Razgovor:Šestojanuarska diktatura/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ne valja...

Ne valja ni stilski ni činjenično. Kako može da se piše o diktaturi, bez da se pomenu Račić, Radić i kompanija, veselje u skupštini, i ostale ujdurme? Ispade da je kralju (čestitke na moj račun što sam uspeo da se suzdržim da ga ne okrpim epitetima (par minuta žestokog treniranja samokontrole) :R), jednog jutra dunulo: Hej, mog`o bih između partije tenisa i večernjeg prijema da mu ga dam malo po diktaturi!? Toliko sam se istripovao u ove kasne sate da sam morao da proverim da nisam ja to pobrljavio (omašio vek, kontinent, šta li)... -- Obradović Goran (razgovor) 04:00, 14. oktobar 2006. (CEST)

Mislim da je sada malo OK-ije BokicaK ^{Got something to say?} 08:16, 23. novembar 2006. (CET)

E, sad je super.. uživao sam čitajući :) -- Obradović Goran (razgovor) 08:33, 23. novembar 2006. (CET)

Ideološki obojeno?!

Je l' se meni čini ili ovo vuče na komunističko/socijalističko tumačenje realnosti...?! Prvo i sam naslov "diktatura" je problematičan, jer su to ONI tako prozvali, a zvanično (a ja bih rekao i pravilnije) ime je "lični režim". Dalje da ne nabrajam... Veselin Marković (razgovor) 15:08, 23. decembar 2012. (CET)

Mislim da si u pravu.--Miut (razgovor) 02:04, 23. decembar 2012. (CET)

A ja mislim da je to uobicajeno prihvaen termin u istoriografiji. -- Bojan  Razgovor  03:41, 23. decembar 2012. (CET)

To je tačno da je to tako poznato u "našoj" istoriografiji, ali treba imati u vidu da je "naša" istoriografija do pre ... 10-15-20 godina bila komunistička, tj. režimska istoriografija (čast izuzecima), a o međuratnoj istoriji nije ni smelo da se piše, posebno ne kritički tj. objektivno, već samo pežorativno, kao što je pežorativan taj izraz "diktatura", odnosno nosi negativnu konotaciju sam po sebi. Istoričar dr Branislav Gligorijević u svojoj knjizi "Kralj Aleksandar Karađorđević" iz 1996. (drugo, znatno prošireno izdanje u 3 toma 2010) koristi izraz "lični režim", ili "lična vladavina", a ne "diktatura". U toj knjizi on takođe pominje da su "dikatatura" kao izraz uglavnom koristili anti-jugosloveni, na primer Svetozar Pribićević i drugi. Zvaničan naziv nije ni postojao, koristili su se različiti termini: "šestojanuarski proglas", "suspenzija ustava" i dr.

Međutim, glavni problem ovog članka ne bih rekao da je korišćenje izraza "diktatura" ili nekog drugog, već što mi deluje pisan sa ne-neutralne tačke gledišta. Na primer, ovde nije naglašeno da su Ante Pavelić i slični, buduće ustaše, teroristi itd. zbog mera novog režima protiv njih POBEGLI iz zemlje (a ne bili proterani), a dobro se zna čime su se narednih godina bavili - terorizam, ubistva političara, generala, itd, upadi iz Mađarske i Italije, miniranje pruga, ubistvo kralja, kasnije uspostavljanje NDH, itd. itd. Što je još bitnije, nigde se eksplicitno ne pominje da je ova mera bila sprovedena u krajnjoj nuždi, da bi se sprečio raspad zemlje, niti da je pred smrt u atentatu kralj zajedno sa vladom već imao razrađen plan za reorganizaciju države po federeativnom modelu, ali i široki konsenzus među srpskim i hrvatskim političarima oko tog plana (koji usled atentata nikada nije sproveden).

Dakle, brojne manjkavosti, da li slučajne ili namerne, ne znam.

U svakom slučaju, imam nešto građe na tu temu, pa kad stignem, daću konkretne predloge šta bi moglo da se izmeni ili doda. Ne bi bilo loše neki ISTORIČAR da se malo uključi. Veselin Marković (razgovor) 15:08, 23. decembar 2012. (CET)

Šestojanuarska diktatura jeste uobičajen izraz u udžbenicima i ne treba ga mijenjati, ali isto tako se može fino opisati da se radi o periodu lične vladavine kralja Aleksandra Ujedinitelja i navesti njene odlike. Danas, termin diktatura nema uopšte svoje jasno značenje. Za neke je danas i Lukašenko diktator, a za neke narodni prvak. Za neke je Milošević u ravni sa Staljinom, a za nekog je to izjava od koje se valja od smijeha. Dakle, ključ svega je fino napisati članak, a naslov je stvar ustaljenosti. --Željko Todorović (razgovor) 16:56, 23. decembar 2012. (CET) s. r.

Slažem se. --Veselin Marković (razgovor) 17:40, 23. decembar 2012. (CET)

Žrtve diktature???

Šta će ovo, koji su komunisti (uglavnom anonimni) pomrli u periodu trajanja šestojanuarskog režima? Kakve to veze ime s režimom? Oni su bili članovi jedne ZABRANjENE i TERORISTIČKE organizacije, koja je otvoreno radila protiv državnog poretka. Kako bi bilo da sad navodimo Milorada "Lukovića" Ulemeka kao ŽRTVU nekog režima - isto. Momentalno stavljam upozorenje o ne-neutralnoj tački gledišta.

Ako hoćete da pišete o kojekakvim komunjarama (za neke "narodnim herojima", "borcima za prava radnika", itd. itd) izvolite, ali nađite članke gde to ima smisla, a ne da ih UTURATE (tj. butate, da se narodski izrazim) i gde treba i gde ne treba.

Isto, gde su reference za bilo šta od ovoga što navodite. U tom članku sa Monda data je neka komunistička verzija istorije, koju je potpisao neko sasvim nepoznat (izvesni Marko Protić), bez datuma. Znači i upozorenje o referencama.

--Veselin Marković (razgovor) 18:10, 23. decembar 2012. (CET)

Zamolio bih te da ne uklanjaš sadržaj iz članka bez valjanog obrazloženja. --Plamen (razgovor) 01:27, 24. decembar 2012. (CET)

Zamolio bih te da koristiš normalan rečnik. "Kojekakve komunjare" i ostali ulični izrazi jednostavno nisu za raspravu na jednoj enciklopediji. --Mladifilozof (razgovor) 17:51, 15. novembar 2014. (CET)

Bez izvora

Činjenice za koje se traže izvori već 3 godine treba odmah brisati. Dalje, čija je žrtva kriminalac koji je radio protiv države i po zakonu nastalom prije januara i koji je poginuo u vatrenom obračunu s policijom? Ima ovde dosta elemenata koji nisu neutralni i trebalo bi ih preispitati.-- Марко Dic,amice! 21:02, 24. децембар 2012. (CET)

Марко да ли би хтео да ми дефинишеш појам - криминалац!? Ови људи су убијани и гинули од полиције јер су били политички противници режима, а не зато јер су пљачкали банке или слично! --Pinki (разговор) 21:12, 24. децембар 2012. (CET)

Onaj koji krši zakon, koji je postojao i prije diktature. Ako neko strada prilikom obračuna sa policijom koja je pronašla nelegalno skrovište ("puška mi, puška ti") da li je on zaista žrtva? Moj prijedlog je da se malo revidira spisak i o svakome ko je zaista bio žrtva malo napiše u članku tipa: "tokom ovog perioda u obračunu sa policijom stradali su i..."-- Марко Dic,amice! 21:17, 24. decembar 2012. (CET)

Bilo bi dobro kad bi se na neke činjenice u članku dodale reference iz Petranovića. --Plamen (razgovor) 21:25, 24. decembar 2012. (CET)

Ti ljudi su na Drezdenskom kongresu 1928. odlučili da sarađuju sa ustašama i ruše Jugoslaviju. To je mislim dovoljno da se kaže kao objašnjenje zašto oni nisu žrtve diktature.--Miut (razgovor) 21:53, 24. decembar 2012. (CET)

Slažem se da je potrebno da se navedu i ostale žrtve diktature koje su delovale u drugim organizacijama. Zasad mi još na pamet padaju Josip Predavec iz HSS-a i Milan Šuflaj. Ubaciću u članak i tablicu s brojevima žrtvama iz svih skupina. --Plamen (razgovor) 15:58, 25. decembar 2012. (CET)

Proširio sam članak dodavanjem tablice sa brojem osuđenih na sudskim procesima i vremenskim kaznama, te podupro referencama brojne obeležene rečenice. Dobro bi bilo da se za članak iskoristi i Pribićevićeva knjiga Diktatura kralja Aleksandra. Uklonio sam podnaslov Komunisti stradali u okršaju s policijom jer nije tačan: neki, poput Đakovića, Hećimovića i Bracanovića, bili su vezani i pucano im je u leđa ili ubijeni u zatvorima nakon mučenja. Zamenjen je sa Žrtve dikature, a dodao sam i neke nekomuniste, poput Milana Šuflaja i Josipa Predavca. --Plamen (razgovor) 20:38, 27. decembar 2012. (CET)

Slažem se da stari podnaslov nije bio najprimjereniji, ali nije ni novi baš tačan. Kao što rekoh gore, pitanje je da li je žrtva onaj koji strada u otvorenog okršaju s policijom. Probajte naći nešto neutralnije. Dalje, u tabeli umjesto osuđeni u ustaškim procesima može stajati ustaše jer je jasnije.Još bi bilo bolje da stoji sveukupno dužina kazne u jednoj koloni i da tu budu i godine i mjeseci.-- Марко Dic,amice! 20:46, 27. decembar 2012. (CET)

Možda bi novi podnaslov bi mogao da zvuči Stradali tokom diktature? I ovo za tabelu može da se sredi, ali postoji razlog zašto se zove Osuđeni u ustaškim procesima. Naime, vlast je sve hrvatske nacionaliste stavljala u skupinu ustaše, ali su osim ustaša (koji su se na sceni pojavili ugrubo tek 1931. godine) u toj skupini bili i frankovci, nacionalisti, te tzv. nacionalni revolucionari. Zato ne može sve njih da ih se okarakterište ustašama u strogom smislu. --Plamen (razgovor) 20:56, 27. decembar 2012. (CET)

Željko je već promijenio. To za ustaške procese stavi u napomenu da se zna.-- Марко Dic,amice! 21:13, 27. decembar 2012. (CET)

Zaključavanje

Zaključao sam i članak i stranicu za razgovor jer smatram da je to najjednostavniji način da se prijavljenim korisnicima dopusti konstruktivan razgovor i uređivanje bez provokacija neprijavljenih korisnika. Ukoliko bude bilo potrebe, javite da se skine zaštita. micki 21:59, 27. decembar 2012. (CET)

Odličan potez. Pošto se iz neregistrovanih korisnika najverovatnije krije blokirani korisnik Veselin Marković. --Pinki (razgovor) 22:11, 27. decembar 2012. (CET)

Sindikati

Može li se naći negdje objašnjenje šta je to sindikat u Kraljevini i kako je bio zabranjen? Ja to nisam našao i stoga sam izmijenio. Zakon zabranjuje političke stranke sa vjerskim i plemenskim obilježjem, zabranjuje udruženja koja podstiču na nasilje i vrše propagandu protiv vlasti i zabranjuju bilo kakav skup bez dozvole policije (dakle, ne zabranjuju u potpunosti kako se kaže). --Željko Todorović (razgovor) 22:46, 27. decembar 2012. (CET) s. r.

Sindikat je sindikat uvek i svuda - organizacija koja se bori za prava radnika i zaposlenih uopšte. U Šestojanuarskoj diktaturi je sve bilo zabranjeno, sem možda udruženja ribolovaca ili nekih totalno marginalnih organizacija. Ali tvoja rečenica „udruženja koja podstrekuju na nasilje prema državnim vlastima“ mi para uši. Jer kako je moguće uopšte i osnovati takvu organizaciju!? Može se reći organizacije koje prema oceni vlasti odstrekuju na nasilje prema državi. Jer ispašće nekom neupućenom čitaocu da su postojale organizacije sa takvim ciljem. --Pinki (razgovor) 22:52, 27. decembar 2012. (CET)

Ne, nije sve bilo zabranjeno kako se to može steći utisak iz teksta. Zabranjivani su sindikati koji su iskazivali političku pozadinu, „ljubav“ prema komunizmu i anarhizmu i sl. Nešto lišeno političke doze nije dirano. Udruženja koja podstrekuju na nasilje su svuda bila po Kraljevini, naročito u Hrvatskoj. Neće ono u svoj statut napisati da će se baviti nasiljem pa da ga ti unaprijed zabraniš. --Željko Todorović (razgovor) 22:58, 27. decembar 2012. (CET) s. r.

OK

Budući da više nema nekih posebnih pritužbi na neutralnost ili nepristranost članka, mislim da bi bilo vreme da se makne šablon o neutralnosti, a članak otvori za uređivanje svima. --Plamen (razgovor) 11:17, 12. januar 2013. (CET)

Slažem se. --ノワック・ウォッチメン 11:19, 12. januar 2013. (CET)

Obaveštenje: ostavljam vremena još sedam dana da se članak popravi ako neko ima još pritužbi na njegov sadržaj; nakon isteka roka uklanja se šablon o osporenoj neutralnosti. --Plamen (razgovor) 18:03, 3. februar 2013. (CET)

Mondo???

Vidim da je kao literatura koriscen sajt monda i njihov clanak nekog Marka Protica. Nije to dobro. Jeste uglavnom sve tacno i dobro napisano, ali je trebalo koristiti Petranovica i drugu mozda noviju literaturu — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Maharaja (razgovor • doprinosi) | 18:16, 28. avgust 2009.

Dokle je trajao period diktature?

U ovoj članku se navodi da je period diktature, odnosno "apsolutističke vladavine kralja Aleksandra" (što je donekle već ublažena formulacija) trajao do donošenja nametnutog ustava 1931. Imate li izvore za tvrdnju da je diktatura tada završena, i da je nakon toga vraćena parlamentarna demokratija?

Ja, sa druge strane, imam izvore da je kralj 1931. "legalizovao" svoju diktaturu proglasivši "Oktroisani ustav". Stranke su i dalje bile zabranjene, a stranački lideri, poput Mačeka i drugih, zatvarani. Tek nakon što je kralj-diktator ubijen u Marselju 1934. godine, pod regentom Pavlom Karađorđevićem je došlo do "blagog otklona od režima diktature". Parlamentarizam je polako ponovo uspostavljen, a tek 1935. godine su raspisani prvi izbori na kojima je nastupila opozicija. --Mladifilozof (razgovor) 17:46, 15. novembar 2014. (CET)

Božićna diktatura?

Zašto se ova diktatura ne naziva Božićnom ili bar Badnjevečernom diktaturom? U našoj „svetovnoj“ državi vrlo često se važni događaji vezuju za verske praznike. Čak i u vreme stare Jugoslavije kad smo bili i katolička zemlja. Npr. 1921. imamo Vidovdanski ustav. Po principu ostani đubre do kraja (ili ti pojedi govno do kraja) trebali bi ovaj značajan događaj zvati po verskom prazniku. A tako ljupko zvuči Božićna diktatura, zar ne?

Ne raspisujemo mi ovdje konkurs gdje biramo najbolji naziv. Članak je nazvan jer se tako označava u literaturi, jedan opšteprihvaćen naziv. --Željko Todorović (razgovor) 15:37, 10. decembar 2014. (CET) s. r.