Источна Европа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Источна Европа су земље у светло црвеној боји.

Источна Европа представља највећу европску регију. Захвата половину површине Европе, на којој живи нешто више од четвртине укупног европског становништва. До 1991. године цела регија била је у склопу једне државе - Савеза Совјетских Социјалистичких Република (скраћено СССР). Те године СССР се распао на петнаест независних држава, од којих њих три у целини (Украјина, Белорусија, Молдавија) и једна делимично (Русија) чине источну Европу. Постоје и друге поделе Европе, али ова се заснива на подели за статистичке потребе УН-а.

Геогафски положај[уреди]

Источна Европа претежно је смештена у северном умереном појасу. Простире се између остатка Европе на Западу и Азије на истоку. Источна граница поклапа се са границом Европског континента.

Физичко географске одлике[уреди]

Источна Европа обухвата пространу брежуљкасту и таласасту Источноевропску низију. У темељу низије лежи стара платформа покривена дебелим седиментним слојем, док старе стене избијају на површину само у најсевернијим делу (полуострво Кола).

Рељеф[уреди]

Валдајско побрђе, највиши део Источноевропске низије

Највећи део Источне Европе заузима пространа Источноевропска низија (Руска Равница). Равницу прекида неколико побрђа, која представљају главна речна развођа Источне Европе.

Клима[уреди]

Источноевропска климатска област пружа се источно од линије која спаја Ботнички залив и црноморску обалу Бугарске, а обухвата европски део Русије и све државе Источне Европе. Највећи део регије далеко је од морских обала, па је клима континенталнија. Лета су топла и влажна, док су зиме дуге и оштре, са постојаним снежним покривачем. Клима постаје све оштрија како се иде ка северу.

Воде[уреди]

Главне реке Источне Европе су:

Највећа је Волга, која је у исто време и највећа река Европе. На њој је преграђивањем створен низ вештачких језера, што је омогућило да се регулише речни ток, покрећу хидроелектране и наводњавају поља. Волга је каналима повезана са пет мора.

На северу се налази много мочвара и језера, међу којима је највеће Ладошко језеро. Оно је каналима повезано са Баренцовим и Балтичким морем.

Природне зоне[уреди]

Источна Европа има велику меридијанску распрострањеност и захвата неколико природних зона. Због равничарског рељефа те зоне су јасно изражене.

Крајњи север, дуж обала Северног леденог океана, заузима тундра. Јужно од ње простире се тајга, коју затим смењују мешовите шуме. Јужно од Москве почиње степа, са усамљеним острвцима шуме. Дрвеће постепено нестаје, па почиње широк појас степе, скоро потпуно претворен у оранице (културна степа). Клима и травна вегетација степе стварају погодније услове за постојање веома плодног земљишта - чернозем. Он садржи много хумуса и лако се обрађује. Простире се у широком појасу преко југа Украјине, европског дела Русије и Сибира. Плодност чернозема смањује се због ерозије, дубоког орања и претеране примене вештачких ђубрива.

Степа сеже све до обала Црног мора, а уз Каспијско језеро прелази у зону сувих степа и полупустиња. У приобаљу Црног мора заступљена је суптропска вегетација.

Друштвене одлике Источне Европе[уреди]

У Источној Европи живи приближно четвртина европског становништва. Најбројнији су припадници словенске језичке групе: Белоруси, Руси и Украјинци. Несловенско становништво претежно живи у балтичким земљама и у Молдавији.

Озбиљан проблем земаља Источне Европе представља непрестано смањивање броја становника. Распад СССР-а донео је погоршање материјалног и здравственог стања становништва. Наталитет је опао, морталитет се повећао, а исељавање постало масовно.

Земље Источне Европе спадају данас у демократске земље. Демократске земље су онекоје демократију узимају као основно људско право. У њима народ слободно бира ко ће руководити земљом. Општи избори одржавају се обично сваке четврте године и на њих могу изаћи сви пунолетни грађани. На изборима за скупштину гласа се за неку од политичких партија, а владу оснива партија која добије највише гласова.

Миграције[уреди]

Двадесети век у Источној Европи обележиле су масовне миграције становништва. Пре Другог светског рата људи су се селили у правцу истока: на Урал, Сибир и на Далеки исток. После рата, у доба велиог замаха индустријализације, много људи се преселило из Русије, у друге републике СССР-а. Тако је 1989. године ван Русије живело око 25 000 000 Руса. После распада СССР-а миграције су добиле обрнут смер. Из некадашњих совјетских република и са Далеког истока ка европском делу Русије слило се око три милиона Руса.

Привреда[уреди]

Источна Европа је богата многим природним ресурсима. Првенствено, то су залихе природног гаса и нафте, што Русија води. Источна Европа чини око 18% од укупне вредности светске рударске производње. Значајне рудника железне руде, мангана, хрома, лигнита, угља, злато, платина, живе, цинка, бакра, боксита, олова, молибдена, никла, волфрама и уранијумом. Најстарији и најважнији рудника угља у Кузнеку, Доњецку, Москви и Уралског басена. Највеће резерве нафте и природног гаса су од Урала до Каспијског мора. Са богатим рудницима развијених у индустрији челика, и богате резерве угља, нафте, природног гаса и уранијума дали су велики потенцијал за производњу енергије. Поред тешке и лаке индустрије такође је био развијен, нарочито хемијска, текстилна, прехрамбена и дрвна индустрија. Најважнији индустријски региони овог подручја су Москва, Сант Петебург, Кијев и Волгоград Регион. Након распада Совјетског Савеза једном је јака привреда и индустрија доживела економски колапс, у земљама Источне Европе су веома сираомашни и економски зависни од помоћи запада. Током 1990-их, земље Источне Европе су се окренули извозу својих природних ресурса, што је омогућило много огромно богатство, али потпуно уништење своје стареиндустрије. У последњих неколико година дошло је до економске стабилизације, посебно Русије и поново индустријског раста. Трговина са главним европским тржиштима на западу и Кине на истоку, Русија представља један од главних фактора глобалне енергетске стабилности. Све ово је оквир будућег развоја региона. У Молдавији, Украјини и Белорусији, и даље је економска ситуација лоша, мада постоје мања побољшања, које је вероватно узроковано њиховој зависности од руске енергије.

Пољопривредна производња у овом делу Европе генерално заостаје светског просека. У совјетској ери, приморани колективизацији, потпуно су уништили село и пољопривредна продуктивности је знатно смањена. Тако је, поред плодне земље и добрих условима, често долази до недостатка хране. Углавном су произведене житарице, индустријско биље, шећерна репа, лан, сунцокрет, кукуруз, дуван, овас, пиринач и јечам. На обали Црног мора је развијено вино, воће и поврће, које управља већина медитеранских култура. Воће и поврће је због суптропне климе на северу неразвијено, тако да се углавном гаји кромпир и јабука. Сточарство је углавном заснивано на свиње, овце и говеда, али и на фармама крзна на северу. Риболов је добро развијен у Русији због излаза на море, као и велики број река и језера. Након колапса пољопривреда и индустрија Совјетског Савеза је пропала, али се брзо опоравила, тако да је пољопривредна производња бележила све већи раст из године у годину.

Транспортна мрежа је прилично развијена, а главни саобраћајни правци су:

  • смер северног дела централне Европе - Источна Европа (Берлин - Москва),
  • јужни део централне Европе - Источна Европа у два правца према северном и средњем Јадрану
  • Источна Европа - Егејско море (Санкт-Петербург - Кијев - Кишињев - Букурешт - Егејско море)

Железнички саобраћај је веома развијен, као што су приказане велике железничке мреже у региону. И изградња гасовода, поред већ изграђеног гаса и нафте, овај саобраћајни сегмент је једна од најразвијенијих у односу на Европу. Поморски саобраћај је у последњих неколико година ушао у фазу да убрза приватизацију, због повећања извоза сировина и индустријских производа из Источне Европе.

Извор:[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Источна Европа
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима