Разговор:Шестојануарска диктатура/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Не ваља...

Не ваља ни стилски ни чињенично. Како може да се пише о диктатури, без да се помену Рачић, Радић и компанија, весеље у скупштини, и остале ујдурме? Испаде да је краљу (честитке на мој рачун што сам успео да се суздржим да га не окрпим епитетима (пар минута жестоког тренирања самоконтроле) :Р), једног јутра дунуло: Хеј, мог`о бих између партије тениса и вечерњег пријема да му га дам мало по диктатури!? Толико сам се истриповао у ове касне сате да сам морао да проверим да нисам ја то побрљавио (омашио век, континент, шта ли)... -- Обрадовић Горан (разговор) 04:00, 14. октобар 2006. (CEST)

Mislim da je sada malo OK-ije BokicaK ^{Got something to say?} 08:16, 23. новембар 2006. (CET)

Е, сад је супер.. уживао сам читајући :) -- Обрадовић Горан (разговор) 08:33, 23. новембар 2006. (CET)

Идеолошки обојено?!

Је л' се мени чини или ово вуче на комунистичко/социјалистичко тумачење реалности...?! Прво и сам наслов "диктатура" је проблематичан, јер су то ОНИ тако прозвали, а званично (а ја бих рекао и правилније) име је "лични режим". Даље да не набрајам... Veselin Marković (разговор) 15:08, 23. децембар 2012. (CET)

Мислим да си у праву.--Miut (разговор) 02:04, 23. децембар 2012. (CET)

A ja mislim da je to uobicajeno prihvaen termin u istoriografiji. -- Bojan  Razgovor  03:41, 23. децембар 2012. (CET)

То је тачно да је то тако познато у "нашој" историографији, али треба имати у виду да је "наша" историографија до пре ... 10-15-20 година била комунистичка, тј. режимска историографија (част изузецима), а о међуратној историји није ни смело да се пише, посебно не критички тј. објективно, већ само пежоративно, као што је пежоративан тај израз "диктатура", односно носи негативну конотацију сам по себи. Историчар др Бранислав Глигоријевић у својој књизи "Краљ Александар Карађорђевић" из 1996. (друго, знатно проширено издање у 3 тома 2010) користи израз "лични режим", или "лична владавина", а не "диктатура". У тој књизи он такође помиње да су "дикататура" као израз углавном користили анти-југословени, на пример Светозар Прибићевић и други. Званичан назив није ни постојао, користили су се различити термини: "шестојануарски проглас", "суспензија устава" и др.

Међутим, главни проблем овог чланка не бих рекао да је коришћење израза "диктатура" или неког другог, већ што ми делује писан са не-неутралне тачке гледишта. На пример, овде није наглашено да су Анте Павелић и слични, будуће усташе, терористи итд. због мера новог режима против њих ПОБЕГЛИ из земље (а не били протерани), а добро се зна чиме су се наредних година бавили - тероризам, убиства политичара, генерала, итд, упади из Мађарске и Италије, минирање пруга, убиство краља, касније успостављање НДХ, итд. итд. Што је још битније, нигде се експлицитно не помиње да је ова мера била спроведена у крајњој нужди, да би се спречио распад земље, нити да је пред смрт у атентату краљ заједно са владом већ имао разрађен план за реорганизацију државе по федереативном моделу, али и широки консензус међу српским и хрватским политичарима око тог плана (који услед атентата никада није спроведен).

Дакле, бројне мањкавости, да ли случајне или намерне, не знам.

У сваком случају, имам нешто грађе на ту тему, па кад стигнем, даћу конкретне предлоге шта би могло да се измени или дода. Не би било лоше неки ИСТОРИЧАР да се мало укључи. Veselin Marković (разговор) 15:08, 23. децембар 2012. (CET)

Шестојануарска диктатура јесте уобичајен израз у уџбеницима и не треба га мијењати, али исто тако се може фино описати да се ради о периоду личне владавине краља Александра Ујединитеља и навести њене одлике. Данас, термин диктатура нема уопште своје јасно значење. За неке је данас и Лукашенко диктатор, а за неке народни првак. За неке је Милошевић у равни са Стаљином, а за неког је то изјава од које се ваља од смијеха. Дакле, кључ свега је фино написати чланак, а наслов је ствар устаљености. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:56, 23. децембар 2012. (CET) с. р.

Слажем се. --Veselin Marković (разговор) 17:40, 23. децембар 2012. (CET)

Жртве диктатуре???

Шта ће ово, који су комунисти (углавном анонимни) помрли у периоду трајања шестојануарског режима? Какве то везе име с режимом? Они су били чланови једне ЗАБРАЊЕНЕ и ТЕРОРИСТИЧКЕ организације, која је отворено радила против државног поретка. Како би било да сад наводимо Милорада "Луковића" Улемека као ЖРТВУ неког режима - исто. Моментално стављам упозорење о не-неутралној тачки гледишта.

Ако хоћете да пишете о којекаквим комуњарама (за неке "народним херојима", "борцима за права радника", итд. итд) изволите, али нађите чланке где то има смисла, а не да их УТУРАТЕ (тј. бутате, да се народски изразим) и где треба и где не треба.

Исто, где су референце за било шта од овога што наводите. У том чланку са Монда дата је нека комунистичка верзија историје, коју је потписао неко сасвим непознат (извесни Марко Протић), без датума. Значи и упозорење о референцама.

--Veselin Marković (разговор) 18:10, 23. децембар 2012. (CET)

Замолио бих те да не уклањаш садржај из чланка без ваљаног образложења. --Plamen (разговор) 01:27, 24. децембар 2012. (CET)

Замолио бих те да користиш нормалан речник. "Којекакве комуњаре" и остали улични изрази једноставно нису за расправу на једној енциклопедији. --Mladifilozof (разговор) 17:51, 15. новембар 2014. (CET)

Без извора

Чињенице за које се траже извори већ 3 године треба одмах брисати. Даље, чија је жртва криминалац који је радио против државе и по закону насталом прије јануара и који је погинуо у ватреном обрачуну с полицијом? Има овде доста елемената који нису неутрални и требало би их преиспитати.-- Марко Dic,amice! 21:02, 24. децембар 2012. (CET)

Марко да ли би хтео да ми дефинишеш појам - криминалац!? Ови људи су убијани и гинули од полиције јер су били политички противници режима, а не зато јер су пљачкали банке или слично! --Pinki (разговор) 21:12, 24. децембар 2012. (CET)

Onaj koji krši zakon, koji je postojao i prije diktature. Ako neko strada prilikom obračuna sa policijom koja je pronašla nelegalno skrovište ("puška mi, puška ti") da li je on zaista žrtva? Moj prijedlog je da se malo revidira spisak i o svakome ko je zaista bio žrtva malo napiše u članku tipa: "tokom ovog perioda u obračunu sa policijom stradali su i..."-- Марко Dic,amice! 21:17, 24. децембар 2012. (CET)

Bilo bi dobro kad bi se na neke činjenice u članku dodale reference iz Petranovića. --Plamen (разговор) 21:25, 24. децембар 2012. (CET)

Ти људи су на Дрезденском конгресу 1928. одлучили да сарађују са усташама и руше Југославију. То је мислим довољно да се каже као објашњење зашто они нису жртве диктатуре.--Miut (разговор) 21:53, 24. децембар 2012. (CET)

Слажем се да је потребно да се наведу и остале жртве диктатуре које су деловале у другим организацијама. Засад ми још на памет падају Јосип Предавец из ХСС-а и Милан Шуфлај. Убацићу у чланак и таблицу с бројевима жртвама из свих скупина. --Plamen (разговор) 15:58, 25. децембар 2012. (CET)

Проширио сам чланак додавањем таблице са бројем осуђених на судским процесима и временским казнама, те подупро референцама бројне обележене реченице. Добро би било да се за чланак искористи и Прибићевићева књига Диктатура краља Александра. Уклонио сам поднаслов Комунисти страдали у окршају с полицијом јер није тачан: неки, попут Ђаковића, Хећимовића и Брацановића, били су везани и пуцано им је у леђа или убијени у затворима након мучења. Замењен је са Жртве дикатуре, а додао сам и неке некомунисте, попут Милана Шуфлаја и Јосипа Предавца. --Plamen (разговор) 20:38, 27. децембар 2012. (CET)

Слажем се да стари поднаслов није био најпримјеренији, али није ни нови баш тачан. Као што рекох горе, питање је да ли је жртва онај који страда у отвореног окршају с полицијом. Пробајте наћи нешто неутралније. Даље, у табели умјесто осуђени у усташким процесима може стајати усташе јер је јасније.Још би било боље да стоји свеукупно дужина казне у једној колони и да ту буду и године и мјесеци.-- Марко Dic,amice! 20:46, 27. децембар 2012. (CET)

Можда би нови поднаслов би могао да звучи Страдали током диктатуре? И ово за табелу може да се среди, али постоји разлог зашто се зове Осуђени у усташким процесима. Наиме, власт је све хрватске националисте стављала у скупину усташе, али су осим усташа (који су се на сцени појавили угрубо тек 1931. године) у тој скупини били и франковци, националисти, те тзв. национални револуционари. Зато не може све њих да их се окарактериште усташама у строгом смислу. --Plamen (разговор) 20:56, 27. децембар 2012. (CET)

Жељко је већ промијенио. То за усташке процесе стави у напомену да се зна.-- Марко Dic,amice! 21:13, 27. децембар 2012. (CET)

Закључавање

Закључао сам и чланак и страницу за разговор јер сматрам да је то најједноставнији начин да се пријављеним корисницима допусти конструктиван разговор и уређивање без провокација непријављених корисника. Уколико буде било потребе, јавите да се скине заштита. micki 21:59, 27. децембар 2012. (CET)

Одличан потез. Пошто се из нерегистрованих корисника највероватније крије блокирани корисник Веселин Марковић. --Pinki (разговор) 22:11, 27. децембар 2012. (CET)

Синдикати

Може ли се наћи негдје објашњење шта је то синдикат у Краљевини и како је био забрањен? Ја то нисам нашао и стога сам измијенио. Закон забрањује политичке странке са вјерским и племенским обиљежјем, забрањује удружења која подстичу на насиље и врше пропаганду против власти и забрањују било какав скуп без дозволе полиције (дакле, не забрањују у потпуности како се каже). --Жељко Тодоровић (разговор) 22:46, 27. децембар 2012. (CET) с. р.

Синдикат је синдикат увек и свуда - организација која се бори за права радника и запослених уопште. У Шестојануарској диктатури је све било забрањено, сем можда удружења риболоваца или неких тотално маргиналних организација. Али твоја реченица „удружења која подстрекују на насиље према државним властима“ ми пара уши. Јер како је могуће уопште и основати такву организацију!? Може се рећи организације које према оцени власти одстрекују на насиље према држави. Јер испашће неком неупућеном читаоцу да су постојале организације са таквим циљем. --Pinki (разговор) 22:52, 27. децембар 2012. (CET)

Не, није све било забрањено како се то може стећи утисак из текста. Забрањивани су синдикати који су исказивали политичку позадину, „љубав“ према комунизму и анархизму и сл. Нешто лишено политичке дозе није дирано. Удружења која подстрекују на насиље су свуда била по Краљевини, нарочито у Хрватској. Неће оно у свој статут написати да ће се бавити насиљем па да га ти унапријед забраниш. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:58, 27. децембар 2012. (CET) с. р.

ОК

Будући да више нема неких посебних притужби на неутралност или непристраност чланка, мислим да би било време да се макне шаблон о неутралности, а чланак отвори за уређивање свима. --Plamen (разговор) 11:17, 12. јануар 2013. (CET)

Слажем се. --ノワック・ウォッチメン 11:19, 12. јануар 2013. (CET)

Обавештење: остављам времена још седам дана да се чланак поправи ако неко има још притужби на његов садржај; након истека рока уклања се шаблон о оспореној неутралности. --Plamen (разговор) 18:03, 3. фебруар 2013. (CET)

Mondo???

Vidim da je kao literatura koriscen sajt monda i njihov clanak nekog Marka Protica. Nije to dobro. Jeste uglavnom sve tacno i dobro napisano, ali je trebalo koristiti Petranovica i drugu mozda noviju literaturu — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Maharaja (разговор • доприноси) | 18:16, 28. август 2009.

Докле је трајао период диктатуре?

У овој чланку се наводи да је период диктатуре, односно "апсолутистичке владавине краља Александра" (што је донекле већ ублажена формулација) трајао до доношења наметнутог устава 1931. Имате ли изворе за тврдњу да је диктатура тада завршена, и да је након тога враћена парламентарна демократија?

Ја, са друге стране, имам изворе да је краљ 1931. "легализовао" своју диктатуру прогласивши "Октроисани устав". Странке су и даље биле забрањене, а страначки лидери, попут Мачека и других, затварани. Тек након што је краљ-диктатор убијен у Марсељу 1934. године, под регентом Павлом Карађорђевићем је дошло до "благог отклона од режима диктатуре". Парламентаризам је полако поново успостављен, а тек 1935. године су расписани први избори на којима је наступила опозиција. --Mladifilozof (разговор) 17:46, 15. новембар 2014. (CET)

Božićna diktatura?

Zašto se ova diktatura ne naziva Božićnom ili bar Badnjevečernom diktaturom? U našoj „svetovnoj“ državi vrlo često se važni događaji vezuju za verske praznike. Čak i u vreme stare Jugoslavije kad smo bili i katolička zemlja. Npr. 1921. imamo Vidovdanski ustav. Po principu ostani đubre do kraja (ili ti pojedi govno do kraja) trebali bi ovaj značajan događaj zvati po verskom prazniku. A tako ljupko zvuči Božićna diktatura, zar ne?

Не расписујемо ми овдје конкурс гдје бирамо најбољи назив. Чланак је назван јер се тако означава у литератури, један општеприхваћен назив. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:37, 10. децембар 2014. (CET) с. р.