Razgovor s korisnikom:Djordjes/12

Čestitka

Uz cvetne motive iz moje bašte, želim ti bezbroj veselih i srećnih trenutaka u životu pre svega ispunjenih zdravljem i srećom u okruženju tvojih najbližih, za koje sve ovo radimo na Vikipediji, kako bi postali još bolji i obrazovaniji od nas. Srećno i berićetna Nova 2010. i Božićni praznici, živeli!--mile (razgovor) 15:55, 28. decembar 2009. (CET)

Srećna Nova!!!

Srećna nova godina!!!

Srećna Nova i praznični dani!!! Želim ti puno sreće, zdravlja, radosti i sve najbolje u novoj 2010. godini! --Novak (razgovor) 15:19, 1. januar 2010. (CET)

Ćao Đorđe, molim te da obrišeš preusmerenje Dicyemida jer nije dobro. Usput ti želim sve najlepše sa zakašnjenjem. :)--Metodičar zgovor²a 18:55, 5. januar 2010. (CET)

Hvala za spomenicu

Još jednom hvala na spomenici, iako to nije cilj mog rada.

Bane --Ant83 (razgovor) 00:01, 1. februar 2010. (CET)

Slike...

Hvala na obavestenju, ali kad god nesto objavim, starije od 1923 ili mladje, jave mi administratori da treba da se objasne stvari.--Alexmilt (razgovor) 11:37, 7. februar 2010. (CET)

FR

Hvala, hvala, davno beše kad ga napisah ali videću da ga u narednom periodu malo ažuriram i potražim nešto o Kesi :-) POzz--IvanM. (razgovor) 18:09, 7. februar 2010. (CET)

Izvori

Vidim da si dodao da se trazi izvor za moj edit o Mihajlu Markovicu, pa me zanima, jer nisam siguran, da li treba da navodim izvore posebno kada su oni vec u spoljasnjim vezama, jer sve sto sam naveo sam procitao u spoljasnjim vezama(konkretno u Novostima) koje su vec bile deo clanka.Serbian (razgovor) 06:18, 9. februar 2010. (CET)

Sastavi košarkaškog tima JUG na evropskim prvenstvima.

Pozdrav kolega. Naleteo sam na tvoje šablone o sastavu naše reprezentacije na EP u članku Košarkaška reprezentacija Jugoslavije. Pomenuti šabloni se ne slažu sa sastavima koji su navedeni sa FIBA sajtu, koji bi trebao da je zvaničan. Naprimer [1]. Zanima me tvoj izvor pošto se dešavalo da na ovom sajtu ima netačnih informacija. - Đurica, Ako baš mora 08:26, 10. februar 2010. (CET)

Preskoči ovo, ja sam pogrešio.Pogrešne godine sam upoređivao, i pogleda 47. a tamo je samo raspored drugačiji. - Đurica, Ako baš mora 08:59, 10. februar 2010. (CET)

Ne znam bas sam da napravi, zato sam rekao moze svako. Ako nadjem neki slican kod, ubacicu ga u sablon. -- Bojan  Razgovor  05:55, 17. februar 2010. (CET)

Nasao sam [2] Sada cu da vidim kako da iskombinujem -- Bojan  Razgovor  06:57, 17. februar 2010. (CET)

Pogledaj domaće glumce. Je li dobro? -- Bojan  Razgovor  07:11, 17. februar 2010. (CET)

Posredničko vijeće

Pozivam vas da se prijavite za člana Posredničkog vijeća ukoliko ispunjavate uslove propisane politikom posredovanja (registrovan nalog bar 90 dana, bar 500 izmena u glavnom imenskom prostoru, i bar 50 izmena u vikipedija imenskom prostoru pre početka glasanja). Nadam se da ćete se odazvati pozivu i svoju kandidaturu istaknuti na ovoj stranici, a ako se ne namjeravate kandidovati da ćete svoj glas dati jednom od kandidata kako bi glasanje proteklo prema usvojenim pravilima. Prijatno. --Željko Todorović (razgovor) 22:11, 23. februar 2010. (CET) s. r.

Hvala na prijavi, sada cu da ispravim. Nije bio bag, vec samo sam prevideo da posle uspravne crte moze da stoji prazan karakter. Morao sam to uraditi to sa tackama, jer clanci o osobama od pre nove ere nisu bili dobri. -- Bojan  Razgovor  11:30, 25. februar 2010. (CET)

Nosioci odlikovanja

Pozdrav Đorđe. U vezi sa odlikovanjima, naravno da nisu dodeljivana nasumice, ali tačan broj odlikovanih je teško utvrditi, a kamoli spisak. Pogotovo kada su upitanju rtna odlikovanja. Npr. prva partizanska odlikovanja su uvedena 15. avgusta 1943. i do kraja rat se baš nije vodila tačna statistika ko je šta dobio i kada. Prva jugoslovenska odlikovanja su u toku rata izrađivana u SSSR-u pa donošena ovde. Evo na primer moj deda ima dva ordena za hrabrost. Prvi je dobio još u toku rata, taj je ruske proizvodnje, i nije dobio nikakav papir (tj ukaz) niti kutiju za orden. Drugi je dobio posle rata (domađe proizvodnje IKOMZagreb) i ima ukaz i kutiju.

Jedino gde može postojati spisak to je kod Ordena narodnog heroja, jer je postojalo i zvanje narodnog heroja, pa se o tome vodilo računa i utvrđen je tačan spisak. Postojalo je i zvanje junaka socijalističkog rada, za nosioce Ordena junaka socijalističkog rada, ali ja nemam potpuni spisak. Na strani o ovom ordenu sam posatvio imena onih za koje znam da su ga dobili, ali fali mi još jedno 10-tak imena. Za ostala odlikovanja nemoguće je napraviti spiskaove. Zamisli da imamo spisak svih nosilaca Partizanske spomenice 1941. kojih je bilo preko 27.000! pa neznam kako bi izgledala ta starnica. Jedino možemo da u članak o ordenu stavim podnaslov "NEKI OD NOSILACA ODLIKOVANjA" pa upišemo poznatije nosioce tog odlikovanja... POzdrav.--Pinki (razgovor) 23:56, 27. februar 2010. (CET)

Mislim da se ne isplati programirati zbog šarenilosti koda u člancima, već je bolje tražiti kategorije koje se crvene [3] -- Bojan  Razgovor  03:50, 3. mart 2010. (CET)

Spomenica

Zahvaljujem. :) --Nagrakaži/laži 05:42, 6. april 2010. (CEST)

Stefan

Uf...Sad si me zatek`o.

Iskren da budem,uzeo sam da raduckam na njemu,malo po malo,pa sam dovršio neke delove (biografiju,zadužbine i fresko-portrete),a mislio sam da bi u sklopu članka trebalo još odraditi kratak prikaz Srbije (tj. njenog napretka) u njegovo doba (kao kod Milutina),njegov književni rad i njegove posede u ondašnjoj Mađarskoj,ali ne raduckam na tome u poslednje vreme.Verovatno ću se u nekom trenutku inspiracije pozabaviti i tim stvarima,ali nemam pojma kad.

Tako da ne znam šta da ti kažem konkretno.Znam da u "gornjem" delu članka sigurno ima krdo pravopisnih grešaka,dok u "donjem" (tj. u poslednja dva poglavlja) treba malo usaglašavanja,jer im se teme,na momente,preklapaju.

Crni Bombarder!!! (†) 21:20, 4. maj 2010. (CEST)

Heh,u Milutina sam se slučajno uneo,pošto sam video ovden da ga treba proširit`,pa sam krenuo samo sa idejom da nabudžim normalan (dužinski) članak,al` me odvukla tema.(Teorijski,kod Milutina bi se još moglo/trebalo dodati pregled novca koji je kovao (a nađen je),povelja koje je izdao (a sačuvane su) i kratak osvrt na njega kao sveca iz perspektive njegove hagiografije.)

Stefana sam `teo odavno da temeljno odradim,pa sam počeo pre ravno godinu dana sa uvodom (tek sam danas izvalio grešku koju sam tad` nesvesno napravio),a sad (2010) me nešto ufatilo pa sam odradijo biografiju,a videću da završim i kratak prikaz Srbije tog doba,kao ilustraciju njegove,pa moglo bi se slobodno reći,uspešne vladavine. Crni Bombarder!!! (†) 23:56, 15. maj 2010. (CEST)

Pozivam te da učestvuješ u projektu saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku

Pozivam te da učestvuješ u projektu saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku

U cilju povećavanja broja aktivnih i veoma aktivnih korisnika predlažem da se ostvari saradnja sa vikipedijom na bosanskom jeziku. Mislim da bi slična saradnja u pogledu nekih odabranih članaka mogla da ima za posledicu sledeće:

1. Povećavanje medijske promocije vikipedije
2. Privlačenje većeg broja korisnika za uređivanje na vikipediji na srspkom jeziku
3. Povećanje kvaliteta tekstova ne prvenstveno onih koji bi bili predmet zajedničkog uređivanja, već indirektno kroz povećavanje broja aktivnih vikipedijanaca

Pozivam te da učestvuješ u projektu saradnje sa vikipedijom na bosanskom jeziku. Ukoliko prihvataš moj poziv molim te da se prijaviš Ovde. O daljim koracima ćemo se dogovoriti sa administratorima ukoliko se skupi dovoljan broj zainteresovanih --Antidiskriminator (razgovor) 15:15, 11. maj 2010. (CEST)

Akademici

Zdravo Đorđe, vidim da si pisao dosta biografskih članaka i dosta članaka o SANU. Skoro smo imali jednu dilemu vezanu za tvog imenjaka, akademika Đorđa Nešića. Dražeta je pisao članak o biciklizmu u Beogradu i naišli smo ne jednu nedoslednost, tj. da je isti dr Đorđe Nešić vozio propagandne vožnje 1884. Postavili smo pitanje da li je to taj doktor, jer podatak ne može biti tačan ako je isti rođen 1873. Ispostavilo se da jeste ista osoba, a greška je bila u samom tekstu. Elem. Druga stvar koju smo ustanovili je da se radi o jedno impozantnoj i svestranoj ličnosti i da zaslužuje bolji članak. S obzirom da si već pisao članke o akademicima, pretpostavljam da imaš odgovarajuću literaturu. Pa bih te zamolio ako možeš da dopuniš članak. U međuvremenu smo i mi došli do nešto materijala, Milorad je prosledio sledeći tekst:

---

KRATAK BIOGRAFSKI OSVRT

U svom dugom radnom i životnom veku, Prof. dr Đorđe Nešić (1873-1959) dao je veoma značajan doprinos naučnom i zdravstvenom razvoju oftalmologije ne samo u Srbiji i, može se smatrati osnivačem ove grane medicine u nas. Pošto je pored medicine studirao i fiziku, pokazivao je i interes za konstrukciju elektromagneta. Tako je, prema njegovim instrukcijama, izrađeno 5 prenosivih i 2 džinovska elektromagneta, zahvaljujući kojima je bilo moguće ekstrahovati magnetska strana tela iz oka, čime Klinika za očne bolesti postaje jedan od najvećih centara te vrste, kako u zemlji tako i van nje. Nažalost, nakon preseljenja u Pasterovu ulicu, nijedan od ovih magneta nije prenet. Drugi domen stručne aktivnosti prof. dr Nešića sastojao se u primeni biogenih stimulatora i njihovom uticaju na ćelijski metabolizam (tzv. tkivna terapija; implantati 6 dana konzervisane placente i autoklavirane na 120 º C tokom jednog časa), za čiju primenu je konstruisao i posebnu metalnu brizgalica. Na tom polju sarađivao je sa prof. Filatov iz Odese, dok su mu u Beogradu pomagali tadašnji asistenti, dr Olga Litričin i dr Milivoje Radovanović. U vreme kada nije bilo antibiotika i kortikosteroida, tkivna terapija bila je široko korišćena. Pri kraju svoje karijere veliki deo aktivnosti posvetio je organizaciji na suzbijanju trahoma u endemskim krajevima tadašnje Jugoslavije, kao i profilaksi očnih povreda. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je još 1947. godine, a bio je i član ruskog, poljskog, češkog i bugarskog oftalmološkog društva. Profesor Nešić (zajedno sa prof. Dr Aćimom Markovićem) bio je i prvi koji je napisao udžbenik iz očnih bolesti za studente medicine. Kao lekar na bojnom polju odlikovan je Zlatnom i Srebrnom medaljom za hrabrost, medaljom Obilića, ordenom Belog orla sa mačevima. Pored toga, odlikovan je ordenom Svetog Save I reda, ordenom Crvenog krsta, Jugoslovenskom krunom, Ordenom zasluga za narod I reda, Ordenom bratstva i jedinstva I reda.

Zvaničan naziv Klinika za očne bolesti "Prof. dr Đorđe Nešić ", dotadašnja Očna klinika dobila je 1970. godine, prilikom proslave 50 godina rada Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ovo ime, kao znak priznanja profesoru Nešić za njegov doprinos unapređenju nauke i struke, Institut nosi i danas.

Rukovodioci radne jedinice A (Vidinski - Džordža Vašingtona 19; Pasterova 2) Klinike (Instituta) za očne bolesti;

1. Akademik Đorđe Nešić (1921-1955.)
2. Akademik Vladimir Čavka (1956-1960.)
3. Prof. dr Ivan Stanković (1960-1966.)
4. Prof. dr Milan Blagojević (1966-1982.)
5. Prof. dr Dobrosav Cvetković (1982-2001.)
6. Prof. dr Slobodan Golubović (2001 -)

Izvor:Klinicki-centar Srbije, istorija očnog odeljenja

---

Dražetin tekst:

Navodi se da je Nešić 1884. godine bio inicijator (11 godina , Šabac) kod osnivanja Prvog srpskog velosipedskog kluba u Beogradu. Biciklistički savez Srbije tvrdi:

Na inicijativu nekoliko uglednih građana Beograda 23. decembra 1884. osnovano je "Prvo srpsko velosipedsko društvo", a prvi predsednik bio je Milorad Terzibašić. Prvi potpredsednik bio je Mihailo Jovanović, a blagajnik Petar Trpković. Imalo je 20 članova, jer je u to vreme bicikl (velosiped) bio dosta skup. Među osnivačima bio je i dr Đorđe Nešić, kasnije akademik i profesor univerziteta, koji je za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču zavoleo biciklizam. Važio je za jednog od najboljih srpskih biciklista tog doba, 1896. je pobedio na Prvenstvu Rusije, a iste godine u Liježu pobedio je tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

[4]

Našao sam i ovo što je najbliže istini. U tekstu Prvo srpsko velosipedsko društvo u Beogradu u Enciklopediji fizičke kulture 1975 stoji:

Prvo srpsko velosipedsko društvo osnovano u Beogradu 23.12.1884 za predsednika je izabran Milorad Terzibašić. On je 1887 pokrenuo i stovremeno i prvi sportski list u Srbiji.... Priređivane su propagandne trke i organizovane veće ture. Đorđe Nešić, kasnije profesor Univerziteta i akademik obišao je biciklom mnoge krajeve Srbije......

.

Mislim da je za vožnju po Srbiji, sada evidentno da se radi o akademiku Nešiću, ali nema godina i nema njegovih biciklističkih uspeha. Malo je čudno, da ako je imao tolike uspehe kako navodi BSS, da ništa od toga nema u njegovoj biografiji. U tekstu Biciklizam u Beogradu ću ispraviti a u tekstu Biciklizam poglavlje Biciklizam u Srbiji staviti referencu na BSS.

---

Ako bi još našli sliku, bilo bi fantastično. Pozdrav. -- SmirnofLeary (razgovor) 02:40, 14. maj 2010. (CEST)

Hm, da vodka + liri. Izvini što se nisam predstavio, nekulturno od mene. Zovem se Milan. Hvala ti na odgovoru. Video sam da si iz samo par izmena napisao neke biografske članke o akademicima, koji su dosta kvalitetniji od ovog, pa rekoh tebi da se tebi obratim. Izgleda da sam na pravoj adresi s obzirom da imaš sve te knjige kojih nema u prodaji. Pogledaću ovu knjigu u biblioteci, a red je i da im vratim jednu što je kod mene. Taman si me dobro podsetio, držim je već mesec dana, a odavno sam je pročitao. Hvala još jednom. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:46, 14. maj 2010. (CEST)

Slučaj Račak

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Slučaj Račak da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 16. maja 2010. — 23. maja 2010. --Alexmilt (razgovor) 22:22, 16. maj 2010. (CEST)

Poštovani, administrator Bokica me je blokirao na 1 (jedan) dan 5.6. u 20:27. Sada je 6.6. oko 22:30 i ja sam još uvek blokiran. Bokici sam se već obratio, ali bez rezultata pa me interesuje da li je ovakav bahatluk kod vas uobičajen. Njiki je, koliko sam razumeo, neka vrsta opšteg dobra pa me njegova privatizacija mimo tendera pomalo iritira. Možda Vi možete da me prosvetlite. Unapred zahvalan Milan Malenović --igi (razgovor) 22:31, 6. jun 2010. (CEST)

Pozdrav. Malopre si preimenovao tekst Biciklizam u Beogradu u Biciklizam u Srbiji. Molim te da vratiš, jer je tekst o biciklizmu u Beogradu, a ne u Srbiji. Radi se samo o dešavanjima u Beogradu, beogradskim klubovima i Beograđanima koji su se tim bavili. Treba još dodati deo Biciklizam posle 1945. --Drazetad (razgovor) 09:33, 8. jun 2010. (CEST)

Nema na čemu, hvala tebi što si dopunio taj članak i što si nam pomogao da potvrdimo informaciju da se radi o njemu u članku o biciklizmu. --SmirnofLeary (razgovor) 16:58, 8. jun 2010. (CEST)

Slike

Đorđe, slike koje si slao sa onog sajta nisu licencirane istom kriejtiv komons licencom kao što je Vikipedija. Licenca na njihovom sajtu ne dozvoljava izmene na slikama, odnosno pravljenje izvedenih radova, pa ne možemo staviti našu licencu koja dozvoljava izvedene radove.--M!cki ^talk 15:09, 13. jun 2010. (CEST)

Ne znam ni ja za takvu licencu kod nas. U svakom slučaju, bolje ti onda promeni licence za te stare slike. A kada su u pitanju novije slike, onda nisam siguran kako bismo mogli da ih koristimo kod nas. Moraću se raspitati kasnije.--M!cki ^talk 15:17, 13. jun 2010. (CEST)

Na ovoj stranici piše da je ta njihova licenca u kategoriji neslobodnih licenci. Ovo su slobodne cc licence.--M!cki ^talk 15:23, 13. jun 2010. (CEST)