Разговор:Хомосексуално понашање код животиња/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Расправа пред гласање за избор за добар чланак

Овај чланак је написао корисник Medeniacus превођењем са енглеске Википедије, а ја сам поправио оно што је требало. Чланак је занимљив и поучан јер пружа детаљан преглед иначе контроверзне теме око које се неретко коментарише без икаквих аргумената и с предрасудама.

Пре него што сам сам прочитао овај чланак, питао сам се заиста да ли се код других животиња осим људи јавља хомосексуализам — природно дакле, јер оно што друге животиње и живи организми као што су биљке раде сматрају сви природним/природом. И видимо ево да се јавља; дакле, код људи није [увек или само] из хедонистичких или сл. разлога нити је изопачење или не знам шта за што оптужују стране оних који су противници без анализирања него по уверењу/веровању (нпр. верници), него има и природне појаве [мада, све је у суштини природно, али то није тема овде] — што је веома битно.

Мислим да чланак заслужује статус доброг, јер тема је обрађена довољно, све је референцирано, нема правописних грешака итд. — укратко, у складу је са Википедија:Добри чланци/Правила. За сјајан би ваљало још навести ставова других страна и још дорадити понешто.

Коментари и све сугестије су добродошли, као и увек. — Обсусер✉ 03:24, 25. септембар 2017. (CEST)

---

Расправа је завршена. ()

Коментари

 Коментар: U ovakvom obliku članak ne zaslužuje status dobrog. Prekratki odeljci koji imaju po jednu ili dve rečenice. To ne može biti dobar članak i velika primedba koja se mora uvažiti. Moj glas protiv.--Soundwaweserb (разговор) 08:08, 25. септембар 2017. (CEST)

Хвала на коментару. Како год, на Википедија:Добри чланци/Правила нигде се не каже да добар чланак не сме имати одељак са једном или две реченице. С друге стране, на овој смерници чак пише „Чланак не мора да обрађује тему у потпуности и са свих аспеката.”, што је овде релевантно. Дакле, то је по мом невалидна примедба. Ако и даље мислиш да је валидна, молим те да је образложиш детаљније. Такође, треба чути мишљење других корисника (поготово ако се узме у обзир твој тон у овом коментару а и иначе).  — Обсусер✉ 10:27, 25. септембар 2017. (CEST)

Додао сам још референци; почео сам пре него што је стављен шаблон РУТ па сам се зато умешао, а мислио сам и ажурирати према ономе што је допуњено у енглеском чланку (ако и то не буде урађено у току РУТ сесије; али има времена, није ништа хитно итд.).  — Обсусер✉ 12:17, 25. септембар 2017. (CEST)

 Коментар: Možda da se malo pogledaju domaći naučni časopisi i druge domaće refrence što obrađuju ovun temu. Ne bi bilo na odmet. Sve je to onlajn. Na par klikova. --ANTI_PRO (разговор) 14:16, 25. септембар 2017. (CEST)

A ko se to u Srbiji bavi ovom temom Anti_pro? Bas me zanima koje su to relevantne reference koje bih mogao da ubacim. Ja sam naučnki (ekolog životinja) pa me zaista zanima tvoj predlog. --Medeniacus (разговор) 14:20, 25. септембар 2017. (CEST

 Komentar: Све похвале.. Немам замерки. Zoranzoki21 (разговор) 14:48, 25. септембар 2017. (CEST)

 Коментар: Одлична и јако интересантна тема. У свему овоме и лежи лепота и предност Википедије, никада не знате шта ново ћете да научите и прочитате. Аустору све похвале, ја замерки на чланак немам --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:27, 25. септембар 2017. (CEST)

 Коментар: Све похвале и од мене. Моја једина замерка је то што је чланак предложен за добар, а не за сјајан. Мислим да има довољно материјала за сјајан, тема је, с обзиром на поприличну неистраженост, сасвим добро и темељно обрађена, информације опскрбљене референцама, дати „докази” у виду фотографија и видео-снимака. По мени, сасвим пристојно за сјајан чланак. Не знам шта остали мисле. --Miljan Simonović (разговор) 00:08, 27. септембар 2017. (CEST)

Узимајући у обзир правила, сјајан је ако је савршен [колико је то могуће] — а) тема потпуно обрађена, б) референце дате за сваки навод (по могућности у шаблонима ради метаподатака и осталог), в) ставови свих страна унесени, г) све реченице тачне итд., уз неке изузетке као што је нпр. неажурираност и сл. о чему се да расправљати. Овде а) вероватно су изостављене неке животиње које су такође хомосексуалне, б) још референци није на одмет (и треба их све ставити у cite шаблоне), в) ваљало би навести и нека објашњења и слично страна које иначе оспоравају хомосексуалност — нпр. религија (иако је ово тешко изводиво јер се веровање темељи, па — на веровању, и то углавном у већ постављене постулате [осим ако се не чине „мале или велике ревизије” по потреби итд.], а веровати у нешто без преиспитивања и узимања у обзир свега закљученог дотад а што се сматра истином значи не користити разум и кретати се у смеру недоследности у којем се и крећу они који оспоравају науку — што води неминовно њиховом поразу, барем „на терену” / спољашњем свету којем сви сведочимо,* јер можда су ипак некако у праву али не могу да докажу речима и другима него само лично доживљавају то о чему говоре — нпр. да је могуће изаћи из тела, Руми и сл.). Под ге је ОК, а мислим да је највећи проблем ово под ве (узети у обзир и да у истој верзији нема никакав статус на енгл. Вики; или га можда нису још предлагали).

@Ivan VA: При претрази https://www.google.com/search?q=Хомосексуалност+код+животиња (и на латиници https://www.google.com/search?q=Homoseksualnost+kod+životinja, и са варијантама итд.), не излазе резултати никаквих домаћих научних часописа или референци што обрађују ову тему (једино има постова на сајтовима вести, портала и сл. те непоуздани вордпрес, блогспот, приватни итд.). Ако ти нађеш онлајн и на пар кликова икакве научне, могао би да приложиш да видимо сви или сам унесеш у чланак (а ко уме/може и да створи!); а и ако нема, мислим да апсолутно није потребно користити домаће изворе, ма шта домаће значило (битна је информација која се пренесе, не језик на којем је написана и не ко је напише; ако неко одлучи да ипак инсистира да је извор из неке земље, на неком језику или од некога, то је чиста пристрасност према томе — у овом случају домаћем и свом, што је очекивано али у суштини нема смисла).

И да се надовежем на ово и на последње речено у првом пасусу: При претрази, међу резултатима с ћирилицом међу првима изађе и резултат https://svetosavlje.org/homoseksualnost-2/ — где се под „Одговор:” оспорава што је наводно Фројд изједначио људе са животињама, уз оспоравање Њутна итд. итд. све редом (и то без икаквих референци). Овакве неутемељене тврдње наравно да не могу у чланак: ни сад ни никад. С друге стране, постоји занимљив чланак https://geek.hr/znanost/clanak/je-li-homoseksualnost-zaista-neprirodna/ или емисија Националне географије емитована неки дан http://www.natgeotv.com/rs/emisije/natgeo/godina-milionita — а све води томе да ће се хипотеза показати тачном односно заиста неопходном за велике религије, у противном ће се показати и изаћи на видело да су свете књиге само савременији наставак оног култног захваљивања боговима на обали док пада киша из разних документараца (или у најбољем случају добронамерни текстови у пренесеном значењу), и да ће ако их буду хтели следити [а поготово превише дословно] без коришћења разума ти људи бити доведени управо до тога да су хомофобични или чак екстремисти (па и да они сами овима што говоре исправно и/или из добре намере о свему, бране право на говор јер се не слаже нечије право са њиховим убеђењима, чему смо сведочили пре неколико дана овде), а можда постане и законом забрањено ако се буде хтело дословно практиковати или натурати; напредак науке и открића као што је ово све више доказују ко је био у праву у Лењиновом делу Материјализам и емпириокритицизам,* као и принципом просветитељства који је довео до унапређивања свега а не уназађивања и проблема.

@НиколаБ: Да, само што неки чак и уредници не прихватају и/или не схватају принцип агрегирања/сакупљања истине на Википедији цитирањем референци (с тим да та „истина” и зависи опет од људи; ако су покварени нпр. и ако лажу у чланцима небитно ког портала или повремено подваљују у чланцима „угледног” портала и сл., и овде ће доћи погрешне информације и те подвале), подваљујући директно овде јер нису у стању ни да се толико уздигну да подваљују прикривено (ако је то уопште могуће), или пак злоупотребљавају корисничка права ускраћујући другима право на слободно изражавање. А још већа лепота у свему је да се у животу логика и разум не могу преварити, једино се може свесно лагати (или с добром намером услед примораности због већ постојеће опште/глобалне „[само]уваљености” [проблемима] што морају да раде добри политичари, научници иначе итд.). Најлепше јест кад тај неко зна да то ради јер је тад контрадикторан сам себи, а тужно (а и опасно) кад не зна; у оба случаја га треба освестити и помоћи, јер да схвата тачно шта, како и зашто ради погрешно не би то радио (исто вреди и за рецимо криминалце, према којима се брутално поступа уместо да их се лечи). Извињавам се што одох далеко.

Ово све вреди под претпоставком да је интернет и ови извори које цитирамо оно за шта се представља и како се чини на први поглед, да су емисије и чланци те телевизија иначе то како изгледају а не за испирање мозга појединим циљано одабраним субјектима итд. како се може претпоставити, а пошто је данас стварни свет „на терену” чудан и уз невиђено шифровану и углавном тешко схватљиву и неретко излуђујућу а можда и нелогичну и болесну или пак оковима присиљену комуникацију — треба барем мало сумњати и у ово, и у све.  — Обсусер✉ 04:51, 27. септембар 2017. (CEST)