Razgovor:IP adresa/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Prebačeno sa glavnog imenskog prostora----László (talk) 03:47, 2. april 2007. (CEST)

IP adresa (IP Address) služi za nedvosmislenu identifikaciju pojedinačnih računara na mreži. To je 32-bitna adresa, sastavljena od četiri broja, koji su međusobno odvojeni tačkama. Jedan dio IP adrese služi za identifikaciju mrežne adrese. Dok grugi dio služi za identifikaciju adrese računara-domaćina (host), odnosno lokalnog računara.

Postoje tri najvažnije klase IP adresa. Razlikuju se po dužini dijelova koji predstavljaju mrežnu adresu i dijelova koji predstavljaju adresu hosta. U narednoj tabeli prikazane su sve tri klase mrežnih adresa i broj raspoloživih mreža i hostova za svaku mrežnu klasu.

Mrežna klasa	Adresni opseg prvog polja adrese  Raspoložive mreže   Podržana host “čvorišta” 

A	           1-126	                        126	          16.777.214

B	           128-191	                        16.384	          65.534

C	           192-223	                        2.097.152	  254

---

Korisnik:SmirnofLeary Razgovor 17:44, 16. novembar 2008. (CET)

Što se tiče ovog dela gore, postoji pet klasa IPv4 adresa:

D 224-239 Klasa multicast adresa
E 240-255 Rezervisana klasa adresa za specijalne namene

---

Korisnik:SmirnofLeary Razgovor 17:44, 16. novembar 2008. (CET)

Ovaj članak mi se ne dopada iz sledećih razloga: IP adresa, je adresa (32 bitan broj), jedno od polja u zaglavlju IP protokola. Članak ne bi trebao da se bavi internet protokolom, tj. u njemu se ne treba baviti i opisivati IPv6 i IPv4 protokole, postoji strana za to internet protokol (na njoj je za sada opisan samo IPv4). Postoji toliko tema o IP adresama (navodim dole), a opisani su protokoli i njihova zaglavlja (besmisleno). Isto tako poređenje ovih protkola treba da je sastavni deo članka o IPu. (Baviti se samo IP adresa i adresiranjem)

Članak nije pregledan niti sistematičan (Veći deo treba da se bavi IPv4 adresiranjem): Podeliti članak na celine (moj predlog):

---

Korisnik:SmirnofLeary Razgovor 17:44, 16. novembar 2008. (CET)

Uvodni deo (definicija/opis adrese)

IP adresa, je jedinstven broj koji se koristi za identifikaciju korisnika račinarske mreže. Korisnici logički interfejsu ili serveri na internetu imaju svoju jedinstvenu adresu. Komuniciraju tako što internet protokol napiše u zaglavlju paketa adresu pošiljaoca i adresu primaoca (izvorišna i odredišna adresa), a određena struktura na osnovu tih adresa kanališe na odgovarajući način saobraćaj. Slično kao i kod poštanskih usluga, krajnji korisnici poseduju jedinstvene adrese, dok pošta nudi uslugu dostavljanja pisma na osnovu tih adresa.

Zapisi adrese (binarni/decimalni Doted decimal)

IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proširi raspon adresa preko verzije 6 IP adrese (videti dole). IP adrese se obično zapisuju u, kako se to kaže, decimalama odvojenim tačkama, gde svaka decimala označava svaki od okteta 32-bitne adrese. Na primer, IP adresa 11000000 11100100 00010001 00111001 je napisana kao 192.228.17.57. Primer. Server sa imenom www.wikipedia.org trenutno ima broj 3482223596, koji se zapisuje kao 207.142.131.236 zbog konverzije sa bazom 256: 3482223596=207×2563+142×2562+131×2561+236×2560. (Rastavljanje imena "www.wikipedia.org" na svoje povezane brojeve regulišu DNS serveri.)

Tipovi komunikacije u mreži na osnovu adresa (unikast/multikast/broadkast)

Navesti tipove mreža: klijent/server i pir tu pir

Sabnet maska (podela u podmreže)

Koncept podmreže je uveden zbog sledećih zahteva. Zamislite jednu veliku mrežu koja uključuje jedan ili više WAN-ova i veliki broj tačaka, od kojih se svaka sastoji od velikog broja LAN-ova. Želeli bismo da dozvolimo samovoljnu složenost međupovezanih LAN struktura unutar jedne organizacije dok izolujemo celokupan internet protiv eksplozivnog rasta mrežnih brojeva i kompleksnosti rutiranja. Jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem je da se dodeli jedan broj za sve LAN-ove u jednoj tački koji bi pojednostavio adresiranje i rutiranje. Da bi se dozvolilo ruterima u okviru jedne tačke da funkcionišu kako treba, svakom LAN-u se dodeljuje broj podmreže. Deo adrese rezervisan za hostove biva podeljen na broj podmreže i broj hosta da bi se prilagodio ovom novom načinu adresiranja.

Maska podmreže - Slika 1.1

Unutar podeljene mreže, lokalni ruteri moraju rutirati po bazi proširenog mrežnog broja koji se sastoji od mrežnog dela IP adrese i broja podmreže. Da bi se odredila pozicija bitova u ovakvom proširenom mrežnom broju koristi se maska podmreže. Korišćenje maske podmreže pomaže hostu da utvrdi da li je odlazeći datagram namenjen hostu na istom LAN-u (šalje direktno) ili na drugom LAN-u (šalje datagram ruteru). Usvojeno je da se neki drugi načini (npr. manuelna konfiguracija) koriste da bi se maska podmreže napravila i da bi bila poznata lokalnim ruterima. Slika 1.1 pokazuje princip pravljenja podmreže i maske podmreže. Efekat maske podmreže jeste da obriše podelu između polja sa hostovima koja se odnose na stvarni host na podmreži. Ono što ostaje su broj mreže i broj podmreže. Slika 1.2 pokazuje primer korišćenja podmrežavanja. Slika prikazuje lokalni kompleks koji se sastoji od tri LAN-a i dva rutera. Ostatak Interneta ovaj kompleks vidi samo kao mrežu klase B sa mrežnom adresom 140.25.h.h, gde su leva dva okteta broj mreže, a desna dva broj hosta. Ruter koji deli mrežu na podmreže je konfigurisan maskom podmreže koja ima vrednost 255.255.255.0. Na primer, ako datagram sa odredišnom adresom 140.25.2.1 stigne u ruter Y sa ostatka Interneta, ruter koristi masku podmreže da bi utvrdio da se ova adresa odnosi na podmrežu 1 i onda prosleđuje datagram tom LAN-u gde novi ruter mora da utvrdi kom hostu sa tog LAN-a je namenjem paket. Kada je utvrdio kome je namenjen paket, ruter konačno prosleđuje paket hostu.

Primer korišćenja podmreže - Slika 1.2

Klasno i bezklasno adresiranje

Istorijski gledano, IPv4 adrese su prvobitno imale samo dva dela - adresu mreže i adresu samog uređaja u okviru mreže. Kasnija promena je dodala i podmrežni deo. Međutim, sa napretkom besklasnog internet-domen rutinga (CIDR), ovo više ne važi i adresa može da ima bilo koji broj nivoa hijerarhije.

Klasno, klase adresa

Informacije o pet klasa IP adresa date navedene su u tabeli:

Klasa

Rang prvog okteta decimalno

Bitovi prvog okteta

Mrežni deo adrese (M) i korisnički (K) (Maska)

Br. mogućih mreža i korisnika po mreži

A

1-127

00000000 - 01111111

M.K.K.K (255.0.0.0)

128 mreža, 16.777.214 korisnika po mreži

B

128-191

10000000 - 10111111

M.M.K.K (255.255.0.0)

16.384 mreže, 65.534 korisnika po mreži

C

192-223

11000000 - 11011111

M.M.M.K (255.255.255.0)

2.097.150 mreža, 254 korisnika po mreži

D

224-239

11100000 - 11101111

Rang multikast adresa

E

240-255

11110000 - 11111111

Blok adresa rezervisan za specijalne namene

Primetite, da svaka od adresa iz klase A počinje sa binarno 0. Mrežne adrese sa prvim oktetom 0 (binarno 00000000) i 127 (binarno 01111111) su rezervisane, tako da postoji 126 potencijalnih mreža iz klase A, koje imaju prvu decimalu od 1 do 126. Mrežne adrese iz klase B počinju sa binarno 10, stoga je opseg adresa mreže u decimalnom obliku od 128 do 191 (binarno 10000000 do 10111111). Drugi oktet je takođe deo adresa mreža klase B, tako da postoji 2 na 14 = 16 384 mrežnih adresa iz klase B. Mrežne adrese iz klase C počinju sa binarno 110, tako da za mrežne adrese iz klase C opseg adresa u decimalnom obliku ide od 192 do 223 (binarno 11000000 do 11011111). Ukupan broj mrežnih adresa iz klase C je 2 na 21 = 2 097 152.

Bezklasno

CIDR (engl. Classless Inter-Domain Routing) sa VLSM (engl. Variable Length Subnet Masking) RFC 1519.

NAT

Glavni članak: NAT

NAT (engl. Network Address Translation)
Današnji sistemi koriste NAT servis, koji vrši konverziju adresa i omogućava da se iza jedne adrese krije više računara ili uređaja povezanih na internet. Nat omogućava korisnicima u mreži da pozajme javnu adresu za komuniciranje koje se odvija van mreže. Primena ovakve tehnologije donela je i dobro i loše: s jedne strane, onemogućila je da se dosegne krajnji limit 32-bitne adrese, ali je, s druge strane, dozvolila razvoj kriminala jer računari više nemaju jedinstvenu IP adresu. Promena koju donosi IPv6, povećan broj adresa – postale su 128-bitne, rešila je sve ove probleme – broj mogućih adresa je dovoljan da se izbegne korišćenje NAT-a. Dakle, upotrebom IPv6 je omogućeno da svaki uređaj zaista ima jedinstvenu IP adresu.

Kojim uređajuma (kome), koje i kako se dodeljuju adrese

Stvarno dodeljivanje adrese nije nasumično. Organizacija, tipično Internet servis provajder, traži dodeljivanje netbloka (skupa povezanih IP adresa) iz registra, kao što je ARIN (American Registry for Internet Numbers). Broj mreže sačinjava raspon adresa koje organizacija može slobodno da raspoređuje po želji. Organizacija koja je iscrpela značajan deo svog mesta za raspoređivanje adresa može da zatraži novi netblok.

Na primer, ARIN je rasporedio adrese od 64.78.200.0 do 64.78.207.255 korporaciji Verado, Inc. Dalje je Verado rasporedio adrese od 64.78.205.0 do 64.78.205.15 ogranku Bomis, koji je dalje tačnu adresu 64.78.205.6 nazvao www.wikipedia.com.

DHCP Dinamičko dodeljivanje adresa

Glavni članak: DHCP

DHCP (engl. Dynamic Host Configuration Protocol)
Zbog problema koje su povezane sa statičkim dodeljivanjem internet adresa kod velikih mreža, krajnji korisnik uređaja može koristiti servis dinamičkog dodeljivanja adresa. DHCP omogućava automatsko dodeljivanje adresnih informacija kao što su internet adresa, maska, izlaz iz mreže i ostale konfigurisane parametre. Konfigurisanje DHCP zahteva dodelu bloka adresa zvanih adresni bazen, iz kojeg će adrese biti kasnije dodeljene klijentu unutar mreže. Adrese koje pripadaju ovom bazenu treba tako planirati da ne uključuju adrese koje već koriste neki od uređaja, statički dodeljene adrese. DHCP je uopšteno najkorišćeniji metod dodeljivanja internet adresa korisnicima veće mreže, jer smanjuje potrebu za mrežnom podrškom. Druga dobit DHCP-a je to što adrese nisu zastalno dodeljene korisnicima nego su samo iznajmljene na određen period vremena. U slučaju da se korisnik isključi iz mreže, adresa biva vraćena u bazen. Ovakva mogućnost je posebno od koristi za pokretne korisnike.

Logička "I" operacija i rutiranje na osnovu adrese

Nećemo se ovde baviti protokolima rutiranja kao što su EIGRP, RIP, RIPv2, OSPF ili BGP. Samo ćemo napomenuti da je rutiranje biranje puta kojim će se paket kretati u zavisnosti od IP adrese destinacije koju ruter kao modul isčitava iz IP zaglavlja. Ruter kao uređaj provodi set procesa da bi odresio mrežnu adresu. Prvo izdvoji destinacionu adresu iz dolazećeg paketa i isčita subnet-masku. Zatim obavlja logičku "I" operaciju nad IP adresom i maskom čime se uklanja korisnički deo adrese i preostaje samo mrežna adresa. Potom uporedi adresu destinacione mreže sa tabelom rutiranja i prosledi odlazećem interfejsu za koji se adresa podudara.

Uvod u IPv6, usmeriti na stranu internet protokol (na njoj opisati protokol)

U ovom delu opisati iscrpljivanje IPv4 adresa i samo IPv6 adresu (ne ulaziti u detalje o samom protoklu).

U IPv6, novi (ali ne još široko korišćen) standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita široke, što bi, čak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budućnost. Teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3.403×1038 unikatnih adresa domaćinskih interfejsa. Kada bi zemlja bila sačinjena kompletno od zrna peska od 1cm³, onda bi mogla da se dodeli jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veličine zemlje. Ovaj veliki prostor za adrese će biti retko popunjen, što omogućava da se ponovo kodira više informacija za rutovanje u same adrese.

Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama. Jedan niz nula po adresi može da se izostavi, pa je 1080::800:0:417A isto što i 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Globalne adrese koje se šalju ka jednom odredištu se sastoje iz dva dela: 64-bitni deo za rutiranje i 64-bitni identifikator domaćina.

Netblokovi se određuju kao moderne alternative IPv4: broj mreže, koga prati kosa crta i broj značajnih bitova (u decimalnom zapisu). Primer: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 uključuje sve adrese koje počinju sa 12AB00000000CD3.

IPv6 ima dosta poboljšanja u odnosu na IPv4, pored samo većeg prostora za adrese, uključujući i samostalno ponovno odbrojavanje i obaveznu upotrebu IPsec-a.

Reference

--77.46.233.90 (razgovor) 00:43, 19. maj 2009. (CEST)

Ups

Tek sad videh ovo. -- Bojan  Razgovor  20:44, 21. septembar 2009. (CEST)

Naveo sam tu podelu kad sam pisao članke o mrežama, mogao sam da ga prepravim ali nisam hteo jer nije moj članak. Pogledaj gore obrzaloženja za podleu. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 22:05, 21. septembar 2009. (CEST)