Rimski carski novac

Rimski carski novac je bio novac korišćen u Rimskom carstvu. Sastojao se iz novčića od zlata, bronze, bakra, srebra i vrste mesinga zvanog Orikalkum. Osnovna i najvrednija jedinica rimskog novca je bila Aureus (prvob. ime Numus Aureus, u prevodu zlatni novčić), i bio je kovan od zlata, a najmanja jedinica rimskog novca je bio As, kovan od bakra. Početak perioda kovanja novca je zabeležen krajem 4. veka pre Hrista i trajao je sve do pada Zapadnog rimskog carstva.

Rimski novac je imao svoju hijerarhiju vredosti. Tokom vladavine Oktavijana Avgusta jedan Aureus je vredeo 400 asa, jedan srebrni Denarijus je vredeo 16 bakarnih asa, jedan bronzani Sestercij je vredeo 4 asa i jedan bronzani Dupondij je vredeo 2 asa. As je imao i svoje podele; Semis koji je vredeo pola asa, i Kvadrans koji je vredeo četvrtinu asa.