Разговор о Википедији:Dozvole za objavljivanje/Pogledi

Nisam dobio ovo na permissions-srwikimedia.org. --FiliP ^_^ 23:45, 23. februar 2009. (CET)

Neutralnost izvora

Želim da skrenem pažnju administratorima Vikipedije, da je sajt Pogledi u potpunosti naklonjen Ravnogorskom pokretu i da se po mom mišljenju, kao i mišljenju još nekih korisnika Vikipedije, podaci preuzeti sa tog sajta nemogu smatrati kao potpuno pouzdani. Još i ranije časopis Pogledi se koristio senzacionalističkim metodama i objavljivao razne ne istine vezane za Partizanski pokret.

Evo konkretan primer se može videti iz samog davanja dozvole u kome Milosav Samrdžić kaže da su po njihovim podacima četnici pobedili u bitci na Neretvi! A svako ko se imalo bavio istorijom Drugog svetskog rata na područiju Jugoslavije zna da je za četnike bitka na Neretvi bila preloman ternutak, posle koje je došlo do osipanja njihovog pokreta. Ono što je za Nemce bila Kurska bitka, za četnike je Neretva.

A mora se i obratiti pažnja na to kako piše gospodin Dragan Iliće i da se vidi njegov članak Sporazum Pijade-Budak, u kojem je izneo niz ne istina i koji sam zbog toga predložio za brisanje! Pozdrav--Pinki (razgovor) 10:44, 24. februar 2009. (CET)

Ok je da se sajt koristi kao izvor slobodnih fotografija i slično, ali kao naučna literatura - teško... A na izjavu urednika sajta „Npr. nas izvor je da su cetnici pobedili u Bici na Neretvi“ jednostavno nemam komentara. Izgleda da sajt funkcioniše po principu "što je babi milo, to joj se i snilo". --Damjan /razgovarajmo/ 15:17, 26. februar 2009. (CET)

Ratne fotografije iz WW2

Sajt Pogledi ima veliku galeriju fotografija iz Drugog svetskog rata, one mogu da obogate članke na vikipediji. Biografije četnika na vikipediji su već više godina siromašne, bez fotografija, nesređeni, užas jedan. Cilj vikipedije je da ima što više dobrih i odličnih članaka. A, što se tiče refenciranja tekstova sa sajta, tu generalno treba biti oprezan, kao i kod svakog drugog sajta ili novinskog članka. Treba koristiti kao izvore literaturu i arhivu, a ne internet domene. Ipak, ova dozvola je dobra stvar za vikipediju.Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 66.249.90.139--Pinki (razgovor) 09:07, 27. februar 2009. (CET)

ODLUČNO PROTIV

Moje iskustvo sa kragujevačkim ,,Pogledima" nije baš najsrećnije. Koristeći autorizovane tekstove, tačnije, pozivajući se na njih, dospeo sam i do suda. Naravno, sve se završilo dobro po mene, jer je autor tih knjiga i tekstova, već bio osuđen za falsifikat i za ordinarne laži. Ja za to nisam znao u vreme kad sam koristio njegove tekstove. Radi se o tekstovima o navodnim partizanskim zločinima posle drugog svetskog rata. Autor je Radmilo Rončević, čovek koji je po obrazovanju lekar. Doslovno, čovek je izmišljao navodne ,,zločine". Na žalost, vezivao ih je za konkretne ljude, koji su živeli ili su još živi (misli se i na ,,žrtve" i na ,,izvršioce"). Rončević je bio u gradski sekretar u vreme vlasti SPO-a u Beogradu i lični prijatelj Danice Drašković.Drugi primer je,još drastičniji, javnosti već poznati slučaj ,,objetivnog" istoričara Bojana Dimitrijevića i njegove knjige VALjEVSKI RAVNOGORCI. Autor je visoki funkcioner SPO-a. Bio je i pomoćnik ministra odbrane u vreme koalicione vlade sa SPO-om. Knjiga VALjEVSKI RAVNOGORCI je iz serije senzacionalističko psihoterapeutske šund literature, lišena bilo kakve dokumentacione osnove. Glavni ,,izvor" i ,,dokumentaciona osnova" za knjigu VALjEVSKI RAVNOGORCI, je Vladan Radosavljević, sin komandanta Kolubarskog četničkog korpusa Miloša Radosavljevića. Vlada je rođen 1940. godine. Kad je rat počeo, imao je godinu, a kad se završio, imao je pet godina života. Dimitrijeviću je takav čovek NAJPOUZDANIJI IZVOR za monografiju o VALjEVSKIM RAVNOGORCIMA!!!??? Na žalost DA. U knjizi je potpuno pobrkano ko je gde rođen, ko je iz kog sela... događaji su bukvalno izmišljeni i pojedinim ljudima pripisani. Najdrastičniji slučaj je sa pripadnicima četničkog pokreta pod prezimenom Tikvarević. Ispada da je to najrasprostranjenija familija u Valjevskom kraju, jer autor , za različite ljude sa takvim prezimenom, potpisuje ih da su rođeni u različitim selima, pri čemu, pojedina, od tih sela, udaljena su jedno od drugog i po 30 kilometara. A činjenica je da u Valjevu i okolini postoji samo jedno selo u kome žive ljudi sa takvim prezimenom. To selo se zove Mrčić i udaljeno je sedam km od Valjeva. Preživeli pripadnici Ranogorskog pokreta iz valjevskog kraja su, kad se knjiga pojavila, protestvovali, ali uzalud. Neki od preživelih su napisali izjave overili da je 99 % u knjizi izrečenog, obična laž. Najstrašnija stvar u svemu je to što je ona , u stvari magistarski rad pomenutog Dimitrijevića odbranjen kog visokog funkcionera SPO-a.

Pouzdanost takvih ,,naučnih" radova je, najblaže rečeno, krajnje sumnjiva. Pogledi su, verovatno tako i zamišljeni, da prezentuju alternativni pristup zvaničnoj istoriografiji. Bar se tako predstavljaju. Na samom delu, reč je o senzacionalističko-psihoterapeutskoj izdavačkoj kući koja ima za cilj da leči frustracije poraženih u Drugom svetskom ratu. Uključiti takvu grupaciju u VIKIPEDIJU, mislim da je, ne samo besmisleno, već i štetno po istinu, po sebi. Naime, ako je Vikipedija internet enciklopedija koja promoviše objektivnost i neutralnost, to ja ne vidim smisao u tome da se u nju uključuju materijali sumnjive vrednosti, u najmanju ruku. Izdavačka kuća POGLEDI, može da ima i ima mogućnost prezentacije kako putem elektronskih tako i štampanih medija. Ne razumem zašto bi se i Vikipedija uključivala u reklamiranje LOŠEG prizvoda. Pouzdanost i istinitost materijala iz izdavačke kuće POGLEDI osporena je ne samo od naučne i stručne javnosti več i od strane PRAVOSUDNIH ORGANA. Dakle i sudski je dokazana netačnost prezentovanog. Upravo je to glavni razlog zbog čega sam kategorično protiv takve ideje da se materijali pomenute izdavačke kuće uključe na Vikipediju.Zaista ne razumem zašto bi se Vikipedija upuštala u analizu nečega što, ni ovde među nama , na domaćem terenu, još nije razjašnjeno i objašnjeno do kraja i pri to takvoj nepameti dala ENCIKLOPEDIJSKI ZNAČAJ.--Davidovicrasa (razgovor) 09:51, 26. februar 2009. (CET)

"CRVENA VIKIPEDIJA"

Skupština Srbije je 2004. izjednačila prava Ravnogorskog i partizanskog pokreta. U stručnoj istorijskoj javnosti je usvojen stav da je JVUO bio pokret otpora protiv NACIZMA i da se borio za slobodu. Skupština Srbije je to prihvatila i donela zakon o izjednjačavanju. Svako ko ima privatnih problema sa određenim preduzećima, ustanovama neka to rešava van vikipedije, na sudu, izborima, peticijama, skupštini i dr. Da li sajt Pogledi propoveda fašizam, nacionalnu, versku mržnju? Da li su oni zabranjeni? Jel postoje dokazi, presude?Ako postoji sve ovo, onda dozvolu treba izbrisati! Svako ko piše o istoriju o Ravnogorskom pokreta ne krši zakon ove zem Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 66.249.90.139--Pinki (razgovor) 09:07, 27. februar 2009. (CET)

Vikipedija nije ni crvena, ni žuta, ni plava, niti bilo koje druge političke boje... Ovo je enciklopedija i treba se držati ozbiljne literature i ozbiljnih izvora, a ne proizvoljnih priča! Mi ne tražimo da se dozvola obriše, samo kažemo da je taj sajt NE POUZDAN, jer su mnogi podaci na njemu netačni i proizvoljni! A o tome šta sve naša skupština odlučuje ne treba komentarisati! Uosatlom tim zakonom su samo izjednačena prava boraca iz oba pokreta, i zakon je više socijalne nego političke prirode, jer se najviše odredbi odnosi na pitanja socijalne politke. A to ne znači da se mogu prekrajati istorijaske činjenice pravdajući to tim zakonom!--Pinki (razgovor) 14:43, 26. februar 2009. (CET)

Mnogi se ne bih složili s tim da vikipedija nije obojena u crveno. Koliko je to vikipedija objektivna? Da li su izvori o partizanima nepristrasni? Da li postoji "ekspertski tim istoričara" na vikipediji, grupa korisnika, koja masovno unosi članke o partizanima na subjektivan način? Vikipedija je postala CRVENA i to zahvaljujući tebi i tvom "ekspertskn timu"! Ovaj nepotpisani komentar je ostavio neprijavljeni korisnik sa IP adrese 66.249.90.139--Pinki (razgovor) 09:07, 27. februar 2009. (CET)