Pređi na sadržaj

Romski alfabet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Romski jezik je tokom većeg dela svoje istorije bio potpuno usmeni jezik, bez pisane forme u uobičajenoj upotrebi. Iako prvi primer pisanih romskih jezika datira iz 1542. godine [1], tek u dvadesetom veku nastaje narodno pisanje.

Štampane antologije romskih bajki i pesama počele su u 20. veku u istočnoj Evropi, koristeći odgovarajuća nacionalne pisma (latinica ili ćirilica).[2] Pismeni Romi u 20. veku koristili su sisteme pisanja u svojim društvima domaćinima, uglavnom latinična pisma (rumunski, češki, hrvatski itd.).

Standardizacija

[uredi | uredi izvor]

Trenutno ne postoji nijedan standardni pravopis koji koriste i naučnici i izvorni govornici. Napore jezičkih planera omele su značajne dijalekatske podele na romskom: odsustvo standardne fonologije zauzvrat čini problem odabirom jednog pisanog oblika.

U nastojanju da ovo prevaziđe, tokom 1980-ih i 1990-ih Marcel Courthiade je predložio model za pravopisno objedinjavanje zasnovan na usvajanju metafonološke ortografije, koja bi „omogućila prilagođavanje dijalekatskih varijacija na fonološkom i morfofonološkom nivou“.[1] Ovaj sistem je predstavljen Međunarodnoj romskoj uniji 1990. godine, koja ga je usvojila kao „službenu abecedu“ te organizacije. Ovo priznanje Međunarodne romske unije omogućilo je sistemu Courthiade da se kvalifikuje za finansiranje od Evropske komisije.

Uprkos tome što se koristi u nekoliko publikacija, poput gramatike romskog jezika koju su sastavili Gheorghe Sarău [3] and the Polish publication Informaciaqo lil,[4] i poljske publikacije Informaciaqo lil, standard IRU tek treba da nađe široku bazu podrške romskih pisaca. Prema Kanađaninu Romu Ronaldu Liju, jedan od razloga za oklevanje da se usvoji ovaj standard je taj što predloženi pravopis sadrži niz specijalizovanih znakova koji se redovno ne mogu naći na evropskim tastaturama, poput θ and ʒ.[5]

Umesto toga, najčešći obrazac među izvornim govornicima je da pojedini autori koriste pravopis zasnovan na sistemu pisanja dominantnog kontaktnog jezika: dakle rumunski u Rumuniji, mađarski u Mađarskoj i tako dalje. Čini se da je trenutno uočljiv trend usvajanje labavo ortografije usmerene na engleski jezik, koju su izvorni govornici spontano razvili za upotrebu na mreži i putem e-pošte.[1]

Deskriptivna lingvistika ima, međutim, dugu i ustaljenu tradiciju transkripcije.[1] Uprkos malim razlikama između pojedinih lingvista u predstavljanju određenih fonema, većina se pridržava sistema koji Hankok naziva Pan-Vlax.

Latinično pismo

[uredi | uredi izvor]

Pretežno većina akademske i neakademske literature koja je trenutno proizvedena na romskom jeziku napisana je korišćenjem latinografskog pravopisa. <Ref name = "mat2002" /> Postoje tri glavna sistema koja će verovatno naići: Pan-Vlax sistem, Međunarodni standard i razni anglicizirani sistemi.

Pan-Vlax

[uredi | uredi izvor]

U najnovijoj opisnoj literaturi verovatno će biti korišćena raznovrsna ortografija koju Jan Hankok naziva Pan-Vlax. Ovaj pravopis nije jedinstveni standardizovani oblik, već skup ortografskih praksi koji pokazuju osnovno „jezgro“ zajedničkih grafema i malu količinu razilaženja u nekoliko oblasti. Pan-Vlax pismo zasnovano je na latiničnom pismu, uvećano dodavanjem nekoliko dijakritika zajedničkih za jezike istočne Evrope, poput kvačica.

U sledećoj tabeli prikazane su najčešće varijante grafema. Foneme korišćene u tabeli donekle su proizvoljne i nisu posebno zasnovane na bilo kom trenutnom dijalektu (na primer, fonema označena /dʒ/ u tabeli se može realizovati kao /ʒ/, /ʐ/ ili /ɟ/, u zavisnosti od dijalekta):

Romski "Pan-Vlax" alfabet
Grafema Fonema Primer
A a /a/ akana sada
B b /b/ barvalo bogat
C c /ts/ cìrdel on vuče
Č č /tʃ/ čačo тачно
Čh čh /tʃʰ/ čhavo dečak
D d /d/ dorjav река
Dž dž /dʒ/ džukel pas
E e /e/ ertimos oproštaj
F f /f/ foros grad
G g /ɡ/ gadže neromski
H h /h/ harmasari pastuv
I i /i/ ičarel on drobi
J j /j/ jag vatra
K k /k/ kaj gde
Kh kh /kʰ/ khamesko sunčan
L l /l/ lašo dobro
M m /m/ manuš muškarac
N n /n/ nav ime
O o /o/ oxto osam
P p /p/ pekel on peče
Ph ph /pʰ/ phabaj jabuka
R r /r/ rakli devojka
S s /s/ sunakaj златно
Š š /ʃ/ šukar slatko/dobro/lepo
T t /t/ taxtaj šolja
Th th /tʰ/ them zemljište
U u /u/ uš usna
V v /ʋ/ voro rođak
X x /x/ xarano mudro
Z z /z/ zèleno зелена
Ž ž /ʒ/ žoja četvrtak

Upotreba gornjih grafema je relativno stabilna i univerzalna, uzimajući u obzir dijalektalna spajanja i tako dalje. Međutim, u određenim oblastima postoji nešto više varijacija. Tipično raznoliko područje je u zastupljenosti zvukova koji nisu prisutni u većini vrsta romskog jezika. Na primer, centralizovani samoglasnici nekoliko vrsta Vlax i Xaladitka, kada su naznačeni odvojeno od necentralizovanih samoglasnika, mogu se predstaviti pomoću ə, ъ ili ă. Još jedno posebno varijantno područje je predstavljanje palatalizovanih suglasnika, kojih nema u brojnim dijalektima. Neke varijantne grafeme za /tʲ/ uključuju tj, tj, ty, ć, čj i t᾿.[1] Konačno, prikaz foneme /ɻ/, koji je u nekoliko dijalekata spojen sa /r/, ima tendenciju da varira između rr, ř i rh, a ponekad čak i gh, pri čemu su prve dve najčešće pronađene varijante.

Međunarodni standard

[uredi | uredi izvor]

Međunarodni standardni pravopis, koji je osmislio Marcel Courthiade i usvojila Međunarodna romska unija, koristi slične konvencije kao i gore navedeni sistem "Pan-Vlax". Nekoliko razlika je jednostavno grafički, kao što je zamena i pretvaranje č š ž uć ś ź.. Međutim, njegova najizrazitija karakteristika je upotreba „metanotacija“, kojima je namenjeno pokrivanje unakrsnih dijalekatskih fonoloških varijacija, posebno u stepenu palatalizacije; i „morfo-grafovi“, koji se koriste za predstavljanje morfofonološke izmene sufiksa padeža u različitim fonološkim okruženjima.[6]

Tri „morfo-grafa“ su ç, q i θ, koji se koriste za predstavljanje početnih fonema određenog broja sufiksa padeža, koji se ostvaruju /s/, /k/ i/t/ nakon samoglasnika i /ts/, /ɡ/ i /d/ posle nazalnog suglasnika. Tri „meta-notacije“ su ʒ, ŏ i ă, čija se realizacija razlikuje u zavisnosti od dijalekta. Poslednje dve, na primer, izgovaraju se /o/ i /a/ u Lovarićku, ali /jo/ i /ja/ u Kalderašiju.

Anglicizirani sistemi

[uredi | uredi izvor]

Ortografija zasnovana na engleskom jeziku, koja se obično koristi u Severnoj Americi, u određenoj je meri prilagođavanje pravopisa Pan-Vlax tastaturama na engleskom jeziku, zamenjujući te grafeme dijakritičkim znacima digrafima, kao što je zamena ts ch sh zh za c č š ž. Čini se da je ova konkretna ortografija nastala spontano dok su govornici romskog jezika komunicirali koristeći e-poštu, medij u kojem je donedavno bilo teško kucati grafeme osim znaka Latin-1.[1] Pored toga, upravo ovaj pravopis preporučuje romski učenjak i aktivista Ronald Li.[5]

Romi u Makedoniji

[uredi | uredi izvor]

Romi u Makedoniji pišu alfabetom prikazanim u tabeli:[7]

Ova abeceda se koristi u obrazovnom sistemu u Makedoniji za učenike koji govore romski jezik.

A a B b C c Ć ć Č č D d DŽ dž E e
F f G g GJ gj H h I i J j K k KH kh
L l LJ lj M m N n NJ nj O o P p PH ph
R r S s Š š T t TH th U u V v Y y
X x Z z

Kepeski i Jusuf (1980) primetili su da Romi u Makedoniji i Srbiji (i u Kosovu) koriste sledeću abecedu:[8]

A a Ä ä B b C c Č č KJ kj (Ćć) D d GJ gj (Ǵǵ)
DŽ dž E e F f G g H h X x I i J j
K k L l LJ lj M m N n NJ nj O o P p
Q q R r S s Š š T t U u V v Z z
Ž ž

Ćirilica

[uredi | uredi izvor]
Ćirilica - dijalekt Kalderaš[8]
Velika slova A B V G Ғ D E Ё Ž Z I Й K Kh L M N O P Ph R Rr S T Th U F H C Č Š Ы Ь Э Ю Я
Mala slova a b v g ғ d e ё ž z i й k kh l m n o p ph r rr s t th u f h c č š ы ь э ю я
Ćirilica ruskog dijalekta [9]
Velika slova A B V G Ґ D E Ё Ž Z I Й K L M N O P R S T U F H C Č Š Ы Ь Э Ю Я
Mala slova a b v g ґ d e ё ž z i й k l m n o p r s t u f h c č š ы ь э ю я

Grčko pismo

[uredi | uredi izvor]

Na primer, u Grčkoj se romski jezik uglavnom piše grčkom abecedom (mada se čini da se vrlo malo piše romskim jezikom u Grčkoj).

Arapsko pismo

[uredi | uredi izvor]

Arapsko pismo se koristilo, na primer, u Iranu. Još važnije, prvo periodično izdanje koje su Romi izdali za Rome štampan je na arapskom pismu dvadesetih godina prošlog veka u Edirnu u Turskoj. Zvao se „Laćo“ što znači „dobar“.[10]

Poređenje abeceda

[uredi | uredi izvor]
IPA Abeceda svetskog kongresa Roma 1971 Mađarska abeceda Lovari Mađarska karpatska romska abeceda Pan-Vlak Standardna abeceda Međunarodne unije Roma Američka romska abeceda Makedonska službena abeceda 'Makedonska narodna abeceda (Kepeski i Jusuf 1980)' [8][11] Ćirilica Ćirilica dijalekta Kalderaš [8] Ćirilica ruskog dijalekta Roma
[a] A A A A A A A A a A,[12] Я [13] A,[12] Я [13] A,[12] Я [13]
[b] B B B B B B B B b B B B
[ts] C C C C C, Ç[14] Ts C C c C C C
[tʃ] Ch Ch Ch Č Ć Ch Č Č č Ч Ч Ч
[tʃʰ] Chh Čh Ćh Čh
[dz] Dz Dz Ʒ[15]
[dʒ] J Dzh Dzh Dž Dź J Dž DŽ dž Дж Дж
[d] D D D D D, Θ[16] D D D d D D D
[ɟ] Dy Dy Dy Gj GJ gj (Ǵǵ)
[e] E E E E E E E E e Э,[12] E [13] Э,[12] E [13] Э,[12] E [13]
[ə] Ə, Ǎ Ë Ä ä Ъ
[f] F F F F F F F F f F F F
[ɡ] G G G G G, Q[17] G G G g, Q q[17] G Ғ Ґ
[h] H H H H H H H H h G[18] G G
[i] I I I I I I I I i Ы,[12] I [13] Ы,[12] I [13] Ы,[12] I [13]
[j] Y J J J J Y J j Й Й Й
[k] K K K K K, Q[17] K K K k, Q q[17] K K K
[kʰ] Kh Kh Kh Kh Kh Kh Kh Kh Kh
[l] L L L L L L L L l L L L
[ʎ] Ly Ly Ly Lj LJ lj
[m] M M M M M M M M m M M M
[n] N N N N N N N N n N N N
[ɲ] Ny Ny Ny Nj NJ nj
[o] O O O O O O O O o O,[12] Ё [13] O,[12] Ё [13] O,[12] Ё [13]
[p] P P P P P P P P p P P P
[pʰ] Ph Ph Ph Ph Ph Ph Ph Ph Ph
[r] R R R R R R R R r R R R
[ɻ] Rr, Ř, Rh or Gh[19] Rr Rr
[s] S S S S S, Ç[14] S S S s S S S
[ʃ] Sh Sh Sh Š Ś Sh Š Š š Š Š Š
[t] T T T T T, Θ[16] T T T t T T T
[tʰ] Th Th Th Th Th Th Th Th Th
[c] Ty Ty Ty Tj, Ty, Ć, Čj or T’[19] Ć KJ kj (Ćć)
[u] U U U U U U U U u U,[12] Ю [13] U,[12] Ю [13] U,[12] Ю [13]
[v] V V V V V V V V v V V V
[x] X[20] X[20] X[20] X X X X X[20] H H H
[z] Z Z Z Z Z Z Z Z z Z Z Z
[ʒ] Zh Zh Zh Ž Ź Zh Ž Ž ž Ž Ž Ž

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ Matras, Yaron (2002). Romi: Lingvistički uvod, Kembridž: Cambridge University Press. ISBN 0-521-02330-0.
  2. ^ „Romski jezik”. Britanika Onlajn Enciklopedija. 
  3. ^ Sarău, Gheorghe (1994) Limba Romani: Manual pentru Clasele de Invățători Romi ale Școlilor Normale Bucharest: Editura Didactică și Pedagogică
  4. ^ Hancock, Ian (1995). A Handbook of Vlax Romani, Columbus: Slavica Publishers. ISBN 0-89357-258-6.
  5. ^ a b Lee, Ronald (2005). Learn Romani: Das-dúma Rromanes, Hatfield: University of Hertfordshire Press. ISBN 1-902806-44-1.
  6. ^ Matras, Yaron (1999). Pisanje romskog: Pragmatika kodifikacije na jeziku bez državljanstva. Applied Linguistics, vol. 20, pp 481-502.
  7. ^ I čhib thaj i kultura e Romengiri, eucebnici.mk
  8. ^ a b v g Michael Everson, 2001. The Alphabets of Europe, “Romani alphabets”.
  9. ^ „M. Serghievsky, A. Barannikov. Romani-Russian dictionary. Moscow, 1938”. Arhivirano iz originala 15. 04. 2008. g. Pristupljeno 01. 04. 2021. 
  10. ^ P. Bakker, K. Kyuchukov, What is the Romani language ?, p. 90, Centre de Recherches Tsiganes, University of Hertfordshire Press, 2000. ISBN 1-902806-06-9
  11. ^ Phonetic assignment provisional (not in source)
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m After hard consonants
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m After soft (palatal) consonants
  14. ^ a b Represents /s/ after vowels and /tˢ/ after nasals.
  15. ^ Depending on the language, it represents /dz/ or /z/.
  16. ^ a b Represents /t/ after vowels and /d/ after nasals.
  17. ^ a b v g Represents /k/ after vowels and /ɡ/ after nasals.
  18. ^ As in Russian, this orthography does not distinguish between /ɡ/ and /h/.
  19. ^ a b Only exists in some dialects and varies according to dialects.
  20. ^ a b v g This is the Greek letter Chi and was ordered alphabetically after H.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ромски_алфабет&oldid=26994083”