Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Добри чланци

Изабрани спискови

1000 чланака

10.000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Гласање за спискове

Чланци за брисање

Изабране слике

Сређивање чланака

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 288 сјајних чланака, од укупно 667.953 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2319. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. Гласање Правила Упутства Категорија сјајних чланака

Астрономија Биографија Биологија Географија Геологија Друштвене науке Историја Књижевност, уметност и забава Медицина Митологија и религија Спорт Технологија и математика Физика и хемија Хералдика Разно Астрономија Астрономија Венера Марс Меркур Метеор Биографија Алберт Ајнштајн Александар Ранковић Ана Болен Ана Франк Андреа Пирло Ашер Бети Дејвис Бошко Буха Бранко Крсмановић Бранко Пешић Вејн Грецки Вера Благојевић Вјекослав Лубурић Владе Дивац Властимир Герент Томас Даворјанка Пауновић Зденка Деми Ловато Душан Јерковић Ђоко Павићевић Ђурађ Кастриот Скендербег Ђуро Ђаковић Ема Вотсон Ема Стоун Еминем Ен Хатавеј Жарко Зрењанин Живојин Мишић Живко Павловић Жикица Јовановић Шпанац Зелда Фицџералд Иван Рибар Индира Радић Јао Минг Јелена Јанковић Јелена Ћетковић Јован Владимир Јован Цвијић Јон Креанга Јон Радулеску Јурица Рибар Карло V, цар Светог римског царства Кетрин Зита Џоунс Конрад Аденауер Константин XI Палеолог Драгаш Константин Балмонт Ладислав V Посмрче Леонард Ојлер Леонардо Дикаприо Лоренс Оливије Мајкл Џексон Марија Монтесори Марко Гобељић Марко Орешковић Мери Шели Месроп Маштоц Мигел де Сервантес Миладин Поповић Милан Павков Михајло Пупин Мишел Вилијамс Младен Стојановић Нада Димић Небојша Глоговац Ники Минаж Никола Тесла Новак Ђоковић Перикле Петар Бојовић Петар Велики Петар Кочић Петар Лековић Пјер Емерик Обамејанг Радомир Путник Рајнхард Хајдрих Рис Видерспун Рихард Вагнер Ричард Фајнман Роналдо Сандра Булок Себастијан Фетел Селена Гомез Сидни Крозби Слободан Принцип Сељо Степа Степановић Стефан Лазаревић Стефан Немања Стефан Урош II Милутин Стјепан Стева Филиповић Теодора (супруга Јустинијана I) Том Брејди Фабијан Канчелара Филип Филиповић Хилари Клинтон Че Гевара Џенис Џоплин Џуди Гарланд Биологија Америчка буљина Бумбар Ватроглави краљић Вокализација птица Јастребача Лапонска сова Мрави Ритска сова Северни ћук Снежна сова Пингвин Утина Шафран Географија Ада Циганлија Град Бања Лука Београд Ванкувер Велики Новгород Велико ратно острво Географија Хрватске Горња Река Ен Арбор Естонија Жилина Загреб Истанбул Јерменија Канада Клима Африке Манила Манитоба Мркоњић Град Ниш Нишка Бања Нови Зеланд Њемачка Ојмјакон Општина Баточина Оџаци Пекинг Припјат Сићевачка клисура Србија Струганик Сува планина Торонто Шарани Геологија Земља Крашки процес Друштвене науке Лужички Срби Привреда Бугарске Привреда Јерменије Привреда Мађарске Школско развојно планирање Историја 13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска) Античка Спарта Борба за независност Латинске Америке Бошин рат Војничев рукопис Геноцид над Јерменима Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској Гладијатор Дерванова Србија Европска унија Историја Европске уније Историја Египта Историја Јевреја у Пољској Историја Јужноафричке Републике Историја Русије Историја Срба пре Немањића Кју-клукс-клан Лужички Срби у раном средњем веку Макартизам Окупација Луксембурга у Првом светском рату Операција хапшења Драже Михаиловића Ослобођење Врања 1878. године Пад Цариграда (1453) Партенон Први рат за Нагорно-Карабах Први светски рат Просветитељство Рат Велике алијансе Свемирска трка Случај Рачак Спартаков устанак Средњи век Стари Рас Филипинска револуција Шеста личка пролетерска дивизија Књижевност, уметност и забава Књижевност Горски вијенац Дон Кихот Музика Мелодифестивален Песма Евровизије Iron Maiden The Supremes Филм и телевизија Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) Игра престола (ТВ серија) Породица Сопрано Остало Версајски дворац Сеоба Срба (слика) L.A. Noire Медицина Ангина пекторис Артроза Аспергеров синдром Аспирин Ваздухопловна медицина Витамин Ц Војна болница Ниш Гојазност Камен у бубрегу Лекари без граница Људско срце Мултипла склероза Пеницилин Сида Српски војни санитет у албанској голготи Трансфузија крви Тровање угљен-моноксидом Џетлег Шећерна болест Митологија и религија Артемида Бадњак Здухаћ Манастир Љубостиња Првенство римског папе Религија у Русији Храм Светог Саве у Београду Спорт Велика награда Монака 2008. Велика награда Сан Марина 1994. Ђиро д’Италија КК Црвена звезда Национална хокејашка лига Олимпијске игре Отворено првенство Француске у тенису 2020 — мушкарци појединачно Тур де Франс ФК Арсенал ФК Партизан Формула 1 — сезона 2019 Фудбалска репрезентација Грчке Фудбалска репрезентација Њемачке Фудбалска репрезентација Пољске ХК Партизан Хокеј на леду на олимпијским играма Технологија и математика Авион Рафал F-16 фајтинг фалкон F-117 најтхок F-35 лајтнинг II Јункерс Ju 87 Јурофајтер тајфун Марсова научна лабораторија МиГ-23 Орбитални истраживач Марса Панавија торнадо Питагорина теорема Радар Ред бул стратос Свемирски летови Спејс-шатл Фалкон 9 v1.1 Физика и хемија АБЦ протеини Аеродинамика Аеротунели Биохемија Дезоксирибонуклеинска киселина Г протеин спрегнути рецептори Ензимска кинетика Инхибитор ензима Ксенон Метаболизам Периодни систем Протеазом Фотон Хералдика, вексилологија и фалеристика Грб Бање Луке Грб Београда Партизанска споменица 1941. Медаља за ревносну службу (1913) Разно Општи избори у Србији 2022. Права ЛГБТ+ особа у Србији Споменик борцима Револуције Споменик палим Крајишницима Стоунволска побуна Теорије завјере о 11. септембру Теорије завјере о атентату на Џона Кенедија Теорије завјере о држављанству Барака Обаме
Нови сјајни чланци
Игра престола (ТВ серија) Игра престола (енгл. Game of Thrones) америчка је фантастично-драмска телевизијска серија коју су створили Дејвид Бениоф и Д. Б. Вајс за HBO. Представља адаптацију Песме леда и ватре, серијала фантастичних романа Џорџа Р. Р. Мартина, од којих је први Игра престола. Серија је снимана у Уједињеном Краљевству, Канади, Хрватској, Исланду, Малти, Мароку и Шпанији. Премијерно је приказана на HBO-у у САД 17. априла 2011, а завршена је 19. маја 2019. године, са 73 епизоде ​​емитоване у осам сезона. Смештена на измишљеним континентима Вестерос и Есос, Игра престола има велики глумачки ансамбл и прати неколико прича током свог трајања. Прва велика прича тиче се Гвозденог престола Седам краљевстава Вестероса, кроз мрежу политичких сукоба између племићких породица које се или надмећу да преузму престо или боре за независност од онога ко седи на њему. Друга прича се фокусира на последњег потомка свргнуте владајуће династије краљевства, који је прогнан у Есос и планира да се врати и поврати престо. Трећа прича прати Ноћну стражу, војни одред који брани краљевство од претњи ван северне границе Вестероса. Игра престола је привукла рекордну гледаност на HBO-у и има широку, активну и међународну базу обожавалаца. Критичари су хвалили серију због глуме, сложених ликова, приче, обима и продукције, иако је њена честа употреба голотиње и насиља (укључујући сексуално насиље) била предмет критиковања. Последња сезона је добила значајне критике због свог скраћеног трајања и креативних одлука, па је многи сматрају разочаравајућим завршетком. Серија је добила 59 награда Еми за програм у ударном термину, више од било које друге драмске серије, укључујући награде за најбољу драмску серију 2015, 2016, 2018. и 2019. године. Њене друге награде и номинације укључују три награде Хуго за најбољу драмску презентацију, једну награду Пибоди и пет номинација за Златни глобус за најбољу драмску телевизијску серију. Многи критичари и публикације прогласили су Игру престола једном од најбољих ТВ серија свих времена. ...даље...	Константин Балмонт Константин Димитријевич Балмонт (рус. Константи́н Дми́триевич Бальмо́нт, 15. јун (3. јун по јулијанском календару) 1867 — 23. децембар 1942) био је руски пјесник симболизма и преводилац који је постао једна од најзначајнијих личности сребрног доба руске поезије. У дјетињству, образовање је стекао од мајке, која је знала неколико страних језика, а била је одушевљена књижевношћу и позориштем и извршила је снажан утицај на сина. Затим је похађао двије гимназије, из прве је избачен због политичких активности, а другу је завршио. Почео је да студира право на Царском московском универзитету 1886. године, али је избачен 1887. због учешћа у студентским немирима. Почео је да студира на Правном факултету Демидов 1889. године, али га је напустио послије годину дана. У фебруару 1889. оженио се Ларисом Михаиловном Гарелином, са којом је био несрећан у браку, због чега је, 13. марта 1890. године, покушао самоубиство скочивши са прозора на трећем спрату. Преживио је, али је остао хром и шака за писање му је била повријеђена до краја живота. Женио се још два пута и покушао је други пут самоубиство 1909. године, поново скочивши са прозора. Писао је поезију и прозу и објављивао је своја дјела широкој публици у царској Русији. Писао је дјела против цара и помагао је радикалне часописе, због чега су двије његове збирке забрањене у Русији. Учествовао је у студентским немирима 1901. када је и писао против цара, због чега му је било забрањено да живи у универзитетским градовима двије године. Године 1905. учествовао је у уличним немирима и рецитовао је на барикадама; спријатељио се са Максимом Горким и давао је допринос радикалним новинама. На крају године, емигрирао је у Француску, гдје је био политички емигрант. У Русију се вратио 1913. након помиловања, а 1920. поново је емигрирао у Француску, због проблема са здрављем жене и ћерке и никада се није вратио у Русију. У егзилу је имао мање сљедбеника. Преводио је дјела писаца на неколико других језика, укључујући дјела Едгара Алана Поа. Сматран је за иновативног пјесника и уживао је у пријатељству са многим колегама руским пјесницима емигрантима. Умро је од упале плућа у Француској 1942. године. Његова најпознатија дјела су Горуће зграде и Будимо као сунце. Био је номинован за Нобелову награду за књижевност 1923. године. ...даље...