Razgovor:Spisak srpskih vladara/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

Potencijalno "vandalsko" preuređenje

A da li ste razmišljali da na ovoj listi ostavite samo "istorijske" ličnosti,mislim ipak je ovo "enciklopedija"?

Nije moguće odvajati vladare Srbije i Crne Gore u ranom srednjem veku.

`ajde da se rasdžapamo ovdi da ne bude posle da ja divljam. --CrniBombarder!!! 08:08, 28. avgust 2005. (CEST)[odgovori]

A koga smatraš "neistorijskom" ličnošću? Korisnik:PANONIAN

Ciljao sam na Dukljaninove likove i na gospodu:Zorsines(Ovo smo već donakle na starim Srbima),Dervan,Kuver(Odakle vam imena ove dvojice?).Ne oraju da se izbace,ali ih obeležiti i napomenuti da su iz Dukljanina i da on nije preterano "pouzdan".

Mislim da ih treba poređati kao vladare pre Nemanjića,Nemanjići,pa ih razdvojiti posle Nemanjića,jer se Vlastimirovići i Vojislavljevići praktično nadovezuju i moguće je da su bili u bliskom srodstvu(no to su već hipoteze). --CrniBombarder!!! 19:51, 11. septembar 2005. (CEST)[odgovori]

Ok, vladare iz Letopisa popa Dukljanina sam još ranije prebacio u članak: Hipotetični srpski vladari, tako da je to pitanje rešeno. Dervan je bio istorijska ličnost, odnosno vladar Polapskih Srba, koji su bili preci i Balkanskih i Lužičkih Srba. Što se Zorsinesa tiče, slažem se da smo o sličnoj temi raspravljali kod članka Stari Srbi. Iskreno, nemam baš previše literature o njemu, ali mislim da pre spada ovde, nego u članak u kom se nalaze vladari iz Dukljaninovog letopisa, koji se uglavnom smatraju izmišljenim ličnostima. O Kuveru svakako treba prvo pročitati članak, pa onda reći da li spada ovde ili ne (Ja mislim da spada). Dakle, Zorsines, Dervan i Kuver nisu iz Dukljaninovog letopisa, to je važno napomenuti. Što se tiče tvog predloga za drugačijom kategorizacijom vladara, osnovna ideja je bila da vladari budu kategorizovani po geografskom kriterijumu. Koliko sam shvatio, ti bi da dodaš podnaslove u odeljak "Spisak vladara sa područja Srbije", tako? Ok, probaj, pa da vidimo kako će izgledati. Korisnik:PANONIAN

Ipak je bolje ovako.

Meni je bilo logičnije da za Vlastimirovi`ima idu Bojislavljevići,ali to posle komplikuje dalji raspored.Nisam mislio u okviru Srbije,već da pre svih tih podela idu tipa vladari pre Nemanjića,pa Nemanjići,pa tek onda teritorijalna podela.

Nek` Zorsines ostane(uz ovu prepravku),ali mislim da Kuveru ovde nije mesto,kao Balaiosu,jer je ovo lista vladara koji su Srbi a ne koji su rođeni ili upravljali ovim zamljama(u tom slučaju bi gadno proširili članak i "blago" ga oterali u idiotizam). Dervan,ne znam,veza među Lužičkim i "običnim" Srbima nešto baš i nije dokazana,a u doba kad je on vladao Srbi su već pristizali na Balkan,tako da možda ga treba munuti.

Pod Dukljninovim čeljadima sam mislio i na listu kraljeva posle Bodina. --CrniBombarder!!! 12:04, 14 septembar 2005 (CEST)

Ok, jedno po jedno:

Kuver: U knjizi Srbi i Albanci kroz vekove (Petrit Imami, Beograd, 2000), data su tri spiska vladara: Ko je vladao Srbima, Ko je vladao Albancima, Ko je vladao Kosovom. U spisku ko je vladao Srbima data su imena svih vladara koji su u istoriji vladali Srbima, bez obzira da li su bili Srbi ili ne (na primer data su i imena svih turskih sultana koji su vladali Srbima). Kuver se nalazi takođe u ovom spisku, a označen je kao "poglavar Slovenskih plemena na Balkanu". To je razlog što sam ga uvrstio ovde. Dalje, slažem se ipak da je prisustvo Kuvera, kao i bugarskih i makedonskih careva u ovom članku diskutabilno (jer oni ipak nisu srpski vladari). Vidi ovako, mislim da bi trebalo napisati članke o makedonskim i bugarskim vladarima, pa ih onda prebaciti tamo, a dok se to ne uradi, nek ostanu ovde, čisto da ih ne obrišemo tek tako (mada možda treba uz njih staviti neku napomenu povodom toga). Ako je neko zainteresovan može slobodno da napiše te članke: Makedonski vladari, Bugarski vladari.
Slično rešenje bi se moglo naći i za Balaiosa, koji bi mogao biti prebačen u nov članak: Vladari sa područja Crne Gore.
Dervan je bio vladar Srba dok još nisu došli na Balkan, dakle, smatra se da je jedan od njegovih sinova doveo Srbe na Balkan. Iako kao što kažeš neki osporavaju da su Srbi došli odatle, možemo kod njegovog imena napisati neku napomenu povodom toga ako hoćeš. Dakle, kod njegovog imena piše da je bio vladar Bojke, a ti tvrdiš da neki smatraju da Bojka nije bila tu, tako? Onda možemo napisati da je Dervan bio vladar Polapskih Srba, što svakako odgovara istini.
Što se tiče kraljeva posle Bodina, šta je konkretno problem sa njima? Tvrdiš da su oni iz dukljaninovog letopisa? Ja sam ih našao u knjizi: "Tri cara i trideset i jedan kralj srpskog naroda", gde se tvrdi da su oni vladali kao vizantijski vazali. Korisnik:PANONIAN

Ok,nek` oni ostanu,ali Kuver nije bio Srbin,nije čak bio ni Sloven,već pripadnik nekog turskog plemena,tako da mu zaista nema mesta ovde.

Za njega može da stoji odrednica poglavar Slovenskih plemena na Balkanu,kao što bi za Sulejmana Veličanstvenog moglo stajati poglavar Srba na Balkanu.

Slažem se da je Balasiosu mesto u tako nekom članku,ali mu ovde nije i zato ću ga munuti(jer nema ni Justinijana,ni Aleksandra Velikog,ni Teute,...)

Ok,slažem se za Dervana nek` ostane.

Jeste,ti ih jesi našao u toj knjizi(i naćićeš ih u još stotinu),ali je ona pisana na osnovu Dukljanina i drugih dela koja su ga prepisivala.Tih imena nema ni u jednom vizantijskom izvoru(a bili su njihovi vazali !?!?!?),niti u bilo kom drugom.Pominje se doduše izvesni knez Mihailo(koji Nemanju i braću označava kao ujake) koji se nešto kobajagi šibao sa Nemanjom,ali njega nema.

Usput,ovo neidentificirano menjanje makedonski u bugarski,neće dugo stajati. --CrniBombarder!!! † 17:39, 20 septembar 2005 (CEST)

Evo ovako, izvini što tek sada menjam članak, ali bio sam zauzet drugim stvarima. Napravio sam tri nova članka i prebacio tamo makedonske, bugarske i ilirske vladare i mislim da su time ovi problemi rešeni: Makedonski vladari, Bugarski vladari, Ilirski vladari. Što se tiče ovih vladara za koje tvrdiš da su iz Dukljaninovog letopisa, slobodno ih prebaci u članak Hipotetični srpski vladari ako smatraš da spadaju tamo a ne ovde. Korisnik:PANONIAN

Velika greška!

Nisu predsednici Jugoslavije,pa ni predsednici Srbije "srpski vladari"...Zna se šta je vladar a šta predsednik.To bi trebalo promeniti,jer kad neko čita članak i vidi da su npr. nataša Micić,Zoran Lilić ili Milan Milutinović bili "vladari" ne može, a da se ne nasmeje...Mislim da bi to trebalo promeniti u "predsednici Srbije" ,jer je vladar pojam potpuno drugog značenja. Nažalost,neko je zaključao tako da sad ne može da se menja.........Dzoni 02:36, 13. februar 2006. (CET)[odgovori]

Predsednici nisu VLADARI

Molim da li neko može da mi objasni zašto su u isti članak strpani i predsednici počev od SFRJ do danas? Ovo je da izvinete, ali budalaština. Predsednici treba da se izdvoje u posebne članke. Nisu oni nikakvi vladari, nego su ono što im ime kaže - predsednici države. Vladari su kraljevi, carevi itd. Ne predsednici, molim vas... --Maduixa kaži 13:58, 10. jun 2007. (CEST)[odgovori]

Osim toga, radi se o različitim državama, i svaki od tih spiskova treba da ima poseban članak... Trpati u isti članak Dušana i Milutina sa Miloševićem, i Mesićem, mislim.... --Maduixa kaži 14:00, 10. jun 2007. (CEST)[odgovori]

Najstariji vladari

Ubacite i Zorsinesa. :-) --Baks 12:45, 27. jul 2007. (CEST)[odgovori]

Dobro bre!!!!!!

Hoće li neko reagovati ili da ja uzimam makaze u ruke? Ne može da Tito bude vladar ili Mika Špiljak dsa bude Vladar Srbije! Pa dajte molim vas, ne izigravajte ludilo! Ovaj spisak ne može ovako da stoji, jer je:

netačan
pšretenciozan
ne temelji se na istorijskim činjenicama.
liči na džumbus salatu
beskrajno glup

Ovo poslednje nije objektivan razlog nego lično mišljenje, ali su zato ostali vrlo objektivni razlozi za prekrajanje ovoga i izdvajanje u posebne spiskove. Tito nije bio srpski vladar, nego jugoslovenski predsednik ili predsednik SFRJ. Isto to važi i za sve nakon njega. Oni pre njega se mogu zvati vladarima ali nisu svi srpski, jer je u Jugoslaviji Srbija bila u okviru Kraljevine Jugoslavije. Dajte malo logike, molim, ovo nema smisla. --Maduixa kaži 16:38, 31. jul 2007. (CEST)[odgovori]

Habzburzi

Da li ovde možemo staviti Habzburge od Karla V do Jozefa I staviti kao kraljeve Srba,a Karla VI kao kralja Srbije?Ne znam da li je ovo tačno,ali na Vikipediji na Engleskom jeziku jasno piše da su kraljevi Srbije,odnosno Srba.--Aleksa787 (razgovor) 09:32, 14. jul 2013. (CEST)[odgovori]

Ta Srbija nije bila nezavisna država. Postojala je samo da bi austrijski car imao dužu titulu. -- Bojan Razgovor 09:33, 14. јул 2013. (CEST)[odgovori]

И шта сад?Да стављам или не?--Aleksa787 (разговор) 10:05, 14. јул 2013. (CEST)[odgovori]

Ja to ne bih stavio. Habzburzi su imali dugačku titulu u kojoj su nazivani vladarima mnogih zemalja (čak i Jerusalima kojim nikad nisu vladali). Ipak, oni su bili jedino vladari Austrije, a ove druge zemlje kojima su vladali ili hteli da vladaju ih ne bi ni prihvatile za vladare da su mogle birati. Srbi svojom voljom nikada ne bi birali Habzburga za kralja Srbije. PANONIAN (разговор) 10:32, 14. јул 2013. (CEST)[odgovori]

Ако ће мо тако,једини Хабзбург изабран за краља Срба од стране Срба је Леополд I.Да њега ставимо?И да ставимо још Карла VI као краља Србије(што је и био).--Aleksa787 (разговор) 12:28, 14. јул 2013. (CEST)[odgovori]

Stariji srpski vladari

Izučavajući srpske i jugoslovenske vladare starije od 8. stoleća, iz dela „Gesta regum Sclavorum“, „De administrando imperio“, Joakimovog letopisa, Fredegarove hronike itd., došao sam do sledećih zaključaka...

Stavka 1) Ubeđen sam da srpski vladari pre kneza Vlastimira Vojislavljevića (822–853) su: - Senudslav / Senubald / Stolposvjat / Svetopolk / Svetislav (~480–~496), - Brus / Bris / Boris / Bo(ri)drag (~496–~530), - Ostroil (~530–532), - Senudslav / Senulad / Svevlad / Svetislav (532–544), - Silimir / Želimir (544–565), - Bladinus / Vladan (565–584), - Ratimirum / Hatson (Raden) / Radomir (584–616), - Četvorica vladara (616–626), - Nepoznati arhont / Zsaramir / Satimir od loze Radomirove / Samo / Svetomir (626–660), - Svetopolk, sin Saramirov (660–672), - Vladislav (672–689), - Tomislav / Polislav / Dobroslav ili Borislav ? (689–703), - Sebeslavus / Svetislav (703–728), - Rasbivoy / Razbivoj / Ime mu je značenja: Razbijanje vojske, Sebeslavljev sin. / najverovatnije Vojislav (On i brat mu Vladimir se borili za vlast, vladao u 2-3 navrata i 750–780), - Vladimir (On i brat mu - Razbijač vojske - se borili za vlast, vladao u 2-3 navrata, skupa oko 10 godina), - Radoslav, sin Vojislavljev (780–800/812) - „Prosegoj“ / Predivoj, sin Radoslavljev (800/812–822), - Ljudovid Posavski (822), - Vlastimir, sin Predivojev (822–852/853/854) - „Mutimir“ / Budimir, sin Vlastimirov (853–891/892), - Pribislav, sin Budimirov (892), - Petar, sin Gojaka Vlastimirovog (892–918), - Pavle, sin Brana Budimirovog (918–921), - Zaharije, sin Pribislava Budimirovog (921–924/925/926), - Časlav, sin Hranimira Stroimirovog (927–955), - Tihomir, sin Stefana Budimirovog (955–970/71), - Ljudomir ili Ljubomir, sin Tihomira Stefanovog (970/71–1006/07), - Tugomir / Tihomir (ubio ga Petar Deljan 1040.), sin Ljudomirov (1006/07–1036), - Ljudovid, sin Ljudomirov (1036 –1075 (posle 1054.)) - Vukan, sin Tihomira Ljudomirovog (1075–1113), - Uroš, sin Marka Ljudovidovog (1113–1123 i 1127–1147), - Zavida, sin Vukana, dede Stefana Nemanje (1123–1127), - Uroš Pribislav, sin Uroša Markovog (1147–1152 i 1154–1162), - Desa (Desimir ili Desislav) (1152–1154 i 1162–1165), - Tihomir, sin Zavide Vukanovog (1165/66), - Stefan Nemanja, sin Zavide Vukanovog (1166–1196) ...

Stavka 2) Smatram da su slovenski vladari: Dobreta (565–580), Radgost (584–597), Mužok (593), Pirigost (593–597), i četvorica vladara (611–626) bili regenti usled maloletnosti trenutnih vladara. O knezu Bodrić Radgostu (630–664) dela kažu da mu je otac bio Radgost prvi, najverovatnije Radgost (584–597), a prethodnici na vlasti, Radgost prvi i Fredebald... Njih trojica, uz karantanskog kneza Valuka (Vuk) moraju biti ta četvorica loših vladara. Smatram da je slovenski vladar Hatson iskrenuta verzija slovenskog imena Raden i da je on bio knez Radomir iz Gesta regum, a da je slovenska dinastija Bodrić potekla od kneza Borisa (496–530) iz Gesta regum, (odnosno Bodraga) i da se grad Bodrog iz Vojvodine, koji su Tatari uništili 1243. godine, zvao po njemu. Postoji stranica o tom gradu, na hrvatskoj vikipediji. Po meni su Samo, nepoznati arhont i knez Saramir jedna ista osoba. Po meni su knez Radgost Bodrić (~630–664), oko 630., a pre njega knez Dervan / Dražen (610–636), 20 godina ranije, sa delom naroda se odselili sa Balkana u Lužicu i uopšte u Nemačku, a nipošto obrnuto...

Stavka 3) Vladari Duklje ili Zete, pre kneza Stefana Vojislava (1018–1048) su: - Vladimir, sin kneza Sebeslava i brat kneza sa značenjem imena - Razbijanje vojske (740–760), - Karanimir / Hranimir, sin Vladimirov (760–770), - Tvrdoslav, sin Hranimirov (770–774), - Ostrovoj, stric Tvrdoslavljev (774–797), - Tolimir / Htelomir, sin Ostrovojev (797–807), - Pribislav, sin Htelomirov (807–812), - Cepemir / Čedomir, sin Htelomirov (812–837), - Svetozar, sin Čedomirov (837–843), - Radoslav, sin Pribislavljev (843–852) - Seislav / Sedeslav, sin Radoslavljev (852–864), - Predislav, sin Radoslavljev (864–879), - Predimir, sin Predislavljev (879–910), - Domaslava / Dobroslava, supruga Predimira Predislavljevog (910–930), - Tešimir / Desimir, sin Predimira I i Dobroslave (917–947), - Predimir II, sin Desimirov (947–970/71), - Hvalimir (ili Čedomir), sin Predimira II (970/71–971/72), - (D)Leget(lavus) / Dragoslav, sin Predimira II (971/72–976), - Svevlad, sin Predimira II (976–980), - Hvalimir, sin Desimirov (980–990), - Petar Predislav, sin Hvalimira Desimirovog (990–1007/1008), - Jovan Vladimir, sin Petra Predimira (1007/08–1016), - Dragomir, sin Hvalimirov (1016–1018), - Stefan Vojislav, sin Dragomirov (1018–1048), - Gojislav, sin Vojislavljev (1048–1051) ...

Stavka 4) Dukljanski knez Seislav / Sedeslav (852–864) je najverovatnije posle svoje vladavine Dukljom, postao vladar Dalmacije, najverovatnije uz pomoć svog brata Predislava (864–879) i srpskog kneza Budimira (853–892). Njega Hrvati zovu Zdeslavom. Dalmatinskog kneza Branimira (879–892), Zdeslavljevog naslednika na vlasti, pisac dela Gesta regum je zamenio srpskim knezom Tihomirom, naslednikom srpskog kneza Časlava (927–955), a Časlava sa Sedeslavom. Časlav i Tihomir su živeli 50 godina posle Seislava i Branimira...

Stavka 5) Čeh Jan Tomaš Pešin (1630–1680) je sastavio delo - Mars moravicus, u kom je pisao o istoriji slovačke države - Moravske, kojom je vladala dinastija kneza Rastislava (846–870). Od moravskih vladara zapisao je: Sama (626–660), Svetoša Moravca, Vladuka, Svetopolka Svetana, Hormidora, Miomira (812–846), Rastislava (846–870) itd. Gesta regum pominje kao vladare južnoslovenske države u 7. i 8. veku: Svetomira, Svetopolka, Vladislava, Borislava, Svetislava, Razbivoja i Vladimira, stoga dolazimo do toga da je Samo – Svetomir, Svetoš Moravac – Svetopolk, Vladuk – Vladislav, da su Borislav, Svetislav, Razbivoj i Vladimir Vladislavljevi potomci, a da su Svetopolk II Svetan, Hormidor, Miomir i Miomirovi naslednici, potomci Svetopolka I ili Svetoša. Hormidor (Gordomir ?) je najverovatnije slovenski vođa Vojnomir (~790–~810), otac Ljudovida Posavskog, oko kog se Hrvati i Slovenci spore, oko toga čiji je bio knez, karantanski ili posavski. Ukratko, srpska dinastija Vlastimirović i moravska dinastija Momirov su istog porekla. Moravski knez Momir (812–846) je imao braću: Svetomira, Boso-hostiusa (Božegost) i Ljudovida Posavskog. Svetomir je imao sinove: kneza Rastislava (846–870) i Bogoslava, oca kneza Svetopolka (870–894). Ljudovid Posavac je imao Pribinu, a Pribina je imao Kocelja (Gorčilo ?).

Svi koji su čitali Gesta regum bi trebali shvatiti da su to delo sastavili zapadni Romeji, rimokatolici i da zato u delu nema srpskih vladara počev od kneza Vojislava zaključno sa knezom Časlavom, jer oni su podržavali crnogorske vladare iz loze zetskog kralja Mihaila (1051–1081), u nameri da budu južnoslovenski vladari, u nadi da će ta jedna slovenska država biti katolička... To delo mora da je sastavio dukljanski biskup Grigor Krizogon (1172–1196), a prepisao nadbiskup Mihail (1282-1298), Ruđer (1298–1301) ili Marin...

Markon Padrino (разговор) 09:42, 19. новембар 2021. (CET)[odgovori]

Први поднаслов

Поздрав и добродошао !

Нисмо те на време обавестили о важећој терминологоји коју смо усвојили за писање имена старих српских владара. Чланак ти је на овом линку:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Списак_владара

Mislim da nema smisla da to sad menjamo. Ukoliko imaš neke predloge - javi. Golija

dodao sam i Vojisavljeviće ali sada je poremečen hronološki red...

Bilo bi dobro da se naprave dve raspodele, jedna hronološka a druga po dinastijama. Golija

Srbija pod Bugarskom 924–927

Hi, can you write something in Serbian about this period? I.e., how did Bulgarians conquer Serbs; how did Serbs restore their sovereignity, etc. --Webkid 15:01, 24 Okt 2004 (CEST)

Nastavak diskusije sa stranice Razgovor:Lista srpskih vladara

Golija, prvo si se žalio što ima dva članka, a sada se žališ što sam ih spojio, odluči se za jednu varijantu. Dalje, otkad to LISTA nije srpska reč??? Pošto je meni potpuno svejedno kakav će naslov imati ovaj članak, stavio sam da naslov bude Srpski vladari, ali ovakva vrsta argumentacije (da LISTA nije srpska reč) je neprimerena. Sledeće, pošto tvrdiš da Bodin nije bio vladar Crne Gore, taj podnaslov sada glasi: Spisak vladara sa područja Crne Gore. Je li to ok? I na kraju: ova dva članka sam spojio u smislu da se u sadašnjem članku nalaze gotovo svi podaci iz oba (Slobodno uporedi deo po deo, i ispravi ako se negde ne slažeš sa načinom na koji je to urađeno). Jedinu veću izmenu sam napravio tu, što sam hipotetične vladare iz letopisa popa Dukljanina premestio u nov članak: Hipotetični srpski vladari, jer nije potpuno sigurno da li oni spadaju u istoriju ili naučnu fantastiku. Korisnik:PANONIAN

E sada mi je mnogo lakše!!!!!!!!!

Godine vladavine

Nepoznati korisniče 62.108.101.11: Stefan Nemanja je vladao do 1196. godine, posle čega se povukao sa vlasti i zamonašio, tako da je umro 1199. Kod njegovog imena treba da piše godina njegove vladavine, a ne godina njegove smrti. Samim tim je i Stefan Prvovenčani počeo da vlada 1196. godine. Kralj Aleksandar Obrenović je počeo da vlada 1893. godine, tako što je izvršio državni udar i proglasio sebe punoletnim. Dalje, ne postoji razlog da obrišeš Milana Nedića iz spiska, budući da je predsednik vlade bila najviša državnička titula u Srbiji u to doba. Dakle, on je vladao Srbijom, i samim tim mu je mesto u ovom spisku. Što se tiče one napomene da Srbija nije imala vladara između 1945 i 1974, možda bi tu trebalo nabrojati predsednike vlade, ako već nije postojao predsednik. Što se tiče Slobodana Miloševića, on je postao predsednik 1989. godine. Što se tiče tvoje poslednje izmene o Filipu Cepteru, to je čisti vandalizam, i zamolio bih te da ubuduće ne ponavljaš takve ispade, jer ću biti prinuđen da zaštitim sadržaj stranice od novih izmena, dok se prethodno te izmene ne prodiskutuju ovde. Hvala unapred. Korisnik:PANONIAN

U vezi Miloševića:

http://www.factmonster.com/ce6/people/A0833245.html

president of Serbia (1989–97) and of Yugoslavia (1997–2000)

Korisnik:PANONIAN

Spajanje članaka

Golija, pošto si tražio da neko od administratora obriše tvoj pomoćni članak Spisak vladara, ja sam to sada uradio, ali sam tu ipak našao neke podatke, koje sam ubacio u ovaj članak. Zato te molim da mi pojasniš neke stvari:

Napisao si da su oba sina hercega Stefana Vukčića vladala do 1489. Da li je to tačno. Možeš li malo da mi pojasniš taj deo?
Stana, filia regis Dabišae. Možeš li da mi kažeš što si nju ubacio u spisak. Da li je i ona vladala Bosnom?
Đurađ Kastriot Skenderbeg, (Georgius Castriot). Pošto si i Skenderbega ubacio u spisak, da li ima osnova da i njega spomenemo u ovom članku?

Korisnik:PANONIAN

Ne znam o čemu govoriš i zašto se meni obračaš. Ne znam na osnovu kakve logike smatraš da sam ja autor tog članka. Koliko sam upoznat sa predmetom skenderbeg je bio vladar Epira a Kosača Hercegovine. Golija

Tek sad vidim da imaš u mikslim moj članak Spisak vladara a ne ovaj - sroski vladari. Pisao sam to odavno i rekao sam ti da je to bio samo pomoćni člamnak. Ne znam odakle sam preuzeo niti mogu to da proverim pošto si već obrisao pomenuti članak. Daj mi kompletan tekst da znamo o čemu se radi a ne nekakve mrvice izbaćene iz konteksta. Taj je članak bio Spisak vladara (bez prideva srpski) i zamišnjen je kao pomoćno sredstvo u pisanju imena i nije se odnosio samo na srpske vladare. Golija

Ako te zanima inform. mogu to da potražim a što se mene tiče nema potrebe da se to prenosi u ovaj članak što i nije bio moj predlog pa tako ne vidim u čemu je problem.

Mislim da sam do tih podataka došao iz nekih povelja (već sam sasvim zaboravio na njih) pa bi mi sad trebalo dosta vremena da posebno proveravam sve to (a nema potrebe) jer to predstavlja mnogo pipav posao pošto knjiga nema index. Mislim da ima i nekih povelja Jovana Zapollje što bi možda tebe zanimalo...uglavnom u dogledno vreme biće i tih povelja više. Golija

Vladislav Hercegovic d 1489 son of SVK
Vlatko Hercegovic d 1489 son of SVK

http://www.gaminggeeks.org/Resources/KateMonk/Europe-Eastern/Former-Yugoslavia/Bosnia/Rulers.htm

Skenderbeg ... Kastrioti

Šta je ovo??? Zar on nije Albanac???

Jeste, i evo ubacio sam ga u nov članak Albanski vladari.

Korisnik:PANONIAN

Probajte ovako

Vladar je uglavnom terminlogoija monarhije, dok je za republičkog "vladara" termin Državnik. Dakle Državnici Jugoslavije, Srbije itd...

Ne. Predsednici država i vlada i ministri sa razlogom imaju svoje stranice.

Markon Padrino (razgovor) 13:53, 12. mart 2022. (CET)[odgovori]

Lužički Srbi

Da li bilo dobro da dodamo i ovde vladare Lužičkih Srba? -- SRB MilosHaran (razgovor) 14:35, 14. jun 2017. (CEST)[odgovori]

Ne. -- Bojan Razgovor 22:59, 14. јун 2017. (CEST)[odgovori]

А Људевита Посавског? -- SRB MilosHaran (разговор) 18:25, 16. јун 2017. (CEST)[odgovori]

Mišljenje

Mislim da svi oni bitniji velikaši iz vremena Srpskog carstva mogu biti upisani u odeljak Spisak vladara u pododeljak - Oblasni gospodari - koji bi se nalazio između pododeljaka - Dinastija Vukanović-Nemanjić i Dinastija Mrnjavčević.

Markon Padrino (разговор) 01:41, 26. март 2022. (CET)[odgovori]

Могу. Зашто су Вукановићи слијепљени са Немањићима на листи? Вукановићи требају имати засебан сегмент. — Садкσ (ријечи су вјетар) 09:32, 26. март 2022. (CET)[odgovori]

Zato, dragi Sadko, što su oni jedna ista dinastija, glupo bi bilo brojati jednu dinastiju kao dve različite... (1. Vlastimirović, 2. Nemanjić, 3. Mrnjavčević, 4. Hrebeljanović, 5. Branković, 6. Berislavljević (u izgnanstvu), 7. Obrenović i 8. Karađorđević - to je osam dinastija, a ovako bi bez racionalnog razloga bilo 9)

Markon Padrino (разговор) 10:28, 26. март 2022. (CET)[odgovori]

Напомена

Где вам је Мирослав син Завидов, муж сестре Кулина Бана у стриц Светог Саве.

Srpski vladari

Ova stranica je nekompletna.

Posle dinastije Vlastimirović, a pre dinastije Nemanjić nedostaje dinastija Vojislavljević. Vojislavljevići su vladali počev od smrti kneza Časlava Vlastimirovića do zbacivanja Radoslava Gradinjevog 1163. godine. Prvi vladari Srba od dinastije Nemanjić su bili Desa, Tihomir, a potom Nemanja (Sv. Simeon Mirotočivi). Vladari od dinastije Nemanjić koji su prethodnici Dese (Vukan, Uroš, Uroš Pribislav i Beloš) su bili samo gospodari Raške, ali ne i celog srpstva, mada su verovatno tome težili... Kao što su i kralj Petar I Karađorđević i knez Nikola Petrović Njegoš težili da njihove dinastije nastave da vladaju ujedinjenim srpstvom.

Markon Padrino (разговор) 19:48, 5. август 2023. (CEST)[odgovori]