Ričard Plantagenet, 3. vojvoda od Jorka

Ričard Plantagenet
Ričardov prikaz u Šruzberijskoj knjizi
Lični podaci
Datum rođenja	(1411-09-21)21. septembar 1411.
Datum smrti	30. decembar 1460.(1460-12-30) (49 god.)
Mesto smrti	Vejkfild, Jorkšir, Engleska
Grob	Crkva Svete Marije i svih Svetih
Porodica
Supružnik	Sesili Nevil
Potomstvo	Anne of York, Duchess of Exeter, Edvard IV Jork, Edmund, Earl of Rutland, Elizabeth of York, Duchess of Suffolk, Margareta od Jorka, Džordž Plantagenet, 1. vojvoda od Klarensa, Ričard III
Roditelji	Ričard od Konisburga En de Mortimer
Dinastija	Dinastija Jork
vojvoda od Jorka
Prethodnik	Edvard od Noriča, 2. vojvoda od Jorka
Naslednik	Edvard IV Jork

Ričard Plantagenet, III vojvoda od Jorka (21. septembra 1411 – 30. decembar 1460), bio je jedan od vodećih engleskih magnata i praunuk kralja Edvarda III sa očeve strane. Nasledio je ogromne posede i služio u različitim uredima širom države, u Irskoj, Francuskoj i Engleskoj- zemlji kojom je upravljao tokom ludila kralja Henrija VI.

Njegovi sukobi sa Henrijevom ženom, Margaritom Anžujskom, i drugim članovima Henrijevog dvora, kao i njegovova potraživanja na presto, bili su vodeći faktor političkog puča, sredinom petnaestog veka u Engleskoj i jedan od glavnih uzroka ratova dveju Ruža. Ričard je pokušao da preuzme tron, ali je odvraćen, nakon ubeđenja da će dobiti vlast nakon Henrijeve smrti. Međutim, tek nekoliko nedelja pre ispunjenja ovog cilja, poginuo je u bici kod Vejkfilda.

Koreni

Ričard Plantagenet, III vojvoda od Jorka, rođen je 21. septembra 1411, kao sin Ričarda od Konisburga i njegove supruge En Mortimer, ćerke Rodžera Mortimera, četvrtog grofa od Marta, i Eleonore Holandske. En Mortimer je praunuka Lajonela, prvog vojvode od Klarensa i drugog sina kralja Edvarda III (1327-1377). Ovaj rodoslov "ide u prilog" En Mortimer i njenim potomcima, vojvodama od Jorka, zbog sticanja prava, iako ne po muškoj liniji, na engleski presto, koje je, navodno, veće od prava vladajuće kuće Lankaster, koja potiče od Džona od Genta, trećeg sina kralja Edvarda III.

Sa očeve strane, Ričard je imao pravo na presto direktno po muškoj liniji, poreklom od dede Edmunda Langlija, prvog vojvode od Jorka (1341–1402) i četvrtog preživelog sina Edvarda III.

Ričardova majka, veruje se, umrla je na porođaju, a njegov otac, grof od Kembridža, bio je pogubljen 1415. godine za učešće u Sautemptonškoj zaveri protiv Henrija V Lankastera. Iako mu je titula grofa bila oduzeta, on na nju nije bio lišen prava, te je kao četvorogodišnje siroče imenovan za očevog naslednika. Ričard je imao sestru, Izabel od Kembridža, koja je postala grofica od Eseksa, nakon svog drugog braka 1426. godine.

Nekoliko meseci nakon smrti oca, Ričardov ujak Edvard, 2. vojvoda od Jorka, ubijen je u bici kod Azenkura 25. oktobra 1415. Posle izvesnog oklevanja kralj Henri V dozvolio je Ričardu da nasledi titulu svog strica (koji nije imao potomaka) i zemlje vojvodstva Jorka. Manja titula, ali svakako veliki posedi su ga dočekalim, nakon smrti njegovog ujaka po majci Edmund Mortimera, petog grofa od Marta, 19. januara 1425.

Razlog za oklevanja Henrija V su izlivi protivljenja Edmunda Mortimer nekoliko puta protiv njega i postojane mogućnosti da ima veća prava na presto nego Henrijev otac, kralj Henri IV (1399-1413), sin Džona od Genta  i Blanš od Lankastera. Međutim, u toku svog života, Mortimer je ostao veran pristalica kuće lankesterovih.

Ričard od Jorka je već posedovao korene Mortimera i Kembridža, što mu je davalo jasna prava na engleski tron. Čak je u jednom trenutku postao jedna od najmoćnijih ličnosti u Engleskoj, uz samog kralja.

Smrt

Jork je bio sahranjen u Pontefraktu, ali je njegova glava ostala na koplju pobedničke, lankesterove vojske i bila prikazivana duž zidina Jorka, sa simboličnom, papirnom krunom. Njegovi posmrtni ostaci su kasnije preseljeni u crkvu Svete Marije i svih Svetih.

Nasleđe

Kroz nekoliko nedelja nakon Ričardove smrti, njegov najstariji preživeli sin, budući kralj Edvard IV, na kraju je postavio kuću Jorka na presto posle odlučujuće pobede nad Lankasterima u bici kod Tautona. Nakon burne vladavine, umro je 1483. godine i njega je nasledio sin je Edvard V.

Deca

Imao je trinaestoro potomaka:

• 
  En od Jorka
• 
  Edvard IV
• 
  Elizabet od Jorka
• 
  Margareta od Jorka
• 
  Džordž vojvoda od Klarensa
• 
  Ričard III Jork

Porodično stablo

16. Edvard II Plantagenet

8. Edvard III Plantagenet

17. Izabela Francuska

4. Edmund od Langlija

18. Vilijam I, grof od Enoa

9. Filipa od Enoa

19. Žana od Valoa

2. Ričard od Konisburga, 3. grof od Kembridža

20. Alfonso XI od Kastilje

10. Pedro I od Kastilje

21. Marija Portugalska (1527—1545)

5. Izabela od Kastilje, vojvotkinja od Jorka

22. Juan García de Padilla, 1st Señor de Villagera

11. María de Padilla

23. María Fernández de Henestrosa

1. Ričard Plantagenet, 3. vojvoda od Jorka

24. Rodžer Mortimer, 2. grof od Marča

12. Edmund Mortimer, 3rd Earl of March

25. Philippa Montacute

6. Rodžer Mortimer, 4. grof od Marča

26. Lajonel od Antverpena, 1. vojvoda od Klarensa

13. Philippa, 5th Countess of Ulster

27. Elizabeth de Burgh, 4th Countess of Ulster

3. Anne de Mortimer

28. Tomas Holand, 1. grof od Kenta

14. Tomas Holand, 2. grof od Kenta

29. Joan of Kent

7. Alianore Holland

30. Richard FitzAlan, 10th Earl of Arundel

15. Alice Fitzalan

31. Eleanor of Lancaster

Literatura

• Goodman, Anthony The Wars of the Roses Routledge&Kegan. Goodman, Anthony (1990). The Wars of the Roses: Military Activity and English Society, 1452-97. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-05264-1. 
• Goodwin, George (2012). Fatal Colours. London: Phoenix. ISBN 978-0-7538-2817-5. 
• Griffiths, Ralph Alan (2004). The Reign of King Henry VI. Sutton Pub. ISBN 978-0-7509-3777-1. 
• Haigh, Philip From Wakefield to Towton Pen and Sword Books. Haigh, Philip (2002). From Wakefield to Towton: The Wars of the Roses. Pen and Sword. ISBN 978-0-85052-825-1. 
• Hariss, G.L., The Struggle for Calais: An Aspect of the Rivalry between Lancaster and York, English Historical Review LXXV(1960), 30.
• Hariss, G.L. (27. 1. 2005). Shaping the Nation: England 1360–1461. New Oxford History of England. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-822816-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Michael Hicks (2002). Warwick the Kingmaker. Oxford, UK: Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-23593-4. 
• Hilliam, David (2000). Kings, Queens, Bones and Bastards. Sutton Publishing. ISBN 978-0-7509-2340-8. 
• Jacob, E.F. (1988) [1961]. The Oxford History of England: The Fifteenth century, 1399–1485. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-821714-5. 
• P. A. Johnson (1988). Richard Duke of York. Oxford: Clarendon. ISBN 978-0-19-820268-4. 
• Richardson, D. (2011). Kimball G. Everingham, ur. Magna Carta Ancestry. 4 (2nd izd.). Salt Lake City. ISBN 978-1-4609-9270-8. 
• Rowse, Alfred Leslie (1966). Bosworth Field and the Wars of the Roses. Wordsworth Editions. ISBN 978-1-85326-691-1. 
• Storey, Robin (1986). The End of the House of Lancaster. Sutton Publishing. ISBN 978-0-86299-290-3. 
• Bertram Percy Wolffe (2001). Henry VI. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08926-4. 

Spoljašnje veze

• Picture of Richard Plantagenet
• RoyaList Online interactive family tree (en)
• Lundy, Darryl. „A genealogical survey of the peerage of Britain as well as the royal families of Europe”. Pristupljeno 1. 6. 2007.