Разговор:IP адреса/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Пребачено са главног именског простора----László (talk) 03:47, 2. април 2007. (CEST)

IP adresa (IP Address) služi za nedvosmislenu identifikaciju pojedinačnih računara na mreži. To je 32-bitna adresa, sastavljena od četiri broja, koji su međusobno odvojeni tačkama. Jedan dio IP adrese služi za identifikaciju mrežne adrese. Dok grugi dio služi za identifikaciju adrese računara-domaćina (host), odnosno lokalnog računara.

Postoje tri najvažnije klase IP adresa. Razlikuju se po dužini dijelova koji predstavljaju mrežnu adresu i dijelova koji predstavljaju adresu hosta. U narednoj tabeli prikazane su sve tri klase mrežnih adresa i broj raspoloživih mreža i hostova za svaku mrežnu klasu.

Mrežna klasa	Adresni opseg prvog polja adrese  Raspoložive mreže   Podržana host “čvorišta” 

A	           1-126	                        126	          16.777.214

B	           128-191	                        16.384	          65.534

C	           192-223	                        2.097.152	  254

---

Корисник:SmirnofLeary Разговор 17:44, 16. новембар 2008. (CET)

Што се тиче овог дела горе, постоји пет класа IPv4 адреса:

D 224-239 Klasa multicast adresa
E 240-255 Rezervisana klasa adresa za specijalne namene

---

Корисник:SmirnofLeary Разговор 17:44, 16. новембар 2008. (CET)

Овај чланак ми се не допада из следећих разлога: IP адреса, је адреса (32 битан број), једно од поља у заглављу IP протокола. Чланак не би требао да се бави интернет протоколом, тј. у њему се не треба бавити и описивати IPv6 и IPv4 протоколе, постоји страна за то интернет протокол (на њој је за сада описан само IPv4). Постоји толико тема о ИП адресама (наводим доле), а описани су протоколи и њихова заглавља (бесмислено). Исто тако поређење ових проткола треба да је саставни део чланка о IPу. (Бавити се само IP адреса и адресирањем)

Чланак није прегледан нити систематичан (Већи део треба да се бави IPv4 адресирањем): Поделити чланак на целине (мој предлог):

---

Корисник:SmirnofLeary Разговор 17:44, 16. новембар 2008. (CET)

Уводни део (дефиниција/опис адресе)

IP адреса, је јединствен број који се користи за идентификацију корисника рачинарске мреже. Корисници логички интерфејсу или сервери на интернету имају своју јединствену адресу. Комуницирају тако што интернет протокол напише у заглављу пакета адресу пошиљаоца и адресу примаоца (изворишна и одредишна адреса), а одређена структура на основу тих адреса каналише на одговарајући начин саобраћај. Слично као и код поштанских услуга, крајњи корисници поседују јединствене адресе, док пошта нуди услугу достављања писма на основу тих адреса.

Записи адресе (бинарни/децимални Doted decimal)

IP адреса се састоји од 32 бита, односно 4 бајта, што чини теоретски 4 294 967 296 (преко 4 милијарде) јединствених адреса домаћинских интерфејса. У пракси, постоји недовољно слободних IP адреса, тако да постоји притисак да се прошири распон адреса преко верзије 6 IP адресе (видети доле). IP адресе се обично записују у, како се то каже, децималама одвојеним тачкама, где свака децимала означава сваки од октета 32-битне адресе. На пример, IP адреса 11000000 11100100 00010001 00111001 је написана као 192.228.17.57. Пример. Сервер са именом www.wikipedia.org тренутно има број 3482223596, који се записује као 207.142.131.236 због конверзије са базом 256: 3482223596=207×2563+142×2562+131×2561+236×2560. (Растављање имена "www.wikipedia.org" на своје повезане бројеве регулишу DNS сервери.)

Типови комуникације у мрежи на основу адреса (уникаст/мултикаст/броадкаст)

Навести типове мрежа: клијент/сервер и пир ту пир

Сабнет маска (подела у подмреже)

Концепт подмреже је уведен због следећих захтева. Замислите једну велику мрежу која укључује један или више WAN-ова и велики број тачака, од којих се свака састоји од великог броја LAN-ова. Желели бисмо да дозволимо самовољну сложеност међуповезаних LAN структура унутар једне организације док изолујемо целокупан интернет против експлозивног раста мрежних бројева и комплексности рутирања. Један од начина да се превазиђе овај проблем је да се додели један број за све LAN-ове у једној тачки који би поједноставио адресирање и рутирање. Да би се дозволило рутерима у оквиру једне тачке да функционишу како треба, сваком LAN-у се додељује број подмреже. Део адресе резервисан за хостове бива подељен на број подмреже и број хоста да би се прилагодио овом новом начину адресирања.

Маска подмреже - Слика 1.1

Унутар подељене мреже, локални рутери морају рутирати по бази проширеног мрежног броја који се састоји од мрежног дела IP адресе и броја подмреже. Да би се одредила позиција битова у оваквом проширеном мрежном броју користи се маска подмреже. Коришћење маске подмреже помаже хосту да утврди да ли је одлазећи датаграм намењен хосту на истом LAN-у (шаље директно) или на другом LAN-у (шаље датаграм рутеру). Усвојено је да се неки други начини (нпр. мануелна конфигурација) користе да би се маска подмреже направила и да би била позната локалним рутерима. Слика 1.1 показује принцип прављења подмреже и маске подмреже. Ефекат маске подмреже јесте да обрише поделу између поља са хостовима која се односе на стварни хост на подмрежи. Оно што остаје су број мреже и број подмреже. Слика 1.2 показује пример коришћења подмрежавања. Слика приказује локални комплекс који се састоји од три LAN-а и два рутера. Остатак Интернета овај комплекс види само као мрежу класе B са мрежном адресом 140.25.х.х, где су лева два октета број мреже, а десна два број хоста. Рутер који дели мрежу на подмреже је конфигурисан маском подмреже која има вредност 255.255.255.0. На пример, ако датаграм са одредишном адресом 140.25.2.1 стигне у рутер Y са остатка Интернета, рутер користи маску подмреже да би утврдио да се ова адреса односи на подмрежу 1 и онда прослеђује датаграм том LAN-у где нови рутер мора да утврди ком хосту са тог LAN-а је намењем пакет. Када је утврдио коме је намењен пакет, рутер коначно прослеђује пакет хосту.

Пример коришћења подмреже - Слика 1.2

Класно и безкласно адресирање

Историјски гледано, IPv4 адресе су првобитно имале само два дела - адресу мреже и адресу самог уређаја у оквиру мреже. Каснија промена је додала и подмрежни део. Међутим, са напретком бескласног интернет-домен рутинга (CIDR), ово више не важи и адреса може да има било који број нивоа хијерархије.

Класно, класе адреса

Информације о пет класа ИП адреса дате наведене су у табели:

Класа

Ранг првог октета децимално

Битови првог октета

Мрежни део адресе (М) и кориснички (К) (Маска)

Бр. могућих мрежа и корисника по мрежи

A

1-127

00000000 - 01111111

М.К.К.К (255.0.0.0)

128 мрежа, 16.777.214 корисника по мрежи

Б

128-191

10000000 - 10111111

М.М.К.К (255.255.0.0)

16.384 мреже, 65.534 корисника по мрежи

Ц

192-223

11000000 - 11011111

М.М.М.К (255.255.255.0)

2.097.150 мрежа, 254 корисника по мрежи

Д

224-239

11100000 - 11101111

Ранг мултикаст адреса

Е

240-255

11110000 - 11111111

Блок адреса резервисан за специјалне намене

Приметите, да свака од адреса из класе А почиње са бинарно 0. Мрежне адресе са првим октетом 0 (бинарно 00000000) и 127 (бинарно 01111111) су резервисане, тако да постоји 126 потенцијалних мрежа из класе А, које имају прву децималу од 1 до 126. Мрежне адресе из класе B почињу са бинарно 10, стога је опсег адреса мреже у децималном облику од 128 до 191 (бинарно 10000000 до 10111111). Други октет је такође део адреса мрежа класе B, тако да постоји 2 на 14 = 16 384 мрежних адреса из класе B. Мрежне адресе из класе C почињу са бинарно 110, тако да за мрежне адресе из класе C опсег адреса у децималном облику иде од 192 до 223 (бинарно 11000000 до 11011111). Укупан број мрежних адреса из класе C је 2 на 21 = 2 097 152.

Безкласно

CIDR (енгл. Classless Inter-Domain Routing) са VLSM (енгл. Variable Length Subnet Masking) RFC 1519.

NAT

Главни чланак: NAT

NAT (енгл. Network Address Translation)
Данашњи системи користе NAT сервис, који врши конверзију адреса и омогућава да се иза једне адресе крије више рачунара или уређаја повезаних на интернет. Нат омогућава корисницима у мрежи да позајме јавну адресу за комуницирање које се одвија ван мреже. Примена овакве технологије донела је и добро и лоше: с једне стране, онемогућила је да се досегне крајњи лимит 32-битне адресе, али је, с друге стране, дозволила развој криминала јер рачунари више немају јединствену ИП адресу. Промена коју доноси IPv6, повећан број адреса – постале су 128-битне, решила је све ове проблеме – број могућих адреса је довољан да се избегне коришћење NAT-а. Дакле, употребом IPv6 је омогућено да сваки уређај заиста има јединствену ИП адресу.

Којим уређајума (коме), које и како се додељују адресе

Стварно додељивање адресе није насумично. Организација, типично Интернет сервис провајдер, тражи додељивање нетблока (скупа повезаних IP адреса) из регистра, као што је ARIN (American Registry for Internet Numbers). Број мреже сачињава распон адреса које организација може слободно да распоређује по жељи. Организација која је исцрпела значајан део свог места за распоређивање адреса може да затражи нови нетблок.

На пример, ARIN је распоредио адресе од 64.78.200.0 до 64.78.207.255 корпорацији Verado, Inc. Даље је Verado распоредио адресе од 64.78.205.0 до 64.78.205.15 огранку Bomis, који је даље тачну адресу 64.78.205.6 назвао www.wikipedia.com.

DHCP Динамичко додељивање адреса

Главни чланак: DHCP

DHCP (енгл. Dynamic Host Configuration Protocol)
Због проблема које су повезане са статичким додељивањем интернет адреса код великих мрежа, крајњи корисник уређаја може користити сервис динамичког додељивања адреса. DHCP омогућава аутоматско додељивање адресних информација као што су интернет адреса, маска, излаз из мреже и остале конфигурисане параметре. Конфигурисање DHCP захтева доделу блока адреса званих адресни базен, из којег ће адресе бити касније додељене клијенту унутар мреже. Адресе које припадају овом базену треба тако планирати да не укључују адресе које већ користе неки од уређаја, статички додељене адресе. DHCP је уопштено најкоришћенији метод додељивања интернет адреса корисницима веће мреже, јер смањује потребу за мрежном подршком. Друга добит DHCP-а је то што адресе нису застално додељене корисницима него су само изнајмљене на одређен период времена. У случају да се корисник искључи из мреже, адреса бива враћена у базен. Оваква могућност је посебно од користи за покретне кориснике.

Логичка "И" операција и рутирање на основу адресе

Нећемо се овде бавити протоколима рутирања као што су EIGRP, RIP, RIPv2, OSPF или BGP. Само ћемо напоменути да је рутирање бирање пута којим ће се пакет кретати у зависности од IP адресе дестинације коју рутер као модул исчитава из IP заглавља. Рутер као уређај проводи сет процеса да би одресио мрежну адресу. Прво издвоји дестинациону адресу из долазећег пакета и исчита субнет-маску. Затим обавља логичку "И" операцију над IP адресом и маском чиме се уклања кориснички део адресе и преостаје само мрежна адреса. Потом упореди адресу дестинационе мреже са табелом рутирања и проследи одлазећем интерфејсу за који се адреса подудара.

Увод у IPv6, усмерити на страну интернет протокол (на њој описати протокол)

У овом делу описати исцрпљивање IPv4 адреса и само IPv6 адресу (не улазити у детаље о самом протоклу).

У IPv6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2128, или 3.403×1038 уникатних адреса домаћинских интерфејса. Када би земља била сачињена комплетно од зрна песка од 1cm³, онда би могла да се додели јединствена адреса сваком зрну у 300 милиона планета величине земље. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.

Нетблокови се одређују као модерне алтернативе IPv4: број мреже, кога прати коса црта и број значајних битова (у децималном запису). Пример: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 укључује све адресе које почињу са 12AB00000000CD3.

IPv6 има доста побољшања у односу на IPv4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу IPsec-а.

Референце

--77.46.233.90 (разговор) 00:43, 19. мај 2009. (CEST)

Ups

Tek sad videh ovo. -- Bojan  Razgovor  20:44, 21. септембар 2009. (CEST)

Навео сам ту поделу кад сам писао чланке о мрежама, могао сам да га преправим али нисам хтео јер није мој чланак. Погледај горе обрзаложења за подлеу. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 22:05, 21. септембар 2009. (CEST)