Ruska doreformena ortografija

Ruska doreformena ortografija (češće dorevolucionarna ortografija) je bivša ortografija ruskog jezika koja je bila u redu do njene reforme 1918. godine. Sačuvala se u emigrantskim izdanjima.

Razlika između doreformene i savremene ortografije

Alfabet

Do revolucije u ruskom alfabetu bilo je 35, a ne 33 slova kao danas. To su sledeća slova: а, б, в, г, д, е, ж, з, и, i, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ф, х, ц, ч, ш, щ, ъ, ы, ь, ѣ, э, ю, я, ѳ, ѵ. Nazivi slova su sledeći: a, be, ve, ge, de, je, že, ze, i, i (desjatjeričnoje), ka, el, em, en, o, pe, er, es, te, u, ef, ha, ce, če, ša, šca, jer, jerы́, jerь, jatь, e, ю, ja, ѳitá, ížica. Kako vidimo, u alfabetu bilo je 4 uprazdnenih slova: i, ѣ, ѳ, ѵ. Ali dva slova u alfabetu nije bilo: ё, й. Znakovi ё i й samo formalno nisu bili u alfabetu, ali su bili u upotrebi kao i danas.

Izgovor upraznenih slova

Slovo i izgovaralo se kao i. Slovo ѣ izgovaralo se kao „je“. Slovo ѳ izgovaralo se kao f. Slovo ѵ izgovarilo se kao i. Slovo ъ na kraju reči nije se izgovarilo. Takvim redom, za zvuk f odgovaralo je 2 slova: f i ѳ. Za zvuk [e] bilo je 2 slova, e i ѣ, a za zvuk [i] tri slova - i, i i ѵ.

Pravila upotrebe upraznenih slova

Slovo i koristilo se pred glasnim slovima (uključuječi e, ё, ю, я), a takođe pred "й" i za reč „mirъ" u značenju „Svemir“ za razliku od reči „mirъ" sa značenjem „Mir, tišina“.

Slovo ѣ koristilo se u 128 osnovima reči ruskog jezika, a takođe u nekolikim sufiksima i okončanjima. Da ih lakše zapamtite, bilo je izmisleno nekoliko stihova sa slovom ѣ.

Slovo ѳ koristilo se u rečima, koje su došli u ruski (a ranije i crkveno-slavenski) jezik pravo iz grčkog jezika i bilo je umesto grčkog slova ѳ (teta). Takvih reči nije bilo puno:

• Sopstvena imena: Agaѳья, Anѳim, Aѳanasiй, Aѳina, Varѳolomeй, Goliaѳъ, Evѳimiй, Marѳa, Matѳeй, Meѳodiй, Naѳanailъ, Parѳenonъ, Piѳagorъ, Ruѳь, Savaoѳъ, Timoѳeй, Эsѳirь, Iudiѳь, Ѳaddeй, Ѳёkla, Ѳemida, Ѳemisloklъ, Ѳeodor (Ѳёdorъ, Ѳedя), Ѳeodosiй (Ѳedosiй), Ѳeodosiя, Ѳeodotъ (Ѳedotъ), Ѳeofanъ (no Fofanъ), Ѳeofilъ, Ѳerapontъ, Ѳoma, Ѳominična.

• Geografski nazivi: Aѳinы, Aѳonъ, Viѳaniя, Viѳezda, Viѳiniя, Viѳleemъ, Viѳsaida, Geѳsimaniя, Golgoѳa, Karѳagenъ, Korinѳъ, Maraѳonъ, Parѳiя, Parѳenonъ, Эѳiopiя, Ѳavorъ, Ѳeodosiя, Ѳermofilы, Ѳessaliя, Ѳessaloniki, Ѳivы, Ѳrakiя.

• Narodi i stanovnike gradova: korinѳяne, parѳяne, skiѳы, эѳiopы, ѳivane.

• Naricateljna imena: anaѳema, akaѳistъ, apoѳeozъ, apoѳegma, ariѳmetika, diѳirambъ, eѳimonы, kaѳoličeskiй (no katoličeskiй), kaѳedra, kaѳizma, kiѳara, leviaѳanъ, logariѳmъ, maraѳonъ, miѳъ, miѳologiя, monoѳelitstvo, orѳografiя, orѳoэpiя, paѳosъ (strastь, ali Pafosъ — ostrvo), riѳma, эѳirъ, ѳimiamъ, ѳita.

• Red retkih sopstvenih imena takođe pisalo se kroz ѳ. To su više od sta reči iz Vethog Zaveta, kao Ašteroѳ-Karnaimъ (Bit. 14:5), red grckih i jevrejskih retkih geografskih naziva: Elevѳeropolь, stari grad (rušine) u Južnoj Palestini na putu među Jerusalimom i Gazom. Ljudi, koji ne znaju Biblejsku geografiju ili nisu poznate sa njom, mogu da uopšte ne vidi reči sa ѳ kojih ovde nema.

Reference

• Philipp Ammon: Tractatus slavonicus. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jul 2020) in: Sjani (Thoughts) Georgian Scientific Journal of Literary Theory and Comparative Literature, N 17, 2016, pp. 248-56