Едвард IV Јорк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Едвард IV

Едвард IV
Едвард IV

Датум рођења 1442.
Датум смрти 1483.
Порекло и породица
Супружник/ци Елизабета Вудвил
Потомство Елизабета од Јорка
Едвард V Јорк
Ричард од Јорка

Едвард IV (Руан, Француска, 28. април 1442. — Дворац Виндзор, 9. април 1483), први енглески краљ из династије Јорк и de jure француски краљ до 29. августа 1475.

Долазак на престо[уреди]

Био је најстарији син Ричарда Плантагенета, војводе од Јорка, након чије је смрти у једној од битака Ратова двеју ружа вођеној са племићима наклоњеним династији Ланкастер код Вејкфилда, истакао своје право на енглеску круну. Своје право је темељио на чињеници да је био потомак Лајонела од Кларенса, другог сина енглеског краља Едварда III.

Уз помоћ утицајног Ричарда Невила, грофа од Ворика, који је кроз Едварда желио остварити своје амбиције, током 1461. поразио је у бици код Таутона војску племића наклоњених династији Ланкастер, те се исте године, након што су Хенри VI и његова борбена супруга Маргарета Анжујска избегли у иностранство, прогласио енглеским краљем. Едвард је, за разлику од Хенрик VI, био јак, енергичан, популаран, а и изванредан војсковођа те је у том, спољнополитички (војни порази у Француској) и унутарополитички (Ратови двеју ружа и потпуни хаос у земљи) неповољном тренутку за Енглеску, био за многе боље решење него Хенри VI.

Уз помоћ ритера и богатог сељаштва на југу Енглеске Едвард је нанео одлучан пораз присталицама Ланкастера, завршивши га страшним покољем побеђених. Крунисан је у Вестминстеру. Ланкастери су претрпели нов пораз, многи барони-ланкастерци су погинули на губилишту, а њихова имања била конфискована, али Едвард није имао поверења ни у бароне-јоркисте и настојао је да створи нову аристократију, привлачећи к себи људе из редова средњих ритера и делећи им титуле и поседе.

Сукоб са Ричардом Невилом[уреди]

Након што је, поразивши своје противнике из клана Ланкастер, постао краљ, Едвард је убрзо дошао у политички сукоб са својим политичким ментором, грофом од Ворика уз чију је непроцењиву помоћ и освојио круну, будући да се потајно оженио са удовицом Елизабет Вудвил, противно грофовим саветима и жељама, и самим тим омогућио рођацима своје нове супруге велики утицај на власт. Едвард је такође, противно жељама грофа од Ворика почео самостално да води политику мимо његове воље. Све споменуто ослабило је грофову моћ, па је постао Едвардов политички противник, те је изазвао побуну и повео војску на Едварда.

Године 1469. Едвард је војно поражен од стране грофа од Ворика, и убрзо је и заробљен. Гроф од Ворика је покушао да влада у Едвардово име, али се томе противило остало утицајно племство па је гроф био присиљен да Едварда пусти из заробљеништва. Едвард је покушао да се измири са грофом, али је гроф 1470. поновно, али овај пута неуспешно, покренуо побуну и након пораза морао да напусти Енглеску избегавши у Француску. Гроф од Ворика је у Француској сковао нову заверу, овог пута са својим бившим најљућим противницима које је поразио, Хенрик VI и његовом супругом Маргаретом. Они су уз помоћ Француске војно напали Едварда који је, поражен, напустио Енглеску и побегао у Бургундију. Хенрик VI је 1470. поново враћен на трон, али за кратко.

Едвард и Карло Смели, војвода бургундски, који је на Едвардову молбу покренуо војску, искрцали су се у Енглеској, те су 1471, у неколико битака поразили противнике, убивши грофа од Ворика, Хенријевог сина Едварда, и заробивши самог Хенрија, којег је Едвард убрзо дао и убити. Након тога је војно поразио и смањио политички утицај клана Ланкастер на енглеској политичкој и династичкој сцени.

Друга половина владавине[уреди]

Друга половина владе Едварда IV протекла је без нових феудалних метежа. Али моћ феудалаца још ни издалека није била скршена. Едвард IV неповерљиво се односио према парламенту, јер су се избори за парламенат још налазили под утицајем феудалне аристократије. Он је настојао да по могућности прође без парламента, и нарочито није хтео да од њега зависи у финансиском погледу. Он је више волео да прибегава добровољним поклонима, такозваним беневоленцијама. Њихова добровољност била је врло сумњива, али богата буржоазија није одбијала краља, јер јој је чврста власт гарантовала да се неће вратити феудална анархија. Едвард је прибегао и принудним зајмовима. У краљевим рукама налазио се важан извор прихода — земља конфискована од феудалаца. Сем тога, он је приморао парламенат да му изгласа доживотно право на убирање царина. Краљ се није устручавао ни да сам учествује у трговачким пословима. Краљевски бродови возили су калај, вуну и платно у луке Средоземног Мора. Сем тога, Едвард се бавио и кварењем новца, што су енглески краљеви дотада избегавали. Све је то стављало на расположење Едварду знатна средства, чинило излишним сазивање парламента и ослобађало краљу руке у питањима управе и законодавства. Влада Едварда IV већ припрема еру енглеског апсолутизма.

Рат против Француске[уреди]

Едвард је 1475. објавио рат Француској у којем је успешно поразио у више наврата француску војску, и Француској наметнуо плаћање високих новчаних контрибуција у замену на његово одустајање од права на француску круну.

Економски развитак Енглеске[уреди]

Без обзира на све политичке раздоре и ратне неуспехе, економски развитак Енглеске за време Едвардове владавине ишао је брзим корацима напред. Разуме се, феудални нереди тешко су се одразили на народној привреди, а ратни неуспеси неповољно су утицали на енглеско занатство и трговину. Ипак за време његове владавине запажамо у Енглеској општи пораст производних снага и дубоки друштвени преображај.

У пољопривреди у другој половини XV века готово ишчезава кулук. Копихолдер плаћа новчану ренту. Ритер и сељак-кулак воде своје газдинство помоћу најамних радника. Диференцијација сељаштва и одвајање сеоског лумпенпролетаријата тече брзим темпом.

У то време аренда у пољопривреди почиње да игра све већу улогу. Ликвидација домена на земљи крупних феудалаца створила је за њу нарочито повољне услове. Друга карактеристична појава на енглеском селу постаје прелажење једног дела обогаћених кулака, који су накуповали знатне деонице земље, у редове племства. Често стичу земљу и трговци, зеленаши, занатлије тежећи не само да уносно уложе свој новац, већ да стекну и политички утицај који је био везан с поседовањем земље. Истребљењем феудалне аристократије у Рату двеју ружа појачано је стицање земље од стране буржоазије. Редови новог племства брзо расту, особито у његовој другој половини. Продаја и куповина земље доводи до појаве посредника и до шпекулације земљом. Цена земље скаче. Потрошивши знатне суме новца да би дошли до земље, нови земљопоседници настоје да из ње извуку што већи профит. Једна од препрека томе било је старо феудално сељаштво — копихолдери, који су плаћали утврђене новчане ренте. Ново племство настоји да се ослободи сељака-копихолдера, да би га заменило фармером чија се аренда могла повећавати према уносности пољопривреде. Често се сељачке деонице претварају у широке пашњаке за овце. За време јоршке династије већ почиње процес ограђивања.

Племство које је реорганизовало своје газдинство на новим основама, нови земљопоседници и горњи слој богатог сељаштва били су заинтересовани за јаку краљевску власт.

До крупне промене долази у области занатства. XIV и XV век били су доба преустројства градских еснафа. Особито у XV веку видимо оштро раслојавање у еснафу, отежавање уласка у редове мајстора, претварање калфи у сталне најамне раднике. Уједно с тим почињу да настају и савези калфи. Низ малих еснафских мајстора фактички губи своју самосталност па је приморан да ради за крупне мајсторе и трговце. У градском се занатству све више заоштрава класна борба. Градска управа се затвара у узак круг, усретсређује у рукама еснафских врхова. У борби за обуздавање и потчињавање претпролетаријата још неојачалој градској буржоазији такође је била потребна подршка јаке централне власти.

Али главна линија развитка енглеског занатства текла је мимо градова. Нова форма занатске организације — мануфактура — изграђује се на селу. Град са својим еснафским ограничењима и монополима не представља за њу повољну основицу. Маса сеоских кућних занатлија све се више потчињава богатим трговцима-мануфактуристима. Ту се стварају првобитни облици капиталистичке експлоатације, којој је била потребна енергична државна подршка.

Смрт[уреди]

Едвард се 1483. разболео, те убрзо умро, а наследио га је син Едвард ког је убрзо са власти срушио брат покојног Едварда, Ричард III.

Литература[уреди]



Претходник:
Хенрик VI
Енглески краљеви
(14611470)
Наследник:
Хенрик VI
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}



Претходник:
Хенрик VI
Енглески краљеви
(14711483)
Наследник:
Едвард V
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}