Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Добри чланци

Изабрани спискови

1000 чланака

10.000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Гласање за спискове

Чланци за брисање

Изабране слике

Сређивање чланака

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 257 сјајних чланака, од укупно 642.169 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2498. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. Гласање Правила Упутства Категорија сјајних чланака

Астрономија Биографија Биологија Географија Геологија Друштвене науке Историја Књижевност, уметност и забава Медицина Митологија и религија Спорт Технологија и математика Физика и хемија Хералдика Разно Астрономија Астрономија Венера Марс Меркур Метеор Биографија Алберт Ајнштајн Александар Ранковић Ана Болен Ана Франк Ашер Бети Дејвис Бошко Буха Бранко Крсмановић Бранко Пешић Вејн Грецки Вера Благојевић Владе Дивац Властимир Герент Томас Даворјанка Пауновић Зденка Душан Јерковић Ђоко Павићевић Ђурађ Кастриот Скендербег Ђуро Ђаковић Ема Вотсон Ема Стоун Еминем Ен Хатавеј Жарко Зрењанин Живојин Мишић Живко Павловић Жикица Јовановић Шпанац Зелда Фицџералд Индира Радић Јао Минг Јелена Јанковић Јелена Ћетковић Јован Владимир Јован Цвијић Јон Креанга Јон Радулеску Јурица Рибар Карло V, цар Светог римског царства Кетрин Зита-Џоунс Конрад Аденауер Константин XI Палеолог Драгаш Ладислав V Посмрче Леонард Ојлер Леонардо Дикаприо Лоренс Оливије Мајкл Џексон Марија Монтесори Марко Гобељић Марко Орешковић Мери Шели Месроп Маштоц Мигел де Сервантес Миладин Поповић Милан Павков Михајло Пупин Мишел Вилијамс Младен Стојановић Нада Димић Небојша Глоговац Никола Тесла Новак Ђоковић Перикле Петар Бојовић Петар Велики Петар Кочић Петар Лековић Пјер Емерик Обамејанг Радомир Путник Рајнхард Хајдрих Рис Видерспун Рихард Вагнер Ричард Фајнман Сандра Булок Себастијан Фетел Сидни Крозби Слободан Принцип Сељо Степа Степановић Стефан Лазаревић Стефан Немања Стефан Урош II Милутин Стјепан Стева Филиповић Теодора (супруга Јустинијана I) Фабијан Канчелара Филип Филиповић Хилари Клинтон Че Гевара Џенис Џоплин Џуди Гарланд Биологија Америчка буљина Ватроглави краљић Вокализација птица Јастребача Лапонска сова Ритска сова Северни ћук Снежна сова Пингвин Утина Шафран Географија Ада Циганлија Град Бања Лука Београд Ванкувер Велики Новгород Велико ратно острво Географија Хрватске Горња Река Ен Арбор Естонија Жилина Загреб Истанбул Јерменија Канада Клима Африке Манила Манитоба Мркоњић Град Ниш Нишка Бања Нови Зеланд Њемачка Ојмјакон Општина Баточина Оџаци Пекинг Припјат Сићевачка клисура Србија Струганик Сува планина Торонто Шарани Геологија Земља Крашки процес Друштвене науке Лужички Срби Школско развојно планирање Историја Античка Спарта Борба за независност Латинске Америке Бошин рат Војничев рукопис Геноцид над Јерменима Гладијатор Дерванова Србија Историја Европске уније Историја Египта Историја Јевреја у Пољској Историја Јужноафричке Републике Историја Русије Историја Срба пре Немањића Кју-клукс-клан Лужички Срби у раном средњем веку Макартизам Окупација Луксембурга у Првом светском рату Операција хапшења Драже Михаиловића Ослобођење Врања 1878. године Пад Цариграда (1453) Партенон Први светски рат Просветитељство Рат Велике алијансе Рат за Нагорно-Карабах Свемирска трка Случај Рачак Средњи век Спартаков устанак Стари Рас Филипинска револуција Шеста личка пролетерска дивизија Књижевност, уметност и забава Књижевност Горски вијенац Дон Кихот Музика Мелодифестивален Песма Евровизије Iron Maiden The Supremes Филм и телевизија Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) Породица Сопрано Остало Версајски дворац Сеоба Срба (слика) L.A. Noire Медицина Ангина пекторис Артроза Аспергеров синдром Аспирин Ваздухопловна медицина Витамин Ц Војна болница Ниш Гојазност Камен у бубрегу Лекари без граница Људско срце Мултипла склероза Пеницилин Сида Српски војни санитет у албанској голготи Трансфузија крви Тровање угљен-моноксидом Шећерна болест Џетлег Митологија и религија Артемида Бадњак Здухаћ Религија у Русији Спорт Велика награда Монака 2008. Велика награда Сан Марина 1994. Ђиро д’Италија КК Црвена звезда Национална хокејашка лига Олимпијске игре Отворено првенство Француске у тенису 2020 — мушкарци појединачно Тур де Франс ФК Арсенал ФК Партизан Формула 1 — сезона 2019 Фудбалска репрезентација Грчке Фудбалска репрезентација Њемачке Фудбалска репрезентација Пољске ХК Партизан Хокеј на леду на олимпијским играма Технологија и математика Авион Рафал F-16 фајтинг фалкон F-117 најтхок F-35 лајтнинг II Јункерс Ju 87 Јурофајтер тајфун Марсова научна лабораторија МиГ-23 Орбитални истраживач Марса Панавија торнадо Питагорина теорема Радар Ред бул стратос Свемирски летови Спејс-шатл Фалкон 9 v1.1 Физика и хемија АБЦ протеини Аеродинамика Аеротунели Биохемија Дезоксирибонуклеинска киселина Г протеин спрегнути рецептори Ензимска кинетика Инхибитор ензима Ксенон Метаболизам Периодни систем Протеазом Фотон Хералдика, вексилологија и фалеристика Грб Бање Луке Грб Београда Разно Споменик борцима Револуције Споменик палим Крајишницима
Нови сјајни чланци
Бранко Пешић Бранко Пешић (Земун, 1. октобар 1922 — Земун, 4. фебруар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1964. до 1974. обављао је функцију председника Скупштине града Београда, а од 1982. до 1984. налазио се на месту председника Скупштине СР Србије. Као ученик гимназије у Земуну, 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине, због чега је наредне године био искључен из гимназије. Након окупације, учествовао је у организовању акција и саботажа против окупатора у Земуну, а у лето 1942. отишао је у партизане. Деловао је најпре у Срему, а потом је прешао у Босну, где је учествовао у бици на Сутјесци. Августа 1943. био је рањен, приликом ослобођења Бијељине, а након тога је прешао на политички рад у Срем, где је остао до ослобођења. Након рата, посветио се политичком раду, најпре у омладинским, а потом и партијским организацијама Земуна и Београда. Био је секретар Месног комитета КПС у Земуну (1951—1954) и председник Скупштине општине Земун (1955—1957), потом секретар Градског комитета СК Београда и Градског одбора ССРН Београда, секретар за робни промет у Извршном већу СР Србије и председник Скупштине града Београда (1965—1974). Након тога, био је потпредседник Скупштине СФРЈ (1974—1978), потпредседник Председништва СР Србије (1978—1982) и председник Скупштине СР Србије (1982—1984). Биран је за члана Централног комитета СКС и СКЈ, као и републичког и савезног посланика. Био је активан у спортским организацијама, а посебно у Фудбалском савезу Југославије. Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. Остао је упамћен као један од најпопуларнијих градоначелника Београда, у чије време је град знатно проширен и модернизован изградњом нових стамбених насеља, културних и спортских центара, капиталних објеката попут Мостарске петље, моста „Газела“, Теразијског тунела, Палате Београђанке и др, као и покретањем многих значајних културних манифестација од БИТЕФ-а до ФЕСТ-а и оснивањем градске радио станице Студио Б. У његовом мандату усвојен је тада веома амбициозан план спуштања Београда на реке, изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа. Његовој популарности допринео је и специфичан, готово комшијски однос са грађанима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других одликовања. Орденом јунака социјалистичког рада одликован је 24. јануара 1986. године. ...даље...	Историја Египта Историја Египта сматра се најдужом континуираном историјом једне уједињене државе у свету. Египћани се обично представљају као прва људска цивилизација, иако су неки месопотамијски градови у Сумеру настали пре египатских градова. Старо египатско царство, настало око 3100. п. н. е., прва је држава света. Држава је настала услед потребе за ауторитетом који би управљао системом за наводњавање. Царство је готово пет стотина година обједињавало територију од Медитерана до првих катаракти Нила. Уследио је период опадања познат под називом "први међупериод" обележен борбама два града, претендента за поновно уједињење: Тебе и Хераклеополиса. Као победник из овог сукоба излази Теба која формира Средње египатско царство. Царство је постојало до око 1700. године п. н. е. када је уништено под налетом Хикса. Врхунац је египатска држава достигла у време Новог царства. Држава се простирала од Нубије на југу до Сирије на северу. Царство је водило ратове са Хетитима и Митанима. Ново царство је у свом врхунцу представљало светску силу тадашњег света. Моћ Новог царства опала је великом брзином. Средином 11. века п. н. е. престало је да постоји. Период који је уследио, назван Трећи међупериод, карактерише паралелно постојање више владарских династија. Египат је у једном периоду био под влашћу Нубијаца. Године 664. п. н. е. Египат потпада под власт Новоасирског краљевства. Убрзо се Псаметих I побунио и основао Саиску династију која је државом владала до пада под персијску власт. Египат је освојио ахеменидски цар Камбиз II 525. године п. н. е. Ахеменидски период старог Египта обележен је бројним сукобима између Персијанаца и Египћана у којима је Египат у више наврата формирао самосталну државу. Александрови походи довели су до уништења Ахеменидског царства. Египат је постао једна од сатрапија великог Александровог царства. Након Александрове смрти, његови генерали, дијадоси, воде борбе за наслеђе огромног царства. Један од дијадоха, Птолемеј I Сотер, прогласио се 305. године п. н. е. наследником египатских фараона. Под Птолемејском династијом, Египат је економски и привредно напредовао. Птолемејиди, међутим, никада нису прихваћени као домаћи владари. Птолемејско краљевство је, током читавог постојања, водило рат са Селеукидима око Сирије. Падом Египта под Римско царство (30. година п. н. е.) означило је крај ере хеленизма. ...даље...