Википедија:Сјајни чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 202 сјајних чланака, од укупно 357.650 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 1770. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографије

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Грб Београда

Small Coat of Arms Belgrade.svg

Грб Београда је званични симбол Града Београда и постојан је у три нивоа — као Основни или Мали, Средњи и Велики грб.

Историја хералдичког представљања Београда је дуга и сеже до времена када је град први пут постао српска престоница за време Деспота Стефана Лазаревића када се овај симбол први пут индиректно помиње у Деспотовом Житију. Први познати хералдички уобличен грб града се појављује у XVI веку и највероватније је угарског порекла. Но, као и сама историја града, тако је и његов грб био несталан. Како је град прелазио из руке у руку различитих освајача, тако се и његово хералдичко представљање мењало — било да град уопште није имао свој грб као под Османлијама, или да је добио сасвим нови под Аустријанцима. Историја грба Београда који је данас у употреби је почела 1931. године када је званично изабран, након конкурса на коме је победио рад Ђорђа Андерјевића Куна. У социјалистичко доба грб је занемариван, да би након демократских промена 90-их година доживео своју реафирмацију, а од 2000-их и реорганизован у три степена, какав је и данас у употреби.

...даље...

Властимир

Portret kneza Vlastimira v1.png

Властимир (Βλαστίμηρος, пре око 805. године — око 851. године) је први српски кнез (архонт) о коме имамо више података у историјским изворима.

По њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима које је предводио Пресијам (836852), а који су покушали да потчине себи целу Србију. Властимир је у трогодишњем рату успео да одбије нападе Бугара и сачува српску самосталност. Према писању Константинa VII Порфирогенитa после смрти архонта Властимира власт су наследила његова три сина: Мутимир (Μουντιμηρος), Стројимир (Στροίμηρος) и Гојник (Γοίνικος) и тада се појавио архонт Бугара Михаило Борис који је желео да се освети за пораз Пресијама. Кнез Борис Михаило је владао Бугарском од 852. Због овог записа Константина VII Порфирогенитa се верује да је 852. српски кнез Властимир већ био мртав. На почетку своје владавине је ујединио неколико српских племена и цар Теофило му је признао независност.

...даље...