Разговор:Albanija tokom balkanskih ratova/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Колико још имаш чланака за лансирати у вези тзв. агресије Срба на Албанце? --Жељко Тодоровић (разговор) 00:07, 30. новембар 2009. (CET) с.р.[одговори]

Komentarišite sadržaj, ne onoga ko ga je doprineo“. Ovo nije objašnjenje zbog čega su stavljeni šabloni kojima se osporava neutralnost članka, tako da ću ih izbaciti. -- Loshmi (razgovor) 01:16, 30. новембар 2009. (CET)[одговори]
Ovo je stranica za razgovor o samom članku. Ne vidim ni na koji način povezanost između prvog pitanja i samog članka, kao ni bilo kog njegovog dela. Pitanja za korisnike postavljaju se na korisničkim stranama. Dvoumio sam se da li da obrišem pitanje.--MikyM|Write me 02:16, 30. новембар 2009. (CET)[одговори]

okupacija

Даје се превелики значај изјавама Туцовића и Косте Новаковића. Цели крај чланка је посвећен Туцовићевим изјавама. Коста Новаковић се наводи са сумњивог сајта. Исто вреди и за ткз. међународни извештај. Осим тога нслов је погрешан. Још је горе што се у све то меша Косово, у целу ту причу. Тада Албанија није била држава, тако да би требало рећи Српски поход у Албанији.--SLAK (разговор) 10:07, 30. новембар 2009. (CET) Osim toga srpska vojska je oslobodila samo jedan deo Albanije, a drugi deo je oslobodila Grčka.--SLAK (разговор) 10:13, 30. новембар 2009. (CET)[одговори]

Корисник је у праву. Било би боље да наслов гласи Српски поход у Албанију, а најбоље би било да оваквог 100% пристрасног чланка и нема на овој Википедији. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:41, 30. новембар 2009. (CET) с.р.[одговори]

Kakav crni pohod, kakvo crno oslobađanje!! Albanija je međunarodno priznata u decembru 1912. godine a srpska okupacija je trajala još desetak meseci posle toga, a nekih oblasti i narednih nekoliko godina. Inače, naslov je sasvim enciklopedijski i u skladu sa drugim naslovima na vikipediji, kao npr:

itd, itd. --Damjan /razgovarajmo/ 16:46, 1. децембар 2009. (CET)[одговори]

Србија, Црна Гора и грчка су ослободиле ту област Албанију у војном походу. Након тога Велике силе су се смислиле да прогласе Албанију. Дакле ради се о војном походу. албанија је настала након тога, а профункционисала је много касније. --SLAK (разговор) 17:24, 1. децембар 2009. (CET) Немачка је окупирала територију Чехословачке која је била међународно призната држава. Била је то чиста агресија, тако да немој да то поредиш. Иначе и то су одобриле велике силе. Одобриле су Хитлеру, па тако су одобриле и стварање Албаније.--SLAK (разговор) 17:27, 1. децембар 2009. (CET)[одговори]

Иначе погрешно наводиш да је Албанија призната децембра 1912. Призната је тек јула 1913. Не знам зашто искривљујеш информације.--SLAK (разговор) 17:30, 1. децембар 2009. (CET) А кнежевина Албаније је успостављена тек фебруара 1914.--SLAK (разговор) 17:33, 1. децембар 2009. (CET)[одговори]

Po Haškoj konvenciji okupacija se definiše: Territory is considered occupied when it is actually placed under the authority of the hostile army. The occupation extends only to the territory where such authority has been established and can be exercised. Da li su Albanci doživljavali srpsku i crnogorsku vojsku kao neprijatelje? -- Bojan  Razgovor  17:39, 1. децембар 2009. (CET)[одговори]

У неким крајевима да, а у некима не. Због тога је примереније да се то назива походом. иако је то фактички и ослобођење, јер је Србија ослобађала своје историјске територије.--SLAK (разговор) 17:48, 1. децембар 2009. (CET)[одговори]

Узми пример када Србија буде враћала Косово поново под свој суверенитет. То неће бити окупација, него поход у коме ће ослобађати своје територије, а већина становништва Космета ће бити против тога.--SLAK (разговор) 17:50, 1. децембар 2009. (CET)[одговори]

Наслов би требао преименовати уместо у Албанији, у Албанију. Због једног од горњих коментара бар да се у том делу не искривљује историја како каже корисник SLAK наводим следеће. У току првог балканског рата у Валони је основана привремена влада, а 28. новембра 1912 је проглашена независност Албаније, која је призната на конференцији амбасадора великих сила у Лондону 20. децембра 1912. и касније Лондонским уговором о миру 30. маја 1913, тако да навод у тексту да је призната 1912 није искривљавање историје.--Drazetad (разговор) 19:27, 4. децембар 2009. (CET)[одговори]

Crni, crni, crni MF

  1. Jao, jao, jao, jao, jao. Ovde se govori o delovanju Kraljevine Srbije što znači da mora „srbijanski“ a ne „srpski“! „Srpski“ znači nešto što je vezano sa Srbima, a „srbijanski“ sa Srbijom[1].
  1. ^ U ovom slučaju „Kraljevnom Srbijom“
  1. Ne može „pohod u Albaniju“ ni „okupacija Albanije“ jer je KS zaposela te teritorije još pre stvaranja Albanije koje su pripadale Osmanskom carstvu.

Eventualno može „zaposedanje albanskih prostora“.

  1. Ako je Vojska KS ostala do 1920, onda znači da je KS postojala paralelno sa KJ!!!

Drugim rečima, MF je hteo da kaže da je Vojska KJ okupirala[а] Albaniju 1920. zajedno sa KG. Zahvaljujući intervencijom Lige narode, strane trupe su ubrzo napustile teritoriju Albanije. [1] Dakle MF, stavi „od srbijanske i jugoslavenske vojske“ jer je KA nastavio „okupaciju“ koju je prethodno započela KS.

  1. ^ Tek sad može „okupirala“ jer je tad Albanija već postojala pre „nove“ okupacije kao nezavisna država


Zato, molim te, MF ispravi ovo jer članak ne liči ni na šta! Neko, ko se malo bolje poznaje u istoriju 20. veka, kad pogleda ovo, dođe mu da se upokoji na Babinom zubu! --109.93.17.170 (разговор) 19:59, 4. децембар 2009. (CET)[одговори]

pristrasnost neprimerena jednoj enciklopediji

Albanija je priznata krajem 1912. godine. Dakle, najmanje narednih 8 meseci (povlačenje trupa je ZAPOČETO u avgustu) srpska vojska je vršila OKUPACIJU jedne međunarodno priznate države. Stramota je ne priznavati tu notornu činjenicu.

Мислим да ипак можемо опростити српској војсци то што није на располагању имала погодан телепорт. Никола (разговор) 12:54, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]

Naslov "Srpski pohod u Albaniju" koji se pokušava progurati zvuči kao "pohod na Himalaje", maltene turistički izlet. Međutim, ovo je bio osvajački pohod u cilju izlaska na more preko tuđe teritorije, uprkos oružanom otporu njihove vojske i stanovništva.--Mustafa /razgovarajmo/ 23:07, 6. децембар 2009. (CET)[одговори]

Србија је најпре ослободила своје историјске области (које су биле неколико векова под отоманском влашћу). Тек након тога су се Велике силе досетиле како да истерају Србе одатле. Прогласили су државу. Нормално је да се Срби с том чињеницом нису одмах сложили.--SLAK (разговор) 23:14, 6. децембар 2009. (CET)[одговори]

Srbija je svoje "istorijske oblasti" (severnu Albaniju, albansko primorje, itd.) pokušala da oslobodi od njihovog stanovništva.--Mustafa /razgovarajmo/ 10:50, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]
Није Србија покушала да ослободи те области од становништва. То је аустро-угарска пропаганда тврдила. Аустро-Угарска је тражила начин за Drang nach Osten и у склопу те политике све је радила против Срба и Србоје. Отела је Босну бесправно, анексијом. Отела је и велики део Албаније Србије. Дошли су топовњачама пред Скадар и Драч и извршили мобилизацију у Босни и присилили Србију да се повуче из Албаније.
Једна ствар која се превиђа је да је у то доба северна Албанија имала значајан удео српског становништва које је умеђувремену протерано или албанизовано. Никола (разговор) 12:54, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]
kako da ne, Drač je bio srpski grad.--Mustafa /razgovarajmo/ 13:17, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]
Драч не, али већ Скадар... Никола (разговор) 12:52, 22. децембар 2009. (CET)[одговори]

10 минута размишљам и не могу да нађем право решење за вас двојицу. Врло сам био близу да вас блокирам. -- Bojan  Razgovor  11:04, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]

predlozi za naslov članka

Kakav je ovo način da se naslov članka samovoljno menja bez ikakvog obrazloženja ili postizanja dogovora na stranici za razgovor. Molio bih sve zainteresovane korisnike da daju svoje predloge za novi naziv ovog članka, ukoliko smatraju da ga je potrebno preimenovati. Ukoliko se ne postigne dogovor o novom nazivu, ostaje prvobitni naziv Srpska okupacija Albanije.--Mustafa /razgovarajmo/ 15:12, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]

Srpska okupacija Albanije

Obrazloženje:

  • Prvo, Albanija ne mora biti nezavisna država da bi bila okupirana (npr. moguća je okupacija Vojvodine, iako je ona samo region)
Није била окупирана Албанија. Окупиран је био највећи део (никада формално конститиусаног) Албанског вилајета Отоманског царства. Војске Србије, Црне Горе и Грчке су окупирале делове балканских вилајета Отоманског царства. Део нису окупирале. На првом месту Скадар који је седам месеци од почетка Балканског рата одолевао нападима савезника и остао под контролом армије Отоманског царства. Није ваљда у Скадру Отоманско царство окупирало само себе?
  • Drugo, Albaniji je priznata autonomija pre izbijanja Balkanskog rata.
Није. Албанија није постојала као држава. Постојао је Албански вилајет који је имао одређен степен аутономије али у оквиру Отоманског царства али никада није формално конституисан. Није постојала држава Албанија.
  • Treće, Albaniji je međunarodno je priznata kao nezavisna država u decembru 1912. a sprska okupacija je trajala još najmanje 9 meseci nakon toga.
Половином децембра 1912. су амбасадори великих сила на почетку прве сесије заседања Лондонске конференције донели одлуку да се формира Албанија . Ову одлуку нису спровели нити су могли да је спроведу јер нису донели одлуку да формирају Албанију на својој територији него на туђој па им је за спровођење одлуке, т.ј. стварање државе Албаније била потребна сагласност оних на чијој територији су донели одлуку да формирају нову државу. Због тога је стварање државе Албаније обављено тек потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. Пошто су границе Албаније и њен монарх одређени тек 29. јула 1913. тек од овог датума је Албанија призната међународно и тек од овог датума би било могуће говорити да је Албанија била под окупацијом. Пошто се војска повукла од 29. јула до августа 1913, што значи у року од неколико дана, а не месеци, нема говора о томе да је србија уз помоћ ове војске вршила окупацију, када је очигледно да се током ових неколико дана војска повлачила.
  • Četvrto, Kraljevina Srbija je u okupiranim oblastima uspostavila organe uprave, koji su funkcionisali sve dok zapadne sile nisu naterale srpsku vojsku na povlačenje iz Albanije.
Тачно. У окупираним областима балканских вилајета Отоманског царства је Краљевина Србија успоставила органе управе. Остатак реченице је потпуно нетачан. Мањи број органа власти јесте функционисао до признавања независности Албаније. Већина је функционисала док није привремено прекинуто њихово функционисање током Првог светског рата, после којег су наставили да функционишу негде и до данас (нпр. Нова Варош), негде до формирања Македоније, а негде док снаге УН нису у складу са резолуцијом 1244 преузеле управљање(Косово и Метохија).
  • Peto, termin "pohod" je neadekvatan jer pokriva samo vojne operacije u prvim mesecima zauzimanja Albanije, a ne čitav period okupacije.
Са овим се слажем. У питању је била окупација делова Албанског вилајета Отоманског царства. Није био поход у целом периоду окупације Албанског вилајета.
Слажем се са термином окупација. ОКУПАЦИЈА ДЕЛОВА АЛБАНСКОГ ВИЛАЈЕТА. Није српска. Делове балканских вилајета Отоманског царства је окупирала Црногорска војска а делове Грчка. Неки делови Албанског вилајета су остали слободни (Јањина а поготово Скадар) у оквиру Отоманског царства.--Antidiskriminator (разговор) 14:17, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Molim zainteresovane učesnike u raspravi da daju svoje komentare i predloge ispod. Prethodno bih molio sve učesnike rasprave da pogledaju značenje termina vojna okupacija.--Mustafa /razgovarajmo/ 15:12, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]

  • Немачка јесте окупирала Чехословачку јер тада је Чехословачка била независна држава, али Албанија није била никаква држава
  • Термин окупација не може се баш никако односити на период пре него што та држава постоји
  • Србија није једина извршила поход у Алабнији. Била је ту и Грчка и Црна Гора. Тако да би било неправилно рећи чак и да је баш и окупирала независну државу окупацијом Албаније, јер није заузела целу територију
  • Албанија на предлогу папира постоји од децембра 1912, од јула 1913 постоји на папиру, а стварно постоји тек од 1914--SLAK (разговор) 15:56, 7. децембар 2009. (CET)[одговори]

Дефиниција окупације:

Територија се сматра окупираном када се налази под контролом непријатељске армије.

— Хашка конвенција 1907.

Погледати такође чланак Ратна окупација. Дакле, није битно да ли је држава независна или не, говори се о окупацији територије. Српска војска јесте освојила већи део Албаније 1912. и држала је ту територију под својом контролом и војном окупацијом наредних неколико месеци. Реч "поход" је неадекватна из следећих разлога:

  • није енциклопедијски термин (за разлику од термина војна окупација)
  • вишезначан је термин (може бити планинарски поход, поход на месец, итд.)
  • не описује стварно стање ствари
  • представља еуфемизам

Srbijanski pohod u Albaniju (1913-1913)

Nije narod (Srbi → srpski) već država ((Kraljevina) Srbija → srbijanski) okupirala Albaniju.

Srbijanska vojska prestala postojati 1919. kad se cijela vojska ujedinila sa ostalim vojnim formacijama iz novoosnovane Kraljevine SHS, tako da nije mogla postojat 1920.

22:16, 20. децембар 2009. (CET)

Moje lično mišljenje je da na ovoj stranici i u ovoj raspravi nema neutralnih stavova niti opšteprihvaćenih pravila korišćenja terminologije. Govoreći o terminologiji, mogu samo reći da ne postoji jedan svetski univerzalni rečnik prema kojem se definišu svi termini i pojmovi. Zato postoje različiti izvori, različita mišljenja i pristupi. Ja to smatram izuzetno kreativnim i mislim da doprinosi razvoju kritičke misli. To ovde nisam video, već sam raspravu više doživeo kao nadvlačenje konopcem na dve strane.

U tom smislu postoji ogromna razlika o upotrebi termina 'srpski' i 'srbijanski', u zavisnosti od obrazovanja i jezičkog osećaja. Primera radi, veliki broj građana koji se oseća Srbima, a rođeni su u Centralnoj Srbiji (na teritoriji Republike Srbije koja ne uključuje Kosovo i Metohiju i Vojvodinu) sebe smatra Srbima i Srbijancima, dok veliki broj građana rođenih na teritoriji Republike Srbije, ali u pokrajini Vojvodini sebe smatra Srbima i Vojvođanima, ali ne i Srbijancima. U tom smislu, teško da bi ovaj veliki broj građana terminom 'srbijanski' podrazumevao čitavu teritoriju današnje Republike Srbije ili uopšte države koja se zvala Srbija (bez obzira na vreme i granice). Ja lično, upotrenu termina 'srbijanski' u smislu nečega što se odnosi na državu Srbiju prvi put sam čuo devedesetih i to iz medija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ne kažem da taj termin nije bio u upotrebi pre toga, samo da nikada nije bio opšteprihvaćen i da se radi o jednom u najmanju ruku ličnom osećaju za jezik, danas možda podignutom na književni nivo, ali nikako ne u svakoj zemlji nekadašnjeg srpskohrvatskog, odnosno hrvatskosrpskog jezičkog područja. Ako bih prihvatio ovakvu terminologiju (iako razumem njen smisao), moj jezički osećaj bi automatski zahtevao uvođenje termina 'hrvatijanski' (ili kako već). Bez toga ne bi bilo razlike između građana Srbije koji se osećaju Hrvatima, i građana Hrvatske koji se osećaju Hrvatima. Dakle nikako se ne mogu složiti sa univerzalnošću i upotrebom termina 'srpski' i 'srbijanski'. Prihvatam ga samo iz konteksta koji svakako razumem i poštujem tuđi osećaj za jezik.

Što se samog pitanja tiče, kojim se ovde bavite, takođe ne mislim da postoji univerzalni metod već zavisi od istorijskog, pravnog, i blah blah pristupa, a ima ih nebrojeno. Samo ako posmatramo sa pravne tačke gledišta postoji veliki broj pravnih škola koje iste događaje i činjenice tumače na različite načine. To je, po mom mišljenju, takođe bogatstvo, ali u većini društvenih nauka ne postoje obrasci poput 1+1=2, kao u matematici. U međunarodnom pravu su se menjali aršini po kojima se određivalo šta znači nezavisna država i sl, a i ne sećam se da u istoriji postoji period u kojem je jedan princip bio opšteprihvaćen svuda i na celoj planeti, pa ni u samoj Evropi. Menjali su se principi samoopredeljenja, tzv. istorijskih prava, etničkih principa... Sve to je najčešće dovodilo do sukoba i ratova jer planeta je premala ako bi se uvažili principi svih država, naroda, nacija, pojedinaca i sl. Ja mogu izneti i svoje mišljenje u ovom pitanju, ali nikada ne bih tvrdio da je to apsolutna i neoboriva istina već jedan određen pristup materiji. Mislim da bi to bio mnogo neutralniji pristup.

Албанија или делови албанског вилајета

Албански вилајет, са одређеном аутономијом у оквиру Отоманског царства је ДОГОВОРЕН (никада није формално створен) током 1912. и требало је да по имплементацији договора обједини четири Отоманска вилајета:

  1. Косовски
  2. Јањински
  3. Скадарски и
  4. Битољски

У сва четири вилајета, т.ј. у планираном и договореном Албанском вилајету, Албанци нису чинили већину становника [2].

Шест Великих сила је у децембру 1912. донело начелну одлуку да се формира монархија Албанија. Међутим, монархија Албанија није формирана на територији Шест великих сила. Без сагласности Османског царства на чијој се територији формирала Албанија и без сагласности Балканских савезника чије су војске контролисале највећи део територије која је требало да припадне Албанији, одлука Шест великих сила није могла да буде спроведена у дело, т.ј. Албанија није могла да буде формирана. Тек потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. се можда може говорити да је настала држава Албанија. Чак ни тада нису биле одређене ни границе ни монарх који је на челу Албаније. Тек 29. јула 1913. године велике силе одређују ко ће бити владар у Албанији, где ће бити границе Албанске Монархије и признају Албанију као независну државу. Пре 30. маја 1913. (а можда ни 29. јула 1913) се не може говорити о окупацији Албаније јер Албанија није била формирана односно нису биле познате границе Албаније. Како су могли да знају владари Црне Горе

Војска Краљевине Србије је у периоду од почетка Балканских ратова па до 29. јула 1913. (када су велике силе одредиле монарха и границе Албаније формиране Лондонским уговором у мају 1913.) под контролом имала само део планираног Албанског вилајета. Део Албанског вилајета је био (а касније и остао) под контролом Црне Горе (околина Скадра, Плав, Гусиње, ....), део под контролом Грчке (део некадашњег Јањинског и Битољског вилајета) а део под контролом Отоманског царства (Скадар и Јањина).

Због свега овога не може се говорити о томе да је "Srpska okupacija Albanije trajala je od novembra 1912. do avgusta 1913. godine"

Ниједан израз у овој реченици није исправан:

  1. то што је било (окупација?) није било Српско него и Грчко и Црногорско. На поменутој територији се поред војски Србије, Црне Горе и Грчке налазила и војска Отоманског царства.
  2. није била окупација Албаније јер Албанија није била формирана у периоду о којем се говори у овој реченици нити су биле познате њене границе. У питању је била окупација делова балканских вилајета Отоманског царства, не целих (због отпора у Скадру и Јањини) већ делова балканских Отоманских вилајета
  3. од новембра 1912 до августа 1913 као што сам навео нису биле познате границе Албаније која је формирана 30. маја 1913.

Када су 29. јула напокон одређене границе Албаније војске Србије, Црне Горе и Грчке нису могле да се телепортују са оних делова на којима су се налазиле а који су припали Албанији. Период повлачења војске од 29. јула 1913. до августа 1913. се не може назвати окупацијом јер војске које су се повлачиле нису вршиле власт контролом територије са које се повлаче.

Због свега овога предлажем да се измени назив чланка у ОКУПАЦИЈА ДЕЛОВА БАЛКАНСКИХ ВИЛАЈЕТА ОТОМАНСКОГ ЦАРСТВА а да се текст допуни наводима о Црногорској и Грчкој окупацији.--Antidiskriminator (разговор) 11:40, 2. март 2010. (CET)[одговори]

Отоманска окупација?

Војска Отоманске империје се повукла са територије својих балканских вилајета (планираног Албанског вилајета) у јуну 1913., после потписивања Лондонског уговора о миру [3].--Antidiskriminator (разговор) 11:20, 2. март 2010. (CET)[одговори]

Ne valja naslov

Anti, ajde da ti ne bih upadala u izmene, stavi Osmanskog umesto Otomanskog i crtu umesto crtice izmedju godina. --Јагода испеци па реци 14:40, 2. март 2010. (CET)[одговори]

ok

И латиницом!!!! Так је писан латиницом! --Јагода испеци па реци 15:15, 2. март 2010. (CET)[одговори]

Kako da ubacim crtu u naslov?--Antidiskriminator (разговор) 15:20, 2. март 2010. (CET)[одговори]
Iskopirao sam crtu. A da li da promenim i u ostatku teksta ili samo u naslovu?--Antidiskriminator (разговор) 15:22, 2. март 2010. (CET)[одговори]

Да, промени, али.. Наслов опет не ваља... Не требају белине испред и иза црте... Сори, мислила сам да знаш, па нисам напоменула...--Јагода испеци па реци 15:27, 2. март 2010. (CET)[одговори]

Naslov je okupacija....

a u tekstu skoro da nema ni reči o okupaciji t.j. uspostavljanju organa vlasti od strana balkanskih saveznica na teritoriji koju je do tada obuhvatalo Osmansko carstvo. Predlazem da se na pocetak ovog članka doda da je potrebno dalje dopuniti ovaj članak. Postoji li takav šablon ili je to šablon za sređivanje? --Antidiskriminator (разговор) 15:35, 2. март 2010. (CET)[одговори]

повлачење тек после Првог светског рата

" a iz albanskih naselja Ljuma i Has u prizrenskom okrugu, koje su prema Londonskoj konferenciji pripale Albaniji, srpska vojska se konačno povukla tek nakon Prvog svetskog rata 1920. godine"

Ова информација може да наведе читаоца да помисли да су јединице Српске војске држале под окупацијом Љуму и Хас од 1912. па до 1920., што наравно није истина имајући у виду повлачење читаве војске и државне управе на Грчка острва током Првог светског рата.--Antidiskriminator (разговор) 16:53, 3. март 2010. (CET)[одговори]

Tokom 1920 godine jedinice vojske koje su drzale pod kontrolom Ljumu i Has mogu da budu samo jedinice vojske Kraljevine SHS. Posto to nije tema ovog clanka koji obradjuje period 1912 - 1913 izbrisacu ovu recenicu.--Antidiskriminator (разговор) 16:59, 3. март 2010. (CET)[одговори]

Прокламовање освајачке политике српске Буржоазије

"srpska buržoazija proklamujući osvajačku politiku prema Albaniji"

Није било прокламације српске буржоазије. Пре почетка Балканских ратова Краљ Србије и Влада Србије су декларисале будући рат ослободилачким. Албанија није тада постојала па није ни могло да буде освајачког рата према будућој држави. Из прогласа Краља Србије је очигледно да је прокламована политика била ослободилачка, а не освајачка.--Antidiskriminator (разговор) 00:07, 4. март 2010. (CET)[одговори]

Obrisao sam referencirani tekst

u kojem su određeni navodi o zločinima nad albancima tokom balkanskih ratova, jer sam napravio poveznicu sa originalnim člankom posvećenim ovim zločinima da ne bih opterećivao tekst ovog članka.--Antidiskriminator (разговор) 11:59, 24. март 2010. (CET)[одговори]

Критика српске војске због неповлачења из Албаније

Аутор је у тексту:

"Međutim, ni po zaključenju Londonske konferencije srpske trupe se nisu povukle na demarkacionu liniju....... Tek ultimativnom pretnjom velikih sila i topovima sa austrijskih i italijanskih brodova okrenutim ka luci Drač, Srbija je bila primorana na povlačenje."

цитирао извор информација текст Косте Новаковића, Колонизација и србизација Косова у којем је текст о повлачењу српске војске из Албаније, крајем априла 1913. Имајући у виду да је судбина територије коју је касније сачињавала Кнежевина Албанија препуштена великим силама одредбама Лондонског уговора о миру који је потписан 30. маја 1913, бесмислено је критиковати Војску Краљевине Србије која се повукла са окупиране територије Османског царства која ће тек за месец дана бити препуштена под протекторат великим силама. Истовремено аутор не критикује Војску Краљевине Црне Горе која се ни у априлу није повукла из Скадра, као ни побуњенике у северном Епиру, што је показатељ да аутор није поштова правило НТГ.--Antidiskriminator (разговор) 14:39, 25. март 2010. (CET)[одговори]

Otomanska Albanija

Na engleskoj stranici se pojavila okupacija otomanske Albanije. http://en.wikipedia.org/wiki/Occupation_of_Ottoman_Albania --Алекс (разговор) 22:38, 14. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Није се појавила, одавно је тамо, само је на кратко било промењено њено име. Ako si već zainteresovan za tu problematiku, ono što bih ti preporučio je i sledeći članak [4]--Antidiskriminator (разговор) 14:50, 5. октобар 2010. (CEST)[одговори]

promena imena

Nakon diskusije i glasanja promenjeno je ime na engleskoj vikipediji u Albanija tokom Balkanskih ratova. Mislim da mi treba da sledimo promenu imena kao i da uvod prilagodimo s obzirom da time poboljsavamo clanak i povecavamo neutralnost. --Алекс (разговор) 21:38, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]

Слажем се, много је неутралније --Јован Вуковић (р) 22:18, 6. јануар 2011. (CET)[одговори]
Можда Историја Албаније током Балканских ратова. --Новак (разговор) 17:37, 10. јануар 2011. (CET)[одговори]

Глупости

Чланак је потпуно пристрасан и необјективан, испада као да су балкански народи окупирали Балкан, а не да су Турци окупирали Балканске народе.--Nenadkgkg (разговор) 04:32, 11. јануар 2012. (CET)[одговори]

Зашто не "окупација"?

Колико је мени познато, Србија је у балканске ратове загазила са паролом: „Балкан балканским народима“, алудирајући притом на принцип народног суверенитета. То подвлачи и српски историчар Ђорђе Станковић. Пашић је, додуше, полазио од чињенице да је северна Албанија "по старини српска земља", где је некада давно живео српски живаљ који је морао да мења веру и народност да би сачувао свој живот, али је право Србије на Албанију правдао и економским разлозима. Наиме, сматрао да би се Србија без излаза на море, које пружа северна Албанија, скувала "као у каквом казану који је одасвуд затворен". Толико је хтео албанско приморје да је био спреман да Албанце правно изједначи са Србима. Ђорђе Станковић изгледа потцењује тековине Првог балканског рата.

"Новоослобођени крајеви" званично су присаједињени Србији 7. септембра 1913. године. Влада је у освојеним крајевима увела само неке законе Србије, а већим делом је донела посебне прописе. Њима су Македонци и Албанци стављени у неравноправан положај према становништву у Србији. Нису имали ни "активно ни пасивно изборно право, па према томе ни своје представнике у Народној скупштини"; нису имали слободу говора, ђтампе и збора, ни пуну слободу удруживања. Исто тако, на њих се могла применити "смртна казна и за чисто политичке кривице".

— Ђорђе Станковић, Србија и стварање Југославије, Београд 2009, 34

--Нимча (разговор) 23:23, 16. октобар 2013. (CEST)[одговори]

Nije mi jasno sta je ovo-okupacija ili oslobodjenje od Turaka?

Kakvo ujedinjenje radi okupacije turskih teritorija ?Ko je ovo uredjivao i za koga?