Razgovor:Albanija tokom balkanskih ratova/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Koliko još imaš članaka za lansirati u vezi tzv. agresije Srba na Albance? --Željko Todorović (razgovor) 00:07, 30. novembar 2009. (CET) s.r.

„Komentarišite sadržaj, ne onoga ko ga je doprineo“. Ovo nije objašnjenje zbog čega su stavljeni šabloni kojima se osporava neutralnost članka, tako da ću ih izbaciti. -- Loshmi (razgovor) 01:16, 30. novembar 2009. (CET)

Ovo je stranica za razgovor o samom članku. Ne vidim ni na koji način povezanost između prvog pitanja i samog članka, kao ni bilo kog njegovog dela. Pitanja za korisnike postavljaju se na korisničkim stranama. Dvoumio sam se da li da obrišem pitanje.--MikyM|Write me 02:16, 30. novembar 2009. (CET)

okupacija

Daje se preveliki značaj izjavama Tucovića i Koste Novakovića. Celi kraj članka je posvećen Tucovićevim izjavama. Kosta Novaković se navodi sa sumnjivog sajta. Isto vredi i za tkz. međunarodni izveštaj. Osim toga nslov je pogrešan. Još je gore što se u sve to meša Kosovo, u celu tu priču. Tada Albanija nije bila država, tako da bi trebalo reći Srpski pohod u Albaniji.--SLAK (razgovor) 10:07, 30. novembar 2009. (CET) Osim toga srpska vojska je oslobodila samo jedan deo Albanije, a drugi deo je oslobodila Grčka.--SLAK (razgovor) 10:13, 30. novembar 2009. (CET)

Korisnik je u pravu. Bilo bi bolje da naslov glasi Srpski pohod u Albaniju, a najbolje bi bilo da ovakvog 100% pristrasnog članka i nema na ovoj Vikipediji. --Željko Todorović (razgovor) 14:41, 30. novembar 2009. (CET) s.r.

Kakav crni pohod, kakvo crno oslobađanje!! Albanija je međunarodno priznata u decembru 1912. godine a srpska okupacija je trajala još desetak meseci posle toga, a nekih oblasti i narednih nekoliko godina. Inače, naslov je sasvim enciklopedijski i u skladu sa drugim naslovima na vikipediji, kao npr:

• Chilean occupation of Peru
• French occupation of Tunisia
• Indonesian occupation of East Timor
• Syrian occupation of Lebanon
• German occupation of Czechoslovakia
• Japanese occupation of Burma

itd, itd. --Damjan /razgovarajmo/ 16:46, 1. decembar 2009. (CET)

Srbija, Crna Gora i grčka su oslobodile tu oblast Albaniju u vojnom pohodu. Nakon toga Velike sile su se smislile da proglase Albaniju. Dakle radi se o vojnom pohodu. albanija je nastala nakon toga, a profunkcionisala je mnogo kasnije. --SLAK (razgovor) 17:24, 1. decembar 2009. (CET) Nemačka je okupirala teritoriju Čehoslovačke koja je bila međunarodno priznata država. Bila je to čista agresija, tako da nemoj da to porediš. Inače i to su odobrile velike sile. Odobrile su Hitleru, pa tako su odobrile i stvaranje Albanije.--SLAK (razgovor) 17:27, 1. decembar 2009. (CET)

Inače pogrešno navodiš da je Albanija priznata decembra 1912. Priznata je tek jula 1913. Ne znam zašto iskrivljuješ informacije.--SLAK (razgovor) 17:30, 1. decembar 2009. (CET) A kneževina Albanije je uspostavljena tek februara 1914.--SLAK (razgovor) 17:33, 1. decembar 2009. (CET)

Po Haškoj konvenciji okupacija se definiše: Territory is considered occupied when it is actually placed under the authority of the hostile army. The occupation extends only to the territory where such authority has been established and can be exercised. Da li su Albanci doživljavali srpsku i crnogorsku vojsku kao neprijatelje? -- Bojan  Razgovor  17:39, 1. decembar 2009. (CET)

U nekim krajevima da, a u nekima ne. Zbog toga je primerenije da se to naziva pohodom. iako je to faktički i oslobođenje, jer je Srbija oslobađala svoje istorijske teritorije.--SLAK (razgovor) 17:48, 1. decembar 2009. (CET)

Uzmi primer kada Srbija bude vraćala Kosovo ponovo pod svoj suverenitet. To neće biti okupacija, nego pohod u kome će oslobađati svoje teritorije, a većina stanovništva Kosmeta će biti protiv toga.--SLAK (razgovor) 17:50, 1. decembar 2009. (CET)

Naslov bi trebao preimenovati umesto u Albaniji, u Albaniju. Zbog jednog od gornjih komentara bar da se u tom delu ne iskrivljuje istorija kako kaže korisnik SLAK navodim sledeće. U toku prvog balkanskog rata u Valoni je osnovana privremena vlada, a 28. novembra 1912 je proglašena nezavisnost Albanije, koja je priznata na konferenciji ambasadora velikih sila u Londonu 20. decembra 1912. i kasnije Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913, tako da navod u tekstu da je priznata 1912 nije iskrivljavanje istorije.--Drazetad (razgovor) 19:27, 4. decembar 2009. (CET)

Crni, crni, crni MF

1. Jao, jao, jao, jao, jao. Ovde se govori o delovanju Kraljevine Srbije što znači da mora „srbijanski“ a ne „srpski“! „Srpski“ znači nešto što je vezano sa Srbima, a „srbijanski“ sa Srbijom.

1. Ne može „pohod u Albaniju“ ni „okupacija Albanije“ jer je KS zaposela te teritorije još pre stvaranja Albanije koje su pripadale Osmanskom carstvu.

Eventualno može „zaposedanje albanskih prostora“.

1. Ako je Vojska KS ostala do 1920, onda znači da je KS postojala paralelno sa KJ!!!

Drugim rečima, MF je hteo da kaže da je Vojska KJ okupirala Albaniju 1920. zajedno sa KG. Zahvaljujući intervencijom Lige narode, strane trupe su ubrzo napustile teritoriju Albanije. [1] Dakle MF, stavi „od srbijanske i jugoslavenske vojske“ jer je KA nastavio „okupaciju“ koju je prethodno započela KS.

Zato, molim te, MF ispravi ovo jer članak ne liči ni na šta! Neko, ko se malo bolje poznaje u istoriju 20. veka, kad pogleda ovo, dođe mu da se upokoji na Babinom zubu! --109.93.17.170 (razgovor) 19:59, 4. decembar 2009. (CET)

pristrasnost neprimerena jednoj enciklopediji

Albanija je priznata krajem 1912. godine. Dakle, najmanje narednih 8 meseci (povlačenje trupa je ZAPOČETO u avgustu) srpska vojska je vršila OKUPACIJU jedne međunarodno priznate države. Stramota je ne priznavati tu notornu činjenicu.

Mislim da ipak možemo oprostiti srpskoj vojsci to što nije na raspolaganju imala pogodan teleport. Nikola (razgovor) 12:54, 7. decembar 2009. (CET)

Naslov "Srpski pohod u Albaniju" koji se pokušava progurati zvuči kao "pohod na Himalaje", maltene turistički izlet. Međutim, ovo je bio osvajački pohod u cilju izlaska na more preko tuđe teritorije, uprkos oružanom otporu njihove vojske i stanovništva.--Mustafa /razgovarajmo/ 23:07, 6. decembar 2009. (CET)

Srbija je najpre oslobodila svoje istorijske oblasti (koje su bile nekoliko vekova pod otomanskom vlašću). Tek nakon toga su se Velike sile dosetile kako da isteraju Srbe odatle. Proglasili su državu. Normalno je da se Srbi s tom činjenicom nisu odmah složili.--SLAK (razgovor) 23:14, 6. decembar 2009. (CET)

Srbija je svoje "istorijske oblasti" (severnu Albaniju, albansko primorje, itd.) pokušala da oslobodi od njihovog stanovništva.--Mustafa /razgovarajmo/ 10:50, 7. decembar 2009. (CET)

Nije Srbija pokušala da oslobodi te oblasti od stanovništva. To je austro-ugarska propaganda tvrdila. Austro-Ugarska je tražila način za Drang nach Osten i u sklopu te politike sve je radila protiv Srba i Srboje. Otela je Bosnu bespravno, aneksijom. Otela je i veliki deo Albanije Srbije. Došli su topovnjačama pred Skadar i Drač i izvršili mobilizaciju u Bosni i prisilili Srbiju da se povuče iz Albanije.

Jedna stvar koja se previđa je da je u to doba severna Albanija imala značajan udeo srpskog stanovništva koje je umeđuvremenu proterano ili albanizovano. Nikola (razgovor) 12:54, 7. decembar 2009. (CET)

kako da ne, Drač je bio srpski grad.--Mustafa /razgovarajmo/ 13:17, 7. decembar 2009. (CET)

Drač ne, ali već Skadar... Nikola (razgovor) 12:52, 22. decembar 2009. (CET)

10 minuta razmišljam i ne mogu da nađem pravo rešenje za vas dvojicu. Vrlo sam bio blizu da vas blokiram. -- Bojan  Razgovor  11:04, 7. децембар 2009. (CET)

predlozi za naslov članka

Kakav je ovo način da se naslov članka samovoljno menja bez ikakvog obrazloženja ili postizanja dogovora na stranici za razgovor. Molio bih sve zainteresovane korisnike da daju svoje predloge za novi naziv ovog članka, ukoliko smatraju da ga je potrebno preimenovati. Ukoliko se ne postigne dogovor o novom nazivu, ostaje prvobitni naziv Srpska okupacija Albanije.--Mustafa /razgovarajmo/ 15:12, 7. децембар 2009. (CET)

Srpska okupacija Albanije

Obrazloženje:

• Prvo, Albanija ne mora biti nezavisna država da bi bila okupirana (npr. moguća je okupacija Vojvodine, iako je ona samo region)

Није била окупирана Албанија. Окупиран је био највећи део (никада формално конститиусаног) Албанског вилајета Отоманског царства. Војске Србије, Црне Горе и Грчке су окупирале делове балканских вилајета Отоманског царства. Део нису окупирале. На првом месту Скадар који је седам месеци од почетка Балканског рата одолевао нападима савезника и остао под контролом армије Отоманског царства. Није ваљда у Скадру Отоманско царство окупирало само себе?

• Drugo, Albaniji je priznata autonomija pre izbijanja Balkanskog rata.

Није. Албанија није постојала као држава. Постојао је Албански вилајет који је имао одређен степен аутономије али у оквиру Отоманског царства али никада није формално конституисан. Није постојала држава Албанија.

• Treće, Albaniji je međunarodno je priznata kao nezavisna država u decembru 1912. a sprska okupacija je trajala još najmanje 9 meseci nakon toga.

Половином децембра 1912. су амбасадори великих сила на почетку прве сесије заседања Лондонске конференције донели одлуку да се формира Албанија . Ову одлуку нису спровели нити су могли да је спроведу јер нису донели одлуку да формирају Албанију на својој територији него на туђој па им је за спровођење одлуке, т.ј. стварање државе Албаније била потребна сагласност оних на чијој територији су донели одлуку да формирају нову државу. Због тога је стварање државе Албаније обављено тек потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. Пошто су границе Албаније и њен монарх одређени тек 29. јула 1913. тек од овог датума је Албанија призната међународно и тек од овог датума би било могуће говорити да је Албанија била под окупацијом. Пошто се војска повукла од 29. јула до августа 1913, што значи у року од неколико дана, а не месеци, нема говора о томе да је србија уз помоћ ове војске вршила окупацију, када је очигледно да се током ових неколико дана војска повлачила.

• Četvrto, Kraljevina Srbija je u okupiranim oblastima uspostavila organe uprave, koji su funkcionisali sve dok zapadne sile nisu naterale srpsku vojsku na povlačenje iz Albanije.

Тачно. У окупираним областима балканских вилајета Отоманског царства је Краљевина Србија успоставила органе управе. Остатак реченице је потпуно нетачан. Мањи број органа власти јесте функционисао до признавања независности Албаније. Већина је функционисала док није привремено прекинуто њихово функционисање током Првог светског рата, после којег су наставили да функционишу негде и до данас (нпр. Нова Варош), негде до формирања Македоније, а негде док снаге УН нису у складу са резолуцијом 1244 преузеле управљање(Косово и Метохија).

• Peto, termin "pohod" je neadekvatan jer pokriva samo vojne operacije u prvim mesecima zauzimanja Albanije, a ne čitav period okupacije.

Са овим се слажем. У питању је била окупација делова Албанског вилајета Отоманског царства. Није био поход у целом периоду окупације Албанског вилајета.

• Šesto, termin okupacija je sasvim enciklopedijski i u skladu sa drugim naslovima na vikipediji, kao npr (Chilean occupation of Peru, French occupation of Tunisia, Indonesian occupation of East Timor, Syrian occupation of Lebanon, German occupation of Czechoslovakia, Japanese occupation of Burma...)

Слажем се са термином окупација. ОКУПАЦИЈА ДЕЛОВА АЛБАНСКОГ ВИЛАЈЕТА. Није српска. Делове балканских вилајета Отоманског царства је окупирала Црногорска војска а делове Грчка. Неки делови Албанског вилајета су остали слободни (Јањина а поготово Скадар) у оквиру Отоманског царства.--Antidiskriminator (разговор) 14:17, 1. март 2010. (CET)

Molim zainteresovane učesnike u raspravi da daju svoje komentare i predloge ispod. Prethodno bih molio sve učesnike rasprave da pogledaju značenje termina vojna okupacija.--Mustafa /razgovarajmo/ 15:12, 7. децембар 2009. (CET)

• Немачка јесте окупирала Чехословачку јер тада је Чехословачка била независна држава, али Албанија није била никаква држава
• Термин окупација не може се баш никако односити на период пре него што та држава постоји
• Србија није једина извршила поход у Алабнији. Била је ту и Грчка и Црна Гора. Тако да би било неправилно рећи чак и да је баш и окупирала независну државу окупацијом Албаније, јер није заузела целу територију
• Албанија на предлогу папира постоји од децембра 1912, од јула 1913 постоји на папиру, а стварно постоји тек од 1914--SLAK (разговор) 15:56, 7. децембар 2009. (CET)

Дефиниција окупације:

Територија се сматра окупираном када се налази под контролом непријатељске армије.

— Хашка конвенција 1907.

Погледати такође чланак Ратна окупација. Дакле, није битно да ли је држава независна или не, говори се о окупацији територије. Српска војска јесте освојила већи део Албаније 1912. и држала је ту територију под својом контролом и војном окупацијом наредних неколико месеци. Реч "поход" је неадекватна из следећих разлога:

• није енциклопедијски термин (за разлику од термина војна окупација)
• вишезначан је термин (може бити планинарски поход, поход на месец, итд.)
• не описује стварно стање ствари
• представља еуфемизам

Srbijanski pohod u Albaniju (1913-1913)

Nije narod (Srbi → srpski) već država ((Kraljevina) Srbija → srbijanski) okupirala Albaniju.

Srbijanska vojska prestala postojati 1919. kad se cijela vojska ujedinila sa ostalim vojnim formacijama iz novoosnovane Kraljevine SHS, tako da nije mogla postojat 1920.

22:16, 20. децембар 2009. (CET)

Moje lično mišljenje je da na ovoj stranici i u ovoj raspravi nema neutralnih stavova niti opšteprihvaćenih pravila korišćenja terminologije. Govoreći o terminologiji, mogu samo reći da ne postoji jedan svetski univerzalni rečnik prema kojem se definišu svi termini i pojmovi. Zato postoje različiti izvori, različita mišljenja i pristupi. Ja to smatram izuzetno kreativnim i mislim da doprinosi razvoju kritičke misli. To ovde nisam video, već sam raspravu više doživeo kao nadvlačenje konopcem na dve strane.

U tom smislu postoji ogromna razlika o upotrebi termina 'srpski' i 'srbijanski', u zavisnosti od obrazovanja i jezičkog osećaja. Primera radi, veliki broj građana koji se oseća Srbima, a rođeni su u Centralnoj Srbiji (na teritoriji Republike Srbije koja ne uključuje Kosovo i Metohiju i Vojvodinu) sebe smatra Srbima i Srbijancima, dok veliki broj građana rođenih na teritoriji Republike Srbije, ali u pokrajini Vojvodini sebe smatra Srbima i Vojvođanima, ali ne i Srbijancima. U tom smislu, teško da bi ovaj veliki broj građana terminom 'srbijanski' podrazumevao čitavu teritoriju današnje Republike Srbije ili uopšte države koja se zvala Srbija (bez obzira na vreme i granice). Ja lično, upotrenu termina 'srbijanski' u smislu nečega što se odnosi na državu Srbiju prvi put sam čuo devedesetih i to iz medija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ne kažem da taj termin nije bio u upotrebi pre toga, samo da nikada nije bio opšteprihvaćen i da se radi o jednom u najmanju ruku ličnom osećaju za jezik, danas možda podignutom na književni nivo, ali nikako ne u svakoj zemlji nekadašnjeg srpskohrvatskog, odnosno hrvatskosrpskog jezičkog područja. Ako bih prihvatio ovakvu terminologiju (iako razumem njen smisao), moj jezički osećaj bi automatski zahtevao uvođenje termina 'hrvatijanski' (ili kako već). Bez toga ne bi bilo razlike između građana Srbije koji se osećaju Hrvatima, i građana Hrvatske koji se osećaju Hrvatima. Dakle nikako se ne mogu složiti sa univerzalnošću i upotrebom termina 'srpski' i 'srbijanski'. Prihvatam ga samo iz konteksta koji svakako razumem i poštujem tuđi osećaj za jezik.

Što se samog pitanja tiče, kojim se ovde bavite, takođe ne mislim da postoji univerzalni metod već zavisi od istorijskog, pravnog, i blah blah pristupa, a ima ih nebrojeno. Samo ako posmatramo sa pravne tačke gledišta postoji veliki broj pravnih škola koje iste događaje i činjenice tumače na različite načine. To je, po mom mišljenju, takođe bogatstvo, ali u većini društvenih nauka ne postoje obrasci poput 1+1=2, kao u matematici. U međunarodnom pravu su se menjali aršini po kojima se određivalo šta znači nezavisna država i sl, a i ne sećam se da u istoriji postoji period u kojem je jedan princip bio opšteprihvaćen svuda i na celoj planeti, pa ni u samoj Evropi. Menjali su se principi samoopredeljenja, tzv. istorijskih prava, etničkih principa... Sve to je najčešće dovodilo do sukoba i ratova jer planeta je premala ako bi se uvažili principi svih država, naroda, nacija, pojedinaca i sl. Ja mogu izneti i svoje mišljenje u ovom pitanju, ali nikada ne bih tvrdio da je to apsolutna i neoboriva istina već jedan određen pristup materiji. Mislim da bi to bio mnogo neutralniji pristup.

Албанија или делови албанског вилајета

Албански вилајет, са одређеном аутономијом у оквиру Отоманског царства је ДОГОВОРЕН (никада није формално створен) током 1912. и требало је да по имплементацији договора обједини четири Отоманска вилајета:

1. Косовски
2. Јањински
3. Скадарски и
4. Битољски

У сва четири вилајета, т.ј. у планираном и договореном Албанском вилајету, Албанци нису чинили већину становника [2].

Шест Великих сила је у децембру 1912. донело начелну одлуку да се формира монархија Албанија. Међутим, монархија Албанија није формирана на територији Шест великих сила. Без сагласности Османског царства на чијој се територији формирала Албанија и без сагласности Балканских савезника чије су војске контролисале највећи део територије која је требало да припадне Албанији, одлука Шест великих сила није могла да буде спроведена у дело, т.ј. Албанија није могла да буде формирана. Тек потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. се можда може говорити да је настала држава Албанија. Чак ни тада нису биле одређене ни границе ни монарх који је на челу Албаније. Тек 29. јула 1913. године велике силе одређују ко ће бити владар у Албанији, где ће бити границе Албанске Монархије и признају Албанију као независну државу. Пре 30. маја 1913. (а можда ни 29. јула 1913) се не може говорити о окупацији Албаније јер Албанија није била формирана односно нису биле познате границе Албаније. Како су могли да знају владари Црне Горе

Војска Краљевине Србије је у периоду од почетка Балканских ратова па до 29. јула 1913. (када су велике силе одредиле монарха и границе Албаније формиране Лондонским уговором у мају 1913.) под контролом имала само део планираног Албанског вилајета. Део Албанског вилајета је био (а касније и остао) под контролом Црне Горе (околина Скадра, Плав, Гусиње, ....), део под контролом Грчке (део некадашњег Јањинског и Битољског вилајета) а део под контролом Отоманског царства (Скадар и Јањина).

Због свега овога не може се говорити о томе да је "Srpska okupacija Albanije trajala je od novembra 1912. do avgusta 1913. godine"

Nijedan izraz u ovoj rečenici nije ispravan:

1. to što je bilo (okupacija?) nije bilo Srpsko nego i Grčko i Crnogorsko. Na pomenutoj teritoriji se pored vojski Srbije, Crne Gore i Grčke nalazila i vojska Otomanskog carstva.
2. nije bila okupacija Albanije jer Albanija nije bila formirana u periodu o kojem se govori u ovoj rečenici niti su bile poznate njene granice. U pitanju je bila okupacija delova balkanskih vilajeta Otomanskog carstva, ne celih (zbog otpora u Skadru i Janjini) već delova balkanskih Otomanskih vilajeta
3. od novembra 1912 do avgusta 1913 kao što sam naveo nisu bile poznate granice Albanije koja je formirana 30. maja 1913.

Kada su 29. jula napokon određene granice Albanije vojske Srbije, Crne Gore i Grčke nisu mogle da se teleportuju sa onih delova na kojima su se nalazile a koji su pripali Albaniji. Period povlačenja vojske od 29. jula 1913. do avgusta 1913. se ne može nazvati okupacijom jer vojske koje su se povlačile nisu vršile vlast kontrolom teritorije sa koje se povlače.

Zbog svega ovoga predlažem da se izmeni naziv članka u OKUPACIJA DELOVA BALKANSKIH VILAJETA OTOMANSKOG CARSTVA a da se tekst dopuni navodima o Crnogorskoj i Grčkoj okupaciji.--Antidiskriminator (razgovor) 11:40, 2. mart 2010. (CET)

Otomanska okupacija?

Vojska Otomanske imperije se povukla sa teritorije svojih balkanskih vilajeta (planiranog Albanskog vilajeta) u junu 1913., posle potpisivanja Londonskog ugovora o miru [3].--Antidiskriminator (razgovor) 11:20, 2. mart 2010. (CET)

Ne valja naslov

Anti, ajde da ti ne bih upadala u izmene, stavi Osmanskog umesto Otomanskog i crtu umesto crtice izmedju godina. --Jagoda ispeci pa reci 14:40, 2. mart 2010. (CET)

ok

I latinicom!!!! Tak je pisan latinicom! --Jagoda ispeci pa reci 15:15, 2. mart 2010. (CET)

Kako da ubacim crtu u naslov?--Antidiskriminator (razgovor) 15:20, 2. mart 2010. (CET)

Iskopirao sam crtu. A da li da promenim i u ostatku teksta ili samo u naslovu?--Antidiskriminator (razgovor) 15:22, 2. mart 2010. (CET)

Da, promeni, ali.. Naslov opet ne valja... Ne trebaju beline ispred i iza crte... Sori, mislila sam da znaš, pa nisam napomenula...--Jagoda ispeci pa reci 15:27, 2. mart 2010. (CET)

Naslov je okupacija....

a u tekstu skoro da nema ni reči o okupaciji t.j. uspostavljanju organa vlasti od strana balkanskih saveznica na teritoriji koju je do tada obuhvatalo Osmansko carstvo. Predlazem da se na pocetak ovog članka doda da je potrebno dalje dopuniti ovaj članak. Postoji li takav šablon ili je to šablon za sređivanje? --Antidiskriminator (razgovor) 15:35, 2. mart 2010. (CET)

povlačenje tek posle Prvog svetskog rata

" a iz albanskih naselja Ljuma i Has u prizrenskom okrugu, koje su prema Londonskoj konferenciji pripale Albaniji, srpska vojska se konačno povukla tek nakon Prvog svetskog rata 1920. godine"

Ova informacija može da navede čitaoca da pomisli da su jedinice Srpske vojske držale pod okupacijom Ljumu i Has od 1912. pa do 1920., što naravno nije istina imajući u vidu povlačenje čitave vojske i državne uprave na Grčka ostrva tokom Prvog svetskog rata.--Antidiskriminator (razgovor) 16:53, 3. mart 2010. (CET)

Tokom 1920 godine jedinice vojske koje su drzale pod kontrolom Ljumu i Has mogu da budu samo jedinice vojske Kraljevine SHS. Posto to nije tema ovog clanka koji obradjuje period 1912 - 1913 izbrisacu ovu recenicu.--Antidiskriminator (razgovor) 16:59, 3. mart 2010. (CET)

Proklamovanje osvajačke politike srpske Buržoazije

"srpska buržoazija proklamujući osvajačku politiku prema Albaniji"

Nije bilo proklamacije srpske buržoazije. Pre početka Balkanskih ratova Kralj Srbije i Vlada Srbije su deklarisale budući rat oslobodilačkim. Albanija nije tada postojala pa nije ni moglo da bude osvajačkog rata prema budućoj državi. Iz proglasa Kralja Srbije je očigledno da je proklamovana politika bila oslobodilačka, a ne osvajačka.--Antidiskriminator (razgovor) 00:07, 4. mart 2010. (CET)

Obrisao sam referencirani tekst

u kojem su određeni navodi o zločinima nad albancima tokom balkanskih ratova, jer sam napravio poveznicu sa originalnim člankom posvećenim ovim zločinima da ne bih opterećivao tekst ovog članka.--Antidiskriminator (razgovor) 11:59, 24. mart 2010. (CET)

Kritika srpske vojske zbog nepovlačenja iz Albanije

Autor je u tekstu:

"Međutim, ni po zaključenju Londonske konferencije srpske trupe se nisu povukle na demarkacionu liniju....... Tek ultimativnom pretnjom velikih sila i topovima sa austrijskih i italijanskih brodova okrenutim ka luci Drač, Srbija je bila primorana na povlačenje."

citirao izvor informacija tekst Koste Novakovića, Kolonizacija i srbizacija Kosova u kojem je tekst o povlačenju srpske vojske iz Albanije, krajem aprila 1913. Imajući u vidu da je sudbina teritorije koju je kasnije sačinjavala Kneževina Albanija prepuštena velikim silama odredbama Londonskog ugovora o miru koji je potpisan 30. maja 1913, besmisleno je kritikovati Vojsku Kraljevine Srbije koja se povukla sa okupirane teritorije Osmanskog carstva koja će tek za mesec dana biti prepuštena pod protektorat velikim silama. Istovremeno autor ne kritikuje Vojsku Kraljevine Crne Gore koja se ni u aprilu nije povukla iz Skadra, kao ni pobunjenike u severnom Epiru, što je pokazatelj da autor nije poštova pravilo NTG.--Antidiskriminator (razgovor) 14:39, 25. mart 2010. (CET)

Otomanska Albanija

Na engleskoj stranici se pojavila okupacija otomanske Albanije. http://en.wikipedia.org/wiki/Occupation_of_Ottoman_Albania --Алекс (разговор) 22:38, 14. септембар 2010. (CEST)

Није се појавила, одавно је тамо, само је на кратко било промењено њено име. Ako si već zainteresovan za tu problematiku, ono što bih ti preporučio je i sledeći članak [4]--Antidiskriminator (разговор) 14:50, 5. октобар 2010. (CEST)

promena imena

Nakon diskusije i glasanja promenjeno je ime na engleskoj vikipediji u Albanija tokom Balkanskih ratova. Mislim da mi treba da sledimo promenu imena kao i da uvod prilagodimo s obzirom da time poboljsavamo clanak i povecavamo neutralnost. --Алекс (разговор) 21:38, 6. јануар 2011. (CET)

Слажем се, много је неутралније --Јован Вуковић (р) 22:18, 6. јануар 2011. (CET)

Можда Историја Албаније током Балканских ратова. --Новак (razgovor) 17:37, 10. januar 2011. (CET)

Gluposti

Članak je potpuno pristrasan i neobjektivan, ispada kao da su balkanski narodi okupirali Balkan, a ne da su Turci okupirali Balkanske narode.--Nenadkgkg (razgovor) 04:32, 11. januar 2012. (CET)

Zašto ne "okupacija"?

Koliko je meni poznato, Srbija je u balkanske ratove zagazila sa parolom: „Balkan balkanskim narodima“, aludirajući pritom na princip narodnog suvereniteta. To podvlači i srpski istoričar Đorđe Stanković. Pašić je, doduše, polazio od činjenice da je severna Albanija "po starini srpska zemlja", gde je nekada davno živeo srpski živalj koji je morao da menja veru i narodnost da bi sačuvao svoj život, ali je pravo Srbije na Albaniju pravdao i ekonomskim razlozima. Naime, smatrao da bi se Srbija bez izlaza na more, koje pruža severna Albanija, skuvala "kao u kakvom kazanu koji je odasvud zatvoren". Toliko je hteo albansko primorje da je bio spreman da Albance pravno izjednači sa Srbima. Đorđe Stanković izgleda potcenjuje tekovine Prvog balkanskog rata.

"Novooslobođeni krajevi" zvanično su prisajedinjeni Srbiji 7. septembra 1913. godine. Vlada je u osvojenim krajevima uvela samo neke zakone Srbije, a većim delom je donela posebne propise. Njima su Makedonci i Albanci stavljeni u neravnopravan položaj prema stanovništvu u Srbiji. Nisu imali ni "aktivno ni pasivno izborno pravo, pa prema tome ni svoje predstavnike u Narodnoj skupštini"; nisu imali slobodu govora, đtampe i zbora, ni punu slobodu udruživanja. Isto tako, na njih se mogla primeniti "smrtna kazna i za čisto političke krivice".

— Đorđe Stanković, Srbija i stvaranje Jugoslavije, Beograd 2009, 34

--Nimča (razgovor) 23:23, 16. oktobar 2013. (CEST)

Nije mi jasno sta je ovo-okupacija ili oslobodjenje od Turaka?

Kakvo ujedinjenje radi okupacije turskih teritorija ?Ko je ovo uredjivao i za koga?