Razgovor:Spisak gradova u Francuskoj/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Komentari na spisak do sada (uglavnom ono što sam čuo u upotrebi u Srbiji): Monpelije > Monpelje Vilerban > Vilerben Dinker (Denkerk) > Denkerk

Dakle "sir Sen", a ne "na Seni"? Čisto da se utvrdi.

--Jakša 04:09, 20. avgust 2006. (CEST)

Noji sir Sen (neuilly sur seine) tu je potpisan mir sa Bugarskom posle Prvog sv. rata. Mir se zove Nejski. --Jakša 04:16, 20. avgust 2006. (CEST)

---

Oblik Monpelije je naveden u Pravopisu u odeljku transkripcije sa francuskog i to kao primer za transkripciju slova I: Monpelije (MONTPELLIER).

Francuz naziv ovog grada izgovaraju otprilike kao Monpel-je, pa u latiničnoj grafiji to postaje Monpeljea pa se tako i pogrešno čita. U ćiriličnoj grafiji ostaje "lj" kao znak da se tako treba i izgovarati (dakle, ne kao "lj"). Da bi se izbegli nesporazumu, pravopiždžije su rekle da bi tu ipak trebalo ubaciti slogotvorno "i", pa da dobijemo Monpelije , pošto, sudeći po originalnom obliku naziva te po originalnom izgovoru, nema nikakvog razloga da se piše i izgovara kao Monpelje. Naravno, postoji i "ukorenjeni oblik" Monpelje koji se ipak ne može prihvatiti kao norma, upravo zbog gore navedenih razloga.

Za Vilerban/Vilerben - ja sam čuo samo za oblik Vilerban, a nema razloga da ti ne verujem za Vilerben. Međutim, i ovde se može reći da nema nikakvog razloga da se naziv tog grada transkribuje (i izgovara) drugačije nego kao Vilerban! Zašto se ono -anne u Srbiji izgovara kao -en (umesto kao -an) - sam će ga dragi Bog znati!

Dunkirk (Denkerk) je engleski oblik naziva francuske luke i uobičajio se u našem jeziku. Problem je u tome što je francuski oblik Dunkerque i izgovara se Dinkerk (ja sam greškom napisao Dinker). Upravo iz tog razloga sam naveo oba oblika u transkripciji, i mislim da je to najbolje, s tim da ostavljam drugima da odluče koji će oblik ići prvi i koji je više u upotrebe (iako znam odgovor).

Ono "na Seni" mi je promaklo pod uticajem transkripcije onih austrijskih gradova gde smo, sećaš se, išli sa prevođenjem takvih naziva. Za francuske gradove onda neka ostane neprevedeno, ali mislim da je ovo tema za lingviste (profesionalne).

Za Noji/Neji si u pravu. Tu mi nešta nije bilo jasno, pa sam išao preko engleske transkripcije, što izgleda i nije bilo baš pametno, pa sam došao do ovako traljavog rezultata.

--delija 09:45, 20. avgust 2006. (CEST)

Ponoviću po hiljaditi put: ustaljeni oblici, sviđalo se to nama ili ne, glavni su nazivi. Navešću (opet) primer Parija i Uošingtna. Naravno, u tvojoj pravopisnoj knjižici nećeš naći ove oblike, ali tako se de fakto čita. E sad, taj što se našao pametan i dosta vremena nakon što se ustalio izraz Monpelje napisao u svom pravopisnom priručniku da se to čita "tako i tako" po meni može to da obesi mačku o rep. Takođe, bitka je bila kod Denkerka, ne Dinkerka (ili sam možda pogrešno učio istoriju). Pravopis, ipak, priznaćeš, ne može da bude iznad drugih nauka i naučnih disciplina. --filip ツ 12:29, 20. avgust 2006. (CEST)

Neću da dolivam ulje na vatru, nego samo da dam konstruktivan doprinos. Mislim da je Monpelje potpuno uobičajen izraz u srpskom i da nema smisla naglašavati kako to francuѕi u stvari čitaju. Ne navodimo ni za Pariz da je Pari, uostalom. Isto važi za Denkerk.

U nekim prevodima je pravilno uočeno da su neki nazivi mesta nemački (u Alzasu), pa ih treba tako i transkribovati, bez obzira što je u pitanju Francuska.

Mislim da je nepravilno da nazivi počinju malim slovom (tipa: le). Piše se Van Gog, ali Vinsent van Gog.

Znam neke ljude koji žive u Ansiju i oni tako zovu ovo mesto (možda nepravilno?), a ne Anesi.

Čuo sam da se za Freži kaže Frežis.

Za Ažaksio sa često čuo Ajačo (možda je ovo italijansko ili dijalekatsko). Nisam siguran šta je uobičajena verzija u srpskom.

Za ostalo mislim da nema problema (do sada). --Jakša 20:22, 21. avgust 2006. (CEST)

---

Svi prigovori su na mestu. Što se tiče Monpeljea i Denkerka, slažem se da ostane Monpelje i Denkerk, iako ću uvek biti mišljenja da je to NEPRAVILNO (uostalom, kao i mnoštvo drugih ukorenjenih oblika).

Ono "le" na početku imena je tipfeler. Naravno da ide veliko slovo (kao što je vidljivo i u svim drugim sličnim nazivima).

Kod Ansija je u pitanju "muklo e" koje se u ovom slučaju ne prenosi (to može znati samo onaj koji čuje originalni izgovor). Isti je slučaj sa Frežisom, gde se ono "s" ipak izgovara (a to se ne može znati bez da se čuje originalni izgovor). zato su sugestija "ja sam tako čuo da se izgovara" u ovom slučaju dragocene, pogotovu što dolaze od osobe u čiju se kompetentnost ne sme sumnjati.

Za Ajaccio uobičajena vertija u srpskom je Ajačio, što nema nikakvog uporišta ni u francuskom ni u italijanskom izgovoru! Francuzi kažu Ažaksio, Italijani Ajačo, pa kako se kome sviđa. Možda bi baš u ovom slučaju dvojna transkripcija (Ažaksio/Ajačo) bila najprimerenija, iako, sledom nekih skorijih diskusija, ne bih imao ništa protiv NEPRAVILNOG oblika Ajačio, ako tako odgovra većini (izgleda da je za to najbolji izraz "legao na rudu", he, he). Uostalom, ako nam se lingvista, gospodin Stanković, registrovao, možemo ga pitati za savet.

Pozdrav.

--delija 21:40, 21. avgust 2006. (CEST)

Rang

Zar ne bi trebalo kolona rang da se nalazi na početku, a ne na kraju tabele?--Milan Jelisavčić (razgovor) 08:11, 22. avgust 2006. (CEST)

U originalnoj tabeli je bila na kraju. Ako imaš strpljenja... --Jakša 08:37, 22. avgust 2006. (CEST)

Nazivi gradova nemačkog porekla

Evo, ovde http://www.ville-schiltigheim.fr/canal-schilick spiker na francuskom lepo kaže Šiltigem ( to nekoliko puta, da ne bi bilo zabune). Ko je razumeo, shvatiće.

--Sly-ah (razgovor) 16:43, 25. decembar 2012. (CET)