Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Добри чланци

1000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Чланци за брисање

Потребне слике

Сређивање чланака

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 223 сјајних чланака, од укупно 613.007 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2748. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. Гласање • Правила Списак сјајних чланака

Астрономија Биографија Биологија Географија Геологија Друштвене науке Историја Књижевност, уметност и забава Медицина Митологија и религија Спорт Технологија и математика Физика и хемија Хералдика Разно Астрономија Астрономија Венера Марс Меркур Метеор Биографија Алберт Ајнштајн Ана Болен Ана Франк Бети Дејвис Бошко Буха Бранко Крсмановић Вејн Грецки Владе Дивац Властимир Герент Томас Марко Гобељић Даворјанка Пауновић Зденка Душан Јерковић Ђурађ Кастриот Скендербег Ђуро Ђаковић Жарко Зрењанин Живојин Мишић Живко Павловић Жикица Јовановић Шпанац Зелда Фицџералд Индира Радић Јао Минг Јелена Ћетковић Јован Владимир Јован Цвијић Јохан Себастијан Бах Карло V, цар Светог римског царства Конрад Аденауер Константин XI Палеолог Драгаш Ладислав V Посмрче Леонард Ојлер Леонардо Дикаприо Лоренс Оливије Мајкл Џексон Марија Монтесори Марко Орешковић Мери Шели Месроп Маштоц Мигел де Сервантес Милан Павков Михајло Пупин Младен Стојановић Нада Димић Небојша Глоговац Никола Тесла Новак Ђоковић Перикле Петар Бојовић Петар Велики Петар Лековић Радомир Путник Рајнхард Хајдрих Рис Видерспун Рихард Вагнер Сандра Булок Сидни Крозби Степа Степановић Стефан Лазаревић Стефан Немања Стефан Урош II Милутин Теодора (супруга Јустинијана I) Филип Филиповић Хилари Клинтон Че Гевара Џенис Џоплин Џуди Гарланд Биологија Америчка буљина Вокализација птица Јастребача Мачка Ритска сова Северни ћук Снежна сова Пингвин Утина Шафран Географија Велики Новгород Географија Хрватске Град Бања Лука Београд Ванкувер Горња Река Ен Арбор Естонија Жилина Загреб Истанбул Јерменија Канада Клима Африке Манила Манитоба Мркоњић Град Ниш Нишка Бања Нови Зеланд Њемачка Ојмјакон Општина Баточина Оџаци Паклени отоци Пекинг Припјат Сићевачка клисура Србија Струганик Сува планина Торонто Шарани Геологија Земља Крашки процес Друштвене науке Лужички Срби Школско развојно планирање Историја Античка Спарта Борба за независност Латинске Америке Бошин рат Војничев рукопис Геноцид над Јерменима Гладијатор Дерванова Србија Историја Европске уније Историја Јужноафричке Републике Историја Русије Историја Срба пре Немањића Кју-клукс-клан Окупација Луксембурга у Првом светском рату Ослобођење Врања 1878. године Пад Цариграда (1453) Партенон Први светски рат Просветитељство Рат Велике алијансе Рат за Нагорно-Карабах Свемирска трка Случај Рачак Средњи век Спартаков устанак Стари Рас Филипинска револуција Књижевност, уметност и забава Ајрон мејден Версајски дворац Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) Горски вијенац Дон Кихот Eminem L.A. Noire Мелодифестивален Песма Евровизије Породица Сопрано Списак епизода серије Бекство из затвора Супримс Медицина Ангина пекторис Артроза Аспергеров синдром Аспирин Ваздухопловна медицина Витамин Ц Војна болница Ниш Гојазност Камен у бубрегу Лекари без граница Људско срце Мултипла склероза Пеницилин Сида Српски војни санитет у албанској голготи Трансфузија крви Тровање угљен-моноксидом Шећерна болест Џетлег Митологија и религија Артемида Бадњак Здухаћ Спорт Велика награда Монака 2008. Велика награда Сан Марина 1994. Ђиро д’Италија КК Црвена звезда Национална хокејашка лига Олимпијске игре Статистике каријере Ендија Марија Тур де Франс ФК Арсенал ФК Партизан Фудбалска репрезентација Грчке Фудбалска репрезентација Њемачке Фудбалска репрезентација Пољске ХК Партизан Хокеј на леду на олимпијским играма Технологија и математика Авион Рафал F-16 фајтинг фалкон F-117 најтхок F-35 лајтнинг II Јункерс Ju 87 Јурофајтер тајфун Марсова научна лабораторија МиГ-23 Орбитални истраживач Марса Панавија торнадо Питагорина теорема Радар Ред бул стратос Свемирски летови Спејс-шатл Фалкон 9 v1.1 Физика и хемија Аеродинамика Аеротунели Дезоксирибонуклеинска киселина Г протеин спрегнути рецептори Ензимска кинетика Инхибитор ензима Метаболизам Периодни систем Фотон Хералдика, вексилологија и фалеристика Грб Бање Луке Грб Београда Разно Споменик борцима Револуције
Нови сјајни чланци
Припјат Припјат (укр. Прип'ять, рус. Припять) напуштени је град на северу Украјине, у Кијевској области, близу границе са Белорусијом. Изграђен је у кратком временском периоду паралелно са градњом нуклеарне електране и био је предвиђен као место у коме ће живети запослени у електрани и њихове породице. Град се временом проширивао, а број становника се 1986. попео на скоро 50.000. Након Чернобиљске катастрофе 1986. град је напуштен, а становништво је евакуисано у друга насеља Кијевске области. Касније је изграђен град Славутич, који је постао нови дом за велики број становника Припјата. Насеља унутар зоне од 30 километара око нуклеарне електране су такође евакуисана, а ова зона је стављена под посебни надзор због тешке контаминације испуштеним радиоактивним материјалом. Након евакуације, градом су патролирали припадници војске и милиције како би се спречили илегални уласци и пљачке. Поједине објекте у граду и даље су користили ликвидатори и радници електране, чији су преостали реактори наставили са радом. Учињен је и напор да се одређени делови града деконтаминирају. Крајем 20. и почетком 21. века, са гашењем последњих реактора нуклеарне електране, град је потпуно напуштен. У овом периоду повећан је и број илегалних улазака у град и пљачки. Пљачкаши су проваљивали у станове и узимали све што су могли однети, не обазирући се на радијацију. Зграде су због неодржавања убрзано пропадале. У другој деценији 21. века, град и околну зону је почео да посећује све већи број туриста. Украјинске власти су 2011. званично одобриле туристима да посећују Припјат и Зону искључења и њихов број је у наредним годинама растао. Радиоактивност је данас значајно опала, али широм града још увек постоје жаришта повећане радиоактивности. Са репутацијом „савремене некрополе” и „града замрзнутог у времену”, Припјат је постао инспирација за дела популарне културе, нарочито дистопијске филмове и видео-игре. У наредним деценијама зграде ће се без људске интервенције срушити, а бетонске површине ће заменити вегетација. ...даље...	Просветитељство Просветитељство (или доба разума) је раздобље од 1650-их до 1780-их током којег су интелектуалне и културалне снаге у Европи давале нагласак разуму, анализи, и индивидуализму насупрот традиционалним линијама ауторитета. Промовисали су га филозофи и локални интелектуалци у урбаним кафанама, салонима и масонским ложама. Заговорници просветитељства доводили су у питање и изазивали ауторитет институција које су биле дубоко укорењене у друштву, као нпр. Католичке цркве и залагали се за реформу друштва утемељеном на толеранцији, науци и скептицизму. Многи филозофи и научници као Франсис Бејкон (1562—1626), Рене Декарт (1596—1650), Џон Лок (1632—1704), Барух Спиноза (1632—1677), Пјер Бејл (1647—1706), Волтер (1694—1778), Францис Хачинсон (1694—1746), Дејвид Хјум (1711—1776), Чезаре Бекарија (1738—1794), Имануел Кант (1724—1804), и Исак Њутн (1642—1727) утицали су на друштво објављујући врло популарне радове. Под утицајем идеја просветитељства, многи су се владари састајали с интелектуалцима тог доба и покушавали да примене њихове реформе, уводећи принцип толеранције и прихваћајући коегзистенцију различитих религија, започевши процес који ће се касније звати просвећени апсолутизам. У истом раздобљу просветитељства збивала се научна револуција, предвођена Исаком Њутном. Нове идеје и веровања шириле су се континентом потенциране и повећањем писмености услед удаљавања од искључиво религијских текстова. Међу најзначајнијим књижевним делима била је Енциклопедија (1751—1772) коју су уређивали Дени Дидро и (након 1759) Жан ле Рон д'Аламбер. Продано је око 25.000 копија ове енциклопедије у 35 свесака, половина чега изван Француске. Књижевна дела као што су Волтеров Филозофски речник (Dictionnaire philosophique, 1764) и Филозофска писма (Lettres philosophiques, 1733) били су револуционарна штива која су ширила идеале просветитељства. Неки од тих идеала показали су се врло утицајним и одлучујућим током Француске револуције 1789. године. Након револуције уследио је супротни интелектуални покрет познат као романтизам. ...даље...

Види још

• Википедија:Добри текстови