Robert Oven

Robert Oven
Portret Roberta Ovena
Datum rođenja	(1771-05-14)14. maj 1771.
Mesto rođenja	Njutaun  Velika Britanija
Datum smrti	17. novembar 1858.(1858-11-17) (87 god.)
Mesto smrti	Njutaun  Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanje	Saradnik, društveni reformator, vlasnik fabrike, pronalazač

Robert Oven (engl. Robert Owen; Njutaun, 14. maj 1771 — Njutaun, 17. novembar 1858) je bio Velški društveni reformator i jedan od osnivača utopijskog socijalizma i socijalističkog pokreta. 1824. godine, Oven putuje u Ameriku da investira najveći deo svog bogatstva u eksperimentalnu koloniju, Nova harmonija, na obali reke Vobaš u Indijani. Nova harmonija je bila namenjena da bude Utopijsko društvo. Pre odlaska u Ameriku, on je bio industrijalac u Škotskoj.

Biografija

Detinjstvo i mladost

Robert Oven je rođen u Njutaunu 1771. godine kao šesto od sedmoro dece. Njegov otac, koji se takođe zvao Robert Oven, imao je mali biznis kao sedlar i gvožđar. Ovenova majka potiče iz prosperitetne poljoprivredne porodice Vilijams. Tu je Oven dobio skoro svo svoje školsko obrazovanje koje se završilo kada je imao 10 godina. 1787. godine, nakon par godina služenja u prodavnici tekstila, seli se u London. Putuje u Mančester, gde je radio u Saterfildovoj prodavnici tekstila na Trgu Svete Ane. Već sa 21 godinom postaje menadžer jedne kompanije u Mančesteru. Njegov preduzetnički duh, veštine upravljanja i progresivni moralni stavovi se razvijaju od ranih 1790-ih. 1793. je izabran za člana Književnog i filozofskog društva Mančestera, gde su razmatrane ideje reformatora i filozofa prosvetiteljstva. On je takođe postao član Mančesterovog odbora za zdravstvo koji je promovisao i podsticao poboljšanje zdravstva i uslove za rad radnika u fabrici.

Nju Lanark

Tokom posete Glazgovu, Oven se zaljubljuje u Kerolajn Dejl, ćerku Dejvida Dejla, vlasnika Nju Lanark mlinarnice. Oven je ubedio svoje partenere da kupe Nju Lanark, a nakon što se oženio sa Kerolajn, tu se i nastanio. Bio je menadžer i suvlasnik mlinova (Januar 1810). Ohrabren svojim uspehom u upravljanju mlinom u Mančesteru, on se nadao da će uspeti da podigne Nju Lanark na više principe od čisto komercijalnih.

Nju Lanark mlinarnicu su osnovali 1785. godine Dejvid Dejl i Ričard Arkvrajt. Snaga vode koju obezbeđuje vodopad reke Klajd je postala velika atrakcija. Oko 2000 ljudi je radilo u mlinarnici, od kojih su 500 bila deca koja su dovedena iz sirotišta i dobrotvornih organizacija u Edinburgu i Glazgovu. Deca su dobro tretirana od strane Dejla, ali je opšte stanje naroda bilo nezadovoljavajuće. Većina radnika je pripadala najnižim slojevima društva, krađe, pijanstvo i drugi poroci su im bili zajednički, obrazovanje je bilo zapostavljeno, a većina porodica je živela u jednoj sobi. Ugledni ljudi iz zemlje su odbijali da podnesu duge sate i naporan rad u mlinarnici.

Mnogi poslodavci su svoje radnike plaćali u bonovima i vaučerima, koji nisu imali nikakvu vrednost osim u prodavnicama koje su posedovali ti poslodavci. Oven je otvorio prodavnicu gde su ljudi mogli da kupe kvalitetnu robu po povoljnim cenama, a prodaju alkohola je stavio pod strogi nadzor. Stavio je akcenat na štednju koju je preneo i na radnike. Ovi prncipi su postali osnova zadruga prodavnica u Britaniji, koji su se održali i do danas u trgovini samo u izmenjenom obliku.

Ovenov najveći uspeh je bio što je pružao podršku mladima. On se može smatrati osnivačem nege odojčadi i dece u Britaniji, naročito u Škotskoj. Iako njegove reformske ideje podsećaju na one evropskih inovatora tog vremena, verovatno nije bio pod tim uticajem već su ideje o idealnom obrazovanju lično njegove.

Filozofija i uticaj

Iako je u početku izazivao sumnju, Oven uskoro osvaja poverenje svojih radnika. Mlinovi i dalje imaju veliki komercijalni uspeh, ali su neke od Ovenovih šema bile veoma skupe što je izazvalo nezadovoljstvo njegovih partnera. Umoran od ograničenja nametnutih od ljudi koji su želeli da vrši poslove na običnim principima, Oven uređuje šeme 1813. godine da bi ih kupili novi investitori. Džeremi Bentam i Vilijam Alen su mu ponudili da prihvati samo 5000 funti povraćaj na njihov početni kapital, omogućujući Ovenu slobodniji prostor za njegove filantropije. Iste godine, Oven je u nekoliko eseja izložio svoje principe filozofije obrazovanja. Oven je prvobitno bio sledbenik klasičnog liberaliste i utilitariste Džeremija Bentama, koji je verovao da bi slobodno tržište oslobodile radnike od prekomerne moći kapitalista. U ranoj mladosti, smatrao je da je ljudski karakter formiran pod okolnostima nad kojima pojedinac nema kontrolu, pa ne može biti pravilno ni pohvaljen ni okrivljen. Ovi principi vode do zaključka da je taajna pravlinog formiranja karaktera ljudi u tome da se oni stave pod odgovarajuće uticaje - fizičke, moralne i društvene - od najranijih godina.

Tokom sledećih nekoliko godina, Ovenov rad u Nju Lanarku je nastavio sa svojim značajem širom Britanije pa čak i u kontinentalnoj Evropi. Imao je intervjue i komunikaciju sa vodećim članovima vlade, uključujući premijera, Roberta Banks Dženkinsona, lorda Liverpula, i sa mnogim vladarima i vodećim državnicima Evrope.

Oven je takođe usvojio nove principe o podizanju standarda proizvedene robe. Kocke sa licima obojenim u različite boje su stajale iznad radnog mesta svakog radnika za mašinom. Boja lica je pokazivala svakom kvalitet i kvantitet završenog rada. Ovo je podsticalo radnike da daju sve od sebe. Iako nije bio sam po sebi veliki podsticaj, uslovi u Nju Lanarku su za radnike i njihove porodice bili idilični za to vreme.

Osam sati dnevno

Robert Oven je podigao radno vreme na 10 sati dnevno 1810. godine i pokrenuo je to u svom socijalističkom preduzeću u Nju Lanarku. Do 1817. on je odredio radno vreme od 8 sati dnevno i osmislio slogan :

"Osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati odmora".

Modeli za socijalizam (1817)

Robert je u početku bio filantrop, ali je 1817. godine prihvatio socijalizam izveštajem komitetu donjeg doma o zakonu o siromašnima.

Beda i stagnacija u trgovini posle Napoleonovih ratova je privlačila veliku pažnju u zemlji. Iako je pratio neposredne uzroke bede u ratovima, Oven je tvrdio da je osnovni uzrok stresa takmičenje ljudskog rada sa mašinama i da je jedino delotvorno sredstvo ujedinjenje čovekove akcije i subordinacije mašina. On je predlođio da bi zajednice od 1200 ljudi trebalo da budu smeštene na zemlji čija je površina između 1.000—1.500 acres (4,0—6,1 km²), i da svi žive u jednoj velikoj zgradi, sa zajedničkom kuhinjom i zajedničkom dnevnom sobom.

Ove zajednice mogu biti uspostavnjene od strane pojedinca, parohija, okruga, ili od strane države; u svakom slučaju trebalo bi da nadzor propisno kvalifikovane osobe. Oven je ubrzo nastavio da zastupa takvu šemu kao najbolju formu za reorganizaciju društva u celini.

Ovenov model se malo promenio tokom svog života. Njegpv potpuno razvijeni model je sledeći. On smatra da je udruženje od 500 do 3000 ljudi pogodan broj za dobru radnu zajednicu.

U Revoluciji uma i Praksi ljudskog roda, Oven tvrdi i ponovo potvrđuje da se karakter formira kombinacijom prirode ili boga i okolnosti iskustava pojedinaca.

Eksperimenti zajednice u Americi (1825)

1825. godine, takav eksperiment je pokušao da izvede pod upravom svog učenika Abram Kjumb, u Škotskoj blizu Glazgova, a sledeće godine Oven je počeo jedan u Novoj Harmoniji koji mu je prodao Džordž Rep. Nakon suđenja koje je trajalo oko dve godine, oba projketa su propala. Nijedan od projekata nije bio odgovarajući, njihovi učesnici su bili mešani, vredni ljudi sa ciljevima sa skitnicama.

Džosaja Voren, koji je bio jedan od učesnika u Novoj harmoniji, tvrdi da je zajednica osuđena na propast zbog individualnog suvereniteta i privatne svojine. Vorenova zapažanja o razlozima neuspeha zajednice doveli su do razvoja američkog individualističkog anarhizma, čiji je bio prvobitni teoretičar.

Literatura

• Clayton, Joseph (1908). Robert Owen: Pioneer of Social Reforms. A. C. Fifield. str. 43. 
• Podmore, Frank (1907). Robert Owen: a biography. Appleton. str. 18.