка?

Ne bih da zvučim strogo, ali taj D. Tucović je bio pomalo srpski autoseparatista.

Ta teza da je Karađorđe bio albanskog porekla, najverovatnije je potekla iz vremena kneza Miloša i da je deo pristalica Obrenovića bio zastupnik te teze, što kao ubeđeni u to, što jer im je ta teza odgovarala. Najverovatnije je to bila propaganda, koja je uzgred bila i opravdanje više njegovog ubistva. Po izumiranju Obrenovića su u vreme Karađorđevića, pristalice istih marginalizovale su i minirale ličnosti i zasluge kralja Milana i kralja Aleksandra, a o komunistima da i ne govorimo. Čim su došli komunisti 1945.-te, Karađorđevići su odmah proglašeni kolaboracionistima i najgorim ološem. Propaganda je čudo jedno. Markon Padrino (разговор) 22:47, 28. септембар 2021. (CEST)

Datum rođenja.

Razni izvori koji su pisali o datumu rođenja vožda Karađorđa, rastegli su period njegovog rođenja na vremenski interval od 16 godina, od 1752. do 1768. godine.

Ruski diplomata Konstantin Rodofinikin (1761-1838) u jednom pismu kaže da je Karađorđe rođen na Đurđic.

Janićije D. Đurić (1779-1850), njegov sekretar je prema nekoj svojoj proceni dao sud da je bio rođen 1752. godine.

Milan Jovanović iz Viševca je u svom delu - Prilog o naselju Viševac - naveo podatak da je Karađorđe rođen u decembru 1762. godine... Negde sam pročitao, čini mi se, da se ove godine drže i Karađorđevići... Najverovatnije je rođen na Đurđić, a možda je kršten do mesec dana kasnije, ali kad se uzme u obzir to vreme i običaji, deca su se krstila do tri dana po rođenju, usled smrtnosti dece, ali ne možemo isključiti da je mogao biti kršten i do nekih mesec dana starosti...

Karađorđev prijatelj iz većine njegovog života, koji ga je duže znao od njegovih ljudi i vojvoda iz doba voždove države, i pašenog, Gavrilo Gaja Pantov Vodeničarević (1774-1849), rekao je istoričaru Isidoru Stojanoviću (1809-1849) da je u vreme Kočine krajine, 1788. godine, bio star 14 godina, a da je Crni Đorđe bio osam godina stariji od njega, odnosno rođen 1766. godine.

U približno vreme njegovog rođenja, ako ne za mesec onda svakako za godinu, se vezuju i neke nesvakidašnje pojave na nebu. Pominje se na vikipedijinoj stranici o Karađorđu, Halejeva kometa iz proleća 1759. godine, a pominje se i još neka kometa iz leta 1758. godine. Moguće čak da je reč o pomračenju sunca ili meseca ili čak pun mesec, koji je od svedoka njegovog rođenja sa razlogom upamćen i usmenim predanjem prenet daljim naraštajima. Nije isključeno ni stvaranje mitomanske mreže oko ličnosti vožda Karađorđa u mahom nepismenom, visoko religioznom i praznovernom srpskom narodu, koji beše turski rob. Oko mnogih vođa i vladara je što namerno, što nenamerno, uz misticizam nastao skup mitova, kao omotač njihovog kulta ličnosti.

Jedno je sasvim sigurno, sudeći po svim ovim spisima o njegovoj starosti i realističnom portretu vožda Karađorđa iz 1816. godine, ruskog slikara Borovikovskog, kom je vožd lično pozirao, a to je, da je čuveni vožd, svakako bio rođen u vremenskom periodu od 1758. do 1766. godine.

Po nekom mom logičnom mišljenju, vožd Karađorđe je rođen na Đurđic (1765. ili) 1766. godine. Smatram da bi taj datum svuda trebao da bude prisutan kada se o Crnom Đorđu govori. Markon Padrino (разговор) 15:14, 29. септембар 2021. (CEST)

Карађорђево порекло

Поздрав! Видим да се на интернету доста пише о Карађорђевом пореклу, а да на овом чланку стоји само кратко податак Димитрија Давидовића да је Карађорђе старином од Подгорице. Не знам јесам ли на правом месту, али сматрам да се то мора детаљније објаснити јер монтенегрински портали злоупотребљавају и изврђу поједине историјске изворе да би Карађорђа представили као Албанца. https://www.portalanalitika.me/clanak/278773--mit-je-da-je-karadorde-petrovic-bio-porijeklom-iz-vasojevica.

Naime, u pitanju su izveštaji francuskog barona Merijaža iz 1810. i 1811. godine koji kaže da je Karađorđeva postojbina tvrđava u Klimentima, da tu žive njegovi rođaci koji su plemenske vođe i da se mnogi Klimenti i Visoki Crnogorci bore pod Karađorđevom zastavom. Još 1960. godine Rajko Veselinović je u svojoj raspravi ,,Ko su Albanci i Klimenti u austrijskim izvorima s kraja XVII veka?: Istorijsko-geografska i etnografska rasprava” Zbornik za društvene nauke. 25: 93—124. https://www.maticasrpska.org.rs/zmsdn25/ pokazao da su se nazivi Albanci, Klimenti i Albanija često neprecizno koristili i za mnogo šira područja u austrijskim i drugim zapadnim izvorima, te da se naziv Klimenti i(li) Crnogorci koristio za stanovnike Stare Crne Gore, Zete i Brda, a da je ta konfuzija postojala i kasnije. Stoga je sasvim smisleno kada se uzme Davidovićev podatak da je Karađorđe od Podgorice starinom (Davidović je poznavao brojne učesnike Prvog srpskog ustanka), da je to ustvari prostor tzv. Klimenata u širem smislu, to jest crnogorskih brda. — Nikolakrstic91 (razgovor) 20:55, 18. novembar 2022. (CET)