Razgovor:Tilva Njagra/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Hajde što ja nisam za ovo čuo, ali nije ni gugl. Ako stvarno ne postoji, članak treba obrisati.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:34, 13. maj 2007. (CEST)

Probaj sa Tilva Njagra.

Nije čuo jer nije dobro napisano. Tilva Njagra a ne Tilva Njagara. A tu je i Tilva Mika. Tilva ku Mustaku i Krsja Satuluj su ili pogrešno napisani ili stvarno ne postoje. E, sad... šta je to, mene ne pitajte--Maduixa kaži 21:03, 13. maj 2007. (CEST)

Baš me interesuje ko li je saradnik u onom časopisu koji je u spoljašnjim vezama... Geovulkanska aktivnost... Nisam znala da može biti i biovulkanska... --geologicharka piši mi 14:05, 22. mart 2009. (CET)

Siguran sam da može biti i bio- i hemo-vulkanska, jer su biologija i hemija svuda prisutne. --Metodičar zgovor²a 14:26, 22. mart 2009. (CET)

Čini mi se da je ovaj poslednji, ekološki, deo malo pristrasan.--Vojvoda razgovor 21:21, 30. april 2009. (CEST)

Zašto?--Metodičar zgovor²a 21:44, 30. april 2009. (CEST)

U novije vreme je pokrenuto pitanje istraživanja i eksploatacije rudnog bogatstva na loakciji Tilva njagra, čime je ugrožena priroda tog kraja, ali i stanovništo koje je izgradilo preko 1.000 vikend kuća. Zapravo, izgradnja eventualnog rudnika bi dovelo do toga da presuše termalni izvori u Brestovičkoj banji, ali bi takođe došlo i do zagađivanja okolnih vodotokova, dok bi jalovina rudnika prekrila ekosisteme koje čovek nije naselio. Stručnjaci iz Beograda su upozorili da se na tom području nalaze kanjoni sa netaknutom prirodom, stotine pećina i ogromna šumska prostranstva, pa bi narušavanje tog predela izazvalo ekološku katastrofu.-kako da znamo da je ovo tačno? Na osnovu koje studije se ovo tvrdi i na čemu se (na kom istraživanju) se ta studija zasniva. Jednostavno ovakvo kazivanje zvuči malo paranoično jer e nabrajaju samo loše strane i to na vrlo dramatičan način. Da se razumemo nemam ništa protiv i da ovakav tekst ostane ako se navedu izvori ko je to izjavio ili napisao. --Vojvoda razgovor 22:48, 30. april 2009. (CEST)

Slažem se da je malo pristrasno napisan, i zbog toga sam stavila tagove „traži se izvor“. Ja bih stvarno volela da pročitam zašto se smatra da će termalni izvori da presuše zbog rudarenja na nekom mestu! --geologicharka piši mi 22:59, 30. april 2009. (CEST)

hehe, geolozima ne bi bilo na odmet da malko porade na ekološkoj svesti. Hm. Baš ću da probam da nađem referencu za tu tvrdnju, ali jedna opaska: u tekstu ne piše da su studije pokazale, već da stručnjaci upozoravaju. To je dakle, njihova pretpostavka.--Metodičar zgovor²a 23:06, 30. april 2009. (CEST)

Nije ovde reč o nečijoj ekološkoj savesti nego o neutralnom tonu teksta. Verovatno ovakve radnje mogu dovesti do nepovoljnih poseldica po okoliš ali to može da se kaže i malo umerenije. --Vojvoda razgovor 23:11, 30. april 2009. (CEST)

Ali Vojvoda, ako su posledice zaista žestoke (neki tamo tvrde da jesu), ne možemo sada da „šminkamo“ istinu kako bi tekst bio umereniji.--Metodičar zgovor²a 23:23, 30. april 2009. (CEST)

Ako tvrde onda u redu. Ali da se navede po rečima tog i tog ova ispitivanja bi dovela do toga i toga. --Vojvoda razgovor 23:24, 30. april 2009. (CEST)

Nema problema, kada tako lepo narediš, biće učinjeno. :)--Metodičar zgovor²a 23:36, 30. april 2009. (CEST)

Evo, upravo to sam htela da ti kažem. Ako kažemo da je Dandi vršio istraživanja tamo, i ako znamo da je to ozbiljna kompanija, onda kažemo: prema istraživanjima firme te i te, zna se da tamo i tamo imamo zlato. Isto i ovo što si mi rekao, ako ne navedemo ko vrši to istraživanje, može da ispadne da istraživanje vrše polaznici geologije IS Petnica (a stvarno hoće nešto tamo da rade), i kako onda da znamo da li se nešto stvarno radi ili ne. Pogotovo što znamo koliko je u nekim delovima tamo isplativo raditi bilo šta. Isto tako i za ove ekologe. Mislim da to jeste malo napumpano. --geologicharka piši mi 23:41, 30. april 2009. (CEST)

Nema problema, kada tako lepo narediš, biće učinjeno. :)--nemoj tako samo hoću malo da pomognem iako ne poznajem ovu oblast --Vojvoda razgovor 09:05, 1. maj 2009. (CEST)

Šalio sam se, Vojvodo, naravno, znaš valjda da ja lepo mišljenje o tebi. Međutim, meni sada ovaj tekst deluje potpuno nakaradno. Ispade da je ta žena Ležajićeva, najpametnija na svetu. Ako malo razložimo situaciju, videćemo da ste vas dvoje u suštini zahtevali reference za to da rudarstvo uništava prirodu. Vi znate na primer, da je obližnji grad Bor jedan od najzagađenijih u Srbiji upravo zbog toga. Rudarstvo nije rupa u zemlji gde se poseče malo trave. Ne sporim ja da je rudarstvo važno (valjda bi trebalo da za ovo ja tražim referencu?), ali uništava prirodu i to jeste ogromna šteta koju nanosi, jer, nažalost, zagađivanje i uništavanje uvek ima i vremenske i prostorne posledice. Mi možemo da to potkrepimo nekim žešćim ispitivanjima, ali na koji način možemo da ispitamo da li će jalovina iz rudnika da predstavlja otpad koji će zagađivati? Meni za takvo predviđanje nije potrebno istraživanje. Poštovao bih predviđanja stručnih ljudi. Izgleda da to predviđanje poštuju i iz firme Dandi, jer neće da odgovore na prozivke. Šta bi odgovorili? Ajde malko i da pročačkam vaše argumente. :) „Pogotovo što znamo koliko je u nekim delovima tamo isplativo raditi bilo šta.“ Kako znamo? Ja prvi put čujem. Ko to tvrdi da nije isplativo? Zašto onda tamo pokušava nešto takva ozbiljna firma kao što je Dandi? „Isto tako i za ove ekologe. Mislim da to jeste malo napumpano.“ Zbog čega tako misliš? „Ovi ekolozi“ ipak nešto tvrde na osnovu nekog svog iskustva i nekog svog rada, pa možda i zbog toga što su i oni izgleda naučnici. :) Morao sam sve ovo da napišem, prosto zato što ljudi obično pod ekološkom katastrofom misle samo na uništavanje ozonskog omotača, globalno zagrevanje i nuklearni rat. Pa i crni oblaci iznad Bora jesu ekološka katastrofa, izlivanje otrova u reku takođe. Zvuči zastrašujuće, ali ne znači automatski i apolapisu. Ne mogu da se složim i neću da se složim da je uništavanje prirode „napumpavanje“ i „preterivanje“. Eto, rekoh svoje. :) --Metodičar zgovor²a 12:08, 1. maj 2009. (CEST)

Koliko je meni poznato, Bor i Majdanpek, kao i njihova okolina su zagađeni zbog lošeg odlaganja jalovine, a ne zbog otvaranja rudnika. Znam da otvaranje rudnika povlači i mnogo štetnih posledica, kao što je na primer jalovište, ali, ako bi se to uradilo malo bolje, sigurna sam da bi zagađenje bilo mnogo manje. E sad, ako mi očekujemo da tu dođe da istražuje jedna kanadska firma, koja ima mnogo više sredstava od naših firmi, onda je realno očekivati i da će oni problem zagađivanja zbog jalovišta rešiti bolje nego onaj RTB Bor (valjda se tako zvaše). Nemoj Dejane sad da ideš tako daleko, nisam rekla da ekolozi nisu naučnici, ali, mislim da na osnovu početka istraživanja na nekom prostoru (dakle, još uvek ne postoji projekat rudnika ili mesta za površinsku eksploataciju) mogu da ocene kolike će štetne posledice biti po prirodu tog kraja. Što se tiče isplativosti eksploatacije, evo šta se zna: postoje rudnici i površinski kopovi u Boru i Majdanpeku, iz kojih je eksploatisana ruda (nisam sigurna da li se to još uvek čini u nekoj meri). I, kako smo onda živeli u takvom sistemu gde se nije mnogo vodilo računa u budućnosti rudnika, za eksploataciju metala iz rude korišćene su metode koje nisu tako dobro izdvajale korisne materije, pa je u jalovinu išlo ono što se u drugim zemljama koristi kao ruda. Sada su došli do toga da je ono, što je nekada bila jalovina, sada dobar materijal za eksploataciju materijala, ali im trebaju neki novi postupci da bi iz toga izvukli metale. A što se tiče rudnika, rezerve nisu večne, pa se zna da dobra ruda možda može da se nađe, ali u nekim dubljim delovima. Čak, na jednom kopu u Majdanpeku, je, zbog toga što je prekinuta eksploatacija, u onoj rupi stvoreno „jezero“, čija je voda zagađena. E sad, da bi nastavili eksploataciju, ta voda se mora ispumpati, ali pošto to više ne mogu da rade tako što će vodu jednostavno usmeriti u neku od reka, potrebno je puno para. Oni ljudi koji se razumeju to, kažu da je za to potrebno mnogo više para nego što bi se zaradilo eksploatacijom metala iz preostale rude. Eto, to je to što se zna. Ove firme koje sada vrše istraživanja, vrše ih u cilju pronalaženja novih rudnih tela, koja se ne nalaze baš blizu površine, a pitanje je kada će se početi sa eksploatacijom. Sve je još uvek nedovoljno istraženo. --geologicharka piši mi 13:31, 1. maj 2009. (CEST)

Da, ovako već konstruktivnije pričamo. :) Ti znaš da ljudi koji žele da eksploatišu neku rudu (i od toga zarade, da se ne lažemo) sa jedne strane i ekolozi sa druge, neće videti posledice na isti način. Skloniji sam da verujem ekolozima jer oni nemaju sukob interesa, njima se to neće odraziti u budžetu, zar ne? Drugo, Bor i Majdanpek imaju tek deo problema sa jalovištem, koji je ipak posledica rudarstva. Bor je imao jake probleme sa nusproizvodom prerade rude, a to je sumporna kiselina koja je „izjedala“ ceo grad. I sama si rekla da je novac bitna stavka („ali pošto to više ne mogu da rade tako što će vodu jednostavno usmeriti u neku od reka, potrebno je puno para“) i veeeeliko je pitanje koliko će budući eksploatatori izdvajati iz budžeta kako bi sačuvali prirodu. Ukoliko se proces prerade jalovine bude pokazao neprofitabilan, ne možemo da očekujemo da će je eksploatisati i time sačuvati prirodu. A i kada je budu prerađivali, pitanje je koliko će doprineti pogoršanju prirode samom preradom (kao u slučaju sumporne). Ono što želim da kažem je da je problem veoma kompleksan i obično takvom problemu prilazim sa dosta promišljanja i prosto ne odbacujem mišljenja drugih olako. Tvoje mišljenje takođe cenim sa stanovišta geologa i uopte ne sporim ništa što je u vezi sa tvojom strukom, kao ni bilo šta što si napisala sada u vezi sa eksploatacijom rude, samo mi je bilo važno da se sagleda i mišljenje ljudi koji se ipak bave proučavanjima zaštite prirode.--Metodičar zgovor²a 13:54, 1. maj 2009. (CEST)

Pa dobro, da nemaju neku korist od toga, verovatno se ne bi ni bavili istraživanjima na tom području, nego bi otišli negde drugde. Meni je u celoj priči sa ekologijom, kao što sam ti rekla i juče, zasmetalo to što je napisano kao neki novinski članak, jako dramatično, a ponovo, ne verujem da su naučnici to baš tako rekli, nego da su oni koji su to nama preneli, malo ulepšali. I ima još jedna stvar - čudno mi je da ne postoji neki zakon (a verovatno postoji) koji reguliše to šta se sme, a šta ne sme. Kad bi oni svi znali kolike kazne moraju da plate, ne bi se tako olako frljali otpadom. Kod nas treba da se uvede zakon kao što je bio u Rusiji, gde su rekli: možeš da prosipaš otpad u reku, ali ti i tvoja porodica morate da pijete vodu koja je uzeta sa mesta koje je nizvodno od tvoje kuće. Pa da vidiš kako su svi poštovali zakon. Tako da, prema mom mišljenju, tu treba samo čvrsta ruka! --geologicharka piši mi 16:43, 1. maj 2009. (CEST)

Da, ovo baš liči na tebe. --Metodičar zgovor²a 16:45, 1. maj 2009. (CEST)