Razgovor s korisnikom:Maduixa/15

Internet

Odgovorila sam ono što sam mislila, jer o tome nema zvaničnih znanja, ili ih bar ja ne znam. ----Jlnareci mi 10:53, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Davno, o davno, još od antičkih vremena si to zaslužila, ali ja još nisam delio. --SrejovićNenad 11:06, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa, vidiš šta sam ja napisala, nema zvanično, ali sad je već definitivno jasno da je B. čovek koji se kreće u visokim jezičkim krugovima, kojima očigledno i sam pripada, te za sve to čega u pravopisu nema, a sigurno nema (možda u Srpskom jezičkom priručniku toga ima, ali rekla bih da ni tamo nisam to srela). Moguće je da je to objavljeno u nekom jezičkom glasilu kao nečije mišljenje, i takođe možda je to B-ovo;) lično mišljenje, stvarno ne znam. Kad god se polemiše da li veliko ili malo, ja volim malo slovo, ali izgleda mi da će se kad je reč o internetu kao globalnoj mreži, samo u tom slučaju, dopustiti veliko. Prosto sam tamo iznela samo šta ja mislim, ali kao što sam već B-u;) napisala jednom, ko mene pita.

A sve i da znam da je o tome pisao neki tata za jezik, a ne znam, ovde nekima ne bi vredelo da kažem, taj i taj je o tome i tome pisao tada i tada. Isto kao da napišem JA sam o tome pisala tu i tu.

Znači, koliko ja znam, zvanično nema, ali to UOPŠTE ne znači da sam u pravu. I inače, veb stranica, internet provajder itd. to ništa nisam sigurna da li malo, veliko, s crticom ili bez nje. Verujem da će dotični pravopis o kome se toliko divani, normirati nove reči.

Jao, znaš gde je možda B. to video - kod Klajna u rečniku stranih reči. To je knjiga relativno skoro izašla, nažalost ja se ne pretplatih, te je nemam ni kod kuće, a bojim se da je skoro neću ni imati. Sto posto tu ima. Dakle, opet B. treba da razreši to. ----Jlnareci mi 11:29, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

E da, imao bih par stvari da ti kažem odmah. Prvo i najvažnije, arijanstvo nije posebna religija za sebe kao npr manihejstvo, mitraizam ili islam, već jedno učenje unutar hrišćanstva. Arijanski kraljevi Vizigota, Vandala, Burgunda i sl. nisu bili ništa manje hrišćani od njihovih romanskih komšija (Alarih je 410. poštedeo crkve u Rimu), ALI je arijanstvo osuđeno kao jeres na Prvom i Drugom vaseljenskom saboru (325. i 381.). Problem je što je Arije poricao jednakosušnost (sušnost-mi bi rekli supstanca, sadržaj) Oca i Sina unutar Svetog Trojstva i tako je u stvari i negirao Hristovo obećanje o oprostu grehova, Sudnjem danu kada će pravednici vaskrsnuti i sl.) pošto je li Hrist, koji nije baš kompletan bog i ne može da čini takva dela). Sa druge strane pošto su varvari primili latinski jezik kao jezik pisane reči, rimski način života, modu itd. arijanstvo je na određen način bio ključ za očuvanje njihove karakterističnosti tj. oznaka njihove zajednice. Zato je povremeno i dolazilo do progona nikejskih (a ja bih rekao pravovernih iliti pravoslavnih) vernika i klera pod vlašću arijanskih kraljeva. Zato, mislim da je pogrešno i dezinfomišuće da stoji Arijansko, pa onda Hrišćansko kraljevstvo Vizigota. Problem za našu publiku može biti i to što su ortodoksija i katoličanstvo u vekovima o kojima ovde pričamo sinonimi pa se Vizigoti posle odbaciovanja arijanstva mogu okarakterisati i kao pravoslavni i kao katolici.--ClaudiusGothicus 12:29, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa na taj spisak kraljeva sam mislio. I arijanska crkva je hrišćanska crkva, a počto su do 5. veka razne jeresi vitlale i na evropskom zapadu onda je bolje reći ortodoksna crkva. Mislim da ovu priču o katoličanstvu tj pravoslavlju pre 1054. treba staviti u fusnotu tj podvući istovetnost tih pojmova. Što se ktraljeva tiče, ne znam ni sam, to je još uvek bez dobrog naslova.

--ClaudiusGothicus 12:55, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa da.----Jlnareci mi 12:59, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ako se sećaš sa korisnikom Baks smo imali već probleme (salve uvreda i napušavanja na račun svih vikipedijanaca što se može i videti na strani za razgovor članka Grb Vojvode Stepe. Sa takvim vokabularom uopšte ne zaslužuje da bude uređivač vikipedije (mislio sam da se popravio, ali isto se ponovilo).--Grofazzo 13:57, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Šabloni

Nema na čemu (trebalo mi je malo vremena dok sam pohvatao sintaksu :R). Sad ću da ubacim i u druga dva šablona da mapa bude opciona, a ti proveri da li dobro radi. Samo je bitno sledeće: kad u nekom članku neku opciju ne koristiš, nemoj uopšte da je navodiš. -- Obradović Goran (razgovor) 14:19, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ma shvatio sam ja tebe odmah, ali nikad do sad nisam to radio, pa kad sam otvorio šablon trebalo mi je vremena da se snađem šta, gde, kako.. :) Ako hoćeš da ubacimo još opcionih podataka (sveci i to), reci koje podatke, u koji šablon, i na kom mestu (ispod čega). Takođe, možemo da namestimo da i neki drugi delovi budu opcioni ukoliko je potrebno. -- Obradović Goran (razgovor) 14:32, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Opsade

Pogledaj kada si raspoložena opsade pa prokomentariši. Pozdrav, --Vojvoda 14:21, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Razgovor o slici:IgorMatorajBCN2007-09.jpg. Šta bi sa ovim slikama?--Vojvoda 14:25, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Davljenje

Ne daviš me, taman posla. Kad imam vremena, pogledam ima li pitanja i odgovorim, taman da se ne ulenjim. :) Što se tiče biologâ i ostalih, razumem šta kažeš, ali ne tražiš ti njihovo mišljenje o transkripciji uopšteno — pitaš ih samo da li se pojmovi o kojima pričamo pišu na srpskom ili na latinskom. Za imena biljaka, dakle, jasno je da se pišu na srpskom — stoga, ako ti neki biolog prigovori što si uzela latinsko ime biljke i prilagodila ga ćirilici (jer „ta biljka nema ime kod nas“), ti mu lepo kažeš: ako pišemo ljubičica i maslačak, a ne Viola odorata i Taraxacum officinale, onda ćemo napisati i filodendron a ne Philodendron. S druge strane, ako su one familije nešto što se nikad ne prevodi, tj. što se u sličnim klasifikacijama uvek navodi na latinskom, onda ćemo i mi tako postupiti. Možda se sad bolje razumemo.

Za rimske zakone trenutno zaista ne znam šta da ti kažem. U neku ruku, možda ne bi bilo loše pitati istoričare, ali čini mi se da su ti zakoni (ili bar neki od njih) nešto što ima veze i s opštom kulturom (za razliku od pomenutih familija iz biologije, što su isključivo stručni pojmovi) — dakle, možda istoričari i nisu prava adresa. Ne možemo ni jednostavno reći da je to „ime“, jer i časopis ima ime — koje se transkribuje; i film ima ime — koje se prevodi;, i pesma ima ime — ovo ne bih komentarisao ;). Da li ime zakona treba tretirati kao časopis, kao film, ili kao pesmu? :) Moguće je da je neko već razmatrao ovaj problem, a to ne mogu sad da proverim. Međutim, kada još jednom pogledam ovaj spisak, vidim da su mnogi nazivi u produžetku već prevedeni (a ne transkribovani), što mi lično deluje kao pristojno rešenje — zašto jednostavno ne prevesti sve, uz navođenje i originalnog naziva, kao što je započeto?

Što se tiče tvog drugog pitanja, biće da si me pomešala s nekim. U engleskom postoji Internet i internet (uz razliku u značenju), ali za srpski sam ovde (postsriptum poruke od trećeg marta u 22.55) rekao da se može pisati i velikim i malim početnim slovom, bez razlike u značenju. Obrazloženje je: ima lingvista koji se zalažu za veliko slovo (poput V. Đukanovića, kog je Jelena pomenula na stranici za razgovor dotičnog članka), a ima i onih koji smatraju da treba malo; kako još ništa nije ozvaničeno, zasad se moraju prihvatiti oba tumačenja. Literatura koju sam pomenuo u dotičnoj poruci upravo daje i jedan i drugi vid pisanja.

Nisam ti odgovorio ni na pitanje o mernim jedinicama. Malo sam se začudio kad sam pročitao tvoju poruku, s obzirom na to što sam bio ubeđen da smo se oko toga već sporazumeli kad smo prethodni put razgovarali o tome — Znam takođe da se mere mogu pisati i lat. i ćiril. ali mi je lepše da se u ćiriličkom tekstu piše ćirilicom — i još si to uporedila s tim što uvek ispravljaš zadnji u poslednji iako znaš da je ispravno i jedno i drugo. Elem, uvek možeš staviti varijantu koja se tebi više sviđa, ali problem je što to mogu i ostali, koji možda preferiraju drugo rešenje. :) Kilometarske diskusije tad ne mogu pomoći, jer se sve svodi na lični utisak. Lično i sam više volim da pišem mere ćirilicom u ćiriličkom tekstu, ali podržavam i one koji više vole drugačije, jer imaju isto prava koliko i ja.

Video sam i da ste se ti i Jelena raspričali o crti, pa si joj tom prilikom prenela da sam ti rekao kako se kao crta sme koristiti samo ova najduža (—). Opet si me, izgleda ;), pobrkala s nekim, jer možeš i sama ponovo pročitati šta sam ti tad rekao (poruka u 20.35). Uglavnom, pomenute dve verzije crte zovu se „en-crta“ (kraća) i „em-crta“ (duža); crtica je kraća i od jedne i od druge. Pravopis ne propisuje koju od ovih dveju verzija treba upotrebljavati, samo kaže da crta treba da bude bar dva puta duža od crtice (što je ispunjeno i u jednom i u drugom slučaju). Lično više volim dužu, no ne greše ni oni koji koriste kraću. Jedini je problem to što ispod Vikipedijinog prozora za uređivanje dužu crtu, ali ovo ispred nije kraća crta. Moguće da je u pitanju greška — možda je neko hteo da stavi kraću verziju crte a greškom stavio ovaj znak — i u tom slučaju ne bi bilo loše zamoliti nekoga da to popravi: kraća crta („en-crta“) piše se ovako (–).

Toliko od mene (uvek se previše raspričam).

Pozdrav,

Bbasic 14:50, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

KKK i još po nešto

Ne moraš da mi se pravdaš kad iznosiš svoje mišljenje, naravno da ću ga saslušati i prihvatiti čak iako se ne slažem sa njim. Primeti moje prve reči Moj doživljaj teksta ... govori o subjektivnosti moje odluke. Za donošenje odluke o sjajnom tekstu postoje pravila, ali to ne predstavlja ni stub Vikipedije niti je na drugi način ukalupljeno. To je jedan lepršavi deo slobode dat iskusnijim korisnicima da onim mlađima preporuče nešto za čitanje. Tako će se preporučiti nešto izuzetno, sadržajno, poučno, slikovito, utemeljeno itd... šta god. U tom smislu je KKK isto što i "Garda svetog cara Lazara" samo sto pedeset godina starija. Dakle luzeri iz građanskog rata koji misle da nisu izgubili rat odnosno da ih je neko izdao, a da bi oni inače pobedili. Suštinski, nema razlike među njima, zato sam rekao "marginalci". A tekst o njima? Pa ne može baš sadržati elemente koje mogu imati ostali, čitljiviji, zanimljiviji, lepršaviji tekstovi. A tekst o Hitleru, recimo, može biti veeeeoma sadržajan i živopisan. Ove moje primedbe nemaju veze sa tvojim trudom oko prevođenja. Svaka čast za toliki tekst. Takođe mislim da je veoma dobro što imamo sad ovako detaljan tekst o KKK. Jedino ne mogu da prelomim u sebi da bih mu dao zvezdicu. To je ono moje Moj doživljaj teksta .... Volim da se zavalim u stolicu i polako čitam. Uostalom, vidim da već ima sasvim dovoljno glasova da prođe, tako da je moj glas bio, onako, kad već stoji da kažem svoje viđenje.

Što se tiče onoga "glup tekst" = "glup autor" moja primedba je bila, u stvari, na olako davanje etiketa. To može da povređuje ljude, a ne doprinosi razjašnjenju problema kao ni početku rešavanja. Uglavnom je to početak spirale uvreda.

Ukratko, uživam da diskutujem o člancima, o dobrim i lošim stranama, o izvorima, o opremanju i poboljšanju itd... čak i ako se ne slažemo, ja nemam običaj da išta doživljavam sujetno ili lično, pa se tako i prema drugima ponašam. Ako i ti na sličan način razmišljaš onda možemo otvoreno da diskutujemo o svemu. -- JustUser JustTalk 16:18, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

I Hitler je bio marginalac. (barem su svi tako mislili u početku)--Vojvoda 00:28, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Kajena

Pa i Overgne, Bretagne, Loraine i Vandee imaju krajnje, ali muklo "e", izgovaraju se Overnj, Bretanj, Loren i Vande, ali je uobičajena transkripcija Overnja, Bretanja, Lorena i Vandeja. Uostalom, oblik Kajena može se naći u MEP-u i u još nekim ćiriličnim enciklopedijama.

--delija 18:18, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Heh, samo se ti kod transkripcije drži barbe, pa ćeš daleko dogurati.

--delija 18:40, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Provericu ovih dana pa ti javljam. Morao bih da pogledam u neki ozbiljniji citap. Pozdrav. Nisi mi rekla kako ti se cini to Zap.Rim. Car. sem sto ti je dobrim delom radnja i gl. akteri poznati...

--ClaudiusGothicus 23:18, 13. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Videh prepravila si u članku Zapadno rimsko carstvo reč izvikali u izabrali. treba da ostane izvikali.Ispravnije je.--Grofazzo 00:20, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Svakako treba da ostane izvikali jer su oni to zapravo i radili. --Vojvoda 00:29, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pre hrista

Zašto ne može da se kaže pre Hrista?--Vojvoda 00:24, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Zato što se ne može govoriti o izboru u pravom smisu reči (demokratija nije ni postojala). Uobičajen je bio takozvani izbor aklamacijom (neko je izvikan).--Grofazzo 09:08, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ali pitanje je da li je kod nas uobičajenije pre hrista ili pre naše ere. Sada je možda zastupljenija ova druga varijanta ali istorija se kod nas ne piše ni u zadnjih deset ni u zadnjih pedeset godina. Ako je pravilno onda može slobodno da se upotrebljava. Zar ne?--Vojvoda 10:56, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

preoštro reaguješ

Nemam potrebe da se bilo kome pravdam. Moj glas sam obrazložio na razumljiv način. Nijednom nisam rekao da je taj članak sjajan. Nisam glasao protiv skidanja, prema tome, ne zaslužujem ovakav tretman od bilo koga.--piši mi Jefe 16:50, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Klijentelske kraljevine

Zdravo zivo, napisao sam na ZRC strani za razgovor pojasnjenje sta su klijentelske kraljevine. Mozda jednom i napisem clanak.

Sada cu da odem da proverim nza taj Toledo pa ti javljam uskoro.

Fusnota je sasvim OK.

Sto se ZRC tice jos je u izgradnji. Ako prezivim kraj meseca cu sve redom sredim, i te nase Vizigote i dr. barbare koji su toliko sarenoliki da mi je pravo zadovoljstvo da pisem o njima. Drago mi je da ti se stil svidja, ako mene pitas clanak o starovekovnoj i srednjevekovnoj istoriji i treba da zvici arhaicno do jedne mere (bez aorista i pluskvanperfekata naravno). Videces dosta gresaka u kucanju u nastavku, pisem brzopleto kada imam vremena i inspiracije, ali cu i to da promenim sam, ne brigaj. Drugo, ne moras da pravis spojnice. Trebalo bi da se napisu clanci tipa Rimska Britanija, ili Rimska Italija i sl. pa kada pisemo o npr. pobuni Konstantina III da ne izadje Velika Britanija kao clanak. Pisem ti jos uskoro. --ClaudiusGothicus 16:58, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

E da. ja preferiram da kazem pre Hrista sto uostalom postoji i u drugim jezicima (BC i AD). cini mi se da je od 1945. kod nas istorija namerno sekularizovana pa ostade nasa era. A era je, po definiciji (cini mi se da je tako definisu i u udzbeniku za V razred osnovne skole), period od nekog vaznog dogadjaja npr Dioklecijanova era (u Egiptu su jedno vreme godine brojali od Dioklecijanovog stupanja na presto 284. godine). mora da je bilo muka objasniti deci u ona vremena kada smo i ti i ja isli u osnovne skole zasto bas nasa era tj zasto se vreme meri od rodjenja "tamo nekog" Isusa Hrista (drug Staljin bi pitao, ko za papu, "A koliko oklopnih divizija ima taj Isus?"). Drugo, rimski carevi jesu birani aklamacijom, pogotovu od 3. do 5. veka. Car bi bio izabran i potom bi legije i njihovi predstavnici (zamisli predstavnike legija sa Balkana ili iz Sirije u maloazijskoj Nikomediji prilikom izbora dotoicnog Dioklecijana) izvikivali njegovo ime. U engleskom cesto kazu za nekoga da je bio hailed as the emperor znaci ne pozdravljen, vec izvikan,pozdravljen aklamacijom (moze i izabran). Pogledaj u clancicu o Jovijanu kako je to moglo izgledati. citav obred bio je simbolican i cesto teatralno osmisljen kako bi se pokazalo da novi car uziva naklonost senata, naroda i vojske tj. odobravanje bogova 9ili hriscanskog Boga kasnije).--ClaudiusGothicus 17:07, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Spomenica

Hvala puno. Od tebe mi to puno znači :) Hteo sam nešto da te zamolim. Ovih dana smo sređivali šablon za bolesti. On u sebi sadrži neke oznake (ICD) koje su povezane sa sajtom Svetske zdravstvene organizacije. Da ti sad ne objašnjavam sve, evo kraće verzije. Mi smo na tu oznaku u našem šablonu stavili link ka članku na engleskoj vikipediji. Hteo sam da te zamolim da prevedeš taj članak na naš jezik (en:ICD), pa da onda imamo link ka našem članku. Mogu i ja tim da se pozabavim, ali meni treba dosta vremena. Ne znam za koliko ti možeš to da odradiš. Ako ti je lakše, možemo zajedno da to odradimo. Članak bih ja i kod nas nazvao ICD. Hvala još jednom. --M!cki _{bla bla} 23:07, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Klasifikacija

Može, drugarice. Ali ne moraš ti to odmah. Mi smo i planirali da jedno vreme stoji ovako, pa kad se prevede onda ćemo promeniti link u šablonu. Ja bih ti predložio da kad kreneš, napraviš članak ICD i staviš radovi u toku. Pa ćemo zajedno. Ja bih ostavio sve oznake u originalu, pošto je ovo međunarodna klasifikacija i mi smo u šablonu ostavili iste oznake. Hvala. Pozzz M!cki _{bla bla} 23:18, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Izgleda da je već započet taj članak pod imenom MKB. Neka za sada onda pričeka prevođenje. M!cki _{bla bla} 23:40, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ma ja bih ga preimenovao u ICD. Tako stoji i u našem šablonu, a uostalom to je međunarodna oznaka. M!cki _{bla bla} 23:48, 14. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Odmor

Jagodice bobice, ja odoh prekosutra na pravi odmor, neće me biti, neću imati nikakav kontakt sa virtuelnim svetom, pa ako neko zatraži moju pomoć (budi srce, gvirni na moju stranicu za razgovor) ti u moje ime odgovori da nastavljam početkom septembra. Pozdrav ----Jlnareci mi 10:20, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Babe i žabe

Ne mešam ih odavno, a ne sećam se da li sam ih ikada i mešao. Vrlo dobro znam šta sam napisao, i ne dozvoljavam nikome da me etiketira bilo to pozitivno ili negativno. Na to sam posebno alergičan. Po pitanjima gde moji stavovi mogu imati subjektivnog a ne realnog odnosa uvek sam i uvek ću imati uzdržani stav. Što se tiče glasanja, da bi neki članak bio označen ovako ili onako nije potrebna jednoglasna odluka. Moj glas prema tome ne utiče a pogotovo pošto nisam glasao protiv. Generalno volim kod ljudi emotivnost ali moraš biti svesna nje i pozitivno je usmeravati. Ruženjem drugih nećeš ništa postići. Efekat je obično suprotan. Prihvatio sam tvoje izvinjenje, a ovo i ti shvati kao moju dobronamernu poruku tebi. Udahni 3 puta i izdahni pa tek onda piši. Nema ljutiš.--piši mi Jefe 12:09, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Izvini, sada sam u zurbi malko pa ti odgovaram veceraske. Puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 13:57, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

žeško...

Kad češ na more ? --Mile 14:51, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

To se ne računa.Ko bre pliva tamo ? Ti ?--Mile 14:58, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Opsada Beograda 1456.

Molim te baci pogled na ovaj članak kad stigneš pa mi reci kako ti se čini. Pozdrav, --Vojvoda 16:00, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ajd pregledaj pa reci šta misliš. Svaki komentar je dobrodošao. Inače Jegalonci su češći naziv za ovu dinastiju ako je o tome reč. Pozdrav, --Vojvoda 20:01, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Završih tekst, još samo da ubacim reference, tabelu i poneku sličicu. Interesuje me da li misliš da bi bilo korisno da ubacim na kraju još jedan odeljak koji bi se odnosio na dešavanja u Ugarskoj neposredno nakon opsade (do kraja 1456. godine). Pozdrav, --Vojvoda 19:36, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Jagelovići i ostalo

Inače ima i kategorija Jagelovići. Inače Jagelovići se sreće normalno u istorijskoj literaturi. Tvoj naziv je možda književno pravilniji, ali Jagelovići se sreće tako da ga zadrži kao preusmerenje. Inače sa kategorijom radi što hoćeš. --SrejovićNenad 18:53, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Obavljeno.--SrejovićNenad 19:10, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Kako god hoćeš sa ostalim dinastijama. Samo nadam se da imaš saglasnost KlaudijaGotika i Crnogbombardera. Ja ću ope odraditi za kategorije. --SrejovićNenad 19:28, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Odnosno ako si potpuno u pravu ne treba ti saglasnost. --SrejovićNenad 19:28, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ne znam da li znaš da je u doba franačkih kraljeva u jednom periodu postao važniji majordom nego kralj. To je slično kao kad je Mazaren ili Rišelje u Francuskoj. Ili kao onaj Španac Almanzor, kako li se već zvao. --SrejovićNenad 19:52, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

I ja sam entuzijasta, nisam istoričar. Spomenuo sam samo onako ako kreneš da radiš i te kraljeve, jer vidim da si tukla po Vizigotima, pa sam pomislio da su ti Merovinzi na redu. --SrejovićNenad 20:05, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Terner Entertejnment

Molim Vas pogledajte ovaj članak kad stignete pa mi recite kako Vam se čini. Pozdrav --Naki 19:35, 15. avgust 2007. (CEST)(razgovor)[odgovori]

Franci i Vizigoti

Odakle sada krenuti...od pocetka valda.

1. Koliko ja znam Amalarih je poslednji iz dinastije Balta. Alarih II je ubijen od Franaka i njegova riznica, ukljucujuci i vladarske insignije, zaplenjena, a Amalarih je ubijen posto je pretrpeo tezak poraz u kome je izgubio galske posede (Narbona i Septimanija). Dakle, to je bilo dovoljno da Balti zauvek izgube prestiz i to je bio uvod u doba ratova za presto. Dakle Amalarih je zadnji od Balta.

2. Nisam namerno preimenovao u Balte. Hteo sam da se pretrazivanje moze vrsiti i za Dinastija Balti i samo Balti. Kao i Habzburgzi i Dinastija Habzburga ili vec kako. Ako treba napraviti duplo preusmerenje ili vec sta ti napravi.

3. Atanagild nije osnovao Toledo. Toletum je postojao u rimska vremena (mozda i predrimska?), ali ga je Leovigild pretvorio u prestonicu i prosirio i sl. i verovatno se grad uvecao i izgradio zahvaljujuci prisustvu dvora, onolikih sabora i sl.

4. Problem sa Wiki sto se svasta citira i pise i prepisuje i sl. tako ima raznih vesti i tu ni Corovic, ni Britanika iz 1911. ne pomaze. Ovde kada se treba pisati esej lepo ti kazu sta dolazi u obzir (recentna dela) a sta ne (popularna literatura). Problem je sto ljudi ne kapiraju (ili nece) da i medju pisanim recima tj Nj.V. Knjigama ima relevantnijih i manje relevantnih, strucnih i skroz sumanutih i sl. Znaci ako stavim referencu iz knjige "Srbi...narod najstariji" vazi da su Srbi bili garda Ramzesa II ili ona verzija o Marickoj bici sa razvijenom fabulom o razularenoj i pijanoj srpskoj vojsci i sl. Stavio sam npr na eng Wiki iz The Cambridge Companion to the Age of Justinian iz 2006. referencu da je Justinijan bio rodom iz Justinijane Prime kod Lebana u Srbiji sto je neko poklopio citatom iz neke male Pingvinove istorije da je bio iz Makedonije (!!!, provincije, dijaceze, teme, danasnje BJRM ?). I sta sada. Ovde i inace radim koliko mogu ali, kao sto si ti primetila sa clankom o Vizigotima, treba inace toliko izmena u ist. clancima, prava ludnica.

5. Sto se franackih kraljeva tice...kraljevi ili vladari? Ako su kraljevi samo onda bez majordoma. problem je sto Franci danas pripadaju i fra i nem istoriji pa kako transkribovati? Po latinskom - onda Hlodoveh, ali onda mora i Teodorih III. Ako su vladari, ona nam trebaju i drugi majordomi, ne samo karolinski. A Karolinzi su, u uzem smislu reci, od Karla Martela nadalje. Plus trebaju nam i Karolinzi Istocne Nemacke (Nemacke) i Lotaringije-Italije i sl. Nisam pametan. Mozda samo kraljevi posebno i majordomi posebno.

--ClaudiusGothicus 22:26, 15. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Franci su ti gotovi. Malo sam obogatio uvod. I ja sam primetio to preusmerenje Istočne Franačke na Nemačku pa sam zamolio nadležne da to promene na strani za razgovor Nemačka. A što se njihovog jezika tiče, pa pošto je Franaka bilo više u severnoj Galiji time se objašnjava početna razlika iz koga se razvila razlika između dva dijalekta starofrancuskog, severnog (Langoil) i južnog (Langedok) u kome su dominantniji bili romanski elementi.

Možda ću promeniti još po koji zarez, ali mislim da nalepnica o radovima u toku može da se skine. Tebi prepuštam tu počast i zadovoljstvo.

--ClaudiusGothicus 14:51, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Mene su učili bitka na Vuji. A Samardžiću si ti već za neki drugi period našla greške u transkripciji. Ne znam kako se transkribuje sa francuskog (mada sam video da imamo i pravilnik). Ako grešimo, pa naćiće se neko da to ispravi jedared...

--ClaudiusGothicus 15:14, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

E da, malo kasnije videh i ovo za kraljeve Vizigota. I to sam malo sredio. Baš si se potrudila oko prevoda onog Roderiha tj Don Rodriga. --ClaudiusGothicus 15:30, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Luj i Ludvig

Ja mislim da je Vuje reka, pa ako je nominativ Vuje, onda valda bitka na Viji.

Sto se Karlovog sina tice - problem je sto su izvori na latinskom tako da je on Ludovicus Pius. E sad kod Nemaca se to latinsko ime transkribuje kao Ludvig, kod Francuza Luj (moze i Ludovik). Elem, Luj Pobozni je prvi u nizu 18 francuskih Lujeva, ali i prvi od nemackih Ludviga (njegov sin Ludvig Nemacki je obicno Ludvig II i obelezava se nadimkom Nemacki po tradiciji - vladao je i ovako Istocnom Franackom i smesom germanskih naroda poput Franaka, Alamana, Saksonaca, Tiringa i sl.). --ClaudiusGothicus 15:54, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Odlicno

Odlicno, eto i resenja jedne zagonetke. Znam da je tekst o bitki neveliki, moguce da je zbog sturih izvora.

--ClaudiusGothicus 16:13, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Vuje, važi. --SrejovićNenad 16:48, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

vlada / Vlada

Vidim da si na nekoliko mesta promenila iz Vlada u vlada ali mislim da je pravilan oblik Vlada. To se da videti iz tekstova sa vladinog sajta, npr. : "Ministar prosvete u Vladi Republike Srbije Zoran Lončar izjavio je danas ..." ili na strani o Predsedniku Vlade http://www.srbija.gov.rs/vlada/predsednik.php. Avala 22:42, 16. avgust 2007. (CEST) OK. Hvala na pojašnjenju. Avala 23:18, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Opsada Beograda

Jedno po jedno:

Podnevna zvona sam zacrveneo jer o tome postoji članak na engleskoj vikipediji. I kratak je, može lako da se prevede. en:Noon bell

Ulrih je ispravno, moja greška.

Hrabrost Srba šajkaša naročito je hvalio Taljakoci.-računaj da je referenca stavljena.

Farkaš koliko sam ja razumeo nije bio niko značajan, neki sitni komandant čije je ime slučajno zabeleženo.

smisli nešto gde da ubacim ovaj sukob branilaca. Možda nasleđe, u istoriografiji i sl.

od bosanskog kralja tražio je 10.000 ljudi, od hercoga Stefana Vukčića 8.000, a od vojvode Petra Pavlovića 4.000 i odgovarajuću količinu namirnica.-od svih je tražio, ispraviću.

On je tražio da ugarski kralj što pre doće na jug svoje zemlje i pomogne obnavljanje grada. Sredstva je tražio i od plemića.-Hunjadi je tražio što mislim da je jasno iz teksta ali ako nije ispravljam.

Mislio sam da je tekst završen ali ću još da ga proširim i možda osvežim nekim citatom (hoću da ubacim nešto poput ovih plavih kutijica [1]) i da pogledam još neku literaturu koju mi je Klaudije preporučio da vidim ima li u njoj još neki koristan podatak. A dodaću i zanimljiv podatak da je Sulejman prvo pokušao da osvoji (i uspeo) Rodos i Beograd jer to nije uspeo Mehmed. Drago mi je što si pregledala tekst. Pozdrav, --Vojvoda 23:36, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

A jel može Kontraverze oko zasluga. Jel to nije bio samo sukob na nivou literature. NAime ako si pogledala tekst o KApistranu na engleskoj (Đorđe ostavi link na strani za razgovor a ja ću sutra da ga prevedem) videćeš da je je on kanonizovan od strane katoličke crkve. Po toj liniji je sukob bio dosta jak, jedni su bili za kanonizaciju, drugi ne itd. --Vojvoda 23:50, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Što se tiče ugarske posle hunjadija to ću da obajsnim u par rečenica a na engleskom članku idu sve do opsade Beča 1683. Naravno u kratkim crtama.--Vojvoda 23:59, 16. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Naslov promenjen a za podnevna zvona ni ja nisam siguran šta je zapravo u pitanju. jel si videla da li članak na engleskom nešto određenije kaže? Pronešao sam u referenci koju su stavili šta je rečeno o ovom: In Christian churches throughout the world (except in America), the pealing of the bells at noon still reminds people of the victory János Hunyadi achieved on July 22, 1456. According to one version, Pope Calixtus issued the decree. Actually, he issued this decree earlier and for another purpose. The pope had already given instructions on June 29 to ring the bells as a plea to the powers above to decide in our favor the impending battle, which he considered vital to Christianity. Still, the previous version is not totally false. For, as the pealing of the bells at noon turned from an occasional into a lasting event, a role was played in that transition by the universal joy that reigned after the battle, the celebration of victory.--Vojvoda 00:05, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Al Pačino. Mislim...

Koliko si puta čula da neko kaže Al Pačino ili Elvis Presli? Jezik je ono što se govori a ne što kaže nekolicina lingvista.--Vojvoda 00:13, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pročitao sam. On je prvo naredio da zvone zvona kao molitva ali pošto je u neka mesta naredba stigla prekasno ispalo je kao da proslavljaju pobedu. Jel sam dobro shvatio?--Vojvoda 00:14, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Nisam mislio da treba prihvatati jezičke varijante koje koriste nepismeni i neobrazovani ljudi ali ne mogu da prihvatim da osim tog Prćića niko u Srbiji nije pismen. Ako je greška više ne može da se menja na silu. --Vojvoda 00:28, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Napisao sam članak German (vojskovođa) . možeš li da poplaviš kategoriju Vizantijske vojskovođe (gde ću ubaciti i Velizara, narzesa...) ili da me uputiš na onoga ko to može. Hvala ti unapred.--ClaudiusGothicus 01:55, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Juče sam možda malo preterao. Neispavan čovek može svašta da odvali. Mada i lingvisti malo preteruju --Vojvoda 19:16, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Eh živote, lutalico...

Život je nekome majka, a nekome maćeha. Nisam siguran gde se gledaju brojke, probaću da vidim ... -- JustUser JustTalk 10:30, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

48k

Pa nije Zvonik 48.000. clanak nego Isidor Seviljski, pogledaj na Special:Newpages. --Saša Stefanović ® 11:07, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

E, sad kad si ti autor tog članka, ostaje ti da ga lepo upriličiš (a bogami i ostalih 7). Usput, obrisao sam onaj razgovor mada mislim da nije moralo tako. Vidim neki nesrećni redirekti između ćirilice i latinice. -- JustUser JustTalk 11:16, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa otvoris spisak novih clanaka i brojis u nazad do okruglog broja, tako sam ja proverio :) --Saša Stefanović ® 11:17, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa nije isto bre, samo što na skorašnjima imaš nove članke, stranice itd. a na ovoj što sam ti dao link su samo članci. Pitaj nekog drugog ako mi ne veruješ 100%

--Saša Stefanović ® 12:08, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Hehe, vidim da očigledno ne znaš šta je članak. Kada napišeš članak bez veza u sebi on se ne računa kao članak, tj. ne ubraja se u taj broj članaka. Tek kad staviš pokoju vezu ([[]]) onda počinje da se ubraja u članke. Spisak tih članak bez veza imaš i na Posebno:Deadendpages. Dakle , i dalje je Isidor taj jubilarni članak jer je on u to vreme i bio jedini članak. Sve ovo ne možeš da vidiš u skorašnjim izmenama. Nadam se da ti je sad malo jasnije. --Saša Stefanović ® 12:12, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa dodaj ti sama slobodno, ja nisam to ni pravio, mogao bi naći ali mi mrsko sad :) imaš i ono VP:JČ --Saša Stefanović ® 13:01, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Hvala za ono plavljenje.

--ClaudiusGothicus 12:23, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Vidim, vidim...malo sam vršljao po Isidoru, ali ga ostavljam tebe na brigu i staranje. Čini mi se da si i njegovog brata unela u priču...on ti je Leandar a ne Leandro (kao i Virijat - Virijato i sl.). Što se tiče Brunhilde i sl. ja bih to u kategoriju Vizigoti, pa onda i u kategoriju Franačke kraljice ili Franački vladari. A ja sam kod Amalafride i Matesvinte otvorio kategoriju Vladarke ali niko da je poplavi... Brunhilda, Galesvinta i Fredegunda (osećaš li rimu kod tih divnih imena...) tj njihovi sukobi su još jedna od istorijskih osnova za Ep o Nibelunzima.

--ClaudiusGothicus 13:05, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

A da stavimo kategoriju Srednjevekovne vladarke. Mislim nisu one vladarke u pravom smislu te reci, ali malo mnogo bi bilo Kategorija: Zene srednjevekovnih vladara. Ili vec...

--ClaudiusGothicus 13:43, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Usvaja se, dok ne nadjemo nesto pametnije. Ali, hajde da stavimo neke hronoloske okvire, ovako ti i ja, interno. Mere li od nekog 1. do kraja 7. veka posto su se dotada i ovi Franci, Goti i drustvo opismenili, civilizovali i sl. Ja bih u kategoriju ubacio i Baudiku, te jednu alamansku princezu sto je bila svalerka po ugovoru sa carem Galijenom i sl.--ClaudiusGothicus 14:11, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

I svakako Rozamunda, moja omiljena. Gepidska princeza koju je ozenio kralj Langobarda koji je prethodno ubio njenog oca i...naravno od njegove lubanje napravio sebi pehar. I naravno, ona roknula muza sikirom pri jednoj gozbi gde je tendenciozno pokazivao u javnosti svoj cuveni pehar. --ClaudiusGothicus 14:14, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Trivijum je ok, al ispravno je kvadrivijum. E aj arhiviraj mi stranicu za razgovor ako možeš. Hvala.--Grofazzo 19:29, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa očigledno pokušaj da se nađe adekvatan domaći prevod, al eto nije se toliko ustalio, čuo sam i za te nazive, ali to su arhaizmi, bolje ovako.--Grofazzo 19:37, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Kvadrijum i trivijum su dve različite stvari.--Vojvoda 19:52, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

48 000

Svaka čast Hoćeš li se priključiti kada budemo pripremali 50 000 članak?--Vojvoda 19:53, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Iskreno zbunila me tvoja poruka, ja sam ti odgovorio šta mislim, ali ti si verovatno pročitala Vojvodinu poruku upućenu tebi pa si malo pobrkala lončiće.--Grofazzo 20:24, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Jel mogu da predlažem Opsadu Beograda tj da pitam nekog da ga postavi na glasanje. --Vojvoda 20:31, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

To je to. Ubacio sam Ugarska posle Hunjadija, slike i tabelu. Od citata sam odustao jer nisam našao ništa interesantno. Po meni to je to. --Vojvoda 20:36, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Mogu da izbacim onaj slobodan komentar o tome da LAdislav nije hteo da brani ugarsku mada u članku postoji podatak da je pobegao. Hunjadi je vladao u njegovo ime dok je kralj bio odsutan a kada se vratio staratelj mu je bio Celjski. --Vojvoda 20:44, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Trebalo bi da se poplavi ali ne klicama naročito ne Osmansko-ugarski sukobi. Na engleskoj vikipediji je to stavljeno u članak Osmanska osvajanja u Evropi ali ja bih pre razdvojio. --Vojvoda 21:03, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Misliš pobrkao lončiće? Pa videće se kad se vratim noćas. Počeo sam da se ponašam kao slon u staklarskoj radnji. :)--Grofazzo 21:07, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Premeštanje kategorija

Kome treba da se obratim za ovu uslugu?--Vojvoda 21:17, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Sad proverih sa pomenutom personom, i i on je potvrdio da to nemere. Ako je manje članaka, onda ručno, ako ih je više, onda botom, a admin posle može da obriše kategoriju. -- Obradović Goran (razgovor) 21:40, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pametno kažeš. Vidimo se sutra. Pozdrav, --Vojvoda 21:42, 17. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Isidor

1. Tacno je da je vecina njegovih etimologija iz danasnjeg ugla bezvezna i naivna, bas kao i etimologije kod Prokopija, Konstantina VII, a pre njih i kod Herodota, Tita Livija i sl. Jednostavno ti ljudi su imali enciklopedijsko znanje i dobru volju, ali ne i kriticki aparat danasnjih nauka.

2. Ne razumem ni ja to zakonodavstvo. Ako je tekst iz prastare Britanike i iz Katolicke enciklopedije onda razumem da se Isidorovo delovanje zeli sto vise uzdici. odatle kao i Vizigoti potpuni divljaci, eto tek ih crkva dovela u red. Razni "varvari" su imali svoju kulturu, obicaje, tradicije...samo sto se to nije podudaralo sa grcko-rimskim standardima tako da su ili tretirani kao prljavi i zli ili kao plemeniti divljaci koji su doduse primitivni ali moralno neiskvareni (kako vec Stare Slovene vole da predstavljaju raznorazni). Za ceo problem opet bih morao da uzmem neku noviju knjigu i sve lepo saobrazim u skladu sa danasnjim poimanjem odredjenih istorijskih problema.

3. Primetila si da Englezi rec bishop univerzalno koriste za sve i Pravoslavnu, i Katolicku i razne protestanstke crkve. Kod nas se pravi razlika izmedju episkopa i biskupa sto je vestacki posto je rec episkop grckog porekla i prvobitni je i stariji oblik, dok je biskup iskvarena grcka rec. ZAa mene je dakle Isidor bio arhiepiskop Sevilje, kao sto je i Lijutprand bio episkop Kremone (ali tu sam stavio biskup da bi svima bilo jasno da je covek bio deo latinske crkve). drugo, rimske provincije su imale svoje metropole, hriscanska crkva je u pocetku kopirala rimsku provincijsku organizaciju tako da je episkop provincijske metropole bio mitropolit. Dakle Evsevije Cezarejski je bio mitropolit provincije Palestine posto je Cezareja bila provincijska metropola. Medjutim, Drugi vaseljenski sabor je Jerusalim, kao sveti grad, uzdigao na mesto jedne od pet najvaznijih patrijarsija i tako je Cezareja potonula. Znaci, razni faktori su vremenom doprineli da se crkveni centri uzdizu i padaju a sa njima i njihove episkopije. Odkako je CG postala nezavisna Amfilohije je postao mitropolit cetinjski. Dakle, danas je mitropolit poglavar najvaznijeg crkvenog centra u okviru nezavisne drzave (obicno gl. grada). Ne znam kako danas stvari stoje kod katolika ali se u srednjem veku moze govoriti o mitropolitima i u latinskoj crkvi.

--ClaudiusGothicus 03:09, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pozdrav. Da li se ovaj klub iz Andore Sant Julià zove Sent Julija ili Sent Hulija, jer u našoj štampi ima i jedno i drugo. Unapred hvala.--Drazetad 10:51, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Hvala znači naš tekst FK UE Sent Julija nije dobar. Preusmerite ga Vi jer ako se neko bude bunio, možete mu objasniti zašto treba tako.--Drazetad 11:13, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ni sam ne znam šta sam uradio. Jel može to da se ispravi a da ponovo ne kucam?--Vojvoda 11:43, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ispravio sam.--Vojvoda 11:44, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pomagaj!

Molim te, promeni naziv Kategorija:Tentakulata u Kategorija:Lofofore. Hvala. --Tsnena 12:25, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

kategorije

Hvala i za obavljeni posao i za obuku. Ako ti je za utehu i kod mene u Požarevcu je oblačno.--Tsnena 13:52, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Lujo, sunce mu njegovo

Polako prevodim Luja, jer mislim da to radim slično Napoleonu, da pokrijem čitavo to razdoblje u kojem je on bio istaknuta figura. Dakle celi članak će biti preveden ili lagano prilagođen. Kad radiš na više članak u celom razdoblju imaš priliku da lagano ispravljaš greške iz drugih članaka, da nalaziš protivrečnosti. --SrejovićNenad 14:41, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Krenuću ja i na deo bitki i za špansko nasleđe i za Veliku Alijansu i za generale. Nisam zaboravio ni Katalaunska polja.--SrejovićNenad 14:43, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Jovan (Huan) Karvahal

Možeš li da pogledaš da li na španskoj vikipediji imaju članak o ovom papskom legatu. Ne znak kako ide original. Pozdrav, --Vojvoda 21:13, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

[2] Evo ga!--Vojvoda 21:25, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ima ju i na engleskoj vikipediji [3] ali ne i na španskoj. Prevešću ga sutra. Pozdrav, --Vojvoda 21:27, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

16.

Jesi li znala da je tvoja stranica za razgovor 16.-ta najposećenija stranica na srpskoj wikipediji? M!cki ^talk 23:05, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Da

Da, stvarno je tako. Što bih lagao? Barem ovde u Srbiji i BiH nas ljudi doživljavaju veoma pozitivno. Ja sam čuo te tvrdnje da se wikipediji zamera na nestručnosti nekih članaka i tome što se podaci na njoj često ne mogu proveriti. Ali mislim da se to odnosi na wikipediju u globalu i da je više važilo na početku njenog postojanja. Ovde često (dobro ne baš često) možeš naći da je neki tekst preuzet sa wikipedije ili da se ona navodi kao referenca. I to se takođe odnosi na čitav projekat, ne samo na nas. Kad god pomenem ljudima da sam sa wikipedije, naiđem na dobru reakciju. Evo skoro su me sami zvali sa EXIT festivala da dodjem tamo, a nekidan mi se javio njihov PR da se dogovorimo oko nekih stvari za ubuduće. Tako da apsolutno ne stoji ona tvrdnja da nas ljudi gledaju negativno. To je čista laž. M!cki ^talk 23:49, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Naslov jučerašnjeg članka u jednim dnevnim novinama: Vikipediju uredjuje i CIA i Vatikan! Iskidao sam se od smeha, al sve je moguće.--Grofazzo 23:56, 18. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Čuj jedno popio sam ne znam ni sam. Trebao sam veceras na reprizu, al zasitio sam se posto sam bio i preksinoc, a mozda odem i sutra poslednje vece. To je "24h", besplatni dnevni list (iz tog razloga jako tiržan u prestonici, svako ga uzme kad krene na posao). Ne znam da li ima on line izdanje.--Grofazzo 00:09, 19. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Privatizovali smo isuviše ovu stranu za razgovor pa obrisah.--Grofazzo 00:49, 19. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Vidim, a sada radim dalje Kapistrana. To ti je (Knjiga) O znamenitim ljudima. Znam da nije najzanimljivije na svetu, ali izdrži još malo.--ClaudiusGothicus 00:50, 19. avgust 2007. (CEST)[odgovori]