Разговор о Википедији:Tim/Arhiva 1

Konstatacija

• Da konstatujem da sam: (1) Tim:Podela rada pomerio u imenski prostor Vikipedije (Vikipedija:Tim/podela rada), pošto je "tim" imenski prostor imenice "tim". (2) Ipak, nema potrebe da ova strana stoji ispod glavnog članka (Vikipedija:Tim/podela rada), jer je osnovna, pa treba da stoji u okviru osnovnog članka (Vikipedija:Tim). --Miloš Rančić (razgovor) 20:01, 1 Apr 2005 (CEST)
• Čini mi se da sam pre pola godine otvorio stranu sa sličnim sadržajem. Ko je i kad nađe (mada mislim da je veza i sa naslovne strane), neka prijavi, pa da je integrišemo u ovu stranu (i onu obrišemo). --Miloš Rančić (razgovor) 20:01, 1 Apr 2005 (CEST)

Posao - Potrebni članci

Bilo bi dobro kada bi svaki tim sebi zadao zadatak da sređuje i održava deo na Vikipedija:Potrebni članci, to obuhvata dopisivanje novih potrebnih članaka kao i uklanjanje sa spiska već napisanih, tj. postojećih. Dakle, svaki tim koji je iole aktivan može da doda jednu rečenicu u svojoj potstranici pod naslovom Zadaci i kraće uputstvo ili smernicu za održavanje ovoga. --SašaStefanović • 21:56, 15. maj 2006. (CEST)

Po mojim proračunima, ne računajući ovu poruku, treća poruka bi se ovdje trebala pojaviti 1. jula 2007. :)) --Banović 22:04, 15. maj 2006. (CEST)

Ko šta voli, to i piše. Jedino, zlatno pravilo. Glupost je i misliti o nekim većim akcijama, kad ni na najprostijoj akciji i stoga veoma dobroj, Vikipedija:Jedan članak dnevno, nije se u stanju ispuniti norma, iako se ima taj izbor, da se piše po želji. Kako onda očekivati da ljudi prave članke koji su im servirani u grupi.--Banović 22:04, 15. maj 2006. (CEST)

Imam osećaj da me nisi u potpunosti razumeo, nisam rekao da korisnici u određenom timu pišu članke, nego da sređuju, tj. održavaju stranicu Vikipedija:Potrebni članci iz oblasti koja je ista, ili slična u timu u kom su prijavljeni. Znači ništa, kao i sve ostalo na Viki, nije obavezno, samo mislim da bi bilo dobro napomenuti. --SašaStefanović • 22:12, 15. maj 2006. (CEST)

Stručne grupe

Pre svega, ovo je odgovor na Slavenov komentar na Vikipedija:Trg/Tehnika, ali se time otvorilo jedno važno pitanje, a ovde je mesto za razgovor o tome. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:12, 29. novembar 2006. (CET)

Dakle, neophodno nam je da uđemo u viši stepen organizovanja u odnosu na koji se sada nalazimo. To "viši" isključivo se tiče ne čak ni efikasnijeg rada, nego potrebe da uopšte funkcionišemo u sve većem i većem broju. Nismo više društvo prijatelja koji se međusobno savršeno razumemo i možemo da rešimo rasprave isključivo na ličnom dogovoru. Pojavljuje se potreba da funkcionišemo kao velika zajednica (ima bar jedno 100 ljudi koji periodično uređuju srpsku Vikipediju) sa određenim međusobnim dogovorima. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:12, 29. novembar 2006. (CET)

Stručne grupe nikako nisu "stručna taborizacija", već predstavljaju pokušaj da regulišemo određene oblasti vremenom, kako dobijamo dovoljan broj ljudi koji mogu obrađivati neku oblast. Sada imamo potencijal za stručnu grupu iz biologije i nju treba oformiti. Sada imamo i potencijal za stručnu grupu iz jezika (bez mene; dovoljni su Đorđe Božović, Ford i Delić) i to treba učiniti, takođe. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:12, 29. novembar 2006. (CET)

Pri svemu tome, bio bih izuzetno zadovoljan kada pitanjima vezanim za jezik ne bih morao uopšte da se bavim. Štaviše, kada bi jedna po jedna oblast kojom se bavim kad niko neće bila menjana grupom koja se time bavi. Neophodno nam je da imamo stvorene stabilne temelje zajednice ovde. Mnogo je bolje biti u situaciji u kojoj možemo da radimo kreativno na Vikipediji, umesto da se iznova i iznova zlopatimo svakom pojedinačnom stvari, od kojih je bar jedno 70-80% moglo već odavno sistemski da se reši. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:12, 29. novembar 2006. (CET)

OK. Mislim da se slične grupe već spontano formiraju i da ne treba ljudima nametati obaveze nekom birokratijom, pošto ljudi generalno ne vole neke obaveze. :) Inače, moja kritika na slične stručne grupe, ukoliko bi bile birokratski uspostavljene, se sastoji u tome da smatram da ne treba da imaju posljednju riječ o stvarima koje su možda diskutabilne i u samom domenu određene struke. Dakle, više sam za dijalog, spontanost i fleksibilnost u radu na projektu, pošto je projekat kao što je Vikipedija, nemoguće urediti „ministarstvima“. Projekat je dinamičan, zahtjeva fleksibilnost od svih i ne podnosi „piramidalne birokratije“. Treba svi o svemu da razgovaramo, dajemo prijedloge, moguća rješenja, svačije mišljenje je ovdje relavantno (naravno ukoliko se ne radi o nekom abnormalnom ponašanju), tako da treba vidjeti kako se uklapaju novi korisnici, pomoći im sa nedoumicama i širiti zajednicu svaki dan više. Što više ljudi na projektu, to će biti više kvalitetnih članaka. --Славен Косановић {razgovor} 23:39, 29. novembar 2006. (CET)

Problemi sa sadržajem članaka, netačnosti, sukobi i ostalo, treba riješavati na stranicama za razgovor istih. Korisnici koji se razumiju dobro u određenu struku, naravno treba da se uključe u rasprave i daju svoje prijedloge izmjena itd. Bilo je mnogo kritika tipa: „Ih lakše je napisati novi članak nego ispravljati neki koji je pun besmislica“. Slažem se. Ali, taj neko ko smatra da može da napiše dobar novi članak neka ga slobodno napiše i zamjeni za stari. Mislim da neki koriste to kao izgovor..., to mi se naravno ne dopada, a ima tu malo i sujete u stilu, ih trebao sam biti ja prvi u postavljanju članka... --Славен Косановић {razgovor} 23:48, 29. novembar 2006. (CET)

Osim toga, skoro svi sukobi oko sadržaja članaka se dešavaju na „politički ofarbanim člancima“, nažalost. Kažem nažalost pošto kontam, kamo sreće da ima sukoba na ostalim člancima, jer bi to značilo da je ljudima stalo do enciklopedije i šta piše u ostalim člancima, te da im je stalo da se intelektualno nadograđuju i ne da se bave glupom politikom. Kamo sreće da se ljudi prepiru oko, recimo kvantne mehanike... --Славен Косановић {razgovor} 00:02, 30. novembar 2006. (CET)

Dakle, kada dođemo do tog stadijuma razvoja, gdje će ljudi diskutovati oko sadržaja u člancima kao kvantna mehanika, onda možemo reći da smo prava zajednica enciklopedista. Do tada ima još puno posla... --Славен Косановић {razgovor} 00:04, 30. novembar 2006. (CET)

Zatim, mnogi „stručnjaci“ za razne oblasti su prilično osjetljivi, ako se ne radi onako kako oni misle da treba. Mnogi, neće da doprinose na slobodnu enciklopediju, jer se sadržaj može mjenjati, a neki smatraju da je ono što oni napišu „božija zapovjest“. Ja sam imao nastavnika u srednjoj školi koji je govorio „bog zna za pet, ja za četiri, a ti nemožeš dobiti više od trojke..., ali evo ti sad dvojka, jer tvoje znanje mora biti dva stepena ispod mog...“ :) Takođe, mnogi koji kod nas završe neki fakultet misle da su već uhvatili Boga za jaja. Na Zapadu oni koji završe fakultet danas počinju kao konobari u najboljem slučaju..., dok se ne istaknu u svojoj oblasti nekim naučnim radom. --Славен Косановић {razgovor} 00:19, 30. novembar 2006. (CET)

Ovde se uopšte ne slažem, na puno načina, niti mislim da se znanje sme relativizovati. Jedino pitanje je šta je merilo znanja, ali ako ti je taj nastavnik predavao recimo fiziku, siguran sam da je ipak znao fiziku bolje od tebe. Ne vidim kako to ne razumeš, ali u navedenim okolnostima, ono što nastavnik fizike napiše na srednjoškolskom času jeste ”Božija zapovest”, i činjenica da na Vikipediji svako može da brlja po člancima o kojima nema pojma jeste problem (koji je inherentan našem načinu uređivanja i koji prihvatamo jer on donosi mnogo veće i važnije prednosti, ali ipak jeste problem) na koji će naravno biti posebno osetljivi ljudi koji znaju šta pričaju (slučaj Macura, slučaj Boško). Drugim rečima ovo što Miloš objašnjava meni ima savršenog smisla i u savršenom svetu ne bi uopšte trebalo da se naglašava ili formalizuje već bi se naprosto uvažavalo svačije znanje i iskustvo. U tom smislu meni se ipak čini da je za zajednicu naše veličine pogodnije rešenje u kojem mi neformalno znamo ko šta zna i ne petljamo se u stvari o kojima nemamo pojma, odnosno, smo spremni da po takvim pitanjima poslušamo nekoga ko o tome zna beskonačno više. (Mada, moram da kažem, na ovu case sensitive temu, stvarno ne vidim oko čega e pravi velika frka i šta fali ovome što sada imamo :) mada ću rado da otćutim ako imamo stručnjaka za enciklopedistiku :)))) --Dzordzm 00:55, 2. decembar 2006. (CET)

Ne slažeš zato što nisi shvatio poentu priče. :) Ovdje ja uopšte nisam imao namjeru da relativizujem znanje nekoga ko ga posjeduje, nego da relativizujem način na koji bi neko „nametnuo ili prenosio svoje znanje“. Više puta sam rekao i sto posto sam siguran u to, da nikome neće pasti napamet da mjenja bilo koji stručno napisan članak, ako se ne razumije u ono što tu piše, tačnije ako ne posjeduje znanje koje mu pomaže da uoči neke detalje koje bi možda bilo prikladnije reći na drugi način, a da govore isto, proširiti sadržaj, itd. Ne vidim nijedan valjan razlog zašto neko ko je sposoban, „posjeduje znanje“ iz određene oblasti, ne bi proširio, prepravio, zamjenio kompletan članak za svoju verziju, ako smatra da je tako bolje. Takođe, ne vidim nijedan valjan razlog zašto neko ko je srednjoškolac, student, ili čak samo ljubitelj određene tematike, ne bi imao pravo da napiše neki članak iz oblasti koja ga interesuje, proširi neku klicu, ili nedovoljno razvijen članak, ujedno proširi svoje saznanje, pa čak i ako ta njegova verzija nije najboljeg kvaliteta. Slažem se sa prijedlogom prof. Macure da bi korisnici trebali da urade „domaći zadatak“, a to podrazumjeva sakupljanje prikladne literature iz više izvora, analiza i selekcija građe za članak, procesovanje tog materijala i na kraju, uobličavanje enciklopedijskog članka. Tom metodologijom bi se broj „netačnosti“ sveo na razuman minimum, a u mnogim slučajevima ih ne bi ni bilo. Dakle, bilo ko želi da se stvarno kvalitetno pozabavi jednom odrednicom, može komotno da zaboravi na štancanje članaka. Što se tiče tog mog nastavnika, i takvog pristupa rada sa učenicima i studentima, ja bih takve poslao u džunglu da podučavaju orangutane i da se dive svojom superiorirnošću nad njima. Takvi profesori, učitelji i nastavnici nisu za obrazovni sistem nijedne države, to su jednostavno idioti. --Славен Косановић {razgovor} 04:49, 2. decembar 2006. (CET)

Shvatam da je poenta tvoje priče u tome da se takvom telu ne treba dati neka izvršna vlast. Kakogod, imamo onda problem u tome da standardno možemo biti blokirani po nekom pitanju dosta dugo, jer, kao i u ovom slučaju (mala slova na početku), postoji limit do kog neko može insistirati na nekoj stvari koja bi doprinela stručnijem radu na srpskoj Vikipediji. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:18, 30. novembar 2006. (CET)

Ja tu vidim dva rešenja: (1) Da postoji mogućnost opoziva takve odluke od npr. strane zajednice, kao i u samokontroli konkretne stručne grupe. Pre svega, svaka stručna grupa bi u odnosu na svoja pravila morala prvo da kosntatuje da li je jedno pitanje u njenom domenu ili nije, tj. da li se smatra nadležnom. Potom, čak i da stručna grupa donese takvu neku odluku, postojala bi mogućnost opoziva isti, s tim da bi zajednica onda morala da glasa sa jedno 60-70% protiv takve odluke. U ovom slučaju, svaka odluka neke stručne grupe bi bila primenjivana tek dve nedelje od njenog donošenja za koje vreme bi postojala mogućnost da se pokrene glasanje za opoziv odluke (dakle, najduže bi 21 dan ta odluka bila odložena). (2) Postoji i mogućnost samokontrole nas koji nismo u takvoj grupi pod pravilom Zakeraj samo ako baš smatraš da je to bitno!. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:18, 30. novembar 2006. (CET)

Vidim da se priča svodi na temu casesensitive, da ili ne u konkretnom slučaju. A zašto ne bi napravili probu na jednoj test Viki, pa ako se pokaže da implementacija ne utiče značajno na uređivanje Vikipedije, onda pokrenemo priču o implementiranju. Opet kažem, ja jesam za pismen rad na projektu, uvijek sam i bio, te tu nema spora, ali bih volio da značajne implementacije, prije nego ih predložimo developerima, prvo istestiramo u realnom okruženju, pustimo ljude da probaju, daju svoje mišljenje o koristi, tačnije usability. Dakle, protiv sam „naprasnih“ implementacija, bez testiranja i proba sa ljudima koji će na kraju krajeva svakodnevno da se susreću sa sličnom implementacijom. Bilo koji softver, ili implementacija treba da se radi u saradnji sa krajnjim korisnicima. Mnogo je lakše raditi na taj način, nego se poslije susretati sa oštrim kritikama, prepiranjima i diskusijama na temu. Dakle, pokazati ljudima kako će stvar da funkcioniše, raditi u saradnji s njima. Na taj način se „mlatnu dvije muve jednim udarcem“. --Славен Косановић {razgovor} 13:34, 30. novembar 2006. (CET)

Slavene, skrećeš sa teme :) Ovde sam stavio posebnu temu koja se ne tiče konkretno malih i velikih slova. Ova konkretna stvar nije nikakav big dil, može se živeti s njom, a i ako dođe do toga, potpuno mi je jasno da je u ovoj situaciji cela priča upravo na meni (pravljenje bota, pre svega), tako da će to sigurno ostati (čak i da prođe) nerešeno bar narednih nekoliko meseci (osim ako se ne pojavi neko drugi voljan). Dakle, nema to veze sa ovim ovde delom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:28, 2. decembar 2006. (CET)

Ono što se pokazalo prilikom te moje inicijative jeste da sam dobio odmah tri odgovora u stilu "pa, meni je ovako lepše" i gde sam tek posle insistiranja na relevantnim razlozima dobio razložan odgovor od Rejnmena; dakle, posle solidnog vremena sam dobio ma šta sa čim se dalo argumentovano raspravljati. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:28, 2. decembar 2006. (CET)

Takva situacija na jednoj enciklopediji jednostavno nije dopustiva. Ponoviću da princip našeg rada jeste sjajan, da su ovde srednjoškolci izuzetno važni članovi zajednice, a da među najznačajnijim srpskim Vikipedijancima i dalje smatram Bonza, koji je daleko od ma kakvog stručnjaka. Pritom, i ja sam sam vrlo osetljiv na priče o ekspertima iliti stručnjacima koji svet posmatraju elitistički. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:28, 2. decembar 2006. (CET)

Ali, mi se ovde bavimo stvaranjem enciklopedije i to nikako ne smemo zaboraviti i nikako nas ne sme zavarati naš model rada (koji, usput, jeste superioran) i od njega da stvaramo neki mit o "demokratičnom/anarhističkom stvaranju enciklopedije". (Zapazi da ja jesam anarhista, ali sam potpuno svestan razlike između gradnje slobodnog društva i gradnje znanja.) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:28, 2. decembar 2006. (CET)

Dakle, stvar je u pokušajima da ipak ne skrenemo u ćorsokak gradnje društva umesto gradnje znanja. Prvi sam ko odustaje od svojih želja kada je klima u zajednici protiv njih, ali na nekim mestima moramo da povučemo jasnu razliku između svojih i naših želja i jednostavne činjenice da mi ovde gradimo enciklopediju. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:28, 2. decembar 2006. (CET)

I da se vratim na temu: Stručne grupe treba da imaju presudne uloge u sadržaju koji je neupitno u domenu te stručne grupe. S druge strane, podrazumeva se da stručne grupe ne mogu niti smeju da imaju političku kontrolu nad projektom jer im to i nije smisao. Političku kontrolu može imati samo zajednica, a politička volja zajednice se nalazi isključivo u imenskom prostoru "Vikipedija:". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:28, 2. decembar 2006. (CET)

Meni se čini da ćemo u najskorije vreme morati da ograničimo maksimalnu dozvoljenu dužinu postova na ovim stranama :RRRR --¡¿Kale?! 01:30, 2. decembar 2006. (CET)

Miloše, uopšte ne vidim u čemu je problem, Ja sam samo rekao da te grupe ne treba birokratski uspostavljati. Dakle, ako imamo pet, ne moraju biti pet mogu i tri, korisnika koji su stručni za neku oblast, pa brate nek se organizuju i nek je obrađuju, ovo je slobodna enciklopedija. Ja samo tvrdim da mi nemamo puno stručnih ljudi, tačnije imamo pojedince koji se povremeno bave nekom oblašću, a neki više vole da uređuju članke koji nisu od njihove struke. Ne vidim da će iko protestovati ako neko napravi neki stručan članak za neku odrednicu i zamjeni ga za neki koji je ”nedovoljno obrađen”, ili nekvalitetan. Problem sa stručnim člancima je što oni zahtijevaju vrijeme da bi se kvalitetno uradili, ovdje sada većinom prevodimo sa engleske i drugih Vikipedija, pa to izgleda kao „lako je to“. Nije lako, znam iz ličnog iskustva. Da bi napisao jedan stručan i kvalitetan članak, treba ti vrijeme, najmanje sedam dana, zavisno od odrednice, dakle ne govorim ovdje o prevođenju. Dakle, ili ima više ljudi koji se zauzmu da obrade jednu odrednicu, ili jedan korisnik sam mora da uloži vrijeme da bi je kvalitetno obradio. --Славен Косановић {razgovor} 02:10, 2. decembar 2006. (CET)

Mi ovdje pričamo o nekim hipotetičkim stručnim grupama, jer u stvarnosti one ne postoje. Nema pet korisnika koji obrađuju jednu istu tematiku, a kamoli pet stručnjaka za svaku...? ako ja nisam zamjetio taj nagli priliv stručnjaka molio bih da mi neko ukaže na njih. --Славен Косановић {razgovor} 02:10, 2. decembar 2006. (CET)

Ja lično nemam veze sa anarhizmom. :) Ne znam ni šta znači riječ „anarhizam“? :) Dakle, razumijem šta želiš da kažeš, ali ujedno govorim da ne postoje prepreke da se ljudi samorganizuju u timove i obrađuju tematike od struke. Naprotiv, stalno pokušavamo da animiramo ljude da stvaraju timove. Ne vjerujem da će neko ko se ne razumije u kvantnu mehaniku, doći da ispravlja ljude koji se razumiju, Jednostavno sličan problem se još nije desio ovdje na ovoj Vikipediji. Ali isto tako ne prihvatam da ljudima koji nisu od struke ”zabranimo” da se bave temama koje ne razumiju dovoljno, pogotovo ne ako članak uopšte ne postoji. Ako ima greški neko ko se razumije u tematiku će već ispraviti, ili zamjeniti boljim. --Славен Косановић {razgovor} 02:10, 2. decembar 2006. (CET)

Što se tiče teme case sensitive, dakle radite kako hoćete, ali mislim da se neće nimalo dopasti developerima ta ideja. Biće potrebno reprogamirati i pretragu, a ja vidim potpuno suludo praviti za svako preusmjerenje, još po jedno malim i velikim početnim slovom, zavisno od slučaja, pa makar to radio i bot. Dakle, moj stav je da bi bilo poželjno prvo istestirati implementaciju na jednoj test Viki, pa tek onda predložiti developerima. --Славен Косановић {razgovor} 02:10, 2. decembar 2006. (CET)

Na kraju stalno pričamo o nekoj politici, ali jednostavno politika ne postoji ovdje. Zna se tačno šta je cilj ovog projekta, on već ima svoje definisane smjernice i pravila, i sve što ide protiv tog cilja jednostavno, na kraju biva odstranjeno. E sad ako to zovemo politikom, onda OK. :) --Славен Косановић {razgovor} 02:10, 2. decembar 2006. (CET)

---

Samo da dodam da sam prebacio diskusiju sa trga ovde jer mislim da je mnogo bolje pošto ovo nije bila opšta diskusija, a najiskrenije nije mi se dalo čitati jer je ogromno, vidim da se spominje hiljadu stvari a najmanje ono što treba. Stoga sam i prebacio ovde da ne bi bez beze krčilo trg. Hvala na razumevanju. --SašaStefanović • 05:03, 2. decembar 2006. (CET)

---

Stručne grupe 2

Malo sam podelio zarad lakšeg pisanja... --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:25, 2. decembar 2006. (CET)

Mislim da je jasno da su timovi kao naša koncepcija mrtva stvar. Gomila ljudi se prijavila za sve i svašta (uključujući i mene), a da ovo ne funkcioniše kao mesto za koordinaciju. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:25, 2. decembar 2006. (CET)

Takođe, moja ideja jeste srodna ovoj ideji, ali nije identična i funkcionalno nije moguće da timovi prerastu u stručne grupe/odbore koji bi imali i predusnu ulogu u konkretnom sadržaju. U tim se može prijaviti svako, bez obzira na to da li zna ili samo hoće da zna ili samo misli da zna. (Ima takvih slučajeva na osnovnoj strani.) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:25, 2. decembar 2006. (CET)

Nikoga ne treba prisiljavati, ali, kao što rekoh, imamo već (sad sam shvatio) čak četiri osobe dovoljno stručne za neki budući stručni odbor za jezik i lingvistiku (Bašić je, očigledno, dovoljno upućen), imamo i troje koji znaju biologiju, imamo i više nego dovoljno ljudi upućenih u programiranje... Jednostavno, treba osnovati one odbore za koje imamo ljude; a oni bi npr. dali svoje predstavnike za pokrivanje ostalih pitanja; s tim što ti koji pokrivaju "ostala pitanja" ne bi imali nikakvu izvršnu vlast, već samo savetodavnu. Takođe, ovo se uklapa i u to da stvorimo u određenom trenutku neko savetodavno telo (Nikola je predložio sebe i mene; ja sam za to da razmislimo o još ponekom; možda Džordžu i Kašteru itd.) koje bi moglo biti pitano i za odluke administratora i za odluke tih stručnih odbora i koje bi dalo svoje mišljenje (npr. "zbog toga i toga smatramo da odbor nije u pravu i preporučujemo da temu još jednom obradi"), ali bez mogućnosti da te odluke budu izvršne (u konkretnom slučaju, stručna grupa bi mogla da odbije da još jednom obradi temu). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:25, 2. decembar 2006. (CET)

Lakše je imati koga pitati nego nemati. Lakše je kada vodiš neki spor imati autoritet znanja koji će ti dati valjan i odgovarajući savet i koji će prelomiti nezgodnu situaciju. Mnogo bismo manje vremena provodili prepirući se oko gluposti kada bismo imali dovoljan broj stručnih grupa/odbora/saveta, tj. kakogod već. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:25, 2. decembar 2006. (CET)

I, na kraju, uopšte mi se ne sviđa što je ovo preneto van Trga, jer sam ga tamo stavio zbog veće participacije ljudi, a to zato što je u pitanju bitna stvar za uređivačku politiku Vikipedije. Ako smara dužina, zaobiđite sa čitanjem. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:25, 2. decembar 2006. (CET)

Ustvari jedine oblasti gdje se mi često prepiremo su one vezane za politiku, odnosno one u koje je na neki način umješana politika. Dodao bih tu, još poneku diskusiju oko transkripcija i to je otprilike to. Nemam ništa protiv toga da se ljudi organizuju po struci ni da organizuju oblasti svoje struke, kategorije, način pisanja članaka i sl. Timovi nisu bili zamišljeni kao „stručni savjeti“ nego mjesto gdje bi se korisnici zainteresovani za neku oblast organizovali za rad. E sada, takođe ne vidim problem da stručni saradnici projekta uspostave, organizuju svoje oblasti, daju smjernice za pisanje članaka i koriguju ono što smatraju da nije u redu, pa čak i naprave posebne stranice u tu svrhu, kako god da se zvale u imenskom prostoru Vikipedija. Takođe, ljudi o kojima govoriš da bi trebali da budu članovi slične stručne grupe, već imaju autoritet na projektu za svoje oblasti. Vremenom, kada se bude skupljaljlo više ljudi na projektu, te grupe će se sponatno formirati. Bilo ko počne da čita članke, recimo iz biologije, Tsnene, ili Vlodzimierca, odmah može da uoči da je na njima radio neko ko se razumije, tačnije ko je stručan za tematiku. Ono što ja tvrdim je, da ne postoji nijedan valjan razlog da neko kome je biologija hobi, ili je student, ne bi mogao da uređuje neki članak iz biologije, jer nije „stručnjak“..., naravno pod uslovom da uradi gorenavedeni „domaći“. :) --Славен Косановић {razgovor} 17:59, 2. decembar 2006. (CET)

Takođe, ne znam što Saša premjesti ovu diskusiju..., jer i ja sam mišljenja da ljudi koji nisu zainteresovani za temu mogu ladno da je zaobiđu. --Славен Косановић {razgovor} 17:59, 2. decembar 2006. (CET)

Ako sad nemamo problema oko toga, ne znači ni da ih nećemo imati u budućnosti. Ne moramo koncipirati stvar previše formalno, ali je svakako neophodno da novi saradnici na srpskoj Vikipediji koja bude imala više hiljada aktivnih saradnika (a to nije neka posebna naučna fantastika) -- mogu da znaju kome da se obrate i ko u zajednici uživa nesporni autoritet iz konkretne oblasti; kao i da makar i neformalno pravilo bude da mišljenje onih koji su upućeni u oblast poštovano. Za to nisu dovoljni timovi, već je potrebno makar i implicitno delegiranje odgovornosti na eksplicitno ukazane osobe. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 19:12, 2. decembar 2006. (CET)

Evo za primjer, ti bi trebao da organizuješ jednu stranicu, gdje bi postavio hijerarhijski strukturu lingvistike kao oblasti, napraviš smjernice za pisanje članaka, zajedno sa Bašićem, Delićem i Đorđetom, organizujete se po tematikama, stavite sebi zadatke koje treba odraditi, mali riječnik spornih pojmova, itd. Mislim da se autoritet najbolje stiče djelovanjem i saradnjom. Tako slično može da uradi Džordž za matematiku, Macura za fizičku hemiju, itd. Dakle, neko ko želi da piše o nekoj od tih tema imao bi priličnu jasnu ideju gdje da se obrati, kako da počne, šta mu treba od literature i kojoj kategoriji pripada odrednica koju želi da obradi. Što se mene tiče to mogu biti sasvim nove stranice nevezano od timova u imenskom prostoru Vikipedja. Apstraktno, birokratsko uspostavljanje autoriteta ne funkcioniše ni na jednoj Vikipediji. Za primjer u realnom svijetu, jedan stručnjak za neku oblast koji nije napisao nijedno naučno djelo iz svoje oblasti, knjigu, naučni članak, itd. ne uživa status autoriteta u akademskom svijetu. Tako isto ovdje na enciklopediji, autoriteti se nameću djelovanjem i radom na projektu. Hoću da kažem, da ljudi treba da imaju mjesto gdje mogu da se obrate, da vide takođe da postoji stvarna struktura ljudi koji se bave određenom tematikom, itd. Ne vidim kako zamišljaš da praviš stručne grupe za neku budućnost gdje će biti hiljadu korisnika na Vikipediji, tačnije otkud mi znamo da možda u budućnosti neće doći neki novi ljudi, neki koji su sada tu možda neće više raditi na projektu, i kako da praviš stručne grupe za oblasti gdje nema stručnjaka trenutno? Kako god, ja uporno tvrdim da uopšte nema problema u oblastima, kao što su fizika, matematika, hemija, biologija i da se ljudi već obraćaju stručnjacima koje imamo i traže mišljenje od njih. Što se tiče lingvistike, mislim da nema problema oko značenja, recimo riječi semantika, ali problem će da nastane kada se neka lingvistička tema presjeca sa politikom. Slično je i sa istorijom..., gdje takođe imamo dvije zvanične istorije... Istoriju komunista i istoriju monarhista... E sad ko je taj ko bi bio autoritet za sva politička pitanja koja se sijeku sa raznim oblastima društvenih nauka... hehehe, baš bi takvog volio da vidim. :) --Славен Косановић {razgovor} 19:59, 2. decembar 2006. (CET)

Komentar na kvalitetne članke i kontrapredlog

Sad nešto (ponovo) čitam ovaj koncept i čudim se da niko nije prepoznao da 95% od ovih definicija u stvari definiše pojam enciklopedijski članak i da se, kao što su mnogi glasači prepoznali, dosta stvari podrazumijeva.

Pošto se vikipedija na srpskom na žalost, ne može baš podičiti prosječnim super kvalitetom članaka, priznajem da je potrebno nešto po tom pitanju uraditi i izdvojiti loše od ostalog. Za to mislim da je potrebno razmisliti o manje birokratskom postupku poboljšavanja kvaliteta i označavanja članaka kao loše i ostale, što u osnovi, putem etiketa već postoji, ali ne kompletno i evidentno precizirano šta nedostaje. Posebno nedostaje stalan tim, koji bi se tim bavio i vodio evidenciju o urađenom poslu. Ja sam voljan da sa (najmanje) 5-6 drugih preuzmem obradu (evidenciju, čitanje i evtl. etiketiranje) neoznačenih članaka. Posao bi dakle bio, po nekom kriterijumu podijeljen na članove tima, sa krajnjim ciljem 100%-tne obrade svih članaka. Preciznije ideje su dobrodošle kao i prijava dobrovoljaca.

Ako ova inicijativa uspije, mislim da neće doći u konflikt sa projektom/konceptom kvalitetnih članaka (ako uspije). --Kaster (разговор) 15:27, 28. децембар 2007. (CET)

Slike sa sajta Rodoslovlje

Imam gomilu slika, opština Srbije i mnogih drugih, sa sajta udruženja Belog Orla. Da li mogu da ih pošaljem na Vikipediju tj. kako stoje stvari sa autorskim pravima po ovom pitanju? -Žižović 21:53, 22. decembar 2006. (CET)

Mora prvo da se pošalje pismo vebmasterima i to zatraži, pošto ovaj sajt nije na Vikipedija:Dozvole za objavljivanje. Videćemo ko će poslati, ja ili neko od admina, ali biće poslato sigurno, pa ćemo videti.Velimir85 12:34, 23. decembar 2006. (CET)

• Verovatno je poznato i jasno,ali samo da dodam da grbove možete i treba slobodno da šaljete(dobro bi bilo direktno na ostavu),a kao licencu im stavljate {{грб}} odnosno {{CoA}} na ostavi jer je nemoguće imati autorska prava nad grbom(iako ima onih koji tvrde suprotno([1])).

Za slučaj da niste upoznati,stranica www.ngw.nl ima najveću kolekciju i količinu grbova opština,gradova i zemalja,koliko sam ja mogao da primetim. Crni Bombarder!!! (†) 13:34, 23. decembar 2006. (CET)

To je i logično, samo treba proveriti da li na sajtu Belog Orla ima nekih radova koji su njihovi u smislu prerade, obrade itd. itd. u kom slučaju bi moralo da se pazi na autorska prava. A čisti grbovi mogu se naći i na sajtovima državnih organa i slično, pa sigurno ne podležu autorskim pravima.Velimir85 14:33, 23. decembar 2006. (CET)

Kako prevesti izraz compartment, recimo na Šablon:Heraldički grb? Mislim da sam negde video da se prevodi kao spremište (što je u suštini bukvalan prevod) ali šta vi mislite?Velimir85 12:10, 24. decembar 2006. (CET)

Moj rečnik kaže: kupe, odeljak. --SašaStefanović • 14:59, 24. decembar 2006. (CET)

Nisam bio siguran kako da ga prevedem pa sam ga trenutno ostavio tako. Potrudiću se da nađem odgovarajući predlog za to. A i preuzimam na sebe da napišem članke o svim elementima heraldičkog grba, uključujući i taj. -Žižović 15:27, 24. decembar 2006. (CET)

Ok, verujem da će to sve da bude dobro odrađeno. Sigurno si primetio da sam izmenio i pored svakog elementa stavio (heraldički) kako bi se razlikovalo od uobičajenog značenja. Mislim da na vrhu strane gde su članci o ovim stvarima u uobičajenom značenju (npr. Štit) stavi Za značenje u heraldici pogledaj Štit (heraldički)...Velimir85 16:18, 24. decembar 2006. (CET)

Primetio sam. I sam sam mislio da to uradim ali nisam bio potpuno siguran pa sam ga bio ostavio tako. Pravilan prevod mi je pomalo problem, a ne bih da stvari odradim „otprilike“, pa se uglavnom služim tekstovima koje sam još ranije skinuo sa sajta „Belog Orla“. Odradiću i to ’’za značenje...’’ - Žižović 22:04, 24. decembar 2006. (CET)

Hm, sajt Rodoslovlje ima neke probleme sa slanjem kontakt-pisma, tako da ne mogu da pošaljem. Probaću narednih dana. Do tada kao što je bombarder rekao, obične slike grbova preuzimati slobodno a neke njihove radove ne dirati do daljnjeg.Velimir85 19:55, 24. decembar 2006. (CET)

Dogovoreno. A ako dobijemo potvrdu od tog sajta, još bolje. Skinuo sam na komp SVE njihove slike. Ima tu dosta toga zanimljivog. - Žižović 22:04, 24. decembar 2006. (CET)

Urađena je oznaka koju članovi tima mogu da stave u korisničku kutijicu - Šablon:Korisnik Viki/VTH.Velimir85 21:24, 24. decembar 2006. (CET)

Stavio. -Žižović

Potrebna pomoć

Treba mi pomoć oko stranice Grbovi gradova Rumunije. Ne poznajem geografiju Rumunije tako da ne znam šta tamo da upišem. -Žižović 22:07, 24. decembar 2006. (CET)

Čekaj, ne znaš koji su to gradovi čiji su to grbovi?Ili ne znaš kako im se šišu imena? Velimir85 22:21, 24. decembar 2006. (CET)

Pravo da ti kažem, ni jedno ni drugo. ;-) -Žižović 00:33, 25. decembar 2006. (CET)

Pa probaćemo preko imena slika...Velimir85 00:35, 25. decembar 2006. (CET)

Zastave

Skinuo sam članak o zastavama američkih država jer je ovo projekat o grbovima. Za zastave ne znam šta ćemo da radimo, to je veksilologija, i zasluživala bi poseban tim, a mislim da bi prvo ovaj tim trebalo da se uhoda, pa onda polako dalje...Velimir85 00:34, 25. decembar 2006. (CET)

Ok. Ni sam nisam bio siguran da li da ga dodam ili ne. Baš na ovu temu, mislio sam da ti predložim da tim kasnije možda proširi polje interesovanja i na veksikologiju - iako sam lično zaljubljenik baš u heraldiku, grbovi i zastave su praktično nerazdvojni. Možda da se malo uhodamo, pa onda. -Žižović 07:51, 25. decembar 2006. (CET)

• Slažem se sa Žižovićem,da bi cela priča mogla da se proširi i na zastave,ali prvo da se uhodamo u ovome. Crni Bombarder!!!

(†) 16:42, 25. decembar 2006. (CET)

Predlog oko rada

Mislim da bi trebali da napravimo dogovor/konvenciju oko pisanja članaka o grbovima odnosno da zaglavlje članka odnosno njegovu osnovu čini jednostavan heraldički opis grba heraldičkim terminima na srpskom sa zadržavanjem standardnih fraza na francuskom ili starofrancuskom(kako god) u zagradama,a da se u ostatku članka bavimo poreklom ili simbolikom određenih njegovih elemenata.Kao što je urađeno u članku grb Slovačke.

I ja sam to nameravao ali mi blazon često nije dostupan. Kad ga nađem obavezno ću dopisati. Prelažem da blazon bude na srpskom; ipak je ovo srpska vikipedija. -Žižović 07:56, 25. decembar 2006. (CET)

• • Da,da na srpskom,ali mislim da bi trebali da sadržimo u zagradama standardne nazive za slučaj da neko nije upućen u oblik tih termina na srpskom ili da smo se mi loše izrazili,da bi svima bilo jasno.Zato bi trebali da imamo spisak tih pojmova,da bi na osnovu toga mogli samo da blazoniramo(valjda sam ovo dobro rek`o) grbove. Crni Bombarder!!!

(†) 16:42, 25. decembar 2006. (CET)

To znači da se u zaglavlju opisuje samo sadržaj štita,uz napomene o njegovom obliku,ako je karakterističan,odnosno ako je ovenčan tj. okrunjen.(Probaću da uradim tu osnovu za primer na grbu Prijepolja.)

To opet znači da bi trebalo napraviti stranicu sa "prevodom" tih standardnih termina,po mogućstvu kako su to uradili Acović i momci iz Belog Orla(ako je to nekom poznato ili ako postoji na njihovom sajtu,nisam bio),a ako tako nečeg nema onda da ih mi "prevedemo" i držimo se toga k`o pijan plota(što bi rek`o Tito,po nekima).Npr:

• u hodu (rampant)
• srebrni (argent)

Već radim na tome. -Žižović 07:56, 25. decembar 2006. (CET)

• • Super,da znamo da se ne dupliramo. Crni Bombarder!!!

(†) 16:42, 25. decembar 2006. (CET)

Takođe,treba imati u vidu(ako već nemate),vikipediju na francuskom jeziku koja je ovu oblast sjajno pokrila kako člancima,tako i (što je za nas još bitnije) adekvatnom grafikom koja može odlično da posluži u nedostatku bolje tj. ikakve.Tako da bi sve te pojmove trebalo ilustrovati i grafički.

Probaću negde da iskopam na starom kompu,imam značenja heraldičkih pojmova(životinje,boje itd isl),pa ću ga baciti na `net za skidanje.Deo toga se već u prevodu pojavio u Glasu Heralda(za one koji ga primaju na emajl ili čitaju preko `net).

Verovatno sam `teo reći još nešto,al` sam zaboravio.

Crni Bombarder!!! (†) 01:55, 25. decembar 2006. (CET)

---

Ok, može sve tako, samo već postoji članak Značenje boja u heraldici, pa sam ja ponegde stavljao uz boju poveznicu ka tom članku gde su navedene boje, starofrancuski naziv i značenje...šta mislite o tome? I da, Bombarder, upiši se na glavnoj strani da učestvuješ, neka vide dušmani koliko nas ima:)))Velimir85 13:55, 25. decembar 2006. (CET)

• Da,da bilo bi dobro da u člancima o bojama imamo i kratak podatak o njenom značenju.

Mislim da bi trebalo da imamo seriju članaka o značenjima linija,životinja i drugih stvari u heraldici,kao i veliki članak o pojmovima u grbu. Crni Bombarder!!! (†) 16:42, 25. decembar 2006. (CET)

Ok, ovako ćemo, ako se slažete. Neka se piše kratak opis grba, gde se pored pojma i boje navede u zagradi starofrancuski naziv, a boja se označi poveznicom koja vodi ka članku Značenje boja u heraldici. Kada se urade članci o linijama, životinjama i pojmovima, onda ćemo pojmove povezivati ka tim odgovarajućim člancima. Dalje u članku se piše simbolika grba. Staviću članke koje si naveo na spisak poslova, ti dodaj još šta misliš da treba. Da li već postoje ti članci, pa da ih prevedemo (ja razumem francuski poprilično, ako treba odatle) ili ćemo pisati originalne?Velimir85 17:07, 25. decembar 2006. (CET)

E da, kada završite neki članak sa spiska poslova ili neku oblast, mislim da bi bilo dobro da se ne briše nego da se precrta, što ujedno pokazuje da je završeno a pritom se vidi šta je sve urađeno.Velimir85 17:10, 25. decembar 2006. (CET)

Iskreno, mislim da se dosta gubi na preglednosti i jasnoći ako bismo stalno u zagradama ddavali strane nazive. Već sam negde napisao paralelno srpske, francuske, engleske i nemačke izraze za boje i metale pri blazoniranju, i nameravam da slične paralelne spiskove napravim i za druge stvari u blazoniranju. Ipak, ako već pišemo oblik grba, neka to bude blazon (upravo sam to uradio za grbove beogradskih opština Stari Grad i Novi Beograd), i onda ne mislim da treba išta dirati i krnjiti blazon veća ga treba staviti u obliku citata kako bi se naglasila njegova formalnost i njegova heraldička ispravnost. Blazone sam upravo našao u Statutima dotičnih opština i odatle ih prepisao. Imam nameru da to potražim i za druge opštine.

Apsolutno se slažem sa idejom da treba napraviti po članak za svaku boju u heraldici, životinju, ili koji drugi motiv. Nego, jel da ih obeležavamo kao zlatna boja (heraldika) ili zlatna boja u heraldici (poput onoga što sam stavio Sveti Georgije u heraldici), ili pak nešto treće? -Žižović 20:50, 25. decembar 2006. (CET)

Pa za sada je ideja da se napravi jedan članak za sve boje, sve životinje i sve pojmove, ne znam da li baš ima dovoljno materijala za poseban članak na svaku temu?Velimir85 21:52, 25. decembar 2006. (CET)

I da, da li će baš biti moguće naći zvaničan blazon za svaki od grbova? Ne znam baš da li neke od manjih opština imaju blazone iz statuta dostupne na internetu...Velimir85 21:54, 25. decembar 2006. (CET)

Hm... Hajdemo ovako: može se uraditi jedan laički opis grba na početku, zatim se dati objašnjenje za te simbole šta oni predstavljaju, a u predužetku gde bude, davaćemo blazone. Opet, gde nema blazona, treba biti jasan i laicima. Što se tiče članaka, možemo onda krenuti sa samo jednim člankom mada sam ja to mislio kasnije dosta da proširim. Može puno toga da se napišem, samo ne mogu toliko brzo da radim koliko bih želeo. ;-)) -Žižović 22:55, 25. decembar 2006. (CET)

Nek bude tako za grbove. Mislim da treba prov uraditi jedan okvirni članak, pa onda dalje širiti sa svakom životinjom i sl. Ma niko od nas ne može toliko brzo da piše, veruj mi, ja imam planova koliko hoćeš, ali postoji i stvaran život:)Velimir85 23:20, 25. decembar 2006. (CET)

---

Da kažemo da onda na početku tj. u zaglavlju članka stoji opis/blazon na srpskom,a da potom idu kao zasebna poglavlja značenje elemenata i sam izvorni blazon na francuskom.

Isto tako u startu treba za sve elemente praviti da gledaju na adekvatan heraldički članak.Npr:

...plavi lav iznad srebrne vijugave linije...

Na taj način olakšavamo posao za hipotetički trenutak u dalekoj i lepšoj budućnosti kada će se pojaviti neko ko će napisati članak o tome,a do tada ćemo ih preusmeriti na adekvatne zbirne članke o bojama/životinjama/linijama/...

Što se tiče da li stavljati u heraldici ili (heraldika),meni je lepše prvo,ali kada uradimo nešto treba napraviti oba preusmerenja,za svaki slučaj.

Zaista nam treba neki okvirni članak,kao uputstvo za dalji rad.

Crni Bombarder!!! (†) 01:38, 26. decembar 2006. (CET)

---

Crni, pogledaj molim te Grb Bahama i reci jeli to ono kako si zamišljao. Izmeni ako misliš da nešto treba i da konačno usvojimo jedan članak kao reper za ostale. Naravno, ovaj grb je maltene idealan zato što ima sve elemente i dostupan blazon (doduše našao sam ga na netu, ne na en viki), ali recimo da treba težiti ovome kad je moguće, a gde nije uraditi šta se može. I da, blazon je mešani engleski i starofrancuski, to se jednostavno ne može izbeći negde i mislim da ga treba ostaviti tako, jer je besmisleno dodatno prevoditi na francuski.Velimir85 20:58, 26. decembar 2006. (CET)

Naravno, Aleksandre, ovo važi i za tebe.Velimir85 00:36, 27. decembar 2006. (CET)

• Upravo sam na to mislio,što bi neki rekli:Ja ti tu ništa ne bi menjao.Podig`o sam originalni blazon da ide pre simbolike,nekako mi je logičnije.Sad se u principu mogu i izbaciti heraldički pojmovi u zagradama,pošto ih imamo odma` ispod,pošto je Žižović rek`o da je pretrpano/nepregledno (ja sam lično slep k`o krtica za te stvari). Crni Bombarder!!!

(†) 02:32, 27. decembar 2006. (CET)

Slažem se sa tvojim predlogom. Iskreno, prvi sam da se grbovi odrade što je kvalitetnije i profesionalnije moguće, jer su oni nešto što treba da nas predstavlja i da nas podseća na našu istoriju, i služi nam za ponos. Ipak, iako ću nastaviću da pokušavam pronalaziti blazone i dodajem ih gde treba, treba raditi ono što se može. -Žižović 17:52, 29. decembar 2006. (CET)

SHD Beli Orao

Kao što se vidi iz Vikipedija:Dozvole za objavljivanje, dobijena je dozvola sajta SHD Beli orao, tako da slobodno koristite sve sa sajta. Staviću i na naslovnu stranu projekta.Velimir85 17:46, 28. decembar 2006. (CET)

Jupi!!!! Mislim da imam gomilu slika koje ću da postavim! ;-)) -Žižović 17:52, 29. decembar 2006. (CET)

Slanje slika

Zaboravio sam da pitam... da li slike trebam odmah da šaljem na ostavu ili prosto na srpsku viki? I, da li bi smo mogli da napravimo neke prigodne kategorije baš za slike, neki sistem, pa da onda samo dodajemo? Ja sam bio počeo sa nekim kategorijama gde su i slike i tekstovi bili zajedno međutim to uopšte nije bila pametna ideja. Mnogo usporava učitavanje slika kad gledaš kategorije u potrazi za određenim člankom. Ali ni ona varijanta sa kategorijom Slike grbova gde je nabacano par stotina slika zbrda-zdola, uopšte nije praktično, pogotovo ako bih ja još dodao jedno 30-50 slika. Ne može čovek naći šta traži kada se to nalazi u moru svega i svačega. :-( -Žižović 22:20, 29. decembar 2006. (CET)

Završeni poslovi

Izmenio sam način beleženja urađenih stvari, pošto mislim da bi vremenom glavna strana projekta postala prenatrpana. Nadam se da vam je ovo ok.Velimir85 20:54, 28. decembar 2006. (CET)

Sasvim je ok. Definitivno da je tako praktičnije. -Žižović 17:50, 29. decembar 2006. (CET)

Napisao sam Grbovi austrijskih država, pa dodajte na neki spisak ako treba. --SašaStefanović • 19:09, 1. januar 2007. (CET)

Dobar link

http://fotw.fivestarflags.com/index.html

Najveća baza zastava i grbova na jednom mestu. Pokriven je širok period istorije, a Srbija je odlično urađena (pogotovo period od 1804.).

--Đorđe Stakić (r) 20:18, 15. januar 2007. (CET)

Pridruživanje

Pošto se interesujem za stranice u vezi sa grbovima, kao i samim grbovima, želeo bih da se pridružim Timu za heraldiku, ako je to moguće.. :) Pavlica 20:31, 13. novembar 2010. (CET)

Grbovi Afrike i Azije

Već neko vreme pišem članke o državnim grbovima koji fale, ali sam se tek sad pridružio timu za heraldiku. Naime, neki dan sam napisao članak o grbu Filipina, čime su napisani svi grbovi azijskih država. Grbove afričkih država sam završio pre nekog vremena. --Plamen (razgovor) 23:26, 24. oktobar 2012. (CEST)

Pitanja:

• Pošto mnogi pojmovi koji se nalaze u riječniku, osim u sociologiji (socijalnom radu) imaju i prošireno, dodatno ili drugačije značenje u drugim oblastima (filozofija, religija, prirodne nauke, umjetnost, itd), da li je dozvoljeno i njihovo proširivanje, modifikacija, itd. ?
• Znači ako navedemo autora i modifikujemo i proširimo neki pojam, to više nije samo prepis iz toga riječnika uz navođenje autora. Odnosno, da li je autor svijestan da svaki sadržaj koji se nalazi u Vikipediji se može slobodno mijenjati, proširivati itd. ?

Mislim da je potrebno razjasniti ova i još neka pitanja prije nego se počne sa unosom. --Славен Косановић {razgovor} 10:12, 15. jun 2006. (CEST)

Takođe postoji jedan enciklopedijski problem: riječnik i enciklopedijski članak su slične ali ipak različite stvari. --Славен Косановић {razgovor} 10:15, 15. jun 2006. (CEST)

Evo jedan primjer:

APSTRAKCIJA (abstraction) Pojam bez preciznog empirijskog značenja. U logici, misaona radnja kojom se od jednog ili više premisa izdvajaju bitne i zajedničke karakteristike da bi se formirao pojam. U rasuđivanju, apstrahovati znači ostaviti po strani irelevantno ili nebitno.

Ova konkretna odrednica iz riječnika se koncentriše na šturu filozofsku (logika), opštiju (specifičniju) definiciju pojma (filozofija uma), ali pojam ima i šire i specifičnije značenje, (umjetnost, matematika, računarstvo, itd). Zatim pojam je potrebno proširiti i na ta specifičnija značenja, odnosno napraviti enciklopedijski članak od ove odrednice. --Славен Косановић {razgovor} 10:31, 15. jun 2006. (CEST)

---

Hvala na pitanjima, evo i odgovora ;)

1. Ako je u pitanju članak koji već postoji onda se može dodati unutar njega pasus iz ove knjige (ako to ima smisla i uklapa se u koncepciju članka) gde se daje i sociološka definicija/objašnjenje pojma, za one članke koji već postoje na Vikipediji u mnogo boljoj formi (npr. duži, kompletniji itd.) nego u rečniku onda takve odrednice i ne treba unositi. Najveći broj članaka ne postoji na Vikipediji (npr. mnogi pojmovi iz struke) i oni bi se iznova uneli.

2. Svako proširivanje članka je dozvoljeno. Rečnik socijalnog rada će nastaviti da se razvija na Vikipediji, nezavisno. Autor zna za tu činjenicu, jer njegov sin Vojin Vidanović je takođe korisnik Vikipedije i posetio je naš lokalni ogranak početkom maja. Napravićemo neki šablon koji bi bio uključen u svaki od ovih tekstova i gde bi bilo rečeno da je kao literatura korišćena ta-i-ta knjiga od tog-i-tog autora ili da je tekst odatle preuzet uz dozvolu ili nešto slično što ćemo zajedno osmisliti i dogovoriti se (Slavene, pozvan si i ti za to). Naravno kada se članak bitnije proširi da to onda nije taj isti članak pa mogu da postoje i dva šablona itd. Ali, najvažnije je da stranice nisu nedodirljive nego ih svako može menjati, što se u stvari i ohrabruje i što jeste suština Vikipedije.

3. Ovo pitanje jeste očekivano. Naročito ovo stvara zbrku i zabunu zato što mi imamo projekat koji se zove Vikirečnik pa nas to asocira da ovi članci treba da idu tamo a ne ovde. Međutim ovo nije klasičan rečnik (kao npr. rečnik SANU) gde se uzima neka reč menja po padežima i glagolskim oblicima, navodi njena etimologija, poreklo, semantika itd. Ovo je ustvari enciklopedija, tačnije enciklopedijski rečnik. Znači pojmovi su protumačeni i objašnjeni, a zatim sortirani leksikografski (rečnik). Znači, ovo je mnogo bliže enciklopediji nego rečniku. Članci jesu mali, ali su ipak mnogo duži od onih o francuskim selima. Takođe, ono što je jako bitno, ovaj materijal je rad vrhunskog stručnjaka iz te oblasti što nam na Vikipediji ponekad baš fali. Ovi pojmovi su po svemu bliži Vikipediji, nego Vikipečniku, ali nije isključeno da ih u nekoj osiromašenoj formi kasnije prebacimo i na Vikirečnik. Tada bi se zadržalo samo značenje reči (koje bi možda i skraćivali) ali bi se dodali svi oni gore navedeni elementi rečnika. --Đorđe Stakić (r) 10:44, 15. jun 2006. (CEST)

Slobodno postavljajte pitanja ako ih još ima.

Evo primera jednog unosa (prvi na slovo B):

BABINSKI REFLEKS
(babinski reflex)
Refleks karakterističan za novorođenu
decu; sastoji se iz istezanja
nožnog palca na gore i lepezastom
širenju ostalih nožnih prstiju
kada se nekim predmetom
draži taban noge. Ovaj refleks je
normalna pojava na uzrastu odojčeta
(gubi se u drugoj polovini
prve godine života), ali je kod
odraslih ljudi znak patologije i
ukazuje na neurološko oštećenje.
Babinski relfeks
www.drugs.com/enc/babinski_s_reflex.html

Samo da kažem da imam prilično jasnu sliku šta je jezički riječnik (koji može biti kao naš projekat Vikiriječnik, koji je ujedno jednojezički i višejezički, gramatički i etimološki riječnik), a šta je tehnički odnosno specijalizovani riječnik (što je slučaj sa ovim riječnikom socijalnog rada). Ti tehnički, odnosno specijalizovani riječnici mogu imati enciklopedijski karakter, a i ne moraju (mogu se ograničiti na šture i kratke definicije pojmova koji se koriste u određenoj oblasti). Što se tiče pravljenja šablona za označavanje porijekla ovih definicija, hmmm nisam siguran da li je to baš najbolja ideja, pošto ako proširimo, ili modifikujemo jedan pojam (odnosno rečenicu koja definiše taj pojam), onda se to interpretira kao korišćenje literature za definiciju pojma..., takođe. time se nekako obeshrabruju ljudi da dodaju, ili proširuju definiciu nekog pojma. Inače imamo ekstenѕiju Cite, koja služi upravo da se navedu izvori korišćene literture, knjige, ili resursa sa Interneta. Ovo su samo neke moje observacije, naravno nije obavezno složiti se s njima. ;) --Славен Косановић {razgovor} 11:23, 15. jun 2006. (CEST)

Ovo je zastarelo

Ja bih ovo obelezila kao zastarelo, i ako i ima neki aktivan tim, preimenovala na "nesto projekat", a ovo jednostavno ukinula, tj. obelezila kao prevazidjeno i arhivirala. Ovo vec godinama nije aktivno, a korisnici koji su u timovima, pa 80% njih vise nije aktivno, a ostalih 20% radi neke druge stvari. --Jagoda ispeci pa reci 20:12, 29. decembar 2011. (CET)

A da li može...

...da se prijavi na sve ako nas sve interesuje? (: ---S poštovanjem, Stolica (razgovor) 23:04, 14. novembar 2013. (CET)

Pa ukoliko ti misliš da možeš da aktivno doprinosiš radu svih timova, naravno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:59, 14. novembar 2013. (CET)

Narafski! Koliko je god u mojoj moći.
E, baš lepo.. Hvala. --S poštovanjem, Stolica (razgovor) 23:09, 15. novembar 2013. (CET)