|
Бранко Пешић (Земун, 1. октобар 1922 — Земун, 4. фебруар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1964. до 1974. обављао је функцију председника Скупштине града Београда, а од 1982. до 1984. налазио се на месту председника Скупштине СР Србије.
Као ученик гимназије у Земуну, 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине, због чега је наредне године био искључен из гимназије. Након окупације, учествовао је у организовању акција и саботажа против окупатора у Земуну, а у лето 1942. отишао је у партизане. Деловао је најпре у Срему, а потом је прешао у Босну, где је учествовао у бици на Сутјесци. Августа 1943. био је рањен, приликом ослобођења Бијељине, а након тога је прешао на политички рад у Срем, где је остао до ослобођења.
Након рата, посветио се политичком раду, најпре у омладинским, а потом и партијским организацијама Земуна и Београда. Био је секретар Месног комитета КПС у Земуну (1951—1954) и председник Скупштине општине Земун (1955—1957), потом секретар Градског комитета СК Београда и Градског одбора ССРН Београда, секретар за робни промет у Извршном већу СР Србије и председник Скупштине града Београда (1965—1974). Након тога, био је потпредседник Скупштине СФРЈ (1974—1978), потпредседник Председништва СР Србије (1978—1982) и председник Скупштине СР Србије (1982—1984).
Биран је за члана Централног комитета СКС и СКЈ, као и републичког и савезног посланика. Био је активан у спортским организацијама, а посебно у Фудбалском савезу Југославије. Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. Остао је упамћен као један од најпопуларнијих градоначелника Београда, у чије време је град знатно проширен и модернизован изградњом нових стамбених насеља, културних и спортских центара, капиталних објеката попут Мостарске петље, моста „Газела“, Теразијског тунела, Палате Београђанке и др, као и покретањем многих значајних културних манифестација од БИТЕФ-а до ФЕСТ-а и оснивањем градске радио станице Студио Б. У његовом мандату усвојен је тада веома амбициозан план спуштања Београда на реке, изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа. Његовој популарности допринео је и специфичан, готово комшијски однос са грађанима.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других одликовања. Орденом јунака социјалистичког рада одликован је 24. јануара 1986. године.
...даље...
|
Емили Џин Стоун (енгл. Emily Jean Stone; 6. новембар 1988) америчка је глумица. Добитница је бројних награда, укључујући Оскара и Златни глобус, а била је и најплаћенија глумица у 2017. години. Ема Стоун се појавила на Форбсовој листи 100 познатих личности 2013. и 2017. године, а такође се нашла и на Тајмовој листи као једна од 100 најутицајнијих људи на свету.
Широј јавности Стоунова је углавном позната по улози Гвен Стејси у филму Чудесни Спајдермен (енгл. The Amazing Spider-Man) из 2012. и наставку Чудесни Спајдермен 2 из 2014. Стоунова је потом играла главну улогу у комедији Вудија Алена из 2014. под називом Магија на месечини (енгл. Magic in the Moonlight), а појавила се и у филму Човек птица (енгл. Birdman) Алехандра Гонзалеза Ињаритуа. Филм је наишао на позитивне реакције критичара, а Стоунова је за своју улогу номинована за бројне награде за најбољу глумицу у споредној улози, међу којима су Оскар, БАФТА, Златни глобус и Награда Удружења глумаца.
Године 2016. тумачила је главну улогу у мјузиклу Ла ла ленд (енгл. La La Land) у режији Дејмијена Шазела, који важи за најуспешнији филмски пројекат током њене досадашње каријере јер је за своју изведбу освојила низ престижних признања, укључујући Оскара, Златни глобус, Награду Удружења филмских глумаца и награду БАФТА. Наредне године је поново била номинована за Златни глобус за улогу у филму Рат полова у коме је играла тениску звезду Били Џин Кинг. Након тога, тумачила је Абигејл Мешам у историјској комедији и драми Миљеница (енгл. The Favourite, 2018), а за ту улогу номинована је за још једног Оскара за најбољу споредну глумицу. Исте године, глумила је и у Нетфликсовој минисерији Манијак (енгл. Maniac), а годину дана након тога у наставку Зомбиленда под називом Повратак у Зомбиленд (енгл. Zombieland: Double Tap).
...даље...
|
