Razgovor:Marko Orešković/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Trebalo bi srediti ovaj članak ili barem lupiti neutralnost na njega.

Petronije 11:57, 10. maj 2006. (CEST) Bokice, obrisao sam "političar", jer se on nije bavio politikom kao zanatom. Pre bi moglo da stoji da je proleterski tribun, ali to više liči na Prosvetinu enciklopediju iz 1968. Pogledaj, molim te, i istoimenu odrednicu na engleskoj Vikipediji. Mislim da je trebalo ovaj tekst prvo da stavim na engleski Viki. Ovako je lakirovka o smrti Marka Oreškovića prevazišla granice našeg komunističkog agitpropa i institucionaliѕovana je gde nije trebalo. Puno pozdrava.

"Svedocenje"

Iako je ovo zvanicna verzija pogibije Marka Oreskovica,trebalo bi se pozabaviti i sa onim sto je napisao Gojko Polovina.U selu Ocijevu pre ovog poslednjeg rata bilo je jos zivih koji su mogli posvedociti o dogadajim vezanih za smrt Krntije.U knjizi Gojka Polovine "Svedocenje" izdate od IRO Rad 1988 god.u Beogradu iznose se cinjenice vezanih za smrt Marka Oreskovica.Na strani 179 iznete su pojedinosti vezane za pogibiju(Smrt Marka Oreskovica).Na strani 194 napisan je tekst pod naslovom"Ko je organizovao zlocin na Ocijevu".U knjizi je dat predgovor Jakova Blazevica,recinzenti Vladimir Dedijer i Veljko Duric.Prava istina o pogibiji Marka Oreskovica podudara se sa opisom Polovine.On je bio zrtva neslaganja i partijskih obracuna unutar rukovodstva KPH.Treba reci da je stradao od ruke svojih partijskih "drugova" ne misleci na izvrsioce vec na organizatore i na one koji su dali nalog za likvidaciju.Pisuci o ovome trazen je izvor, ova knjiga ima mnogo ucesnika svih tih dogadaja koji su dali svoj neki doprinos da se da prava istina o svim ovim dogadajima.Ista sudbina je i zadesila Stojana Matica I jos mnoge koji su stradali u prvoj godini ustanka.Stradali su zbog svoje vizije i shvatanja ustanka,sto nisu bili na putu Partije.Zbog svih pravih heroja treba napisati pravu istinu o njihovim stradanjima,a ne prepisivati sto su napisali pobednici.--Zeljo (razgovor) 00:08, 13. oktobar 2009. (CEST)

Pinki ljevicar skriva istinu o ulici Marka Oreskovica

Kazniti ga zbog nametanja svojih ideoloskih pogleda na stetu sirenja znanja!--147.91.246.195 (razgovor) 14:09, 14. maj 2016. (CEST)

Niko ne skriva istinu, već stvari u člancima treba da stoje stvari koje su objektivne. Ako bih u članak ubacili spisak svih ulica koje nose ime Marka Oreškovića na šta bi onda članak ličio? Na spisak ulica? A u Srbiji se trenutno nalazi preko 50 ulica sa njogovim imenom - u Beogradu, Apatinu, Bačkoj Palanci, Kanjiži, Lazarevcu, Negotinu, Novom Sadu, Paliću, Paraćinu, Šidu, Smederevu, Vranju, Vlasotincu, Zrenjaninu i dr.... Zašto misliš da su ovde dve koje si ti nabrojao važnije od ostalih? --Pinki (razgovor) 15:07, 14. maj 2016. (CEST)

Ja imam utisak da je ponisavanje objektivne istine ideoloski motivisano, bas kao i promjena naziva Sevine i ulice Vojvode Andjelka 1946.g. Moze se navesti u clanku i cinjenica da mnoge ulice u Srbiji nose ime po njemu,pa se navedu koji gradovi,dok je toj i toj ulici vracen stari naziv,ili mjestu stari naziv... kako je i navedeno. Ja ne vidim sta je tu sporno i neobjektivno? Malo ko zna da se ta ulica od 1946.zvala tako i kako se ranije zvala,a nije lose da bude zabiljezeno i poznato onome koga zanima. Kao sto Vojvoda Andjelko zbog junastva nije zasluzio da mu se ukine ulica tako ne zasluzuje ni Marko da ostane bez spomena. A bas brisanje cinjenice da je ta ulica imala starije ime i koje nije nesto sto nema veze sa Markom O. jer je on tu,ni kriv ni duzan, ukinuo prethodnu tradicju, voljom novih vlasti. Kao sto kada se govori o nekom gradu spominje se i staro,anticko iem,ako ga ima i sl...tako i u vezi licnosti,ulica vezanih za njih nista nije na odmet,sem ako kome zasmeta iz drugih razloga neko koji su prikazani. Tolika tvoja revnost da komunisticke heroje ovjekovecujes na wiki je pohvalna,ali ne brisi ni starije junake ni njihov spomen,jer to je isto kao da nova vlast rusi stare spomenika,spaljuje jereticke knjiznice i sl... a takvo ponasanje je nedostojno 21.vijeka i internet generacije. Uvijek se za svaki postupak nadje obrana,objasnjenje,ali treba imati malo vise tolerancije,kulture i postovanja prema svim ist.licnostima. Neces valjda mrtve opet ubijati a istinu o oberspravljenima josi skrivati,komunizmu je odzvonilo,ako se ne varam... --109.245.33.120 (razgovor) 23:20, 14. maj 2016. (CEST)

Ukoliko baš želiš da se podatak o ulic vojvode Anđelka nađe na Vikipediji, onda ga unesi ovde Spisak ulica Zvezdare, tu mu je mesto.--Pinki (razgovor) 23:30, 14. maj 2016. (CEST)

Hvala,zelim i tamo i ovdje, ovdje posebno da se vidi kako su komunisti mijenjali i imena ulica ljudi koji im ideoloski nisu bili protivnici,pa kako je tu Andjelko ostecen,ne krivicom Marka,vec tog sistema mjesto mu je i tu.

DAKLE KOMUNJARE OVDJE IMAJU VLAST DA SKRIVAJU ISTINU O KOMUNISTICKIM ZLOCINIMA,pa i ovim bezazlenijim...da su mijenjali i imena ulica osoba koje cak veze sa komunizmom nemaju. --147.91.246.195 (razgovor) 16:58, 27. maj 2016. (CEST)

Andrija kad naučiš normalno da komuniciraš sa ljudima javi se da ti skinemo blok. Do tada uopšte nam nisi potreban --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:55, 27. maj 2016. (CEST)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Nakon skoro mesec dana intenzivnog rada, članak o Marku Oreškoviću je gotov pa ga predlažem za sjajan. Mislim da članak to zaslužuje, jer je veoma opširno opisan Markov životni put. Posebna pažnja je posvećena pisanju dela o njegovoj, za mnoge kontroverznoj, pogibiji.

Tekst sam napisao povodom 120 godina od njegovog rođenja i 75 godina od njegove pogibije i nadam se da će dobiti podršku zajednice, kao i moji prethodni članci — Jelena Ćetković i Žarko Zrenjanin.--Pinki (razgovor) 12:16, 29. avgust 2016. (CEST)

Rasprava je završena. ()

Komentari

Smatram da članak zaslužuje da bude izabran, jer definitivno ispunjava sve kriterijume da bude sjajan. Pozdrav.--VuXman ^talk 16:07, 29. avgust 2016. (CEST)

I ja takođe smatram da članak zaslužuje status sjajnog. --Zoranzoki21 (razgovor) 00:07, 30. avgust 2016. (CEST)

Mislim da će da bude izabran i svakako ću da glasam za; ako stignem, pre toga ću i da ispravim neke sitnice.
Imam do tada nekoliko pitanja:

• Da li se može naći barem pet ili deset nebibliografskih izvora (uneti dakle citiranje nekih veb-sajtova /{{cite web}}/, knjiga /{{cite book}}/, vesti /{{cite news}}/ ili časopisa /{{cite journal}}/ dostupnih ili pomenutih onlajn), zato što ovako reference izgledaju kao citiranje samo desetak istih autorskih radova što može da utiče na tačnost podataka ili eventualno pristrasnost (ne kažem da utiče, ali izvori jesu poprilično ’jednolični’)?
  Postoje na srpskohrvatskoj Viki dva-tri rada koja mogu ići u preporučenu literaturu ili spoljašnje veze.
  Takođe, bilo bi dobro da se stave URL-ovi do knjiga na Gugl knjigama i njihovi ISBN-ovi itd. (kada se u članak kao reference dodaju takve knjige da su unesene na Gugl knjige, ako ih trenutno nema u članku), pošto se ovakvi izvori sa Gugl knjiga mogu smatrati relativno pouzdanima.
• Sitnica: Ako možeš, ispravi datum jer izlazi greška u citiranju kada je omogućen prikaz grešaka kao kod mene (Korisnik:Obsuser/common.css) — greška je u „Golštajn, Slavko (30.07.2015)...” (treba |date=30. 7. 2015 ili |date=30. 7. 2015.). Takođe, ako je reč o ovom Goldštajnu, treba dodati d koje nedostaje i |authorlink=Slavko Goldštajn da se ime autora poveže na članak. — Obsuser✉ 21:47, 30. avgust 2016. (CEST)

@Obsuser: Ljudi o kojima pišem, živeli su davno, uglavnom su umrli pre 70-ak godina, a kao što dobro znaš interesovanje javnosti za njih je prestalo pre oko 25 godina i kako sada pronaći neki članak na internetu o njima ili slično. Kada ukucaš njihova imena, uglavnom izlaze podaci o školima koje nose njihova imena. --Pinki (razgovor) 12:13, 31. avgust 2016. (CEST)

Piala sam o nekim "zaboravljenim" licnostima i potpuno se slazem sa Pinkijevom konstatacijom o on-line izvorima. Mimo toga mislim da se izuzetno potrudio da "iskopa" sve podatke do kojih se moze doci. Posebno pozdravljam pisane izvore! Osim toga dopada mi se kreativnost u odabiru fotografija. Bravo za to! Imacu u vidu princip . Sve u svemu - po mom misljenju jeste sjajan clanak. --BuhaM (razgovor) 11:08, 1. septembar 2016. (CEST)

Ima nekolicina članaka, barem 10—15. Možeš možda dva-tri dodati u spoljašnje veze.

Je li to neki drugi Golštajn pa si prepravio pa vratio? — Obsuser✉ 06:19, 2. septembar 2016. (CEST)

Nema nijedan relevantan članak, ima nekoliko gluposti na portalu Dnevno.hr, koje su obično smeće. Jedan jedini Goldštajn, ako hoćeš ti to izmeni, meni ja ne umem, jer kad sam promenio, pokazivalo je da ima grešku, suviše mi je to komplikovano. --Pinki (razgovor) 08:43, 2. septembar 2016. (CEST)

U redu. Bitnih sam stavio zato što su dobrovoljci pa nisu bili odabrani, mada ima i ovako smisla (sa značenjem nama bitnih, bitnih za pomenuti)... — Obsuser✉ 00:21, 5. septembar 2016. (CEST)

Nisi razumeo poentu. Nikako ne može bitnih, već samo odabranih. Da bih se uopšte otišlo u Španiju, morala se dobiti saglasnost partijske organizacije, u Markovom slučaju rukovdstva KPJ, jer se u protivnom nisu dobijale veze za prihvat. Tako da su svi koji su odlazili u Španiju bili odabrani. Inače bilo je slučajeva da neko ko je želeo da ode u Šapniju, ne dobije saglasnost partije, pa onda pokuša sam. Ovi slučajevi su se uglavnom završavali neuspehom jer nisu imali nikavu organizovanu podršku, koja je bila preko potrebna. Postoji i priča o nekom mladiću iz Jugoslavije (ova priča se navodi u knjizi o Marku) koji je samoinicijativno krenuo u Španiju i negde u Dalmaciji se ukrcao na brod, koji ga je odveo u Maroko, gde se morao pridružiti frankovim snagama. Posle prelaska u Španiju, hteo je prebeći republikanskim snagama, ali je poginuo. --Pinki (razgovor) 09:14, 5. septembar 2016. (CEST)

U članku/referencama citiraš delo *Ustaničke iskre u Hrvatskoj (1977)* koga nema u navedenoj literaturi dole...--ANTI_PRO (razgovor) 10:20, 5. septembar 2016. (CEST)

Kao i *Jokić(a) (1986)* koga takođe nema dole u lit. --ANTI_PRO (razgovor) 10:22, 5. septembar 2016. (CEST)

Hvala puno, ubačeno --Pinki (razgovor) 12:52, 5. septembar 2016. (CEST)

Krntija

Nadimak stoji upravo tamo gde treba — u uvodi članka. Uopšte nije pejorativan, jer ga je čovek takoređi sam sebi dodelio. Možda ga ti ne znaš šod tim nadimkom, ali su ga znali savremenici. Da si pročitao članak, umesto što sam vršiš estetske izemene video bi da su se i borci bataljona, koji je nosi njegovo ime, nazivali Krntijašima. — Pinki (razgovor) 01:03, 6. jun 2022. (CEST)