Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Добри чланци

1000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Чланци за брисање

Потребне слике

Сређивање чланака

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 219 сјајних чланака, од укупно 611.135 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2790. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. Гласање • Правила Списак сјајних чланака

Астрономија Биографија Биологија Географија Геологија Друштвене науке Историја Књижевност, уметност и забава Медицина Митологија и религија Спорт Технологија и математика Физика и хемија Хералдика Разно Астрономија Астрономија Венера Марс Меркур Метеор Биографија Алберт Ајнштајн Ана Болен Ана Франк Бети Дејвис Бошко Буха Бранко Крсмановић Вејн Грецки Владе Дивац Властимир Герент Томас Даворјанка Пауновић Зденка Душан Јерковић Ђурађ Кастриот Скендербег Ђуро Ђаковић Жарко Зрењанин Живојин Мишић Живко Павловић Жикица Јовановић Шпанац Зелда Фицџералд Индира Радић Јао Минг Јелена Ћетковић Јован Владимир Јован Цвијић Јохан Себастијан Бах Карло V, цар Светог римског царства Конрад Аденауер Константин XI Палеолог Драгаш Ладислав V Посмрче Леонард Ојлер Леонардо Дикаприо Лоренс Оливије Мајкл Џексон Марија Монтесори Марко Орешковић Мери Шели Месроп Маштоц Мигел де Сервантес Михајло Пупин Младен Стојановић Нада Димић Небојша Глоговац Никола Тесла Новак Ђоковић Перикле Петар Бојовић Петар Велики Петар Лековић Радомир Путник Рајнхард Хајдрих Рис Видерспун Рихард Вагнер Сандра Булок Сидни Крозби Степа Степановић Стефан Лазаревић Стефан Немања Стефан Урош II Милутин Теодора (супруга Јустинијана I) Хилари Клинтон Че Гевара Џенис Џоплин Џуди Гарланд Биологија Америчка буљина Вокализација птица Јастребача Мачка Ритска сова Северни ћук Снежна сова Пингвин Утина Шафран Географија Велики Новгород Географија Хрватске Град Бања Лука Београд Ванкувер Горња Река Ен Арбор Естонија Жилина Загреб Истанбул Јерменија Канада Клима Африке Манила Манитоба Мркоњић Град Ниш Нишка Бања Нови Зеланд Њемачка Ојмјакон Општина Баточина Оџаци Паклени отоци Пекинг Сићевачка клисура Скореновац Србија Струганик Сува планина Торонто Шарани Геологија Земља Крашки процес Друштвене науке Лужички Срби Школско развојно планирање Историја Античка Спарта Борба за независност Латинске Америке Бошин рат Војничев рукопис Геноцид над Јерменима Гладијатор Дерванова Србија Историја Европске уније Историја Русије Историја Срба пре Немањића Кју-клукс-клан Окупација Луксембурга у Првом светском рату Ослобођење Врања 1878. године Пад Цариграда (1453) Партенон Преисторија Први светски рат Рат Велике алијансе Рат за Нагорно-Карабах Свемирска трка Случај Рачак Спартаков устанак Стари Рас Филипинска револуција Књижевност, уметност и забава Ајрон мејден Версајски дворац Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) Горски вијенац Дон Кихот Eminem L.A. Noire Мелодифестивален Песма Евровизије Породица Сопрано Списак епизода серије Бекство из затвора Супримс Медицина Ангина пекторис Артроза Аспергеров синдром Аспирин Ваздухопловна медицина Витамин Ц Војна болница Ниш Камен у бубрегу Лекари без граница Људско срце Мултипла склероза Пеницилин Сида Српски војни санитет у албанској голготи Трансфузија крви Тровање угљен-моноксидом Шећерна болест Џетлег Митологија и религија Артемида Бадњак Здухаћ Спорт Велика награда Монака 2008. Велика награда Сан Марина 1994. Ђиро д’Италија КК Црвена звезда Национална хокејашка лига Олимпијске игре Статистике каријере Ендија Марија Тур де Франс ФК Арсенал ФК Партизан Фудбалска репрезентација Грчке Фудбалска репрезентација Њемачке Фудбалска репрезентација Пољске ХК Партизан Хокеј на леду на олимпијским играма Технологија и математика Авион Рафал F-16 фајтинг фалкон F-117 најтхок F-35 лајтнинг II Јункерс Ju 87 Јурофајтер тајфун Марсова научна лабораторија МиГ-23 Орбитални истраживач Марса Панавија торнадо Питагорина теорема Радар Ред бул стратос Свемирски летови Спејс-шатл Фалкон 9 v1.1 Физика и хемија Аеродинамика Аеротунели Дезоксирибонуклеинска киселина Г протеин спрегнути рецептори Ензимска кинетика Инхибитор ензима Метаболизам Периодни систем Фотон Хералдика, вексилологија и фалеристика Грб Бање Луке Грб Београда Разно Споменик борцима Револуције
Нови сјајни чланци
Снежна сова Снежна сова, позната и као арктичка сова или бела сова (лат. Bubo scandiacus), крупна је врста сове из породице такозваних правих сова (лат. Strigidae). Настањује тундре северних делова Евроазије и Северне Америке. Живи на висинама од нивоа мора па до 1.100—1.500 метара надморске висине. У Америци током сезоне гнежђења живи јужно до обалског дела западне Аљаске, северног Јукона и Макензија, јужног Кивејтна, североисточне Манитобе, северног Квебека и Лабрадора, док се током зиме може видети све до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава. Када је реч о Европи и Азији, насељава северне делове Евроазије, јужно до краја тундри, а ретко се виђа на Британским острвима и Исланду, док зиму проводи јужно до Исланда, Британских острва, северне континенталне Европе, централне Русије, северне Кине и Сахалина. Мужјак снежне сове је готово потпуно бео, док женке имају бројне црне флеке по перју. Младунци имају потпуно црно перје, које се, како расту, постепено мења у белу боју. Фацијални диск је код женке изражен, док је код мужјака слабо видљив и стапа се са остатком тела, који је карактеристичан и јединствен по томе што садржи чекиње и ситно перје које утиче на смањење одсјаја, пошто је код свих јединки глава чисте беле боје. Висока је у просеку 52—71 центиметара, са распоном крила 125—150 центиметара, а просечна тежина снежне сове се креће од 1,6 до 3 килограма. Снежна сова се углавном гнезди при тлу, а главни део њене исхране су ситни глодари, међу којима су најчешћи зечеви, бизамски пацови, мрмоти, веверице, кунићи, ракуни, преријски пси, пацови и кртице, али се неретко на менију могу наћи и птице, првенствено патке, барске коке, гњурци, шљукарице, као и фазани, тетреби и певачице. Донедавно је била једини члан посебног рода Nyctea, али су студије из 2002. године, изучавајући митохондријску ДНК, показале да је снежна сова веома блиска роду Bubo, где је сада и сврстана. ...даље...	Душан Јерковић Душан Јерковић — Уча (Огар, код Пећинаца, 2. фебруар 1914 — Кадињача, код Ужица, 29. новембар 1941) био је учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Потицао је из учитељске породице. Завршио је Учитељску школу у Шапцу и до 1936. године је радио као учитељ. Прву службу добио је у селу Јакаљ, у ужичком крају. Због иступања против режима, заједно са супругом, такође учитељицом, био је 1939. године премештен у село Факовиће у источној Босни, где је службовао до почетка Другог светског рата. Припадао је групи учитеља-комуниста која се окупљала у друштву „Вук Караџић“. Преко брата Небојше, такође учитеља повезао се са илегалном Комунистичком партијом Југославије, чији је члан постао у годинама пред почетак рата. Јула 1941. године је прешао у рачански крај, где је учествовао у организовању устанка. Био је најпре командир Рачанске партизанске чете, а након бројних успешних акција ове чете, у којима се истакао као добар командант, али и личном храброшћу, био је септембра 1941. године постављен за команданта Ужичког партизанског одреда. Под његовом комадом овај одред је ослободио Бајину Башту, Ивањицу, Чајетину, Пожегу и Косјерић. Након ослобођења Ужица и стварања слободне територије радио је у граду, који је био седиште војног и политичког руководства Народноослободилачког покрета и центар из кога се руководило ослободилачком борбом у целој Југославији. Учествовао је у одбрани партизанске слободне територије, нарочито у време партизанско-четничког сукоба у јесен 1941. године. Када су у току завршних борби Прве непријатељске офанзиве, немачке снаге надирале из правца Бајине Баште ка Ужицу, Јерковић је 29. новембра 1941. године командовао деловима Ужичког одреда и Радничког батаљона у борби на Кадињачи, где је штићена одступница партизанским снагама и Врховоном штабу, који су се повлачили из Ужица. У овој борби погинуло је око 250 партизанских бораца, међу којима и њихов командант Душан Јерковић. ...даље...

Види још

• Википедија:Добри текстови