Razgovor:Homoseksualno ponašanje kod životinja/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Rasprava pred glasanje za izbor za dobar članak

Ovaj članak je napisao korisnik Medeniacus prevođenjem sa engleske Vikipedije, a ja sam popravio ono što je trebalo. Članak je zanimljiv i poučan jer pruža detaljan pregled inače kontroverzne teme oko koje se neretko komentariše bez ikakvih argumenata i s predrasudama.

Pre nego što sam sam pročitao ovaj članak, pitao sam se zaista da li se kod drugih životinja osim ljudi javlja homoseksualizam — prirodno dakle, jer ono što druge životinje i živi organizmi kao što su biljke rade smatraju svi prirodnim/prirodom. I vidimo evo da se javlja; dakle, kod ljudi nije [uvek ili samo] iz hedonističkih ili sl. razloga niti je izopačenje ili ne znam šta za što optužuju strane onih koji su protivnici bez analiziranja nego po uverenju/verovanju (npr. vernici), nego ima i prirodne pojave [mada, sve je u suštini prirodno, ali to nije tema ovde] — što je veoma bitno.

Mislim da članak zaslužuje status dobrog, jer tema je obrađena dovoljno, sve je referencirano, nema pravopisnih grešaka itd. — ukratko, u skladu je sa Vikipedija:Dobri članci/Pravila. Za sjajan bi valjalo još navesti stavova drugih strana i još doraditi ponešto.

Komentari i sve sugestije su dobrodošli, kao i uvek. — Obsuser✉ 03:24, 25. septembar 2017. (CEST)

---

Rasprava je završena. ()

Komentari

 Komentar: U ovakvom obliku članak ne zaslužuje status dobrog. Prekratki odeljci koji imaju po jednu ili dve rečenice. To ne može biti dobar članak i velika primedba koja se mora uvažiti. Moj glas protiv.--Soundwaweserb (razgovor) 08:08, 25. septembar 2017. (CEST)

Hvala na komentaru. Kako god, na Vikipedija:Dobri članci/Pravila nigde se ne kaže da dobar članak ne sme imati odeljak sa jednom ili dve rečenice. S druge strane, na ovoj smernici čak piše „Članak ne mora da obrađuje temu u potpunosti i sa svih aspekata.”, što je ovde relevantno. Dakle, to je po mom nevalidna primedba. Ako i dalje misliš da je validna, molim te da je obrazložiš detaljnije. Takođe, treba čuti mišljenje drugih korisnika (pogotovo ako se uzme u obzir tvoj ton u ovom komentaru a i inače).  — Obsuser✉ 10:27, 25. septembar 2017. (CEST)

Dodao sam još referenci; počeo sam pre nego što je stavljen šablon RUT pa sam se zato umešao, a mislio sam i ažurirati prema onome što je dopunjeno u engleskom članku (ako i to ne bude urađeno u toku RUT sesije; ali ima vremena, nije ništa hitno itd.).  — Obsuser✉ 12:17, 25. septembar 2017. (CEST)

 Komentar: Možda da se malo pogledaju domaći naučni časopisi i druge domaće refrence što obrađuju ovun temu. Ne bi bilo na odmet. Sve je to onlajn. Na par klikova. --ANTI_PRO (razgovor) 14:16, 25. septembar 2017. (CEST)

A ko se to u Srbiji bavi ovom temom Anti_pro? Bas me zanima koje su to relevantne reference koje bih mogao da ubacim. Ja sam naučnki (ekolog životinja) pa me zaista zanima tvoj predlog. --Medeniacus (razgovor) 14:20, 25. septembar 2017. (CEST

 Komentar: Sve pohvale.. Nemam zamerki. Zoranzoki21 (razgovor) 14:48, 25. septembar 2017. (CEST)

 Komentar: Odlična i jako interesantna tema. U svemu ovome i leži lepota i prednost Vikipedije, nikada ne znate šta novo ćete da naučite i pročitate. Austoru sve pohvale, ja zamerki na članak nemam --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:27, 25. septembar 2017. (CEST)

 Komentar: Sve pohvale i od mene. Moja jedina zamerka je to što je članak predložen za dobar, a ne za sjajan. Mislim da ima dovoljno materijala za sjajan, tema je, s obzirom na popriličnu neistraženost, sasvim dobro i temeljno obrađena, informacije opskrbljene referencama, dati „dokazi” u vidu fotografija i video-snimaka. Po meni, sasvim pristojno za sjajan članak. Ne znam šta ostali misle. --Miljan Simonović (razgovor) 00:08, 27. septembar 2017. (CEST)

Uzimajući u obzir pravila, sjajan je ako je savršen [koliko je to moguće] — a) tema potpuno obrađena, b) reference date za svaki navod (po mogućnosti u šablonima radi metapodataka i ostalog), v) stavovi svih strana uneseni, g) sve rečenice tačne itd., uz neke izuzetke kao što je npr. neažuriranost i sl. o čemu se da raspravljati. Ovde a) verovatno su izostavljene neke životinje koje su takođe homoseksualne, b) još referenci nije na odmet (i treba ih sve staviti u cite šablone), v) valjalo bi navesti i neka objašnjenja i slično strana koje inače osporavaju homoseksualnost — npr. religija (iako je ovo teško izvodivo jer se verovanje temelji, pa — na verovanju, i to uglavnom u već postavljene postulate [osim ako se ne čine „male ili velike revizije” po potrebi itd.], a verovati u nešto bez preispitivanja i uzimanja u obzir svega zaključenog dotad a što se smatra istinom znači ne koristiti razum i kretati se u smeru nedoslednosti u kojem se i kreću oni koji osporavaju nauku — što vodi neminovno njihovom porazu, barem „na terenu” / spoljašnjem svetu kojem svi svedočimo,* jer možda su ipak nekako u pravu ali ne mogu da dokažu rečima i drugima nego samo lično doživljavaju to o čemu govore — npr. da je moguće izaći iz tela, Rumi i sl.). Pod ge je OK, a mislim da je najveći problem ovo pod ve (uzeti u obzir i da u istoj verziji nema nikakav status na engl. Viki; ili ga možda nisu još predlagali).

@Ivan VA: Pri pretrazi https://www.google.com/search?q=Хомосексуалност+код+животиња (и на латиници https://www.google.com/search?q=Homoseksualnost+kod+životinja, i sa varijantama itd.), ne izlaze rezultati nikakvih domaćih naučnih časopisa ili referenci što obrađuju ovu temu (jedino ima postova na sajtovima vesti, portala i sl. te nepouzdani vordpres, blogspot, privatni itd.). Ako ti nađeš onlajn i na par klikova ikakve naučne, mogao bi da priložiš da vidimo svi ili sam uneseš u članak (a ko ume/može i da stvori!); a i ako nema, mislim da apsolutno nije potrebno koristiti domaće izvore, ma šta domaće značilo (bitna je informacija koja se prenese, ne jezik na kojem je napisana i ne ko je napiše; ako neko odluči da ipak insistira da je izvor iz neke zemlje, na nekom jeziku ili od nekoga, to je čista pristrasnost prema tome — u ovom slučaju domaćem i svom, što je očekivano ali u suštini nema smisla).

I da se nadovežem na ovo i na poslednje rečeno u prvom pasusu: Pri pretrazi, među rezultatima s ćirilicom među prvima izađe i rezultat https://svetosavlje.org/homoseksualnost-2/ — gde se pod „Odgovor:” osporava što je navodno Frojd izjednačio ljude sa životinjama, uz osporavanje Njutna itd. itd. sve redom (i to bez ikakvih referenci). Ovakve neutemeljene tvrdnje naravno da ne mogu u članak: ni sad ni nikad. S druge strane, postoji zanimljiv članak https://geek.hr/znanost/clanak/je-li-homoseksualnost-zaista-neprirodna/ ili emisija Nacionalne geografije emitovana neki dan http://www.natgeotv.com/rs/emisije/natgeo/godina-milionita — a sve vodi tome da će se hipoteza pokazati tačnom odnosno zaista neophodnom za velike religije, u protivnom će se pokazati i izaći na videlo da su svete knjige samo savremeniji nastavak onog kultnog zahvaljivanja bogovima na obali dok pada kiša iz raznih dokumentaraca (ili u najboljem slučaju dobronamerni tekstovi u prenesenom značenju), i da će ako ih budu hteli slediti [a pogotovo previše doslovno] bez korišćenja razuma ti ljudi biti dovedeni upravo do toga da su homofobični ili čak ekstremisti (pa i da oni sami ovima što govore ispravno i/ili iz dobre namere o svemu, brane pravo na govor jer se ne slaže nečije pravo sa njihovim ubeđenjima, čemu smo svedočili pre nekoliko dana ovde), a možda postane i zakonom zabranjeno ako se bude htelo doslovno praktikovati ili naturati; napredak nauke i otkrića kao što je ovo sve više dokazuju ko je bio u pravu u Lenjinovom delu Materijalizam i empiriokriticizam,* kao i principom prosvetiteljstva koji je doveo do unapređivanja svega a ne unazađivanja i problema.

@NikolaB: Da, samo što neki čak i urednici ne prihvataju i/ili ne shvataju princip agregiranja/sakupljanja istine na Vikipediji citiranjem referenci (s tim da ta „istina” i zavisi opet od ljudi; ako su pokvareni npr. i ako lažu u člancima nebitno kog portala ili povremeno podvaljuju u člancima „uglednog” portala i sl., i ovde će doći pogrešne informacije i te podvale), podvaljujući direktno ovde jer nisu u stanju ni da se toliko uzdignu da podvaljuju prikriveno (ako je to uopšte moguće), ili pak zloupotrebljavaju korisnička prava uskraćujući drugima pravo na slobodno izražavanje. A još veća lepota u svemu je da se u životu logika i razum ne mogu prevariti, jedino se može svesno lagati (ili s dobrom namerom usled primoranosti zbog već postojeće opšte/globalne „[samo]uvaljenosti” [problemima] što moraju da rade dobri političari, naučnici inače itd.). Najlepše jest kad taj neko zna da to radi jer je tad kontradiktoran sam sebi, a tužno (a i opasno) kad ne zna; u oba slučaja ga treba osvestiti i pomoći, jer da shvata tačno šta, kako i zašto radi pogrešno ne bi to radio (isto vredi i za recimo kriminalce, prema kojima se brutalno postupa umesto da ih se leči). Izvinjavam se što odoh daleko.

Ovo sve vredi pod pretpostavkom da je internet i ovi izvori koje citiramo ono za šta se predstavlja i kako se čini na prvi pogled, da su emisije i članci te televizija inače to kako izgledaju a ne za ispiranje mozga pojedinim ciljano odabranim subjektima itd. kako se može pretpostaviti, a pošto je danas stvarni svet „na terenu” čudan i uz neviđeno šifrovanu i uglavnom teško shvatljivu i neretko izluđujuću a možda i nelogičnu i bolesnu ili pak okovima prisiljenu komunikaciju — treba barem malo sumnjati i u ovo, i u sve.  — Obsuser✉ 04:51, 27. septembar 2017. (CEST)