Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Добри чланци

1000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Чланци за брисање

Изабране слике

Сређивање чланака

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 228 сјајних чланака, од укупно 618.992 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2714. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. Гласање • Правила Списак сјајних чланака

Астрономија Биографија Биологија Географија Геологија Друштвене науке Историја Књижевност, уметност и забава Медицина Митологија и религија Спорт Технологија и математика Физика и хемија Хералдика Разно Астрономија Астрономија Венера Марс Меркур Метеор Биографија Алберт Ајнштајн Ана Болен Ана Франк Ашер Бети Дејвис Бошко Буха Бранко Крсмановић Вејн Грецки Владе Дивац Властимир Герент Томас Марко Гобељић Даворјанка Пауновић Зденка Душан Јерковић Ђурађ Кастриот Скендербег Ђуро Ђаковић Жарко Зрењанин Живојин Мишић Живко Павловић Жикица Јовановић Шпанац Зелда Фицџералд Индира Радић Јао Минг Јелена Ћетковић Јован Владимир Јован Цвијић Јохан Себастијан Бах Карло V, цар Светог римског царства Конрад Аденауер Константин XI Палеолог Драгаш Ладислав V Посмрче Леонард Ојлер Леонардо Дикаприо Лоренс Оливије Мајкл Џексон Марија Монтесори Марко Орешковић Мери Шели Месроп Маштоц Мигел де Сервантес Милан Павков Михајло Пупин Младен Стојановић Нада Димић Небојша Глоговац Никола Тесла Новак Ђоковић Перикле Петар Бојовић Петар Велики Петар Лековић Радомир Путник Рајнхард Хајдрих Рис Видерспун Рихард Вагнер Ричард Фајнман Сандра Булок Сидни Крозби Степа Степановић Стефан Лазаревић Стефан Немања Стефан Урош II Милутин Стјепан Стева Филиповић Теодора (супруга Јустинијана I) Филип Филиповић Хилари Клинтон Че Гевара Џенис Џоплин Џуди Гарланд Биологија Америчка буљина Вокализација птица Јастребача Ритска сова Северни ћук Снежна сова Пингвин Утина Шафран Географија Велики Новгород Географија Хрватске Град Бања Лука Београд Ванкувер Горња Река Ен Арбор Естонија Жилина Загреб Истанбул Јерменија Канада Клима Африке Манила Манитоба Мркоњић Град Ниш Нишка Бања Нови Зеланд Њемачка Ојмјакон Општина Баточина Оџаци Паклени отоци Пекинг Припјат Сићевачка клисура Србија Струганик Сува планина Торонто Шарани Геологија Земља Крашки процес Друштвене науке Лужички Срби Школско развојно планирање Историја Античка Спарта Борба за независност Латинске Америке Бошин рат Војничев рукопис Геноцид над Јерменима Гладијатор Дерванова Србија Историја Европске уније Историја Јужноафричке Републике Историја Русије Историја Срба пре Немањића Кју-клукс-клан Окупација Луксембурга у Првом светском рату Ослобођење Врања 1878. године Пад Цариграда (1453) Партенон Први светски рат Просветитељство Рат Велике алијансе Рат за Нагорно-Карабах Свемирска трка Случај Рачак Средњи век Спартаков устанак Стари Рас Филипинска револуција Књижевност, уметност и забава Ајрон мејден Версајски дворац Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) Горски вијенац Дон Кихот Eminem L.A. Noire Мелодифестивален Песма Евровизије Породица Сопрано Сеоба Срба (слика) Списак епизода серије Бекство из затвора Супримс Медицина Ангина пекторис Артроза Аспергеров синдром Аспирин Ваздухопловна медицина Витамин Ц Војна болница Ниш Гојазност Камен у бубрегу Лекари без граница Људско срце Мултипла склероза Пеницилин Сида Српски војни санитет у албанској голготи Трансфузија крви Тровање угљен-моноксидом Шећерна болест Џетлег Митологија и религија Артемида Бадњак Здухаћ Спорт Велика награда Монака 2008. Велика награда Сан Марина 1994. Ђиро д’Италија КК Црвена звезда Национална хокејашка лига Олимпијске игре Статистике каријере Ендија Марија Тур де Франс ФК Арсенал ФК Партизан Фудбалска репрезентација Грчке Фудбалска репрезентација Њемачке Фудбалска репрезентација Пољске ХК Партизан Хокеј на леду на олимпијским играма Технологија и математика Авион Рафал F-16 фајтинг фалкон F-117 најтхок F-35 лајтнинг II Јункерс Ju 87 Јурофајтер тајфун Марсова научна лабораторија МиГ-23 Орбитални истраживач Марса Панавија торнадо Питагорина теорема Радар Ред бул стратос Свемирски летови Спејс-шатл Фалкон 9 v1.1 Физика и хемија Аеродинамика Аеротунели Биохемија Дезоксирибонуклеинска киселина Г протеин спрегнути рецептори Ензимска кинетика Инхибитор ензима Метаболизам Периодни систем Фотон Хералдика, вексилологија и фалеристика Грб Бање Луке Грб Београда Разно Споменик борцима Револуције Споменик палим Крајишницима
Нови сјајни чланци
Ричард Фајнман Ричард Филипс Фајнман (енгл. Richard Phillips Feynman, IPA: /ˈfaɪn.mən/; Њујорк, 11. мај 1918 — Лос Анђелес, 15. фебруар 1988) био је амерички теоријски физичар, један од твораца савремене квантне електродинамике. Од 1954. године био је члан Националне академије наука у Њујорку. У научном раду посветио се решавању проблема квантне теорије поља, квантне електродинамике, физике елементарних честица, статистичке физике, теорије суперпроводљивости и теорије гравитације. Добио је Нобелову награду за физику 1965. године са Џулијаном Швингером и Шиничиром Томонагом „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица”. Фајнман је развио широко коришћену сликовну схему за приказивање математичких израза који описују понашање субатомских честица, који су касније постали познати као Фајнманови дијаграми. Током свог живота, Фајнман је постао један од најпознатијих научника на свету. У анкети из 1999. године, коју је спровео британски часопис Physics World, од 130 водећих светских научника, Фајнман је рангиран као један од десет највећих физичара свих времена. Помогао је у развоју атомске бомбе током Другог светског рата и постао познат широкој јавности осамдесетих година прошлог века као члан Роџерс комисије, која је проучавала катастрофу спејс-шатла Чаленџер. Фајнману су такође приписани титула зачетника квантног рачунарства и увођење концепта нанотехнологије. Био је професор теоријске физике на Калифорнијском технолошком институту. Имао је снажан утицај у популаризацији физике кроз своје уџбенике и предавања. Постао је познат по својим полуаутобиографским књигама Сигурно се шалите, господине Фајнман! („Surely You're Joking, Mr. Feynman!”) и Шта вас брига шта други људи мисле? („What Do You Care What Other People Think?”). ...даље...	Ашер Ашер Теренс Рејмонд IV (енгл. Usher Terrence Raymond IV; 14. октобар 1978), познатији само као Ашер, амерички је пјевач, плесач, текстописац и глумац. Рођен је у Даласу, али је одрастао у Чатануги док се није преселио у Атланту. Када је имао 12 година, мајка га је пријавила на локално такмичење у пјевању, прије него што је привукао пажњу умјетника из издавачке куће LaFace рекордс. Дебитантски албум под називом Usher објавио је 1994. године, али је до славе стигао крајем девесетих, након објављивања другог албума, под називом My Way (1997). На њему се нашао и сингл "Nice & Slow", који је постао његов први сингл на првом мјесту Билборд хот 100 листе, док су се са албума издвојиле и пјесме "You Make Me Wanna..." и "My Way". Трећи студијски албум, под називом 8701, објавио је 2001. године; са албума су се два сингла нашла на првом мјесту Билборд хот 100 листе – "U Remind Me" и "U Got It Bad", док се сингл "U Don't Have to Call" нашао на трећем мјесту. Албум је продат у преко осам милиона примјерака широм свијета и са њим је освојио двије греми награде, за најбољег мушког R&B извођача 2002. и 2003. године Албум Confessions, објављен 2004. године, успоставио га је као једног од најпродаванијих музичких извођача 2000-их; албум је продат у преко 20 милиона примјерака широм свијета. Подржан је са четири сингла заредом која су се нашла на првом мјесту Билборд хот 100 листе: "Yeah!", "Burn", "Confessions Part II" and "My Boo"; сертификован је као дијамантски од стране Америчког удружења дискографских кућа (RIAA), са продатих преко десет милиона примјерака у Сједињеним Државама. Његови наредни албуми Here I Stand (2008) и Raymond v. Raymond (2010) дебитовали су на првом мјесту Билборд 200 листе албума, док су се на првом мјесту Билборд хот 100 листе нашли синглови: "Love in This Club" и "OMG". У јулу 2010. године објавио је свој први ЕП, под називом Versus; водећи сингл ЕП-а, "DJ Got Us Fallin' in Love" дебитовао је на четвртом мјесту Билборд хот 100 листе, док се сингл "More" нашао на 15 мјесту. Године 2012. објавио је албум под називом Looking 4 Myself, који је дебитовао на првом мјесту Билборд 200 листе, док је сингл са албума, под називом "Scream" дебитовао на деветом мјесту Билборд хот 100 листе. Године 2011. освојио је два Гремија, за сингл There Goes My Baby, за најбољи R&B сингл и за албум Raymond v. Raymond за најбољи савремени R&B албум; док је 2013. године освојио Греми за пјесму Climax са албума Looking 4 Myself, за најбољи R&B сингл. Пјесма "I Don't Mind" дебитовала је на 11 мјесту Билборд хот 100 листе, односно на првом мјесту Билборд хот R&B/хип хоп листе. Године 2016. објавио је осми студијски албум, под називом Hard II Love, који је дебитовао на петом мјесту на Билборд 200 листи. Године 2018. објавио је девети студијски албум, заједнички албум са Зајтовеном, под називом А. ...даље...

Види још

• Википедија:Добри текстови