Razmišljanje na širi način
Razmišljanje izvan kutije (razmišljanje na širi način) je metafora koja znači razmišljati drukčije, nekonvencialno, iz neke druge perspektive. Ova fraza se često odnosi na kreativno razmišljanje. Misli se da termin potiče iz 1970-ih i 1980-ih kada su konsultanti menadžera izazivali svoje klijente da reše slagalicu „devet tačaka“, koja je zahtevala malo lateralnog razmišljanja.[1]
Katafraza, ili kliše, je počeo široko da se koristi u okolini biznisa, posebno od strane konsultanata menadžera i izvršnih trenera, i referirano je u mnogim marketinškim sloganima. Razmišljati na širi način se radi tako što se gleda dalje i pokušava da se ne razmišlja o očiglednim stvarima već izvan njih.
Analogija[uredi | uredi izvor]
Pojednostavljena definicija paradigme je navika rasuđivanja ili konceptualni okvir.
Pojednostavljena analogija je „kutija“ u često korišćenoj frazi „razmišljanje izvan kutije“. Šta je obuhvaćeno rečima „unutar kutije“ je analogno sa trenutnim, često neprimećenim, pretpostavkama o situaciji. Kreativno razmišljanje priznaje i odbija prihvaćenu paradigmu da razvija nove ideje.
Slagalica s devet tačaka[uredi | uredi izvor]
Primećivanje nečega van uviđene „kutije“ je povezano sa tradicionalnom topografskom slagalicomom zvanom slagalica s devet tačaka.[1]
Poreklo fraze „razmišljanje izvan kutije“ je nejasno; ali je popularizovano delom zbog slagalice s devet tačaka, koju je Džon Ader predstavio 1969.[2] Menadžerski konsultant Majk Vans je tvrdio da je slagalica s devet tačaka postala poznata u njegovim krugovima zbog kompanije Volt Dizni, gde je slagalica korišćena.[3]
Slagalica dvet tačaka je mnogo starija od slogana. Pojavljuje se u Semjuel Lojdovoj Ciklopediji slagalica iz 1914.[4] U 1951 kompilacija slagalica The Puzzle-Mine: Puzzles Collected from the Works of the Late Henry Ernest Dudeney je pripisana lično Dudniju.[5] Sam Lojdova originalna formulacija slagalice[6] je data kao slagalica Kolumbovog jajeta. Ovo je bila aluzija na Kolumbovu priču o jajima.
Slagalica je predstavljala intelektualni izazov — da se povežu tačkice crtanjem četiri prave, kontinualne linije koje prolaze kroz svaku od devet tačaka, bez podizanja olovke s papira. Zagonetka je lako rešiva, ali samo ako se linije crtaju van kvadratnog dela definisanog samim tačkama. Fraza "thinking outside the box" je prepravljanje strategije rešavanja. Slagalica izgleda teško jer ljudi često zamišljaju granicu na ivicama crteža niza tačkica.[7] Srce materije nije specificirana barijera koju ljudi često opaze.
Ironično, govoreći ljudima da „razmišljaju izvan kutije“ im ne pomaže u tome, bar ne pri rešanju problema s devet tačkica.[8] Do toga dolazi zbog razlike između proceduralnog znanja (implicitnog ili prećutnog znanja) i deklarativnog znanja (znanja iz knjige). Na primer, neverbalna akcija kao što je crtanje kvadrata van 9 tačaka dozvoljava ljudima da reše problem devet tačkica bolje od prosečnog.[9] Međutim, veoma poseban način verbalizacije je i te kako dozvolio ljudima da reše problem bolje od prosečnog. Ovo se postiže pričanjem bez predrasuda, stilom slobodnih asocijacija. Ovo su bile instrukcije u studijama koje su pokazale olakšice u rešavanju problema 9 tačaka:[10]
Dok rešavaš problem razmišljaj naglas. Dok razmišljaš naglas treba da uradiš sledeće: Reci šta god ti je u glavi. Nemoj da zadržavaš predosećaje, nagađanja, divlje ideje, slike, planove i ciljeve. Pričaj što je moguće duže u kontinuitetu. Pokušaj da kažeš nešto isto svakih pet sekundi. Pričaj čujno. Pazi na opadanje glasa dok se uključuješ u problem. Ne razmišljaj o kompletnoj rečenici ili elokvenciji. Nemoj da previše objašnjavaš ili pravdaš. Ne analiziraj više nego što bi analizirao inače. Ne elaboriraj na prošlim događajima. Uđi u obrazac govorenja o onome što ti je trenutno u mislima, ne razmišljanju pa tek onda govorenju o sojim mislima. Iako je čovek koji eksperimentiše prisutan, ne razgovaraš s njim. Umesto toga, izvršavaj zadatak kao da pričaš sam sa sobom naglas.
Problem devet tačaka je veoma dobro definisan problem. Ima jasno objašnjen cilj, i sve potrebne informacije da se reši problem (poveži sve tačkice korišćenjem četiri linije). Dobro definisani problemi imaju jasan završetak (znate kada ste stigli do rešenja). Mada je rešenje „izvan kutije“ i nije lako da se uoči iz prve, kada je jednom nađeno, izgleda očigledno. Drugi primeri dobro definisanih problema su Hanojske kule i Rubikova kocka.
Nasuprot tome, karakteristike loše definisanih problema su:
- nejasnoće oko toga šta je zapravo pitanje
- nejasno kako stići do rešenja
- nejasno kako izgleda rešenje
Primer loše definisanog problema je "šta je esencija sreće?" Sposobnosti potrebne za rešavanje ovog tipa problema su sposonosti da se rasuđuje i crtaju zaključci, metakognicija i epistemološko razmatranje.
Metafora[uredi | uredi izvor]
Ova fleksibilna engleska fraza je retorički trop sa velikim opsegom različitih primena.
Metaforična "kutija" u frazi "izvan kutije" može biti vezano za nešto stvarno i merljivo — na primer, spoznajne budžetske[11] ili organizacione[12] sprege u Holivudskom razvojnom projektu. Spekulišući izvan njegovih restriktivnih granica, kutija može biti:
- (a) pozitivna— negovanje kreativnih skokova kao i stvaranje divljih ideja (konvencionalno korišćenje termina);[11] i
- (b) negativna— probijanje kroz "dno kutije." Džejms Bandovski tvrdi da je ovo rezultat iskrenog i pronicljivog rezultata ponovne procene situacije, organizacije, itd.
U drugu ruku, Bandovski raspravlja da proces šireg načina razmišljanja ne treba da bude konstruisan u pejorativnom smislu. Važno je za precizno gramatičko raščlanjivanje i izvršavanje različitih zadataka — donošenja odluka, analiziranja podataka, i upravljanje procesom standardnih operativnih procedura, itd.
Holivudski scenograf Ira Stiven Behr je usvojila ovaj koncept da informiše radnju i karakter u kontekstu televizijske serije. Behr zamišlja srž karaktera:
- On će „razmišlja izvan kutije“, znate, i obično kada koristimo taj kliše, smatramo da razmišljanje izvan kutije označava novu misao. Tako da možemo da se premestimo u kutiju, ali u nekako boljoj poziciji.[12]
Ta fraza može da se koristi kao skraćeni način da se opiše spekulacija o tome do čega dolazi pri multifaznom dizajnerskom razmišljanju.[12]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Kihn, Martin.
- ^ Adair, John (2007). The art of creative thinking how to be innovative and develop great ideas. London Philadelphia: Kogan Page. str. 127. ISBN 9780749452186.
- ^ Biography of Mike Vance at Creative Thinking Association of America.
- ^ Sam Loyd, Cyclopedia of Puzzles.
- ^ J. Travers, The Puzzle-Mine: Puzzles Collected from the Works of the Late Henry Ernest Dudeney.
- ^ Facsimile from Cyclopedia of Puzzles - Columbus's Egg Puzzle is on right-hand page
- ^ Daniel Kies, "English Composition 2: Assumptions: Puzzle of the Nine Dots", retr.
- ^ MAIER, NORMAN R. F.; CASSELMAN, GERTRUDE G. (1. 02. 1970). „LOCATING THE DIFFICULTY IN INSIGHT PROBLEMS: INDIVIDUAL AND SEX DIFFERENCES”. Psychological Reports. 26 (1): 103—117. doi:10.2466/pr0.1970.26.1.103.
- ^ Lung, Ching-tung; Dominowski, Roger L. (1. 01. 1985). „Effects of strategy instructions and practice on nine-dot problem solving.”. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. 11 (4): 804—811. doi:10.1037/0278-7393.11.1-4.804.
- ^ Fleck, Jessica I.; Weisberg, Robert W. (1. 09. 2004). „The use of verbal protocols as data: An analysis of insight in the candle problem”. Memory & Cognition. 32 (6): 990—1006. doi:10.3758/BF03196876.
- ^ a b Lupick, Travis.
- ^ a b v TCA Tour – You Asked For It: Ira Steven Behr’s opening remarks
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Adams, J. L. (1979). Conceptual Blockbusting: A Guide to Better Ideas. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-201-10089-1. ISBN 978-0-201-10089-1 (more solutions to the nine dots problem - with less than 4 lines!)
- Scheerer, M. (1972). „Problem-solving”. Scientific American. 208 (4): 118—128.
- Golomb, Solom W.; Selfridge, John L. (1970). „Unicursal polygonal paths and other graphs on point lattices”. Pi Mu Epsilon Journal. 5: 107—117. MR 0268063.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Out-of-the-box vs. outside the box citing Oxford Advanced Learners Dictionary (OALD), Word of the Month
- Think Outside The Box 200 puzzles and Answers Think Outside The Box 200 logic Puzzles and Answers