Википедија:Сјајни чланци

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 288 сјајних чланака, од укупно 667.953 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2319. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографија

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Књижевност

Музика

Филм и телевизија

Остало

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Разно

Нови сјајни чланци
Лого серије

Игра престола (енгл. Game of Thrones) америчка је фантастично-драмска телевизијска серија коју су створили Дејвид Бениоф и Д. Б. Вајс за HBO. Представља адаптацију Песме леда и ватре, серијала фантастичних романа Џорџа Р. Р. Мартина, од којих је први Игра престола. Серија је снимана у Уједињеном Краљевству, Канади, Хрватској, Исланду, Малти, Мароку и Шпанији. Премијерно је приказана на HBO-у у САД 17. априла 2011, а завршена је 19. маја 2019. године, са 73 епизоде ​​емитоване у осам сезона.

Смештена на измишљеним континентима Вестерос и Есос, Игра престола има велики глумачки ансамбл и прати неколико прича током свог трајања. Прва велика прича тиче се Гвозденог престола Седам краљевстава Вестероса, кроз мрежу политичких сукоба између племићких породица које се или надмећу да преузму престо или боре за независност од онога ко седи на њему. Друга прича се фокусира на последњег потомка свргнуте владајуће династије краљевства, који је прогнан у Есос и планира да се врати и поврати престо. Трећа прича прати Ноћну стражу, војни одред који брани краљевство од претњи ван северне границе Вестероса.

Игра престола је привукла рекордну гледаност на HBO-у и има широку, активну и међународну базу обожавалаца. Критичари су хвалили серију због глуме, сложених ликова, приче, обима и продукције, иако је њена честа употреба голотиње и насиља (укључујући сексуално насиље) била предмет критиковања. Последња сезона је добила значајне критике због свог скраћеног трајања и креативних одлука, па је многи сматрају разочаравајућим завршетком. Серија је добила 59 награда Еми за програм у ударном термину, више од било које друге драмске серије, укључујући награде за најбољу драмску серију 2015, 2016, 2018. и 2019. године. Њене друге награде и номинације укључују три награде Хуго за најбољу драмску презентацију, једну награду Пибоди и пет номинација за Златни глобус за најбољу драмску телевизијску серију. Многи критичари и публикације прогласили су Игру престола једном од најбољих ТВ серија свих времена.

...даље...

Портрет Балмонта који је насликао Валентин Серов 1905.

Константин Димитријевич Балмонт (рус. Константи́н Дми́триевич Бальмо́нт, 15. јун (3. јун по јулијанском календару) 186723. децембар 1942) био је руски пјесник симболизма и преводилац који је постао једна од најзначајнијих личности сребрног доба руске поезије.

У дјетињству, образовање је стекао од мајке, која је знала неколико страних језика, а била је одушевљена књижевношћу и позориштем и извршила је снажан утицај на сина. Затим је похађао двије гимназије, из прве је избачен због политичких активности, а другу је завршио. Почео је да студира право на Царском московском универзитету 1886. године, али је избачен 1887. због учешћа у студентским немирима. Почео је да студира на Правном факултету Демидов 1889. године, али га је напустио послије годину дана.

У фебруару 1889. оженио се Ларисом Михаиловном Гарелином, са којом је био несрећан у браку, због чега је, 13. марта 1890. године, покушао самоубиство скочивши са прозора на трећем спрату. Преживио је, али је остао хром и шака за писање му је била повријеђена до краја живота. Женио се још два пута и покушао је други пут самоубиство 1909. године, поново скочивши са прозора.

Писао је поезију и прозу и објављивао је своја дјела широкој публици у царској Русији. Писао је дјела против цара и помагао је радикалне часописе, због чега су двије његове збирке забрањене у Русији. Учествовао је у студентским немирима 1901. када је и писао против цара, због чега му је било забрањено да живи у универзитетским градовима двије године. Године 1905. учествовао је у уличним немирима и рецитовао је на барикадама; спријатељио се са Максимом Горким и давао је допринос радикалним новинама. На крају године, емигрирао је у Француску, гдје је био политички емигрант. У Русију се вратио 1913. након помиловања, а 1920. поново је емигрирао у Француску, због проблема са здрављем жене и ћерке и никада се није вратио у Русију. У егзилу је имао мање сљедбеника. Преводио је дјела писаца на неколико других језика, укључујући дјела Едгара Алана Поа. Сматран је за иновативног пјесника и уживао је у пријатељству са многим колегама руским пјесницима емигрантима. Умро је од упале плућа у Француској 1942. године.

Његова најпознатија дјела су Горуће зграде и Будимо као сунце. Био је номинован за Нобелову награду за књижевност 1923. године.

...даље...