Разговор о Википедији:Tim/rečnik socijalnog rada

Pitanja:

• Pošto mnogi pojmovi koji se nalaze u riječniku, osim u sociologiji (socijalnom radu) imaju i prošireno, dodatno ili drugačije značenje u drugim oblastima (filozofija, religija, prirodne nauke, umjetnost, itd), da li je dozvoljeno i njihovo proširivanje, modifikacija, itd. ?
• Znači ako navedemo autora i modifikujemo i proširimo neki pojam, to više nije samo prepis iz toga riječnika uz navođenje autora. Odnosno, da li je autor svijestan da svaki sadržaj koji se nalazi u Vikipediji se može slobodno mijenjati, proširivati itd. ?

Mislim da je potrebno razjasniti ova i još neka pitanja prije nego se počne sa unosom. --Славен Косановић {razgovor} 10:12, 15. jun 2006. (CEST)

Takođe postoji jedan enciklopedijski problem: riječnik i enciklopedijski članak su slične ali ipak različite stvari. --Славен Косановић {razgovor} 10:15, 15. jun 2006. (CEST)

Evo jedan primjer:

APSTRAKCIJA (abstraction) Pojam bez preciznog empirijskog značenja. U logici, misaona radnja kojom se od jednog ili više premisa izdvajaju bitne i zajedničke karakteristike da bi se formirao pojam. U rasuđivanju, apstrahovati znači ostaviti po strani irelevantno ili nebitno.

Ova konkretna odrednica iz riječnika se koncentriše na šturu filozofsku (logika), opštiju (specifičniju) definiciju pojma (filozofija uma), ali pojam ima i šire i specifičnije značenje, (umjetnost, matematika, računarstvo, itd). Zatim pojam je potrebno proširiti i na ta specifičnija značenja, odnosno napraviti enciklopedijski članak od ove odrednice. --Славен Косановић {razgovor} 10:31, 15. jun 2006. (CEST)

---

Hvala na pitanjima, evo i odgovora ;)

1. Ako je u pitanju članak koji već postoji onda se može dodati unutar njega pasus iz ove knjige (ako to ima smisla i uklapa se u koncepciju članka) gde se daje i sociološka definicija/objašnjenje pojma, za one članke koji već postoje na Vikipediji u mnogo boljoj formi (npr. duži, kompletniji itd.) nego u rečniku onda takve odrednice i ne treba unositi. Najveći broj članaka ne postoji na Vikipediji (npr. mnogi pojmovi iz struke) i oni bi se iznova uneli.

2. Svako proširivanje članka je dozvoljeno. Rečnik socijalnog rada će nastaviti da se razvija na Vikipediji, nezavisno. Autor zna za tu činjenicu, jer njegov sin Vojin Vidanović je takođe korisnik Vikipedije i posetio je naš lokalni ogranak početkom maja. Napravićemo neki šablon koji bi bio uključen u svaki od ovih tekstova i gde bi bilo rečeno da je kao literatura korišćena ta-i-ta knjiga od tog-i-tog autora ili da je tekst odatle preuzet uz dozvolu ili nešto slično što ćemo zajedno osmisliti i dogovoriti se (Slavene, pozvan si i ti za to). Naravno kada se članak bitnije proširi da to onda nije taj isti članak pa mogu da postoje i dva šablona itd. Ali, najvažnije je da stranice nisu nedodirljive nego ih svako može menjati, što se u stvari i ohrabruje i što jeste suština Vikipedije.

3. Ovo pitanje jeste očekivano. Naročito ovo stvara zbrku i zabunu zato što mi imamo projekat koji se zove Vikirečnik pa nas to asocira da ovi članci treba da idu tamo a ne ovde. Međutim ovo nije klasičan rečnik (kao npr. rečnik SANU) gde se uzima neka reč menja po padežima i glagolskim oblicima, navodi njena etimologija, poreklo, semantika itd. Ovo je ustvari enciklopedija, tačnije enciklopedijski rečnik. Znači pojmovi su protumačeni i objašnjeni, a zatim sortirani leksikografski (rečnik). Znači, ovo je mnogo bliže enciklopediji nego rečniku. Članci jesu mali, ali su ipak mnogo duži od onih o francuskim selima. Takođe, ono što je jako bitno, ovaj materijal je rad vrhunskog stručnjaka iz te oblasti što nam na Vikipediji ponekad baš fali. Ovi pojmovi su po svemu bliži Vikipediji, nego Vikipečniku, ali nije isključeno da ih u nekoj osiromašenoj formi kasnije prebacimo i na Vikirečnik. Tada bi se zadržalo samo značenje reči (koje bi možda i skraćivali) ali bi se dodali svi oni gore navedeni elementi rečnika. --Đorđe Stakić (r) 10:44, 15. jun 2006. (CEST)

Slobodno postavljajte pitanja ako ih još ima.

Evo primera jednog unosa (prvi na slovo B):

BABINSKI REFLEKS
(babinski reflex)
Refleks karakterističan za novorođenu
decu; sastoji se iz istezanja
nožnog palca na gore i lepezastom
širenju ostalih nožnih prstiju
kada se nekim predmetom
draži taban noge. Ovaj refleks je
normalna pojava na uzrastu odojčeta
(gubi se u drugoj polovini
prve godine života), ali je kod
odraslih ljudi znak patologije i
ukazuje na neurološko oštećenje.
Babinski relfeks
www.drugs.com/enc/babinski_s_reflex.html

Samo da kažem da imam prilično jasnu sliku šta je jezički riječnik (koji može biti kao naš projekat Vikiriječnik, koji je ujedno jednojezički i višejezički, gramatički i etimološki riječnik), a šta je tehnički odnosno specijalizovani riječnik (što je slučaj sa ovim riječnikom socijalnog rada). Ti tehnički, odnosno specijalizovani riječnici mogu imati enciklopedijski karakter, a i ne moraju (mogu se ograničiti na šture i kratke definicije pojmova koji se koriste u određenoj oblasti). Što se tiče pravljenja šablona za označavanje porijekla ovih definicija, hmmm nisam siguran da li je to baš najbolja ideja, pošto ako proširimo, ili modifikujemo jedan pojam (odnosno rečenicu koja definiše taj pojam), onda se to interpretira kao korišćenje literature za definiciju pojma..., takođe. time se nekako obeshrabruju ljudi da dodaju, ili proširuju definiciu nekog pojma. Inače imamo ekstenѕiju Cite, koja služi upravo da se navedu izvori korišćene literture, knjige, ili resursa sa Interneta. Ovo su samo neke moje observacije, naravno nije obavezno složiti se s njima. ;) --Славен Косановић {razgovor} 11:23, 15. jun 2006. (CEST)

Izvori

Mogli bi i celu knjigu da prebacimo na viki izvore, pošto se nalazi pod gnu licenco (kao što englezi rade sa britanikom iz 1911). A posle kada se članci prošire da dodamo link ka izvorima :) --Jovanvb 10:52, 15. jun 2006. (CEST)

Mislim da bi za početak ova ideja bila nabolja jer bi se time sačuvao originalni karakter djela, a u Vikipediju bi mogli da unosimo, proširujemo i modifikujemo kasnije sve pojmove. --Славен Косановић {razgovor} 11:23, 15. jun 2006. (CEST)

• Slažem su u potpunosti, i meni se ta ideja sviđa. To je čak i najlakše jer imamo sve u elektronskom obliku. Ostaje onda da se oformi tim koji će se baviti unosom u Vikipediju, a za Vikizivornik to je lako jer možemo celo slovo u jedan dugačak fajl da stavljamo. Ostaje i pitanje da li ćemo ga unositi u ćirilici ili u latinici... --Đorđe Stakić (r) 11:37, 15. jun 2006. (CEST)
• Ja sam za ćirilićnu verziju ;), s tim da u zagradi ostaje pojam na engleskom bez transkripcije. --Славен Косановић {razgovor} 11:53, 15. jun 2006. (CEST)
• Naravno na ćirilici. I ne svako slovo nego svaki članak posebno, jer posle ćemo trebati da vezujemo na viki. Em što će viki izvori dobiti oko 2000 članaka :) --Jovanvb 22:25, 16. jun 2006. (CEST)

Rajzašnjenja

Izvinjavam se što kvarim utisak latinicom, ali još se nisam navikao na Cyr podršku :-) Rečnik namenski sužava fokus pojmova na jezgrovite opšte odrednice u kontekstu socijalnog rada a kada to nije moguce u kontekst humanističkih društvenih nauka koje su mu srodne - poput etike i psihologije ili recimo sociologije. U tom smislu, kod novih pojmova za Wikipediju oni predstavljaju jezgro a kod postojecih eventualno objasnjenje jos jednog konteksta.

Ovo je nuznost ispunjenja uslova za strucne Recnike: jezgrovitost objasnjenja, objektivnost do najvece moguce mere a internet hiperlinkovi su tu radi ostalih konteksta, informacija ili dokumenata.

Nadam se da to objašnjava značaj za Wikipediju a predstavlja ipak autorski pristup i samostalnu bazu za razvoj, za razliku od prevodjenja engl Wikipedije.

Intencija Recnika je da bude prisutan na Internetu, open source u svakom smislu (kritike, davanja jos boljih definicija i novih pojmova) i namera je da ostane u savezu sa Wikipedijom. Ako se za koju godinu vasi clanci ucine dobrim i jasnim, informativnijim od onih u engl Wikipediji, intencija Recnika je da predstavlja i razvija i upravo nasu Wikipediju.

Nadam se da je sada jasnije i da ce vam Recnik pribliziti svet jedne relativno nepoznate i kod nas mlade struke (postoji tek 50 godina) koja se oslobadja stega komunizma pod novim bremenom zemlje u socioekonomskom raspadanju (centralizacija, nema socijalnih problema ili se oni nefleksibilno resavaju, nema trzista usluga, nivo sigurnosti gradjana mali a siromastvo veliko ...).

Pozdrav

--Rastavox 21:32, 16. jun 2006. (CEST)

Dobre i loše strane

Dobre strane ovih odrednica su:

1. Uz svaki pojam nalazi se u zagradi njegov prevod na engleski jezik što mnogo pomaže da se taj pojam pronađe na engleskoj Vikipediji i postave odgovarajući međuviki linkovi.
2. Uz skoro svaki pojam nalazi se još po jedna ili dve spoljašnje veze gde može da se nađe više informacija o tom pojmu. Ove veze su propraćene i kratkim opisom što nam takođe pomaže u radu.
3. Dobijamo između 1000 i 2000 novih odrednica (još uvek ne znam tačan broj) koje nisu automatski generisane nego ljudskom rukom pisane.

Za prve dve prednosti treba zahvaliti Vojinu koji je korisnik Vikipedije i koji nam je ovim bitno olakšao posao tj. članci će biti dosta informativniji nego što bi inače bili. 9 Loše strane:

1. Tekstovi su kratki (klice).

Utešno je da imamo potpunu slobodu da tekstove dalje dopunjavamo i usavršavamo. --Đorđe Stakić (r) 11:29, 15. jun 2006. (CEST)

OK, preostaje samo da se dogovorimo oko raspodjele posla po slovima i da krenemo... A da umalo da zaboravim, ja imam samo onu kratku verziju, odnosno ne cijelu verziju knjige, tako da bi bilo zgodno da mi neko pošalje na e-poštu kompletnu verziju. ;) --Славен Косановић {разговор} 11:57, 15. јун 2006. (CEST)

Било би лепо да онај ко има књигу у електронском облику пошаље на листу за админе целу књигу па да свако узима оно слово кој му одговара. Ако не тако нека мени лично неко од вас пошаље неко слово (све једно које) на мејл --Јованвб 20:21, 15. јун 2006. (CEST)

Не долази у обзир слати на листу нешто тако велико. Могло би негде да се накачи, али да не може свако да преузме. Типа у сандучету већ постојећег заједничког гмаил налога. Или то или да вам Ђорђе/Саша шаље свима понаособ (за шта чисто сумњам да хоће). Ја немам времена ни протока за такве ствари (а имам књигу код себе). --Филип ツ 20:26, 15. јун 2006. (CEST)

Ђорђе ако ти није проблем пошаљи ми неко словце. Све једно које :) --Јованвб 21:08, 15. јун 2006. (CEST)

Osim nekolicini poverenika iz Wikimedije zabranjeno je posedovati kompletno elektronsko izdanje bez posedovanja papirnog primerka. A i Wikimedia Srbije ce dobiti papirno izdanje uskoro ... :-) dakle, slovo po slovo :-)

--Rastavox 21:33, 16. јун 2006. (CEST)

Надам се да разумеш да оног момента када речник буде пренесен на Википедију или било који други пројекат Викимедија фондације ограничење ове природне мора да отпадне (пошто свако у сваком тренутку може да скине комплетан текст Википедије као један фајл). --Dzordzm 18:04, 17. јун 2006. (CEST)

Moze da skine samo slovo po slovo, ali bi mu trebalo mnoogo vremena da formira Recnik, i on opet ne bi bio identican knjizi. Naravno da se slazem sa tim. Poenta ogranicenja je da ne krene distribucija elektronskih fajlova u kompletu pre nego sto prodaja uzme maha. Originalni plan je bio da unos na Net pocne tek posto prodaja uzme maha, ali kako ce ovo trajati (unos 1 900+ pojmova) potrudio sam se da pocne sto pre - cak su fajlovi dati dok je knjiga jos bila u stampi. Nadam se da se razumemo. Da, ocekujem da razvijate i shirite clanke - to i jeste poenta donacije. Da ono bude seme koje ce se razviti, a da u nekoj buducoj verziji Recnika ja ukazujem net linkovima na vas rad. OK? --Rastavox 22:29, 21. јун 2006. (CEST)

Predgovor Recnika

Posto verovatno dobijate gola slova, saljem vam predgovor kako bi razumeli kontekst Recnika. Sto se tice sablona, slazem se da se bilo gde na stranici moze navesti da je ona koristila (da u sebi sadrzi) celinu ili deo odrednice iz Recnika (kao sto je uradjeno za Babinski refleks). Slobodno unapredjujte i obavezno citajte sadrzaje linkova (i prijavljujte pravopisne i druge greske na mejl recnik_socrada@yahoo.co.uk a ispravite ih za Wikipediju).

Pojmova ima malo vise od 1900. Ako je bas potrebo, postoji radna verzija indeksa (od kojih su neki pojmovi ukinuti u poslednjim revizima pred stampu) sa direktnim prevodima pojmova, korisno za onog ko bude radio portal (neka mi se javi na ICQ ili mejl)

P R E D G O V O R

Nakon višegodišnjeg rada i zadovoljstva što sam konačno uspeo da privedem kraju veoma složeni autorski projekat, u dilemi sam šta da saopštim stručnoj javnosti i čitaocima. Ono što, međutim, nedvosmisleno znam jeste da će ovaj, prvi, „Rečnik socijalnog rada” izazvati pažnju kakvu zaslužuje. To je sva¬kako događaj koji ima poseban značaj za profesiju socijalnog rada jer se ona time, u akademskom smislu, stručno legitimiše i autentično priključuje po¬rodici humanističkih nauka. Ovo posebno naglašavam jer se za pola veka postojanja profesije u Srbiji pojavio samo jedan „Zbo¬rnik pojmova o so¬ci¬jalnoj politici”, i to 1973. godine. Nakon toga ništa slično nije urađeno, iako su druge srodne profesije (psihologija, socio¬¬logija, pedagogija, pravo, psi¬hijatrija ...) objavile svoja sistematizovana iskustva u vidu rečnika, leksikona, a neke imaju i svoje enciklopedije. Takvo stanje uticalo je da o suštini profesije socijalnog rada još uvek postoje preširoka, neprecizna, konfuzna, a često i veoma suprotst¬a¬vljena gle¬dišta. U ekstremnom smislu govori se da je socijalni rad pro¬fesija bez nauke i praksa koja je usmerena ka marginalizovanim gru¬pama, „socijalnim slu¬ča¬jevima” i sl. Takođe, ističe se da terminologija socijalnog rada nije kohere¬ntna, pa često dovodi do konfuzije u domaćoj i međunarodnoj stručnoj komunikaciji. Bez obzira na prethodne napomene, kao pažljivi pratilac i aktivni učesnik u razvoju socijalnog rada, nesumnjivo mogu potvrditi da je praksa poslednjih decenija, i pored nedostatka konzistentne teorije, uspešno sledila savremene principe organizacije i metodologije delo¬vanja, što je uticalo na njenu dinamičnost, raznovrsnost i izgrađivanje profesionalnih standarda. Tome je posebno doprinela kvalitetna izda¬vačka delatnost u skoro svim po¬dručjima socijalnog rada. Zato se s pravom može tvrditi da dostignutom stepenu razvoja profesije socijalnog rada upravo nedostaje tradicija u leksikografiji, odnosno sistematizaciji postojećeg teoretskog znanja i prakse u vidu sve¬obuhvatnog rečnika. To je neophodno kako bi se sma¬njila semantička po¬metnja i nesporazumi koji nastaju u komunikaciji među socijalnim radnicima angažovanim u različitim područjima, ali i između socijalnih radnika i drugih profesija, kao i zainteresovanih stru¬čnjaka i laika. Imajući u vidu sve napred navedeno, pre više godina počeo sam da prikupljam građu za jedan savremeni rečnik socijalnog rada. Na moju odluku posebno je uticalo saznanje da stručni „jezik” socijalnog rada u svetu, a i kod nas napreduje i postaje sve kompleksniji. To je rezultat povećanog znanja o socijalnom radu i želje stručnjaka da ko¬mu¬¬niciraju neposrednije i preciznije sa drugim profesijama koje pose¬duju sopstveni profesionalni „žargon” ali i standardizovanu termino¬logiju. Odlučio sam se za autorski pristup, jer sam procenio da će samo na taj način ovako ambiciozan projekat moći da se završi za ra¬zumno vreme. U ispravnost mog postupka uverile su me i kolege i saradnici koje sam anga¬žovao, prvo, u izboru i selekciji odrednica, a zatim i u konkretnoj obradi ili korekciji mnogih od njih. Procenio sam da će mi saradnici svojim znanjem, predanošću i odgovornošću prema profesiji, pružiti onu vrstu pomoći koja je u ovakvim poduhvatima dragocena, što se kasnije u radu i potvrdilo. Kao što je uobičajeno u predgovorima dužan sam da ukratko objasnim cilj, namenu i koncepciju Rečnika, kao i kriterijume za izbor i obradu odre¬dnica. Cilj i namena rečnika

Osnovni cilj Rečnika je selekcija, sređivanje i prezentacija po¬sto¬¬jećih znanja i pojmova sadržanih u teoriji i praksi socija¬lnog rada. U ovakvoj koncepciji Rečnika pojmovi iz socijalne politike obrađeni su samo u meri u kojoj su neposredno povezani sa socijalnim radom. Ostvarenje postavljenog cilja bilo je komplikovano jer je veoma teško razgraničiti do koje mere su određeni pojmovi autohtoni za so¬ci¬jalni rad, a u čemu se, u većoj ili manjoj meri, oseća uticaj drugih na¬učnih disciplina. Ovo posebno ističem jer je poznato da se socijalni rad, na početku svog razvoja, a i kasnije, posebno oslanjao na podršku i po¬moć različitih psiholoških i soci¬oloških teorija. Takve okolnosti omo¬gu¬ća¬¬vale su socijalnom radu da, oslonjen na moćne i razvijene teorije i pra¬¬ksu, lakše bude prihvaćen u porodici huma¬nističkih nauka duge tradicije. S druge strane, kao veoma zabrinjavajuća posledica javlja se ugro¬ženost autentičnog pojmovnog identiteta struke i profesije socija¬lnog rada. Iz navedenih razloga najvažniji cilj Rečnika je da razjasni značenje pojmova i termina koji u širem i užem smislu imaju vezu sa stručnim sa¬držajima delatnosti socijalnog rada. Ovako formulisan cilj omogućava široku namenu Rečnika i socijalni rad približava na¬j¬široj čitalačkoj publici, stude¬ntima humanističkih nauka, kao i stru¬čnja¬¬¬cima koji se profesionalno bave soc¬i¬¬ja¬¬lnim radom, ali i drugim oso¬bama zainteresovanim za saznanja iz ove oblasti. Koncepcija rečnika i izbor odrednica Iz navedenog cilja izvedena je koncepcija Rečnika. Ona se sastoji u pokušaju da se sačini jedan pouzdan informativni vodič kroz „lavirinte” sa¬vre¬menog socijalnog rada, koji je svoje polje delovanja našao u zaista mno¬go¬brojnim i različitim područjima ljudske egzistencije. U skladu sa tim, u procesu nastajanja Rečnika korišćena je sledeća metodologija: na osnovu pregleda najpo¬zna¬tijih domaćih i stranih enciklopedija i rečnika, kao i konsultacija sa saradnicima, sačinjen je izbor odrednica koje čine okosnicu Rečnika i određuju njegov sadržaj. Imajući u vidu da terminologija socijalnog rada zalazi, ili se oslanja na srodne naučne discipline, u načelu priroda izabranih odrednica nastoji da prati aspekte koji se odnose na socijalni rad, iako je pritom teško razgraničiti koje od odrednica imaju multidisciplinaran sadržaj, a koje koriste isključivo terminologiju socijalnog rada. Zato ovaj rečnik obuhvata i mnoge te¬rmi¬¬ne koji se u praksi prožimaju kroz različite inter¬disciplinarne huma¬¬nističke struke. Sledstveno osnovnoj koncepciji, u Rečniku se daje skraćena inte¬pretacija pojmova i koncepata, kako bi se obezbedio koncizan pregled šire terminologije socijalnog rada, a ne enciklopedijska detaljnost. Kada je u pitanju prostor koji je posvećen odrednicama, osnovni kriterijum bio je da su odrednice prvog reda obrađene u većem obimu (20-40 redova), dok su ostale u najvećoj meri obrađene u obimu do 20 redova. Uz svaki pojam dat je i odgo¬varajući prevod na Engleski jezik. Pored toga na osnovu sagledava¬nja savremenih potreba ispod koncizne definicije najveći broj pojmova sadrži i relevantne internet linkove. U odnosu na sve dosadašnje rečnike ova značajna novina pruža mogućnost dopunskog informisanja, čime se povećava kvalitet i upotrebna vrednost rečnika. Želim posebno da naglasim da sam i pored svega navedenog, svestan ograničenja i mana koje prate ovakav autorski poduhvat. Međutim, uveren sam da je to ozbiljna osnova za dalji rad i dopunu. Zato ovaj obiman rad izlažem sudu javnosti sa uverenjem da će to značiti napredak u odnosu na postojeće stanje i bar delimično ispuniti očekivanja velikog broja stručnih radnika i saradnika.

• * *

Na kraju, izražavm zahvalnost svima koji su zaslužni za pripremu i objavljivanje Rečnika. Pre svih, iskrenu zahvalnost dugujem rece¬nzentima Prof. dr Milosavu Milosavljeviću i Prof. dr Miri Lakićević, Doc. dr Ani Gavrilović, stručnom konsultantu i lektoru, kao i Vojinu Vidanoviću za nesebičan trud oko prevoda i kompletiranja internet linkova. Posebno zahvaljujem Udruženju stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društvu socijalnih radnika Srbije, Asocijaciji centara za socijalni rad Srbije i Uniji studenata socijalnog rada Beogradskog univerziteta, što su, nakon odgovarajuće recenzije, prihvatili da sarađuju zajedno sa autorom, kao suizdavači Rečnika socijalnog rada.

Prof. dr Ivan Vidanović

--Rastavox 14:09, 17. јун 2006. (CEST)

Zahvalnica

Koristim priliku ovdje, da se zahvalim Profesoru dr Ivanu Vidanoviću u ime cijele zajednice Vikipedije na srpskom jeziku, na ustupanju kompletnog sadržaja Rečnika socijalnog rada. --Славен Косановић {razgovor} 14:38, 17. jun 2006. (CEST)

Takođe. --  JustUser   JustTalk 16:17, 17. jun 2006. (CEST)

Počeo sam

Na izvore sam prebacio prvu odrednicu na slovo d.Reč je o daltonizmu. Napravio sam i neki šablon i objašnjenje, ali najbolje bi bilo da ih đorđes ili neko drugi ko je bolje upućen u to prepravi/ponovo napiše. Prvi članak je Rečnik socijalnog rada/Daltonizam. Pozivam sve zainteresovane da se pridruže --Jovanvb 21:14, 17. jun 2006. (CEST) P.S. Nadam se da će profesoru Ivanu Vidanoviću odgovarati ovakav izgled članaka. Ukoliko ima nešto protiv bilo bi dobro da nas obavesti --Jovanvb 21:17, 17. jun 2006. (CEST)

Profesor ima ograničeno poznavanje računara (čovek je `41) ali sam mu pokazao kako izgleda Babinski Refleks i kaže da je O.K. U principu, mislim da je racionalnije razgovarati samonom, mada vam mogu dati i njegov mejl. Mada Net je moj posao. Mislim da je O.K ova varijanta da se spomene Rečnik kao izvor i donacija (linkuje ka stranici o rečniku, a sama stranica bude deo Poratala socijalnog rada) a šta će se dalje događati sa stranicama, pokazaće vreme. Preneću vaše zahvalnice Profesoru, a jel vam OK da vam u nedelju donesem "štampanu stvar" da vidite kako deluje nezamenjivi papir :-) Ja vam se zahvaljujem na radu i entuzijazmu, i priključiću se aktivnije čim sredim neke druge stvari koje su sada prioritet. --Rastavox 22:35, 21. jun 2006. (CEST)