Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/9

kg, km, m итд.

Да ли у чланцима треба јединице мере увек омеђивати са -{}- заградама нпр. -{km}-, -{kg}- итд. или су исте јединице у ћирилици. нпр. км, кг итд. такоће правописно исправне?--Михајло Анђелковић (talk) 10:14, 17. фебруар 2007. (CET)

Па било би добро када би постојали тагови око јединица и када би оне биле писане само латиницом. Но, тада би било речи о савршеном свету... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 10:21, 17. фебруар 2007. (CET)

Mislim da nema potrebe za tim, jer se jedinice mera mogu pisati kako ćirilicom tako i latinicom, osim nekih izuzetaka kao što je V i W, na primer. Ako hoćete, mogu i da vam citiram Klajna.

:"Скраћенице мера (метричких јединица). Правопис предвиђа да се скраћенице м, цм, дм, мм, км, г, т (тона), и друге њима сличне пишу без тачке, обично латиницом, али и ћирилицом (осим скраћенице за волт (V) и ват (W) где је латиница неопходна ради разликовања." (наглашавање је моје). Toliko od čika Klajna. Osim toga, ružno je videti merne jedinice ispisane latinicom u ćiriličnom tekstu.--Maduixa 10:50, 17. фебруар 2007. (CET)

Колико ја видим Правопис овдје не каже да се мјере морају писати ћирилицом, нити каже да у ћириличном тексту ружно изгледа писати мјере изворним обликом (латиницом), него само да се могу писати и ћирилицом. Нити Правопис говори овдје да се не може одлучити, направити конвенција на Википедији, или било гдје друго, око тога како се пишу мјере СИ система. ---Славен Косановић- {разговор} 12:53, 17. фебруар 2007. (CET)

Pa ti onda, Slavene, piši latinicom, niko ti ne brani. Što si ti neki antiprotivan čovek. Postoji opšte pravilo da se ne mogu mešati latinica i ćirilica, jer da je tako, onda ne bismo morali ni da transkribujemo imena, nego da ih, kao Hrvati, ostavljamo lepo u originalu, naravno ispisane latinicom čak iako je tekst ćiriličan. Zamisli kako bi to izgledalo i eto ti primera kako izgledaju mere ispisane latinicom u ćiriličnom tekstu. Osim toga, čini mi se da je Bbasic poispravljao u članku o Banji Luci sve mere i prebacio ih u ćirilicu, a što se mene tiče, Bbasic zna šta radi kad je Pravopis u pitanju.--Maduixa 13:35, 17. фебруар 2007. (CET)

Причамо овдје о мјерама СИ бре госпођице и не о именима. Ако су Правописџије одлучиле да мјере могу да се пишу и ћирилицом, онда су требали да прилагоде те мјере као што су то урадили Руси http://ru.wikipedia.org/wiki/СИ. Дакле, Правопис каже мјере се обично пишу латиницом, али и ћирилицом... И ти волиш да провоцираш, признај... :) то ти је изгледа неко уживање... Само то те може довести у врло незгодне ситуације, али твој проблем. ---Славен Косановић- {разговор} 13:46, 17. фебруар 2007. (CET)

Дакле, та њихова недореченост, пишите и ћирилицом, али пазите на вате и волте, ове оне, мислим срање од правила. Или дефинишу како треба, или нек се не петљају у ствари у које се не разумију. :) ---Славен Косановић- {разговор} 13:55, 17. фебруар 2007. (CET)

Da me dovede u neprilike? Šta time hožeš da kažeš? Da se ne sme reći šta se misli? Ja ne provociram nikoga, niti mi je bila namera. A ti, ako ne znaš šta znači antiprotivan, uzmi malo čitaj Branka Ćopića, tvog zemljaka. A Big Administrator je pokazao i svoj nivo obrazovanja i lepog vaspitanja nazivajući Pravopisna pravila koja su sastavili ljudi koji svakako imaju više znanja u svom malom prstu nego svi mi zajedno ovde "sranjem od pravila", a nije ni prvi ni bojim se, poslednji put da pokušava da pametuje o nečemu o čemu nema pojma. Toliko od mene. I ovo je takođe mišljenje, otvoreno jasno i glasno, i nije provokacija. A ti shvati kako hoćeš. Možeš i da me izbaciš, imaš potpuno pravo, jer si zaboga, administrator. Ja nemam nikakva prava, običan sam korisnik, to jest od onih koji rade, a ne sede i samo popuju okolo o stvarima o kojima nemaju pojma, ali to ne znači da ću da ćutim kad mislim da nešto nije u redu. A punoletna sam odavno i odgovaram za svoje postupke, i snosim konsekvencije koje mogu proizići iz njih.--Maduixa 14:40, 17. фебруар 2007. (CET)

Ah, da... Pravopisdžije se piše malim slovom. --Maduixa 14:41, 17. фебруар 2007. (CET)

Ма ништа и ја само рекох моје мишљење, нема потребе да се узбуђујеш толико. Иначе, нисам „лепо васпитан“, јер никада у животу нисам волио „лепо васпитане“. Волим спонтаност и отворене људе и не оне који се крију иза „лепог васпитања“... Али добро, тема овдје је била и остала везана за СИ, шта о томе каже Правопис, и шта мисли свако од нас о теми... Ја сам рекао да мрзим недореченост у овим стварима, па сам употријебио одговарајући израз, дакле „срање“. :) ---Славен Косановић- {разговор} 19:19, 17. фебруар 2007. (CET)

П.С. ако сам ја мислио на „касту правописџија“ (дакле, поетски израз), онда може и великим... :) ---Славен Косановић- {разговор} 19:21, 17. фебруар 2007. (CET)

Како бре причаш да немаш никаква права, износиш своје мишљење као и сви остали? Ја/нити било ко од администратора немам/о право никога да избацим/о ако се не слажем/о с њим. Моје легитмо право је да се не слажем, као и твоје да се не слажеш са мном. То нипошто не значи, да је мени, или било коме од администратора дозвољено да некога избацимо, али такође нипошто не значи да нам није дозвољено да се с неким/нечим не слажемо. Ако си мислила да администратори намећу своје мишљење неком вишом силом, гријешиш, пошто има зилион ствари које се раде/правило су на овој Википедији, а не слажу се мишљењем сваког од администратора појединачно, него су резултат консензуса, гласања, дискусија, основних начела и правила Википедије, итд... ---Славен Косановић- {разговор} 19:45, 17. фебруар 2007. (CET)

У крајњој линији, није неправилно писати у оригиналу и лично потенцирам такво писање, као што би и сви "природњаци". Да не почињем рант о томе како није на правопису да гура нос у посла науке (или чега већ), али то смо већ искусили џ пута... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:51, 17. фебруар 2007. (CET)

Potpuno se slažem, Filipe. I meni je malo neobično kad vidim neke mere ispisane ćirilicom. S obzirom da može i jedno i drugo, kako god da se odluči, ja sam za.--Maduixa 14:40, 17. фебруар 2007. (CET)

Kale, ne radi se o čika Klajnu, jer čika Klajn citira Pravopis. Znači, ne Klajn, već PRAVOPIS kaže da se može pisati i ćirilicom i latinicom. A sad, na svakome je da SAM odluči da li hoće da sledi Pravopis ili ne. Pozdrav.--Maduixa 12:01, 17. фебруар 2007. (CET)

Мислим да овде СИ систем има предност у односу на чика Клајна, те да то треба да иде латиницом --¡¿Кале?! 11:44, 17. фебруар 2007. (CET)

Osim toga, čini mi se da je Mihajlo pitao "..или су исте јединице у ћирилици. нпр. км, кг итд. такоће правописно исправне?" Odgovor je JESU. --Maduixa 12:03, 17. фебруар 2007. (CET)

Па ако баш могу ћирилицом, онда је најбоље да се направимо конвенцију... Тренутно имамо бућкуриш. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 12:16, 17. фебруар 2007. (CET)

Не знам на шта мислиш кад кажеш бућкуриш, претпостављам да мислиш да свако пише како му се прохте. Мислим да предлог није лош, и ја мислим да ако пишем текст ћирлицом, мере такође треба да пишем ћирилицом, а ако је текст писан латиницом, онда би требало и мере да такође буду исписане латиницом. Наравно, када се пише ћирилицом, увек треба водити рачуна о оним мерама које могу бити протумачене на два начина ако су писане ћирилицом, као што је случај са волтима и ватима.--Maduixa 12:28, 17. фебруар 2007. (CET)

Па онда чике које су писале Правопис нису урадиле домаћи (употреба ове конструкције већ постаје забрињавајућа, знам :)). СИ систем не познаје кг, км... то нису јединице, kg, km... јесу. Е сад ако је некоме до ћирилизације истих, ја му сигурно нећу стајати на путу. --¡¿Кале?! 12:19, 17. фебруар 2007. (CET)

Јао Кале, то сам и ја много пута рекла кад су у питању транскрипциона правила са шпанског. Од транскрибовања ch као ч ми се диже коса на глави, ако погледаш мало више, убеђују ме да Лопеа де Вегу не могу да зовем Лопе, а о ТеотиВакану, наВатлу итд. нећу ни да почињем, јер ми се стомак окрене и и сама помисао на то В ми наноси невиђени бол у очима. Знам да теби, као хемичару, значи, природњаку, ћирилизовање мера изгледа као ножна мора, јер и ја кроз исто пролазим само у мојој струци/бранши. Међутим, Правопис је правопис, слагали се ми са њим или не, ако хоћемо да делујемо писмено, морамо га поштовати.--Maduixa 12:28, 17. фебруар 2007. (CET)

Овако, сматрам (дакле, мој став) да јединице треба писати искључиво латиницом, али без означавања, па ко хоће да види само ћирилицом, има прилику да исто види у искључиво ћириличком приказу. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:39, 17. фебруар 2007. (CET)

Samo da napomenem jednu stvar. Ako sam ja dobro skapirala, ako neko piše tekst latinicom, tvoje rešenje je ok. Kada se prebaci na ćirilicu, onda je ceo tekst napisan ćirilicom, uključujući i mere. Međutim, ako neko piše tekst ćirilicom, pa u ćiriličnom tekstu napiše mere latinicom, onda ne postoji način da kako ti kažeš, onaj ko hože da gleda sve u ćirilici, da tako i vidi. Međutim, ako se u ćirilični tekst stave ćirilične a u latinični latinične mere, bez ikakvih zagrada, onda imamo tu situaciju "i vuk sit i sve ovce na broju". Barem sam ja tako shvatila ovu tehniku prebacivanja stranica iz jednog u drugo pismo...--Maduixa 14:47, 17. фебруар 2007. (CET)

Ниси лепо схватила. Ти вероватно гледаш у основној варијанти (онако како је написано тако и видиш, ако је писано латиницом, видиш латиницу, а ако је ћирилицом видиш ћирилици). Међутим ако би на већ ћирилични текст чликнула на картицу ћирилица, видела би и мере у ћирилици. Надам се да сам ти барем мало објаснио --Јован Вуковић (р) 14:57, 17. фебруар 2007. (CET)

Naravno, Jovane. Nisam to znala. Hvala na objašnjenju. Onda smo rešili problem. Pišemo uvek latinicom, a ko hoće da gleda sve ćirilicom, neka klika na ćirilicu. Međutim, da li ste sigurni da to jedan običan korisnik Vikipedije zna? Mislim da one koji koriste Viki da bi se informisali, ne na one koji doprinose.--Maduixa 15:07, 17. фебруар 2007. (CET)

Јединице и префикси СИ система се не могу писати ћирилицом. Зашто? Зато што оне нису писане ни латиницом! То нису речи, већ симболи. Исти је случај и са ознакама, фреквенцију означавамо грчким ни, напон латиничним U, и тако даље. У математици i означава имагинарни број, и не може се писати ћирилицом (мада знам неке (овде присутне) који су и то радили). Да занемаримо за почетак проблем са V и W (а то није нимало мали проблем, јер се у оба случаја ради у струји, и то је a mixup waiting to happen), имамо и грчке карактере. Како ћемо ћирилицом написати μm? Ситуација је оваква: Правопис допушта и једно и друго - Википедија не допушта! Правопис не говори ништа о промени писма чланка на Википедији кад је започет на једном писму - правила Википедије говоре. Википедија има своја правила која воде уредности, униформности, и јасноћи чланака. Чланак почиње концизном дефиницијом предмета о коме је, предмет је написан масним словима први пут кад је поменут, јединице СИ система се пишу латиницом... -- Обрадовић Горан (разговор) 15:59, 17. фебруар 2007. (CET) -- Обрадовић Горан (разговор) 15:59, 17. фебруар 2007. (CET)

(додао парче текста касније -- Обрадовић Горан (разговор) 16:06, 17. фебруар 2007. (CET)) Хм... Значи ако сам добро разумела, Википедија је вежи ауторитет од САНУ и Матице Српске? Интересантно... Тамо седе академици и стручњаци за језик. Колико стручњака из било које области има Википедија? Хм.. Већ видим ја о чему се овде ради... Можда је боље да ја покупим своје пинкле и да се лепо опростим са вама...--Maduixa 16:04, 17. фебруар 2007. (CET)

Не, ниси добро разумела, нисам то рекао. (Матица српска се иначе пише малим с.) Рекао сам да ако Правопис нешта допушта, он не каже то мора бити тако, већ то може бити тако. Правопис наводи правила писања у српском језику уопште, а не правила писања енциклопедије. Свака енциклопедија има своја правила. Отвори било коју енциклопедију, и утврдићеш да постоје врло оштра и униформна правила која су поштовали сви аутори енциклопедије. Иако се по правопису сваког језика многе ствари могу писати на разне начине, аутори енциклопедије сви пишу на један начин. Не видим шта је ту спорно. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:19, 17. фебруар 2007. (CET)

Savetovala bih ti da ponovo pročitaš šta si napisao i KAKO i KOJIM tonom si napisao, pa onda ti vidi kako sam ja to razumela. Citiram samo neke od rečenica:

• Правопис допушта и једно и друго - Википедија не допушта!
• Јединице и префикси СИ система се не могу писати ћирилицом.

Koliko sam ja shvatila Filipa, Vikipedija NEMA nikakvo pravilo po tom pitanju. Citiram g. Filipa.

• Па ако баш могу ћирилицом, онда је најбоље да се направимо конвенцију... Тренутно имамо бућкуриш.

Pa ti sad vidi kako sam uopšte mogla da vas sve razumem. Možda bi trebalo da prvo vi kao administratori prvo se dogovorite, pa NUČITE svoja pravila pa onda učite pameti druge. --Maduixa 16:29, 17. фебруар 2007. (CET)

Немамо писана правила везана за то, али смо имали неке међусобне договоре који су неки поштовали. Дакле, треба их написати и то је оно што сам мислио кад написах да "направимо конвенцију". Та конвенција би била да се пише латиницом увек и вазда. А бућкуриш... па нисмо ми криви за њега. Разни корисници су произвољно уносили по неким сопственим правилима... Чак је у више наврата сам Горан то исправљао и није у то време било никог да се супротстави таквом раду, нити да га доведе у питање. Чак сам ја у једном тренутку направио бота који је то сређивао, односно који је претварао јединице из латинице у ћирилицу и додавао знакове за избегавање транслитерације. Претпостављам да бот није на сваком месту то исправио, а и од тада је прошло доста времена, па зато кажем да је тренутно бућкуриш... Дакле, лично сматрам да треба исправљати свуда где се наиђе на овако нешто. Сад баш гласати поводом овога ми је мало смешно... Ако се овде лепо договоримо да ћемо писати тако и тако, онда супер. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 18:02, 17. фебруар 2007. (CET)

---

Драга браћо, Википе индијанци, ево већ дуже време покушавам да се опростим од википедије, ал’ све помало Looking Back Over My Shoulder, што изгледа није баш најбољи начин за опраштање. Елем, пошто је у овом разговору потегнуто питање које се у многоме тиче и моје “баштине” на википедији, осећам потребу да вам се још једном обратим. Најпре бих хтео да вас замолим да имате мало више увиђавности према Мадуиши, пре свега зато што је она једна од ретких дама које уређују ову нашу википедију. Оно јест’ да су жене данас доживеле еманципацију и да су сви људи исти, као што помену неко у разговору о расама, али ипак међу половима још увек постоје танане разлике, о којима треба водити рачуна и трудити се да сачувамо манире џентл менова. Дакле, као што рекох у песми са Мадуишине странице разговора, она је наша чикитита, Макарена, Ла бонита, и сењорита, а чикитите још увек нису баш много обавезне да воде рачуна о струји, волтима и амперима, сем ако нису стекле одговарајуће факултетске дипломе, мада и таквих сењорита сваким даном има све више и ускоро ће их бити више од нас. С друге стране у њено познавање правописа не треба сумњати с обзиром да је у томе међу најстручнијима на википедији. Али ето, пошто ономад написах једну песму, све у десетерцу, и о профи Клајну који је изгледа у центру овога неспоразума, осећам се и са њим помало фамилијарним, па дајем себи за право да и о томе кажем реч-две. Наиме у своме правописном “тефтеру” Клајн је као изузетак од писања физичких јединица ћирилицом навео управо волт и ват због разлога бољег разликовања. Пошто ми је добро познато, а и Славен нас упути на руску страницу о СИ јединицама, отишао сам тамо са намером да утврдим како они пишу управо ове јединице. Дакле код њих је ознака за волт (В) , а за ват (Вт), док су међународне ознаке за ове јединице (V) и (W). Дакле, из овога је ваљда јасно упозорење проф Клајна о опасности неразликовања других јединица ако их пишемо ћирилицом. Посебно због тога што код нас не постоји никаква конвенција о ћирилићном писању за све интернационалне једнинице, као што код Руса постоји, нити ђаци уче о томе у школама, а латиничне (СИ) не да уче него морају и да знају ако желе да добију бар двојку. Даље, пошто нам је и наш експерт ББашић ономад дао дозволу да Клајна тумачимо на свој начин и читамо између редова тамо где није изричит, ја узимам за слободу да то сада и учиним. Наиме, како сам ја схватио, Клајнова је препорука да је дозвољено писти ћирилицом углавном најчешће коришћене ознаке, као што су оне за дужину (м) , масу (кг) или евентуално за време (с) и то пре свега у текстовима који нису из ужестручних области појединих природних наука. Дакле, код ових величина, које и неук свет понајчешће мери, не треба толико инсистирати на СИ међународним конвенцијама о латиничним ознакама. Такође наша чикитита Мадуиша је у праву што истиче да то даје могућност да неки текст, који није везан за науку, може лепше и естетски боље да изгледа и још бих додао да је некад још лепше написати пуни назив на пример ,простире се (нешто) на хиљаде километара, него скраћено, простире се на 1000 км. Толико о естетици и о чињеници да чикитите још увек воде више рачуна о лепоти од нас киточита. Али када је реч о науци, ту се морамо позвати на Ајнштајна, који се једном позвао на Болцмана, па изјавио да лепоту и елеганцију треба препустити обућарима и кројачима. Дакле, Горан Обрадовић потпуно је у праву кад наводи да осим латиничних ознака за јединице имамо и грчке ознаке за префиксе. Ту би требало додати и чињеницу да нису само јединице проблем него и ознаке физичкиг величина које се такође пишу углавном латиницом и грчким словима. И ту се коначно враћамо на питање којим је овај разговор започет, а гласи: Да ли озанке физичких величина и јединица треба стављати у тагове? С обзиром да је писање тагова доста заморно ја сам у мојим досадашњим чланцима из физике писао их углавном ћирилицом, а величине и јединице латиницом, сматрајући да ће неко при притуску на дугме латиница добити транслитерацију и једног и другог на латиницу, и онда нема никаквог проблема. Међутим, сад видим да када се учини повратна транслитерација, онда и у тексту који је изворно писан ћирилићки са латиничним ознакама за величине и јединице све постаје ћирилићно и ту се заиста јавља велики проблем. Према томе, једино право решење овог проблема је заиста постављање тагова. Или, с обзиром да број досада написаних чланака, можда је практичније да се негде на видном месту истакне упозорење да се научни текстови пишу ћирилицом са СИ латиничним ознакама и такође са напоменом да се при читању не притискују (кликћу) више од једног пута дугмад за транслитерацију ћирилица-латиница, као и обрнуто.

Поздрав.Зоран.Д. 19:46, 17. фебруар 2007. (CET)

П.С. Драго ми је што сте у овоме разговору сви одреда, као и мој “љути противник” BBasic ономад, исказали став да придев “енциклопедијски” подразумева такође и да треба “мислити својом главом”, односно што видим да и Википе индијанци заиста у већини поштују самопрокламоване циљеве Француске енциклопедије

---

Зоране, а како би било да ипак не идеш са Википедије? :) Треба нам још људи као ти, а не да губимо вредне сараднике. Кад постане престресно, узми вики-паузу, немој да одлазиш `заувек`. И да додам још једно мало извођење зашто мислим да СИ јединице треба писати латиницом: км -> ммХг -> Хг -> НаЦл -> Ц2Х5ОХ... -- Обрадовић Горан (разговор) 20:18, 17. фебруар 2007. (CET)

Челични, је л' ти мени ово намерно? :) --¡¿Кале?! 00:52, 18. фебруар 2007. (CET)

Хвала ти Горане што цениш мој досадашњи рад и допринос на википедији, и са малим закашњењем такође ти се захваљујем за ранију похвалу мојој епској песничкој минијатури у десетерцу. Ова последња напомена о ознакама такође ти је на месту као и претходне. Јер, рецимо имамо изведену јединицу за јачину електричног поља волт по метру (V/m), где је очигледно немогуће применити Клајнову препоруку да је дозвољено писати ознаку за метар ћирилицом, а за волт само латиницом. Дакле ево, чини ми се да сада могу да узмем вики-паузу, а да ли је заувек тешко је рећи, јер скоро ништа на овоме свету није заувек.

Поздрав.--Зоран.Д. 20:30, 17. фебруар 2007. (CET)

---

Ма наравно да није заувјек, вратићеш се ти нама... :) Поздрав и очекујем/о те ускоро назад са твојим симпатичним коментарима, али и вриједним радом. ---Славен Косановић- {разговор} 20:47, 17. фебруар 2007. (CET)

П.С. Ја сам изгубио тај ”романтични шарм” са госпођицама/госпођама, јер сам овдје навикао да с њима разговарам (на послу и око посла), исто као и са мушкарцима... Нешто од тог романтичног шарма ми је једино остало за моју жену... Е сад ни не жалим због тога, јер би ми било смор да се понашам к’о ”кретен” 24 сата 365 дана у години... Дакле ово ”кретен” је само моје лично мишљење, што не значи да сви мушкарци ”романтику” називају тим именом... Ја сам ипак Босанац... :) Односно многе припаднице љепшег пола се овдје ”око” мене страшно увриједе, ако препознају неки „другачији тон“ у разговору с њима. Колико знам, код нас још увијек то није тако, барем не генерално... ---Славен Косановић- {разговор} 20:56, 17. фебруар 2007. (CET)

Hm, trebalo bi napraviti stranice Википедија:Одласци и опраштања i Википедија:Повратци и добродошлице. --Rainman 21:01, 17. фебруар 2007. (CET)

Па сматрам идеју врло занимљивом..., јер би на тим страницама могли да се исплачемо (при одласцима) и израдујемо (при повратцима), без да смарамо Трг сентиментализмима... :) ---Славен Косановић- {разговор} 21:08, 17. фебруар 2007. (CET)

NapitAK - napici užitAK -užici povratAK -povraTci????--Maduixa 01:32, 18. фебруар 2007. (CET)

Da se razumemo. S obzirom da su dozvoljena oba pisma, potpuno je svejedno da li ćete pisati latinicom ili ćirilicom mere. Ono što meni smeta su najrazličitije tvrdnje nekih koje nemaj uveze s mozgom, od onih da su pravila pravopisa SRANJE, do tvrdnji da se NE MOŽE pisati ćirilicom. Volela bih još da napomenem da se pravilo odnosi na mere koje su ispisane latinicom, ali ne na one koje su ispisane grčkim slovima. Pi, mikron, omega i slično će se uvek pisati grčkim slovima, jer za razkliku od latinice, ne postoji odgovarajuće slovo u ćirilici, što je, priznaćete,apsurd života, s obzirom da je ćirilica nastala iz grčkog alfabeta, ali to su već neke druge teme. Dakle, da rezimiram, nemam ja ništa protiv da se odluči da se ovde sve mere pišu latinicom, ono što mi diže kosu na glavi su ranije navedene izjave. Onaj ko shvati, razumeće...--Maduixa 01:43, 18. фебруар 2007. (CET)

---

Разумијемо се ми, али проблеми који могу настати у интерпретацији различитих мјера СИ, пребацивањем мјера на ћирилицу, које је лијепо објаснио доле Зоран.Д., су довољан разлог да се направи један здоговор на тему. Нико никоме не брани, да напише, километар, метар, центиметар, литар, децилитар, километара у секунди, итд... Опет кажем, недореченост је овдје проблематична, а односи се на непостојање СИ система ћирилицом, као што је то случај код Руса. Дакле, Руси су прилагодили све мјере свом писму (имају своје верзије истих), или барем скоро све, па се тако уче од малена у школама и свима је јасно о чему се ради... Код нас у научном свијету, нико, или скоро нико не пише физичке мјере, или јединице ћирилицом и већина оних који су се укључили у ову дискусију су или студенти неке од математичких/техничких/природних наука, или су већ одавно дипломирали/магистрирали, тако да рећи да немају везе с мозгом је мало неотесано. Да си рекла „срање“, мислим да се нико не би љутио... :) Шалим се. ---Славен Косановић- {разговор} 14:48, 18. фебруар 2007. (CET)

Ај’ и ја да се јавим.

Пре свега, мало о тврдњи да се Правопис меша у питања која се „тичу само физике (хемије и сл.)“. Наведено је већ више пута, Правопис не забрањује физичарски начин записивања, и ту одмах пада тврдња да се меша у таква питања. Међутим, Википедија (бар колико је мени познато) није енциклопедија о физици већ општа енциклопедија; стога, ако и инсистирамо да се у чланцима о физици користе искључиво латиничке ознаке, нема апсолутно никаквог оправдања позивати се на СИ-систем да бисмо објаснили како се дужина неке реке изражава у km пре него у км; ако, конкретно у овом примеру, не постоји географска конвенција (а колико ми је познато — не постоји), онда су једина меродавна правила правила општег српског језика, тј. Правопис.

Поводом ишчуђавања „како је неком уопште пало на памет да то записује ћирилицом“ нема се шта много објашњавати: у питању су једноставно скраћенице српских назива одговарајућих мера; ако желимо да у неком општем тексту скратимо назив метар, на основу чега не бисмо смели то да урадимо по српским правилима скраћивања речи? На основу СИ-система, можда? Леп пример је скраћеница h, која се ћирилицом пише ч (може и ч., а може и с од ’сат’), од нашег назива ’час’. Према томе, није реч о пуком пресловљавању већ о скраћивању одговарајућих наших речи, а на то СИ-систем нема баш никакав утицај (нити и на шта друго ван наука у којима се користи).

Реч-две и о изузецима. Клајн је мало несрећно срочио (сад ће се Зоран обрадовати) дотичну одредницу нагласивши да су V и W изузеци јер се у супротном не би разликовали; испада да је то једини разлог за изузимање дотичних ознака, а заправо Правопис је много прецизнији (и надасве једноставнији): мерне јединице написане великим словима пишу се латиницом, остале по избору: искључиво V, W, J, F, C спрам по избору г, кг, л, дл, м, км, цм (а последње може и см од ’сантиметар’ — још један доказ да није реч о пресловљавању туђих скраћеница, већ о нашим варијантама). Врло једноставно.

Пошто сам све ово напричао, можда би био ред и да напишем свој став. Када бих ја писао текст ћирилицом, писао бих и ознаке ћирилицом, осим тамо где би било мешања ћирилице и латинице (V/m, не V/м). Међутим, ако је реч о туђим текстовима, онда би се, према мом мишљењу и по правилима добре лектуре (уколико постоји више равноправних варијаната, оставити избор писца/преводиоца), аутору чланка морало дати право на избор варијанте коју он лично преферира. С тим у вези, морам мало да искритикујем Мадуишу, која је поменула да сам у чланку о Бањој Луци ћирилизовао све мерне јединице; напротив, мере су већ биле ћирилизоване, а ја сам их само оставио такве, у складу с горе реченим. Једино што сам ћирилизовао јесте h, ради једнообразности с осталим јединицама.

Толико.

Поздрав,

Bbasic 03:13, 18. фебруар 2007. (CET)

За Бојана и Мадујшу. Језик сваке науке као што су математика, физика или хемија је језик за себе или по себи и такође има своја “правописна правила” и “граматику”, као што је имају и књижевни језици попут Француског, Енглеског или Српског. Пошто је реч о егзактним или строгим или тачним наукама и ова правила строжија су и тачнија у научном него у књижевним језицима. Другим речима није довољно у правопису српског језика објаснити у свега пар реченица како се пишу ознаке физичких величина и јединица, у смислу велика слова пишу се само латиницом, а мала и ћирилицом и латиницом. Требало би навести тачну номенклатуру ознака за сваку величину за сваку јединицу и за сваки префикс. У супротном, човек при читању текста запада у недоумицу и непотребно се збуњује. На пример, ако напишеш, Башић је радећи на компјутеру потрошио 200 Wh (ват часова или ват сати) електричне енергије, то би можда могло да се запише и као Wч или Wс, али Wс могло би онда да значи такође и ват секунди, што је много мање од стварно потрошене енергије. Осим тога ни усамљено с које би могло да значи ћирилицом и сат, а и секунд, није баш најсрећније решење. Код префикса имамо проблем, где на пример мало m латиницом значи мили или хиљадити део, а велико M мега или милион. Тако да мм ћирилицом можда неће довести у забуну исписано штампаним словима, али у рукопису ћирилићно м много подсећа на велико М латиницом из чега је очигледна опасност збуњивања. Када је у питању однос грчког алфабета и ћирилићне азбуке, постоје примери, рецимо код ознаке за физичку величину флукс, где скоро да не постоје разлике (Ф ћирилицом или фи грчко слово). А с друге стране, ако ознаку за силу F напишемо ћирилицом Ф, не зна се да ли је то сила или флукс. Овде је правопис такође нејасан, јер прописује да се ознаке великих слова пишу искључиво латинички, али је то немогуће, ако је слово грчко. Уопште има подједнако много ознака величина и јединица које се у физици пишу малим као и великим словиом, а не само ове које су наведене у правопису. На пример брзина (v), убрзање (a), притисак (p), импулс (p), кандела (cd), елементарно наелектрисање (e) , итд. Од тога, као што видите ознаке за величине притисак и импулс пишу се потпуно исто и у латиници, што значи да неразликовање није само проблем транскрипције, него и познавања физике и њених правила. Према томе, посебно нестручном читаоцу не треба додатно загорчавати читање још и писањем ознака ћирилићним словима, поготово што, колико ја знам о томе у нашој научној јавности не постоје тачно или егзактно одређене конвенције. Као куриозитет навешћу још да у квантној механици постоји ознака за редуковану Планкову константу (h/2π) која се пише слично као ћ ћирилицом и наши научници читају је као што и изгледа, односно управо као ћ. Дакле, да закључим, ако питате Клајна убеђен сам да ће вам и он потврдити исто што сам и ја рекао, а то је да се ћирилицом могу писати само ознаке јединица за масу, дужину и време и то пре свега у текстовим опште природе, а не у природно-научним текстовима. Још да поручим Мадуиши да сам и разумео и схватио да је љута на мене. Извини Мадуиша, само сам покушао да те одбраним,јер си у овој расправи била усамљена, мада сам то учинио можда мало неспретно. Поред тога, ноћас сам започео и чланак о Луису Буњуелу да ти помогнем да твоја Латинска Америка још мало поплави. Па ако ни то не умеш да цениш, онда стварно не знам шта још да учиним.—Поздрав.--

П.С. Бојане, сантиметар је неправилно рећи као и записати скраћено см, јер санти није никакав префикс, док центи представља префикс за стоти део неке јединице. Према томе једино је исправно центиметар, (цм) или (cm).

Скраћенице за јединице времена када се пишу ћирилицом, обично се не наводе као ћирилићна варијанта одговарајућих латиничних ознака СИ система, бар ја до сада нисам наишао на такав склучај, а видим да ни Клајн то не помиње у своме правопису. Чешће се може наићи на случај да се ове јединице скраћено записују као на пример, мин. за минут или сец. за секунд, при чему минут и није основна јединица за време СИ система. Такође и код часова или сати требало би поступати на сличан начин јер поред варијанти које Бојан предлаже, ч и с, према правописној препоруци о писању јединичних ознака са малим словом долазило би у обзир и х, па је тиме збрка потпуна. И такође ознака за литар (l) није основна јединица за запремину у СИ систему, али је дозвољено је користити, тако да вероватно може и као л (ћирилицом). Међутим и код центилитара, Бојане, као и код центиграма, води рачуна, сантилитар (сл) или сантиграм (сг) било би потпуно погрешно као ознака за стоти део ових јединица, једнако као што је погрешно и сантиметар (см). Зоран.Д. 08:41, 18. фебруар 2007. (CET)

---

Е сад, ја кажем да Правопис дозвољава сантиметар, ти кажеш да ти не дозвољаваш (и то речима ’потпуно погрешно’). Мени је стварно тешко да у свакој дискусији ем морам да наведем шта пише, ем морам још и да браним то од вечитих реформатора који би сви одреда написали бољи Правопис и све знају боље од наших водећих лингвиста. Ако мислите да не ваља — пишите њима, предложите да то измене у наредном издању, па ћемо видети хоће ли прихватити вашу сугестију; како год било, ја немам никакве везе с тим.

Елем, санти- је префикс исти као и центи-, с тим што смо други позајмили из латинског а први из француског. Данас се ипак препоручује латински облик јер је унеколико логичнији, али то не мења чињеницу да ни француски није погрешан, што наглашава и Правопис.

Кажеш да ћирилично ’м’ много подсећа на велико ’M’ латиницом, у рукопису. Наведи ми један чланак на Википедији писан руком.

Одредба Правописа коју сам цитирао говори о латиничким ознакама. Ако је слово грчко, јасно, писаће се грчком азбуком, не ћирилицом нити латиницом.

Онда помињеш нешто што се писати и великим и малим словом, нпр. „брзина, убрзање, притисак, импулс...“ Све је то лепо, али шта од овога спада у метричке јединице? Колико ја видим, ништа. У истом пакету си даље навео канделу, чија се скраћеница пише само малим словима, и елементарно наелектрисање, које се пише означава словом е, једнаким у ћирилици и латиници!

И за крај, где сам то рекао да се час може писати и х (ћирилицом)? Неколико пута сам нагласио да писање дотичних ознака ћирилицом није једноставно пресловљавање већ скраћивање нашег имена, и као пример узео управо час, који се не може писати х! Онда прочитам овако нешто.

За крај, да бисмо расправљали о примени правописних правила, пре свега их морамо знати, али многи, ето, прескоче ту „ситницу“ па се не упознају с њима. А што се тиче изјава попут „то су срања“, „правописци нису урадили домаћи“, „ја кажем да не сме сантиметар без обзира на то што Правопис каже да сме“, очигледно многи (међу којима су и администратори) још нису схватили да Википедија није место за оригинална истраживања (а самоиницијативно мењање важећих правила, да не кажем реформисање језика, јесте управо то).

Поздрав,

Bbasic 15:01, 18. фебруар 2007. (CET) Bojane, nemoj još i ti da me kritikuješ. Pa majku mu, valjda sam zaslužila i neku lepu reč. U Banji Luci, ako se dobro sećam, JA sam izmenjala kilometre, a časove i čini mi se hektare sam ostavila, što lepo i navodim na stranici za razgovor istoimenog članka, i navodim razlog, nakon čega je usledila tvoja lektura u kojoj si dovršio izmene preostalih mernih jedinica - časova i hektara. Prvobitan tekst je sadržao sver mere ispisane latinicom. Dobro, malo sam preterala kad sam rekla da si izmenjao SVE mere, ali neke jesi - SVE koje do tvoje revizije nisu bile vež izmenjene. --Maduixa 20:00, 18. фебруар 2007. (CET)

Правопис у многим језицима свијета није Библија. Па и да је Библија не вјерујемо сви ни у њу. Тако да све више ми се чини да многи од вас Правописџија интерпретирате ствари како вама одговара. По овоме што сте изнијели, ја нигдје не видим да Правопис, каже да се неможе направити здоговор како се третирају физичке мјере и јединице, било гдје. То је једино што мене овдје интересује. Мислим да нас креативно интерпретирање Правописа нигдје не води у овој дисусији. Скраћивање мјера и јединица на свом језику су обавили Руси како треба и тачно се зна о чему се прича. Код нас то није случај и има доста рупа у тим правилима. ---Славен Косановић- {разговор} 15:36, 18. фебруар 2007. (CET)

http://ru.wikipedia.org/wiki/Тесла_%28единица_измерения%29 - Тл = кг·с-2·А-1 = Вб / м² = В·с / м² = Н·А-1·м-1... Дакле, ово је прилично јасно некоме ко је студирао физику/електротехнику у Русији, док код нас не баш..., јер на нашим факултетима, школама, свугдје се користе „изворни облици“ јединица/мјера... и док год неко не „сједне“ (правописџије са научницима/стручњацима) и прилагоди све мјере/јединице на ћирилицу како треба и као такве почну да се користе у школама/факултетима, неће бити правог рјешења проблематике. Може овако, а и онако није никакав научни приступ нигдје у свијету, а овдје је ријеч о граматици науке, како лијепо рече горе Зоран.Д. ---Славен Косановић- {разговор} 16:11, 18. фебруар 2007. (CET)

Да скратимо ову причу Славене. Не ради се само о науци, него је, због важности, и законски прописано које и какве ознаке физичких величина и јединица се користе у службеној употреби. Слично као што је законски регулисана и врста и начин записивања ознака за поједине новчане јединице или валуте. А Башић ако хоће, може у неком неслужбеном тексту да напише и нпр, неки човек је висок 180 сантиметара или чак и 180 сантима. Такође, може да запише и купио сам 10 кубика или 10 метара или још грђе 10 метери угља , уместо 10 кубних метара угља. Вероватно би и то било у складу са правописом, али би свима било јасно да је ову реченицу рекао неки неук човек, а неки учени правописџија после то записао.

А то да се нисмо упознали са правописом такође није тачно. Упознала нас је Мадуиша још на почетку овог разговора (прочитати горе). Међутим, она за разлику од Башића чврсто се држи само онога што добро познаје и у шта је сигурна, и не стиди се да призна када у нечему погреши, због чега, између осталог, и имам изузетно поштовање према овој дами. Пошто видим да је данас нема на википедији, не знам да ли се повукла да се мало одмори, или сам је ја, или неко други, повредио неком неодмереном речи или изјавом. Ја јој се због тога у моје лично име још једном извињавам. Извини Мадуиша, када бих могао повукао би сваку реч и свако слово из горњег текста које говори о теби и које те је евентуално повредило, али пошто је за то сада касно, молим те да ми опростиш. Не знам шта ми би и знам да то ниси заслужила, поготово не од мене. Поздрав!--Зоран.Д. 19:08, 18. фебруар 2007. (CET)

---

Можда би било најбоље да отворимо гласање, јер би иначе могли сто година да се убеђујемо и ништа не би одлучили... Darth Vader 19:25, 18. фебруар 2007. (CET)

Nema potrebe, očigledno je da većinamisli da hje bilje pisati samo latinicom. S obzirom da pravopis to dozvoljava, ne vidim gde je problem.

I još nešto. Ako sam žena, to ne znači da sam maloumna. --Maduixa 19:52, 18. фебруар 2007. (CET)

Мадуиша, не би ми ни на крај памети било да изјавим овако нешто за било коју женску особу, а погото не за тебе. Има један наш научник који тврди да жене, не да нису глупље од мушкараца, него су на еволутивној лествици чак одмакле и даље од мушкараца, или тачније, да мушкарци у својој еволуцији следе у ствари пут жена, а не обрнуто. Као доказ тога је и чињеница да због маљавости и других спољних карактеристика, мушкарци много више личе на свог еволутивног претка него жене. У том смислу треба да тумачиш и моју конструкцију да смо ми мушкарци, за разлику од вас чикитита, у ствари кито-чите. Јер, Чита је име чувеног шимпанзе, Тарзановог верног пријатеља, којег млађи википедијанци тешко да се могу сетити, па ето можда није лоше да и то објасним. При томе префикс кито, најбоље нека за сада остане необјашњен, мада и он понекад има утицаја на приматско понашање нас мушкараца попут шимпанзе Чите. Оно што сам хтео да кажем је да си заиста, с обзиром на своју женску природу, наклоњену естетици, исправно указала да латиничне ознаке у ћирилићном тексту изгледају ружно и да просто речено “боду очи”. Због тога сам се сложио са тобом да у неким текстовима који нису стручно физичарски или научни, попут чланка Бања Лука, треба писати физичке јединице ћирилицом, поготово што то дозвољава и Клајнов правопис, на шта си нам ти лично одмах на почетку указала. Према томе, ја нисам у овој већини о којој говориш, и која се залаже за једнострани приступ писању јединица, нити сам уопште било када био за једностран приступ у било чему. Једино ми је било мало смешно што су те у овоме разговору напомињали за струју и електричарске јединице, иако је свима јасно да се жене у већини, а изгледа и поједини мушкарци, не бакћу превише са електриком. А да не говоримо колико је то далеко од области твојих интересовања, судећи бар по чланцима које си до сада на википедији написала. Поздрав.--Зоран.Д. 20:58, 18. фебруар 2007. (CET)

---

Наравно да могу да напишем и „180 сантиметара“ и „180 сантима“ и „10 метери“ (ево, управо сам то написао). У првом случају нисам направио баш никакву грешку, у другом и трећем јесам. Ето, толико једноставно, само је потребно отворити књигу па прочитати. Међутим, некима, да не кажем многима, сопствени осећај је много битнији од сваке литературе и сваке норме, а ту већ не могу ништа. Ако си оним „чврсто се држи онога што познаје и у шта је сигурна, за разлику од Башића“ хтео рећи да сам нешто погрешно рекао/написао, реци шта сам то погрешно написао, наведи литературу која показује да си ти у праву а ја грешим (твоје мишљење, наравно, није литература, ма колико ти био убеђен да је баш тако као што ти мислиш да јесте), баш као што сам ја поткрепио литературом све што сам рекао. Ако се испостави да је твоја литература меродавнија од моје (не знам шта је меродавније од Правописа, али радо ћу сачекати па видети), нема никаквих проблема да ти се извиним и још захвалим на исправци; у супротном ја очекујем извињење због тога што си без икаквог доказа написао да се петљам у ствари у које се не разумем и да при том износим погрешне информације, што се зове клевета.

Мадуиша, што се тиче критике, нисам мислио ништа озбиљно, хтео сам да те (кроз малу шалу, очито неуспешну) исправим јер си рекла да сам ја ћирилизовао све мере, а није било тако. Ко је то учинио пре мене, нисам проверавао (сад кажеш да си ти), ја сам само оставио као што сам затекао из већ наведених разлога.

Поздрав,

Bbasic 21:44, 18. фебруар 2007. (CET)

---

Узгред буди речено и ако ме извор не вара, докторска дисертација Ивана Клајна још из 1970. године гласи: "Утицаји енглеског језика у савременом италијанском језику" што јасно показује његово тежиште тадашњег научног рада :-).

Шалу на страну а поводом горње дискусије, слажем се са "ораторима" (и њиховим аргументима) који су заговарали (ограђену) латиницу за СИ јединице. Додао бих и још један аспекат, који у "непапирним" енциклопедијама каква је википедија, долази до пуног изражаја. А то је, да код огромног дијела енциклопедијских тема у таквим енциклопедијама, уопште нема потребе за употребом скраћеница, пошто оне уопште нису просторно ограничене. Дакле, у оном малом дијелу специјализованих чланака (физика, хемија, и слично) би требало остати неписано правило писања "ограђеном" латиницом док се за све остало може пријећи на пуно исписивање ... метара, километара, литара, херца, "вати по кубном метру угља" и осталог. --Kaster 22:06, 18. фебруар 2007. (CET) Хтједох нешто написати о еманципацији мушкараца, правој равноправности полова и људи, али на вријеме уочих наслов овог пасуса ;-)

Башићу, па није ваљда дошло време да ја морам Клајна да браним од тебе. Не треба да ти наводим литературу навешћу ти део онога што је Мадујша већ навела из његовог правописа:"Скраћенице мера (метричких јединица). Правопис предвиђа да се скраћенице м, цм, дм, мм, км, г, т...Као што видиш, а и подебљано је ако не видиш добро, ни Клајн не предвиђа да се јединица центиметар скраћено пише см. Друго, већ сам ти рекао ако је префикс санти исправан, онда би било исправно и сантилитар (сл) или сантиграм (сг). Могу да ти наведем на стотине књига где сам видео јединице (cm), (cl) ili (cg), макар и ћирилицом написане, али нигде не видех овај обрнути твој случај. Такође, већ сам ти напоменуо, ознаке физичких јединица не усвајају се скраћивањем домаћих назива, а ни транскрипцијом страних ознака, него на државним седницама и међународним конференцијама, где се договором утврђује какве ће ознаке имати која величина њена јединица као и какви ће се префикси употребљавати. Једна од таквих конференција је одржана и када је створен Међународни систем физичких величина и јединица (СИ систем) , којем је и наша држава приступила и обавезала се и још увек се обавезује да ће га примењивати у својој пракси. Ако желиш да ти наведем законску одредбу или регистарски број закона којом је ова одредба усвојена могао би можда и то да ти пронађем. Али нема потребе, јер се ради о систему СИ, који је сасвим коректно наведен и на овој енциклопедији, па ако те интересује иди па прочитај, не треба ти боља литература. Оно што ти не капираш је да нису проблем само јединице него и њихове величине, које такође имају своје ознаке, као и још којечега, на пример имагинарна јединица (i) коју је Горан горе поменуо. Према томе, у најмању руку некоректно је да ти делиш савете другима како би требало или како би ти писао чланке са физичким јединицама, посебно оне из науке. А уопште, не приметих нешто да си овде написао било какав чланак, па ето прилике да тако нешто учиниш, и то изабери неки са што више сантиметара, сантиграма, сантилитара, волти, вати, џула,...итд.

Поздрав.--Зоран.Д. 23:10, 18. фебруар 2007. (CET)

---

Дакле, невероватан си. Где у том цитату пише да је скраћеница коју си подебљао једина могућа? Колико ја видим, нигде. С друге стране, Правопис то помиње чак више пута:

Страна 255:

...м (метар), км (километар), см или цм (сантиметар или центиметар), г (грам)...

Страна 298:

...г, кг, л, дл, м, км, цм — центиметар и см — сантиметар...

Страна 475:

сантиметар и центиметар (скраћ. см, цм, cm)

Страна 483:

см, скраћ. ’сантиметар’

Страна 512:

центиметар (скр. цм) и сантиметар (см)

Напуштам дискусију, пошто је јасно да не поштујеш Правопис а да ти се у Клајновим речима причињава нешто што он није рекао, па то више није мој проблем већ посао за администраторе (који би ти морали рећи да Википедија није место за оригинална истраживања; ипак, сумњам да ће се то догодити јер, као што рекох, видели смо да су и они сами склони да пишу правописе, сваки свој; међутим, ни то није мој проблем, коме је заиста стало да зна шта је правилно а шта није има и више него довољно доказа).

За писање чланака бих имао више времена кад не бих морао пет пута да понављам сваки навод из Правописа, у нади да ће макар после петог пута појединци прочитати.

Поздрав,

Bbasic 00:24, 19. фебруар 2007. (CET)

Сажетак приче о физичким мјерама и јединицама

Мислим да је рјешење које је сажео Каштер најбоље за сада. Дакле, у чланцима у којима се не појављују формуле, тачније који се не тичу директно физике, хемије, математике, итд... ове мјере које покрива Правопис се могу писати и ћирилицом и латиницом. У чланцима који се тичу било које науке (физике, хемије, електротехнике...) користе се изворне јединице, дакле онако како је уобичајено у академском свијету на српском за дату област. Само да напоменем, једино Руси имају интернационално признат/адаптиран систем физичких мјера и јединица ћирилицом http://www.unics.uni-hannover.de/ntr/russisch/si-einheiten.html5... ---Славен Косановић- {разговор} 00:47, 19. фебруар 2007. (CET)

Мислим да си ме погрешно схватио/интерпретирао. Ја заговарам мишљење да нам у великој већини чланака скраћенице уопште не требају (ту је дакле свеједно да ли је ћир. или лат.). Док тамо гдје се без њих (скраћеница) не може, као у специјализованим областима (физика, хемија и тако даље), се оне (скраћенице) придржавају СИ система (са -{}- "ограђена" латиница). --Kaster 11:04, 19. фебруар 2007. (CET)

Mislim da ovaj Kasterov predlog nije uopšte loš. Upravo sam naišla na članak Žuta boja, gde se kaže: Жута боја има таласну дужину од 570 до 590 nm. Da budem iskrena, nemam pojma šta je to nm. Pošto je ovo opšta enciklopedija, a ne užestručna, nije svaki čitalac obavezan da zna sve moguće mere. Naravno, lako je sa merama koje su uobičajenije u svakodnevnom životu, kilometri, litri itd. međutim, ima i mera koje se ne čuju tako često u svakodnevnom životu i ne bi bilo loše imati i jedan posweban članak o njima, na primer, ovaj nm (pretpostavljam da je nanometar? a možda sam i lupila pa ostala živa, oprostićete mi prirodnjaci, ali ja sam samo jedna jezičara:)), da se napiše cela reč - nanometar i da još uz to može da se napravi aktivnim (naravno, samo prvi put kad se spomene u tekstu, da onaj ko nema pojma šta je to nm, da može da se obavesti koja je to mera i čemu služi. --Maduixa 18:55, 19. фебруар 2007. (CET) Hm, vidim da članci o merama već postoje. Onda samo da se pišu celim rečima i da se aktiviraju kad se prvi put spomenu u tekstu.--Maduixa 18:57, 19. фебруар 2007. (CET)

У реду је то да се пише цела реч, али то нема пуно везе са разумевањем о чему се ради (да, у праву си, ради се о таласној дужини у нанометрима). Јер често ставе (а то је добра пракса) [[нанометар|nm]] (У овом случају може и да се направи преусмерење са nm). Значи идеја је у линку ка чланку о датој мери, а не у скраћеници или не-скраћеници (ако неко не зна шта значи скраћеница, често му неће превише значити ни цела реч - типа 5 вебера, или 10 микротесла). -- Обрадовић Горан (разговор) 19:22, 19. фебруар 2007. (CET)

---

Скидам капу Јагода мајсторе !

Хеј природњаци

ми немамо дара.

Држи нас у шаци

ова “језичара”.

Она нема појам.

Ко то каза?

Зар?

Свима нам указа

шта је права ствар.

Боја жута

Па још метар нанин.

Мене је срамота.

Одох да црвеним.

Ћаос!--Зоран.Д. 20:04, 19. фебруар 2007. (CET)

А и ти Мадона, шта си се ту ускустурила на крају текста па никуд ни макац. Стварно почињеш већ да ме нервираш!

Upravo to, Gorane! Treba linkovati mere koje su manje poznate ŠNM. Sad da li će se pisati punom rečju ili skraćenicom, nije važno. Jedno pitanje. Gde treba da pišemo peticiju da pevac Zoran ostane? Nekako sam se navikla na njegove stihove, biće nam pusto ako nas napusti... A za Madonu ne brini, već ću ja da je pregledam, koliko je to u mojoj moći, što uz Božju pomoć što uz pomoć g. Klajna... Samo će malo morati da saćeka... --Maduixa 20:59, 19. фебруар 2007. (CET)

Мадона

Замолио бих дежурне да провере правописуну исправност овог чланка, поготову у погледу транскрипције и превођења (Бедтиме Сториес и сл.). --Ђорђе Стакић (р) 12:32, 17. фебруар 2007. (CET)

Мек Кормик или Макормик

Трпио сам разне глупости, али нагрђивање чланка U2 не могу. Јесте да би било фер да онај ко упорно преправља чланак тражи интервенцију, а не ја који сам написао чланак, али нема везе.

Ако је нешто спорно логично је да се остави прва, оригинална верзија која је написана у чланку док се не докаже да то није исправно. То што се неко представља као експерт не значи ништа - ви сте мени сви само гомила текста на екрану - ко зна ко је шта у стварном животу - представљање типа ја сам професор ме уопште не занима.

Bbasic: о чињеницама се не расправља. Шта то уопште значи? Ја тврдим да то није чињеница, а ти да јесте, али нема расправе о томе јер је то чињеница?

Да скратим причу, "недоумице" су:

1. Лери или Лари
2. Молен или Мален и
3. Ја тврдим да је Мек Кормик, мада сам прво био написао МекКормик, а неко је прво преправио у Мекормик а касније када сма ја вратио неко други је преправио у Макормик (што и сада пише - нисам хтио да почињем још један рат измјена)
4. Мек Гинис, МекГинис, Мекгинис или Макгинис

Пошто нико од ових који упорно "исправљају моје грешке" не слуша U2 морао сам да направим узорак (sample). У питању је фајл од 300kb. Користим видео фајл зато што немам ни један програм за звук осим Audiograbber-a а он ради искључиво са звуком CD квалитета па није хтио да прихвати оно што мој апарат сними (а ни видео програми које имам не умије да изваде звук из видеа)

Да цитирам делију, момка који Интернет зове мрежа

А ко је читао књигу Т. Прћића: Транскрипциони речник енглеских личних имена те Cambridge English Pronouncing Dictionary Данијела Џонса знао би да се то презиме транскрибује као Мален.

Корисник:Bbasic

ти очигледно мало лошије стојиш с правописом (и транскрипција спада у правопис), па би било коректно да тај део посла препустиш нама који смо за то мало стручнији

--Милан Тешовић 03:46, 3. март 2007. (CET)
п.с. надам се да ми нико неће преправљати у екавицу ово што сам написао . хвала

---

- Прво, ја већ одавно нисам момак (ни по годинама ни по брачном статусу).

- Друго, то уопште нису "недоумице", већ је Тешовић од јасних и дефинисаних ствари (потврђених компетентним изворима) направио "вештачке недоумице". Недоумице могу бити само у његовој глави.

- А чињеница да ли неко слуша или не слуша Ју ту не би требало да буде "кључна" у расправама овог типа јер то уопште НИЈЕ ВАЖНО. За информацију некима, "момак који Интернет зове мрежа" поручује "момку који интернет пише великим словом" да је слушао Ју ту још док се дотични играо у песку и тражио од маме да му под хитно промени пелене.

- А што се тиче екавице - немаш бриге. Иако је говорим и пишем боље од тебе (а није ми матерњи говор) не мислим да би ти био спреман да из мојих исправки научиш било шта ново.

--делија 08:47, 3. март 2007. (CET)

Једино за тебе знам да Mc читаш "мак". Другим ријечима моја једина недоумица била је како да се носим са таквим глупостима. Ријеч недоумица сам уствари користио само да избјегнем проблеме - већ сам опомињан за ријеч дебил (мада је одговарало ситуацији, а и нисам знао ко је конкретно био урадио ту глуипост [којој је "заслужио" тај епитет])

Интернет се писао и даље се пише великим почетним словом. Имам и ситуација када се пише малим словом, али ја ријетко тада користим интернет већ чешће конкретније одредим - сајт, чет, сервер...

Што се тиче екавице то је, као прво, била шала. Као друго то се није односило на тебе (лично). Нашалио сам се јер ми се за више од три године на Википедији само неколико пута десило да ми неко у чланку ијекавицу преправља у екавицу, а 2 пута у задњих пар дана. --Милан Тешовић 20:38, 3. март 2007. (CET)

п.с. хоће ли се неко укључити по питању Мек Кормика? још се нико није укључио по питању теме

---

Овом ти пишем полако да би ме разумео, будући да очигледно имаш спор метаболизам. Сви приговори, примедбе и опаске послати су на погрешну адресу (мени и Башићу). Права адреса је Одељење за језик САНУ или Матица српска и то И. Клајну или Т. Прћићу на руке. Све измене које сам до сад урадио на Википедији засноване су на радовима (књигама и текстовима) ове двојице (а и неких других угледних лингвиста) тако да ја нисам имао ни мрвице простора да нешто измишљам или да, не дај Боже, спроводим неку своју, приватну језичку политику. Дакле, покупи своје аргументе, напиши писмо једном од двојице наведених лингвиста и лепо, разложно и аргументовано (као што ти то доказано знаш) кажи да су њихове књиге и сугестије обична глупост коју ти, М. Т. никако не можеш да провариш јер вређа твоју нежну лингвистичку душу. Осим ако те није срамота да се разоткријеш пред лингвистима и да покажеш своје бедно познавање српског језика.

Иначе, дирљива су твоју настојања да докажеш нешто што се не да доказати и да за све своје фрустрације оптужујеш мене, Башића или неког трећег који познаје српски језик мало боље од тебе. За твоје фрустрације има лека - правопис у шаке да би могао на равној нози разговарати о проблемима у језику и око њега.

А баш ме интересује где то стоји да се интернет пише великим словом? Ко зна, можда ти имаш неки свој приватни правопис, али га љубоморно чуваш од гејачке популације. А ако кажеш да тако прописују наши лингвисти, зашто онда не прихватиш и друге прописе и сугестије које су ти лингвисти написали?

А нема сумње да ће се многи "укључити по питању теме". Само, овај пут без мене. Ја сам давно рекао што сам имао рећи, само треба бити писмен па то прочитати и правилно разумети.

--делија 22:01, 3. март 2007. (CET)

---

Mekdonald (McDonald); Mekdonalds (McDonald's, naziv restorana.

Mekgro (McGraw), Mak Gro (Mac Graw): Pogrešno Mek Grou

Meklin (Maclean, McLean), ali Meklejn kad je škotsko prezime: Ficroj Meklejn.

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica. Čigoja, Beograd 2002. str. 98

Citirala bih i bonton, jer je očigledno ovde nekima potreban, ali nažalost nemam ga.--Maduixa 21:50, 3. март 2007. (CET)

---

Пре свега, правила транскрипције дата су у меродавној литератури, према томе јесу чињенице, и према томе о њима се не расправља.

Лепо је што ти нешто „тврдиш“, али морам те подсетити на то да Википедија није место за оригинална истраживања, а твоје домишљате транскрипције су управо то. Да би нешто било како ти кажеш, мораш то поткрепити одговарајућом литературом, није довољно да само „тврдиш“. На страници за разговор поменутог чланка за сваку појединачну „недоумицу“ коју си овде навео имаш објашњено зашто се транскрибује баш тако као што се транскрибује, с позивањем на литературу; то ти нико неће понављати овде испочетка, ако те занима — прочитај тамо. Према томе, транскрипције које ти предлажеш су погрешне, и то је чињеница (а о чињеницама се, јелте, не расправља).

Ово није први пример да не прихваташ литературу и тврдиш да је твоје мишљење тачно, а без иједне референце. Примера ради, подсећам остале на твоје инсистирање на облику деликвент (уместо исправног делинквент). Онда те је Голдфингер коначно убедио (а није ми јасно одакле потреба за толиким убеђивањем, довољно је да се отвори Клајнов речник и тамо прочита да су „погрешни облици деликвент, деликвенција“). Неко време после тога, приликом твоје кандидатуре за администратора, кажеш: „...а испало је да је обоје исправно“. Дакле, није испало да је обоје исправно, и тад ниси био у праву јер литература каже другачије; сад је опет питање ти против литературе, и свакоме је јасно да ли је меродавније оно што ти „тврдиш“ или што је уредно забележено у литератури, и само треба прочитати. Такође примећујем да ти кандидатура није прошла јер су ти људи махом замерали да претходно мораш „научити да користиш литературу“, и да се „не понашаш самовољно“. Ниси се променио, и даље сматраш своје мишљење битнијим од сваке литературе, а тако једноставно не може.

Да кажем неколико речи и о овоме што је цитирала Мадуиша. Енглески глас /æ/ изговара се између нашег а и е, то већ и врапци знају. Правила предвиђају да се преноси као а, а може се изузетно поступити и другачије само када се неко име неупоредиво чешће среће у облику са е. Према томе, Мекдоналдс и Мекгро, што наводи Клајн, није погрешно (али такође нипошто нису погрешни ни шематски облици Макдоналдс, Макгро, чак се некад препоручују као бољи — видети Прћића), али на сва имена која нису у нашем језику толико често (а ту свакако спада Макормик), примена шеме није могућност већ обавеза.

Закључак: мало више поштуј литературу, мало више пиши о стварима у које се разумеш и за које поседујеш референце, а ствари у којима си слабији и за које немаш референце препусти другима.

П. С. Интернет се на српском језику може писати и малим и великим словом, без разлике у значењу (видети Речник новијих англицизама, Велики речник страних речи и израза, као и чланак „Ве-ка-ве краљ“ Ивана Клајна у НИН-у од 14. фебруара 2002; Милане, овако изгледа ваљана аргуметација, тј. адекватно референцирање својих тврдњи).

Поздрав,

Bbasic 22:55, 3. март 2007. (CET)

Ко је писао Лари? Ко је писао Мален? Зашто бих онда вама вјеровао више него себи? Нећу да се свађам (а како причате са мном имао бих око чега) јер ми мишева и голија за цио живот. Само сам морао да прокометаришем то што се осјећате увријеђеним што сам се дрзно да сумљам у ваше познавање правописа. --Милан Тешовић 03:05, 4. март 2007. (CET)

Bbasic: Википедија није место за оригинална истраживања, а твоје домишљате транскрипције су управо то. Рекао сам да нећу, али овоме нисам могао да одолим. Консултовао сам телефоном једног професора, а мејлом два википедијанца (који се узимају за речевантне за језичка питања, један посебно, али нећу да помињем имена) и, види чуда, сви су се (сво троје) сложили са мном. --Милан Тешовић 03:05, 4. март 2007. (CET) п.с. у питању је исти професор (односно професорка) који ми је потврдио да је деликвент (са једним н) исправан облик.

Иначе ја мислим да је Голдфингер тај који је рекао да је обоје исправно, а да сам ја говорио да је само са једним н исправно. Тако да сам ја њега цитирао.

Што се тиче а и е - Mc се изговара као чисто "е", осим изузетака када се изговара као /æ/. Питај некога ко зна енглески

Макдоналдс, Макгро, чак се некад препоручују као бољи. Прочитај шта је Maduixa написао/ла поново. Мекдоналдс је једино исправно

на сва имена која нису у нашем језику толико често примена шеме није могућност већ обавеза - значи постоје другачија правила за различита презимена зависно од тога колико често "се помињу код нас". Јел ти то мене зезаш?

Делија: Интернет се пише великим словом зато што је то властита именица, баш као и Хотмејл. Тако се и Serbiancafe.com пише великим јер је име. Интернет се пише малим словом само када се говори о технологији, као што малим пише е-пошта. Ако мени не вјерујеш питај некога ко зна. --Милан Тешовић 03:05, 4. март 2007. (CET)

кад сам почео...

Maduixa: Бојим се да критикујем литературу коју користиш али зар се код нас не пише одвојено: Мек Доналдс, као што се пише и Да Винчи, Ди Каприо, Фон Бизмарк...

Ако сам добро схватио према "Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica. Čigoja, Beograd 2002. str. 98" ув(и)јек се пише Мек ?--Милан Тешовић 03:12, 4. март 2007. (CET)

---

Ja jedino što mogu da uradim je da kopipejstujem ono što sam već napisala. Ne ne piše se Mek Donalds, nego Mekdonalds, lepo ti piše: Mekdonald (McDonald); Mekdonalds (McDonald's, naziv restorana. Ako malo bolje obratiš pažnju, videćeš da kaže: Mekgro (McGraw), Mak Gro (Mac Graw): Pogrešno Mek Grou. Znači, Mc je Mek a Mac je Mak. Jasnije ne može biti. Znači, da li će taj biti Mekormik ili Makormik zavisi od toda da li je u originalu Mc ili Mac.

Što se "sumljanja" u literaturu tiče, svako je slobodan da radi šta hoće, ali kod svoje kuće. Veruj mi, (ovo su neki čuli već 1001 put, ali nema veze), i meni se od nekih pravila digne kosa na glavi, ALI IH POŠTUJEM. Konkretno, ono što meni bode uši je Теотивакан, Наватл, kada sam ja CELOG ŽIVOTA govorila i slušala Teotiuakan i nauatl, transkribovanje španskog CH sa Č a ne sa Ć, zadnji u smislu poslednji, i mnooogo drugih stvari. Ali, kako su ti već drugi rekli, sve žalbe treba da uputiš na adresu SANU, ne na adresu nikog od ovde prisutnih. A dok oni ne uvaže te iste žalbe, ima da se piše onako kako to piše u ćitapima koje su oni napisali. Osim naravno, ako ne želiš da budeš smatran polupismenim čovekom.

Ja stvarno ne razumem neke od vas ovde. Čini mi se da vam je lakše da poštujete bilo koju knjigu iz bilo koje druge oblasti, samo vam je Pravopis kao neka kost u grlu. Argument "Svi tako rade" NI OVDE NE VAŽI. Jeste, svi pišu Mek Kormik, ali svi koji tako pišu NE ZNAJU šta piše u Pravopisu, što mi nije uopšte teško da poverujem, s obzirom da sam SIGURNA da 90 % Srba SIGURNO u kući nema Pravopis kao jednu od knjiga koje spadaju u kategoriju "ovo je knjiga koju je uvek dobro imati pri ruci", kao na primer, kuvar, ili "Uradi sam". Međutim, kakav smo mi narod, i te knjige u većini domova samo skupljaju prašinu, jer poznata srpska boljka je umišljenost da se sve zna. Nije sramota ne znati, sramota je tvrditi uporno da se zna kada neznanje urliče na sav glas iz svake pore i kad god se otvore usta da se kaže nešto... Ups! Zaboravih da se potpišem.--Maduixa 11:03, 4. март 2007. (CET)

---

Мадуиша, лоше тумачиш Клајнов речник. Он је случајно одабрао примере тако да испадне како је Mc- ’Мек’ а Mac- ’Мак’, али није тако. Ево цитата из Прћићевог речника:

„поред Mc-, овај елемент се у енглеском може писати још и као Mac- и M’-, иза којег, без размака, следи велико или мало слово основе презимена. За све њих у нашем изговору одговара облик /мак-/, БОЉЕ НЕГО /мек-/, а у прилагођеном писању би их увек требало писати као целину, без размака и двојног великог слова.“

Дакле, шта значи „боље него“? Значи да треба поступати како је прописано, али се ипак може поступити и другачије ако постоје дебели разлози (тј. ако се име чује готово свакодневно у облику са /мек-/, као у примерима Мекдоналдс и Мекгро, и као што није у примеру Макормик; Милан се прошли пут смејао овом објашњењу, али то само сведочи о његовом познавању правописног стања). Наравно, ако се у оригиналу Mac пише одвојено од остатка презимена, и код нас ће се писати одвојено, то је бар јасно.

Милане, то с ким си се ти консултовао телефоном или имејлом овде уопште није битно (узгред, колико добро говориш српски сведочи и то што кажеш да су се „сво троје“ сложили — многи основци добијају јединице као врата за овакве изјаве, а ти се мртав избиљан представљаш компетентним за језичка питања); овде се траже књиге, а не усмене консултације с неким (и то још с неким чија „имена нећеш да помињеш“; дакле, смехотресно). Дешава се, истина врло ретко, да два уважена лингвиста предлажу различите ствари; кад се то евентуално догоди, није погрешно послушати ни једног, ни другог (док се они не усагласе, ми морамо прихватати оба мишљења). Међутим, у овом случају немамо књиге које кажу различито: Mac- се преноси према горњем правилу (што пише у свим важећим књигама), Интернет се може писати и великим и малим словом (своју литературу сам навео, ти наведи своју ако планираш да оспориш ово, усмене консултације — као што рекох — остави за друго место), делинквент се пише само тако а погрешно је деликвент (за литературу опет види моју претходну поруку). Када будеш навео литературу која тврди другачије, можемо наставити разговор. До тада — до виђења, повлачим се из ове дискусије, и још једном подсећам да ово што ти радиш (измишљање неких правила транскрипције уз консултацију богзна кога), представља оригинално истраживање, што се не толерише на Википедији. Хвалиш се тиме да немаш Правопис, а понашаш се као да знаш напамет шта пише у њему!? Још једном: књиге на сунце, па да евентуално наставимо причу. Ако их не поседујеш, онда остави онима који их поседују да прочитају и пренесу шта пише у њима, уместо што измишљаш нешто што нигде, ни у једној књизи не пише.

Поздрав,

Bbasic 12:54, 4. март 2007. (CET)

Милане, ја се сјећам и оне расправе коју си водио са мном упорно тврдећи да штокавско, чакавско и кајкавско нарјечје не постоје у нашем језику, те да постоје само дијалекти, и да их има само два: „ијекавски дијалекат“ и „екавски дијалекат“. :) Далеко од тога да ја очекујем да се свако разумије у српскохрватску дијалектологију као у таблицу множења, али сјећам се с колико тврдоглавости си ти то упорно тврдио потпуно се не обазирући на моје приче о нарјечјима, дијалектима и изговорима. И тада си се позивао на ријечи неких професора. Ипак, чини се да те још једном ваља подсјетити на то да је оно што стоји у мјеродавној, вјеродостојној, стручној литератури свакако увијек правије од онога што каже ма ко - било професори које познајеш било ми овдје на Википедији. Зато је најбоље погледати у ћитап, што каже Јагода, или (макар и с резервом) вјеровати онима који у ћитап сами гледају. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:28, 4. март 2007. (CET)

Maduixa: Znači, Mc je Mek a Mac je Mak. Сада си показала колико стварно резумијеш оно што читаш, а тек унање енглеског. није ми промакло да си на својој корисничкој страни написала да га говориш савршено

Znači, da li će taj biti Mekormik ili Makormik zavisi od toda da li je u originalu Mc ili Mac. Mc је. Опет си доказала да сам ја у праву и да се човјек презива Мек.

Maduixa, видиш како можемо фино да се сложимо. --Милан Тешовић 17:32, 4. март 2007. (CET)

Ђорђе Д. Божовић: чакавско и кајкавско. Ја сам се позивао на уџбеник (за осн. школу, која је обавезна по закону - значи у коју смо сви ишли - буквално свии) у којем је писало то и то. Уз то било ми је и логично да је исправно - срби не говоре чајкавски и кајкавски. --Милан Тешовић 17:33, 4. март 2007. (CET) п.с. то је уџбеник из Београда, значи да сте и ви учели из исте књиге као и ја

Наше једино правило је да се пише како се чита. Ако желите да прочитате нешто, треба вам нешто о енглеском језику а не српски правопис. --Милан Тешовић 19:45, 4. март 2007. (CET)

Bbasic: Навођење литературе? Нема посебног правила за интернет. он је као и свака друга ријеч. Ја разумијем зашто је интернет збуњујућа ријеч (ја на то нисам ни обратио пажњу док се нисам запитао да ли се пише великим или малим сллвом) па ћу зато дати примјер: "преузео сам га са Интернета" и "интернет конекција". Интернет (великим словом) као World Wide Web, а интернет као тип мреже (рецимозу мислим на LAN мрежу). Наравно да је већини људи јако тешко да разликују зато се и толеришу грешке. Не хвалим се тиме што немам правопис сам изнио доказе да међу исказима који су испраћени са -ово пише у литератури- има више погрешних него тачних. Да ли је до литературе или људи блефирају закључи сам. --Милан Тешовић 19:45, 4. март 2007. (CET)

---

Какве везе има како ја говорим енглески са транскрипцијом у српском? Ја имам само Клајнову књигу и немам правопис, тако да на крају за мене, посладња реч је оног који има Правопис а то је ББашић, за кога не сумњам да не само да га има физички, него га носи стално са собом у глави. Тако да лепо прочитај оно што је он написао, где је цитирао Правопис, па онда сам извуци закључак да ли је Мек, Мак или нешто треће.--Maduixa 20:20, 4. март 2007. (CET)

Пиши име/презиме онако како се чита на том језику на којем је написано. То је једино правило које ти треба, осим ситуације када имаш полугласове, којих у овом презимену нема. Значи питање је да ли се на енглеском ово име чита као мек кормик мекормик или макормик. Значи ово питање је везано за енглески, а не за српски језик - властита имена се не преводе (шпанско мариа је мариа, а не марија) --Милан Тешовић 20:51, 4. март 2007. (CET)

Grešiš. Ovo pitanje nije isključivo vezano ni ya srpski ni za engleski. Ovo pitanje je vezano za transkripciju engleskog imena na srpski. Transkripcija u srpskom jeziku je prilagođavanje izgovora imena i drugih reči iz stranih jezika srpskom jeziku i pravopisu. Maria je Marija, jer po srpskom pravopisu, J uvek ide između i i drugog vokala osim ako nije u pitanju O. znači, biće Mario, ali žensko ime je Marija a ne Maria. To nije prevod imena nego transkripcija imena, koja u ovom konkretnom slučaju se podudara sa verzijom na srpskom. Isto ime postoji i na na primer, katalonskom, jedina razlika je u akcentu. Na katalonskom nema grafičkog akcenta a na španskom ga ima - međutim u oba slučaja, na srpski će se transkribovati kao Marija.

A što se tiče Mak/Mek, ja bih rekla da se u izgovoru tog prefiksa ipak radi o poluglasu, jer ne kažu ni mak ni mek, nego je to nešto između. Barem ja sa mojim skromnim znanjem engleskog jezika tako to čujem/izgovaram.--Maduixa 21:04, 4. март 2007. (CET)

Велики Интернет

Интернет се на српском језику може писати и малим и великим словом, без разлике у значењу. --Bbasic 22:55, 3. март 2007. (CET)

Пази сад ову ситуцију. Ја не посједујем те књиге које помињете (а ни "Правопис", кад смо код тога). Имамо (на википедији) једног што тврди да се увјек пише малим словом, милион људи који увјек пишу великим, неколико који тврде да у литератури пише да се пише малим или великим зависно од контекста и једног који је управо рекао да његова литература каже да се може писати било великим било малим независно од контекста.

У предходном поднаслову се види да једни цитирају литературу у којој пише да треба писати Мек, а други Мак. Једни да се пише одвојено, други спојено (Мек Нешто, Мекнешто, Мак Нешто и Макнешто)

Чијој литератури да вјерујем? --Милан Тешовић 05:11, 4. март 2007. (CET)

---

Тешовићу, ти неке ствари једноставно не разумеш! Да ли због тога што НЕ МОЖЕШ или због тога што НЕЋЕШ . . . сам Бог ће га знати. А чисто "сумљам" да ћеш икада научити српски!

--делија 10:08, 4. март 2007. (CET)