Разговор:Tilva Njagra/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Хајде што ја нисам за ово чуо, али није ни гугл. Ако стварно не постоји, чланак треба обрисати.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:34, 13. мај 2007. (CEST)

Пробај са Тилва Нјагра.

Nije čuo jer nije dobro napisano. Tilva Njagra a ne Tilva Njagara. A tu je i Tilva Mika. Tilva ku Mustaku i Krsja Satuluj su ili pogrešno napisani ili stvarno ne postoje. E, sad... šta je to, mene ne pitajte--Maduixa kaži 21:03, 13. мај 2007. (CEST)

Баш ме интересује ко ли је сарадник у оном часопису који је у спољашњим везама... Геовулканска активност... Нисам знала да може бити и биовулканска... --geologicharka пиши ми 14:05, 22. март 2009. (CET)

Siguran sam da može biti i bio- i hemo-vulkanska, jer su biologija i hemija svuda prisutne. --Методичар зговор²а 14:26, 22. март 2009. (CET)

Чини ми се да је овај последњи, еколошки, део мало пристрасан.--Војвода разговор 21:21, 30. април 2009. (CEST)

Зашто?--Методичар зговор²а 21:44, 30. април 2009. (CEST)

U novije vreme je pokrenuto pitanje istraživanja i eksploatacije rudnog bogatstva na loakciji Tilva njagra, čime je ugrožena priroda tog kraja, ali i stanovništo koje je izgradilo preko 1.000 vikend kuća. Zapravo, izgradnja eventualnog rudnika bi dovelo do toga da presuše termalni izvori u Brestovičkoj banji, ali bi takođe došlo i do zagađivanja okolnih vodotokova, dok bi jalovina rudnika prekrila ekosisteme koje čovek nije naselio. Stručnjaci iz Beograda su upozorili da se na tom području nalaze kanjoni sa netaknutom prirodom, stotine pećina i ogromna šumska prostranstva, pa bi narušavanje tog predela izazvalo ekološku katastrofu.-како да знамо да је ово тачно? На основу које студије се ово тврди и на чему се (на ком истраживању) се та студија заснива. Једноставно овакво казивање звучи мало параноично јер е набрајају само лоше стране и то на врло драматичан начин. Да се разумемо немам ништа против и да овакав текст остане ако се наведу извори ко је то изјавио или написао. --Војвода разговор 22:48, 30. април 2009. (CEST)

Слажем се да је мало пристрасно написан, и због тога сам ставила тагове „тражи се извор“. Ја бих стварно волела да прочитам зашто се сматра да ће термални извори да пресуше због рударења на неком месту! --geologicharka пиши ми 22:59, 30. април 2009. (CEST)

хехе, геолозима не би било на одмет да малко пораде на еколошкој свести. Хм. Баш ћу да пробам да нађем референцу за ту тврдњу, али једна опаска: у тексту не пише да су студије показале, већ да стручњаци упозоравају. То је дакле, њихова претпоставка.--Методичар зговор²а 23:06, 30. април 2009. (CEST)

Није овде реч о нечијој еколошкој савести него о неутралном тону текста. Вероватно овакве радње могу довести до неповољних поселдица по околиш али то може да се каже и мало умереније. --Војвода разговор 23:11, 30. април 2009. (CEST)

Ali Vojvoda, ako su posledice zaista žestoke (neki tamo tvrde da jesu), ne možemo sada da „šminkamo“ istinu kako bi tekst bio umereniji.--Методичар зговор²а 23:23, 30. април 2009. (CEST)

Ако тврде онда у реду. Али да се наведе по речима тог и тог ова испитивања би довела до тога и тога. --Војвода разговор 23:24, 30. април 2009. (CEST)

Nema problema, kada tako lepo narediš, biće učinjeno. :)--Методичар зговор²а 23:36, 30. април 2009. (CEST)

Ево, управо то сам хтела да ти кажем. Ако кажемо да је Данди вршио истраживања тамо, и ако знамо да је то озбиљна компанија, онда кажемо: према истраживањима фирме те и те, зна се да тамо и тамо имамо злато. Исто и ово што си ми рекао, ако не наведемо ко врши то истраживање, може да испадне да истраживање врше полазници геологије ИС Петница (а стварно хоће нешто тамо да раде), и како онда да знамо да ли се нешто стварно ради или не. Поготово што знамо колико је у неким деловима тамо исплативо радити било шта. Исто тако и за ове екологе. Мислим да то јесте мало напумпано. --geologicharka пиши ми 23:41, 30. април 2009. (CEST)

Nema problema, kada tako lepo narediš, biće učinjeno. :)--немој тако само хоћу мало да помогнем иако не познајем ову област --Војвода разговор 09:05, 1. мај 2009. (CEST)

Шалио сам се, Војводо, наравно, знаш ваљда да ја лепо мишљење о теби. Међутим, мени сада овај текст делује потпуно накарадно. Испаде да је та жена Лежајићева, најпаметнија на свету. Ако мало разложимо ситуацију, видећемо да сте вас двоје у суштини захтевали референце за то да рударство уништава природу. Ви знате на пример, да је оближњи град Бор један од најзагађенијих у Србији управо због тога. Рударство није рупа у земљи где се посече мало траве. Не спорим ја да је рударство важно (ваљда би требало да за ово ја тражим референцу?), али уништава природу и то јесте огромна штета коју наноси, јер, нажалост, загађивање и уништавање увек има и временске и просторне последице. Ми можемо да то поткрепимо неким жешћим испитивањима, али на који начин можемо да испитамо да ли ће јаловина из рудника да представља отпад који ће загађивати? Мени за такво предвиђање није потребно истраживање. Поштовао бих предвиђања стручних људи. Изгледа да то предвиђање поштују и из фирме Данди, јер неће да одговоре на прозивке. Шта би одговорили? Ајде малко и да прочачкам ваше аргументе. :) „Поготово што знамо колико је у неким деловима тамо исплативо радити било шта.“ Како знамо? Ја први пут чујем. Ко то тврди да није исплативо? Зашто онда тамо покушава нешто таква озбиљна фирма као што је Данди? „Исто тако и за ове екологе. Мислим да то јесте мало напумпано.“ Због чега тако мислиш? „Ови еколози“ ипак нешто тврде на основу неког свог искуства и неког свог рада, па можда и због тога што су и они изгледа научници. :) Морао сам све ово да напишем, просто зато што људи обично под еколошком катастрофом мисле само на уништавање озонског омотача, глобално загревање и нуклеарни рат. Па и црни облаци изнад Бора јесу еколошка катастрофа, изливање отрова у реку такође. Звучи застрашујуће, али не значи аутоматски и аполапису. Не могу да се сложим и нећу да се сложим да је уништавање природе „напумпавање“ и „претеривање“. Ето, рекох своје. :) --Методичар зговор²а 12:08, 1. мај 2009. (CEST)

Колико је мени познато, Бор и Мајданпек, као и њихова околина су загађени због лошег одлагања јаловине, а не због отварања рудника. Знам да отварање рудника повлачи и много штетних последица, као што је на пример јаловиште, али, ако би се то урадило мало боље, сигурна сам да би загађење било много мање. Е сад, ако ми очекујемо да ту дође да истражује једна канадска фирма, која има много више средстава од наших фирми, онда је реално очекивати и да ће они проблем загађивања због јаловишта решити боље него онај РТБ Бор (ваљда се тако зваше). Немој Дејане сад да идеш тако далеко, нисам рекла да еколози нису научници, али, мислим да на основу почетка истраживања на неком простору (дакле, још увек не постоји пројекат рудника или места за површинску експлоатацију) могу да оцене колике ће штетне последице бити по природу тог краја. Што се тиче исплативости експлоатације, ево шта се зна: постоје рудници и површински копови у Бору и Мајданпеку, из којих је експлоатисана руда (нисам сигурна да ли се то још увек чини у некој мери). И, како смо онда живели у таквом систему где се није много водило рачуна у будућности рудника, за експлоатацију метала из руде коришћене су методе које нису тако добро издвајале корисне материје, па је у јаловину ишло оно што се у другим земљама користи као руда. Сада су дошли до тога да је оно, што је некада била јаловина, сада добар материјал за експлоатацију материјала, али им требају неки нови поступци да би из тога извукли метале. А што се тиче рудника, резерве нису вечне, па се зна да добра руда можда може да се нађе, али у неким дубљим деловима. Чак, на једном копу у Мајданпеку, је, због тога што је прекинута експлоатација, у оној рупи створено „језеро“, чија је вода загађена. Е сад, да би наставили експлоатацију, та вода се мора испумпати, али пошто то више не могу да раде тако што ће воду једноставно усмерити у неку од река, потребно је пуно пара. Они људи који се разумеју то, кажу да је за то потребно много више пара него што би се зарадило експлоатацијом метала из преостале руде. Ето, то је то што се зна. Ове фирме које сада врше истраживања, врше их у циљу проналажења нових рудних тела, која се не налазе баш близу површине, а питање је када ће се почети са експлоатацијом. Све је још увек недовољно истражено. --geologicharka пиши ми 13:31, 1. мај 2009. (CEST)

Да, овако већ конструктивније причамо. :) Ти знаш да људи који желе да експлоатишу неку руду (и од тога зараде, да се не лажемо) са једне стране и еколози са друге, неће видети последице на исти начин. Склонији сам да верујем еколозима јер они немају сукоб интереса, њима се то неће одразити у буџету, зар не? Друго, Бор и Мајданпек имају тек део проблема са јаловиштем, који је ипак последица рударства. Бор је имао јаке проблеме са нуспроизводом прераде руде, а то је сумпорна киселина која је „изједала“ цео град. И сама си рекла да је новац битна ставка („али пошто то више не могу да раде тако што ће воду једноставно усмерити у неку од река, потребно је пуно пара“) и веееелико је питање колико ће будући експлоататори издвајати из буџета како би сачували природу. Уколико се процес прераде јаловине буде показао непрофитабилан, не можемо да очекујемо да ће је експлоатисати и тиме сачувати природу. А и када је буду прерађивали, питање је колико ће допринети погоршању природе самом прерадом (као у случају сумпорне). Оно што желим да кажем је да је проблем веома комплексан и обично таквом проблему прилазим са доста промишљања и просто не одбацујем мишљења других олако. Твоје мишљење такође ценим са становишта геолога и уопте не спорим ништа што је у вези са твојом струком, као ни било шта што си написала сада у вези са експлоатацијом руде, само ми је било важно да се сагледа и мишљење људи који се ипак баве проучавањима заштите природе.--Методичар зговор²а 13:54, 1. мај 2009. (CEST)

Па добро, да немају неку корист од тога, вероватно се не би ни бавили истраживањима на том подручју, него би отишли негде другде. Мени је у целој причи са екологијом, као што сам ти рекла и јуче, засметало то што је написано као неки новински чланак, јако драматично, а поново, не верујем да су научници то баш тако рекли, него да су они који су то нама пренели, мало улепшали. И има још једна ствар - чудно ми је да не постоји неки закон (а вероватно постоји) који регулише то шта се сме, а шта не сме. Кад би они сви знали колике казне морају да плате, не би се тако олако фрљали отпадом. Код нас треба да се уведе закон као што је био у Русији, где су рекли: можеш да просипаш отпад у реку, али ти и твоја породица морате да пијете воду која је узета са места које је низводно од твоје куће. Па да видиш како су сви поштовали закон. Тако да, према мом мишљењу, ту треба само чврста рука! --geologicharka пиши ми 16:43, 1. мај 2009. (CEST)

Да, ово баш личи на тебе. --Методичар зговор²а 16:45, 1. мај 2009. (CEST)