Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Добри чланци

Изабрани спискови

1000 чланака

10.000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Гласање за спискове

Чланци за брисање

Изабране слике

Сређивање чланака

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 239 сјајних чланака, од укупно 625.442 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2616. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. Гласање Правила Упутства Категорија сјајних чланака

Астрономија Биографија Биологија Географија Геологија Друштвене науке Историја Књижевност, уметност и забава Медицина Митологија и религија Спорт Технологија и математика Физика и хемија Хералдика Разно Астрономија Астрономија Венера Марс Меркур Метеор Биографија Алберт Ајнштајн Ана Болен Ана Франк Ашер Бети Дејвис Бошко Буха Бранко Крсмановић Вејн Грецки Вера Благојевић Владе Дивац Властимир Герент Томас Марко Гобељић Даворјанка Пауновић Зденка Душан Јерковић Ђурађ Кастриот Скендербег Ђуро Ђаковић Жарко Зрењанин Живојин Мишић Живко Павловић Жикица Јовановић Шпанац Зелда Фицџералд Индира Радић Јао Минг Јелена Ћетковић Јован Владимир Јован Цвијић Јон Креанга Јон Радулеску Јохан Себастијан Бах Јурица Рибар Карло V, цар Светог римског царства Конрад Аденауер Константин XI Палеолог Драгаш Ладислав V Посмрче Леонард Ојлер Леонардо Дикаприо Лоренс Оливије Мајкл Џексон Марија Монтесори Марко Орешковић Мери Шели Месроп Маштоц Мигел де Сервантес Миладин Поповић Милан Павков Михајло Пупин Младен Стојановић Нада Димић Небојша Глоговац Никола Тесла Новак Ђоковић Перикле Петар Бојовић Петар Велики Петар Лековић Радомир Путник Рајнхард Хајдрих Рис Видерспун Рихард Вагнер Ричард Фајнман Сандра Булок Сидни Крозби Степа Степановић Стефан Лазаревић Стефан Немања Стефан Урош II Милутин Стјепан Стева Филиповић Теодора (супруга Јустинијана I) Филип Филиповић Хилари Клинтон Че Гевара Џенис Џоплин Џуди Гарланд Биологија Америчка буљина Ватроглави краљић Вокализација птица Јастребача Лапонска сова Ритска сова Северни ћук Снежна сова Пингвин Утина Шафран Географија Ада Циганлија Велики Новгород Велико ратно острво Географија Хрватске Град Бања Лука Београд Ванкувер Горња Река Ен Арбор Естонија Жилина Загреб Истанбул Јерменија Канада Клима Африке Манила Манитоба Мркоњић Град Ниш Нишка Бања Нови Зеланд Њемачка Ојмјакон Општина Баточина Оџаци Пекинг Припјат Сићевачка клисура Србија Струганик Сува планина Торонто Шарани Геологија Земља Крашки процес Друштвене науке Лужички Срби Школско развојно планирање Историја Античка Спарта Борба за независност Латинске Америке Бошин рат Војничев рукопис Геноцид над Јерменима Гладијатор Дерванова Србија Историја Европске уније Историја Јевреја у Пољској Историја Јужноафричке Републике Историја Русије Историја Срба пре Немањића Кју-клукс-клан Окупација Луксембурга у Првом светском рату Ослобођење Врања 1878. године Пад Цариграда (1453) Партенон Први светски рат Просветитељство Рат Велике алијансе Рат за Нагорно-Карабах Свемирска трка Случај Рачак Средњи век Спартаков устанак Стари Рас Филипинска револуција Књижевност, уметност и забава Ајрон мејден Версајски дворац Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) Горски вијенац Дон Кихот Eminem L.A. Noire Мелодифестивален Песма Евровизије Породица Сопрано Сеоба Срба (слика) Супримс Медицина Ангина пекторис Артроза Аспергеров синдром Аспирин Ваздухопловна медицина Витамин Ц Војна болница Ниш Гојазност Камен у бубрегу Лекари без граница Људско срце Мултипла склероза Пеницилин Сида Српски војни санитет у албанској голготи Трансфузија крви Тровање угљен-моноксидом Шећерна болест Џетлег Митологија и религија Артемида Бадњак Здухаћ Религија у Русији Спорт Велика награда Монака 2008. Велика награда Сан Марина 1994. Ђиро д’Италија КК Црвена звезда Национална хокејашка лига Олимпијске игре Тур де Франс ФК Арсенал ФК Партизан Фудбалска репрезентација Грчке Фудбалска репрезентација Њемачке Фудбалска репрезентација Пољске ХК Партизан Хокеј на леду на олимпијским играма Технологија и математика Авион Рафал F-16 фајтинг фалкон F-117 најтхок F-35 лајтнинг II Јункерс Ju 87 Јурофајтер тајфун Марсова научна лабораторија МиГ-23 Орбитални истраживач Марса Панавија торнадо Питагорина теорема Радар Ред бул стратос Свемирски летови Спејс-шатл Фалкон 9 v1.1 Физика и хемија АБЦ протеини Аеродинамика Аеротунели Биохемија Дезоксирибонуклеинска киселина Г протеин спрегнути рецептори Ензимска кинетика Инхибитор ензима Ксенон Метаболизам Периодни систем Протеазом Фотон Хералдика, вексилологија и фалеристика Грб Бање Луке Грб Београда Разно Споменик борцима Револуције Споменик палим Крајишницима
Нови сјајни чланци
Јон Креанга Јон Креанга, такође познат као Ника ал Луи Штефан а Петреи, Јон Торкалау и Јоан Штефанеску (рум. Ion Creangă; Хумулешти, општина Њамц, Румунија, 1. март 1837. или 1839 — Јаши, Румунија, 31. децембар 1889), био је познати румунски књижевник, приповедач и наставник. Главна фигура и класик румунске књижевности 19. века, најпознатији је по свом аутобиографском делу Сећања из детињства (Amintiri din copilărie), по својим романима, кратким причама и бајкама, као и по бројним анегдотама. Креангин главни допринос фантастици и књижевности за децу укључује наративе структуиране око епонимних протагониста (Харап Алб, Иван Турбинка, Данила Препелеац, Стан Пацитул), као и бајке које су задужиле конвенционалне форме (Прича о свињи, Коза и њено троје деце, Мајка са три снахе, Ћерка старца и ћерка старице). Виђени као ремек-дела румунског језика и локалног хумора, његови радови заузимају средишње место између колекције фолклорних извора и оригиналног доприноса књижевном реализму руралне инспирације. Оне су пропраћене низом доприноса еротској књижевности, познатој под називом „корозиви”. Рашчињени румунски православни свештеник са неконвенционалним стилом живота, Креанга је имао рани утицај као иновативни едукатор и аутор уџбеника, док се у кратком периоду бавио националистичком политиком, када је радио са Слободном и независном фракцијом. Његов књижевни првенац дошао је релативно касно, приближно пратећи његово блиско пријатељство са Михајем Еминескуом, националним румунским песником, и њиховом заједничком припадношћу утицајном конзервативном књижевном друштву Јунимеа (Жуњима). Иако су га многе колеге посматрале са резервом, а првенствено цењен због својих бележења усмене традиције, Креанга је помогао у пропагирању културних смерница групе у приступачном облику. Каснији критичари, међу којима су и писци попут Еминескуа, Јона Луке Карађалеа и Јоана Славичија, често су га описивали као једног од најистакнутијих представника јунимистичке књижевности. ...даље...	Ксенон Ксенон (Xe, лат. xenon) племенити је гас VIIIA групе. Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million). Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремзи и Морис Траверс (Енглеска). Ксенон је инертан према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Ксенон је једноатомски гас без боје, мириса и укуса. Он није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако на пример под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0 °C лакше ствара хидрате од аргона. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност. Ксенон се добија из течног ваздуха. Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира. Као и криптон, може се добити фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику. Ксенон који се јавља у природи састоји се из седам стабилних изотопа. Осим њих постоји и преко 40 нестабилних, радиоактивних изотопа. Однос између изотопа ксенона је важан алат за проучавање ране историје Сунчевог система. Радиоактивни изотоп ксенон-135 се добија из јода-135 као резултат нуклеарне фисије, делујући као најзначајнији апсорбер неутрона у нуклеарним реакторима. Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи, и као општи анестетик. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Први ексимерски ласер користио је ксенонске димерне молекуле (Xe2) као активни ласерски медијум, а првобитни ласери су користили ксенонске бљескалице као ласерске пумпе. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима. ...даље...