Pređi na sadržaj

Ruski špijuni u rusko-ukrajinskom ratu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U kontekstu rusko-ukrajinskog rata, u periodu koji je prethodio i nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, određeni broj državljana Ruske Federacije i drugih nacionalnosti koji rade za Rusiju javno je identifikovan kao špijuni ili agenti Federalna služba bezbednosti (FSB), ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) ili treća obaveštajne organizacije, Vojne obaveštajne službe (GRU). Svaka ruka ima svoje nadležnosti.[1][2]

Nazivani „ilegalci“, operativci bez diplomatske akreditacije, agenti često provode godine stvarajući lažne identitete, živeći miran život, iako se ponekad presele na lokaciju/državu sa svojim partnerom, koji može, ali ne mora da zna za njihove špijunske aktivnosti i decu, koji neće znati za njihove aktivnosti. Teško ih je identifikovati, žive živote nalik normalnim ljudima.[2]

U Evropi postoji povećana opasnost od špijuniranja, od kojih su većina Rusi.[3] „U poslednje vreme intenzivirani su kontraobaveštajni napori da tragaju za ilegalcima. „Širina špijunskih operacija Moskve učinila je to jedinstvenom pretnjom“, rekao je Janez Stušek, direktor slovenačke obaveštajne agencije SOVA do juna 2022.[4]

Iako je jasno da je mišljenje ruskih operativaca o spremnosti Ukrajine da zaratai kao i spremnosti Ukrajine za rat bilo neutemeljno, pri čemu je ruska vojska u februaru 2022. očekivala da će biti dočekana raširenih ruku, ovo je u delom zbog činjenice da su prikriveni pokušaji Rusije da destabilizuje Ukrajinu u drugoj polovini 2021. i početkom 2022. bili neuspešni.[5] Postojao je i neuspeh ruskih obaveštajnih službi da shvate spremnost Zapada da podrži Ukrajinu na duži rok. U diplomatskim krugovima vidimo neuspehe, uglavnom zbog masovnog proterivanja diplomata. Međutim, bilo je nekih uspeha, u sajber ratovanju, u medijima i na terenu u okupiranim oblastima Ukrajine.[6] Mnogo je teže utvrditi efikasnost špijuna na terenu u drugim zemljama.

Pored „ilegalaca“, preko 600 ruskih diplomata je identifikovano i proglašeno za „persona non grata“ 2022. i 2023. godine i ukinuta im je akreditacija, a jedan broj je opisan kao „obaveštajci koji se maskiraju kao diplomate“ ' ili predstavljaju zabrinutost za „nacionalnu bezbednost“.[7] Ova proterivanja diplomata su obično imale kontrareakciju, uz odmazdu Rusije protiv diplomata u ambasadama u Rusiji.

Šef britanske tajne obaveštajne službe („MI6“), Ričard Mur, izvestio je da je otprilike polovina ruskih špijuna koji rade pod diplomatskim zaštitom proterana iz Evrope do jula 2022.[8]

Broj slučajeva prekogranične identifikacije i hapšenja pokazuje blizak radni odnos između različitih kontrašpijunažnih i bezbednosnih snaga, posebno u zemljama NATO-a. MI5 je potvrdio da podaci o ruskim agentima dele evropske zemlje.[9]

Ilegalci[uredi | uredi izvor]

Termin „ilegalci“ se odnosi na obaveštajne agente koji rade bez diplomatskog pokrića, otkriveni su u brojnim zemljama. Slično normalnim ljudima, mnogi su otkriveni kombinacijom njihovih nedavnih aktivnosti i povećane pozornosti vlasti u zemljama gde radi.[2]

Tokom 1920-ih godina Sovjetski Savez nije bio priznat od strane mnogih zemalja i stoga nije dobio diplomatsko predstavništvo. Ministarstvo unutrašnjih poslova Sovjetskog Saveza (NKVD) slalo je ljude u inostranstvo dajući im lažnu dokumentaciju i uputstva da se nastane u svojoj novoj zemlji i steknu kontakte koji bi mogli biti korisni u budućnosti. KGB je koristio isti sistem iz 1950-ih.[10] U Rusiji se zovu razvedčik, što je približno reči 'izviđač'.

Rusija je skoro jedinstvena po načinu na koji menja nacionalnost svojih oficira rođenih u Rusiji i daje im godine da izgrade lažni identitet u nekoj drugoj zemlji, pre nego što budu pozvani da preduzmu određeni zadatak za koji će možda trebati decenije. Smatra se da broj ruskih ilegalaca nije visok, verovatno manji od 100, koje su radile GRU i SVR sa svojim glavnim ciljem da se zbliže sa političkim, kulturnim, industrijskim i vojnim organizacijama kako bi im omogućile „uočavanje talenta“, identifikuju ljude koji mogu biti regrutovani od strane drugih.[11]

„Ilegalci“ se takođe odnosi na lokalno stanovništvo koje je regrutovala Rusija, špijunske grupe koje su poslate iz Rusije ili drugih zemalja koje su naklonjene Rusiji u zemlje i migrante koji traže azil a koji su zavrbovaani da prikupljaju obaveštajne podatke.[12]

Druge oblasti špijuniranja[uredi | uredi izvor]

  • Ribarski brodovi – Ruski ribarski brodovi su optuženi da su špijunirali podmorske kablove, gasne i naftovode, istraživali vetroparkove i prisluškivali komunikacije.[13][14]
  • Sajber malver – SAD tvrde da su poremetile dugogodišnji program ruskog FSB malvera pod nazivom „zmija“, koji je ciljao mnoge NATO računarske mreže širom sveta.[15][16]
  • Sajber napadi na organizacije, kao što su protiv Parlamenta Finske u aprilu i avgustu 2022. i Međunarodnog krivičnog suda u septembru 2023.[17][18]
  • Stvaranje podela i podsticanje antivladinih akcija – Nemačka upozorava na antivladin nasilni ekstremizam koji podstiče Rusija.[19]
  • Sticanje sankcionisane robe i njihovo krijumčarenje u Rusiju – Određene zemlje su identifikovale krijumčare tehnologije i sankcionisanih dobara.[20]
  • Korišćenje opreme za nadzor na krovovima raznih ruskih ambasada.[21]
  • Ometanje izbora u mnogim zemljama sveta koristeći svoju špijunsku mrežu, državne medije i društvene medije za širenje nepoverenja u rezultate.[22]
  • Navodno korišćenje pripadnika Ruske pravoslavne crkve van Rusije za širenje ruske propagande i špijunaže.[23]
  • Podmićivanje i tajne usluge; ruska ambasada u Rimu povukla je 4 miliona evra u gotovini za 18 meseci iz nenavedenih razloga.[24]
  • Korišćenje preduzeća osnovanih posebno u zemljama EU/G7 za tajnu kupovinu osetljive/hi tehnološke opreme, dok naredbe za kupovinu daju ruske obaveštajne službe.[25]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Cyber operations and the Russian intelligence services”. 5. 4. 2022. 
  2. ^ a b v „Covers used by Russian Intelligence Services”. Pristupljeno 29. 3. 2023. 
  3. ^ „Threat of spies is increasing in Europe”. 16. 5. 2022. 
  4. ^ Walker, Shaun (24. 3. 2023). „The 'ordinary' family at No 35: suspected Russian spies await trial in Slovenia”. The Guardian. 
  5. ^ „Preliminary Lessons from Russia's Unconventional Operations During the Russo-Ukrainian War, February 2022 – February 2023”. 29. 3. 2023. 
  6. ^ „Russian spies more effective than army, say experts”. BBC News. 29. 3. 2023. 
  7. ^ „Nearly 600 Russian diplomats expelled from Western countries since February 2022”. 26. 1. 2023. 
  8. ^ Sabbagh, Dan (21. 7. 2022). „Half of Russian spies in Europe expelled since Ukraine invasion, says MI6 chief”. The Guardian. 
  9. ^ „Russian spying in Europe dealt 'significant blow' since Ukraine war, MI5 chief says”. 16. 11. 2022. 
  10. ^ „nside the world of deep-cover spies that Russia is deploying to infiltrate the West”. 27. 11. 2023. 
  11. ^ „Did a Russian spy operate out of two of Canada's universities?”. 6. 12. 2022. 
  12. ^ „Migrants from Russia sent on spy assignments – Norwegian intelligence”. 6. 1. 2024. 
  13. ^ „RUSSIAN 'FISHING' SPY SHIPS DISCUSSED AT SUMMIT”. 8. 5. 2023. 
  14. ^ „Nordic media reveals Russian sabotage spy programme”. 20. 4. 2023. 
  15. ^ „US disrupts Russian cyber espionage campaign targeting dozens of countries”. 9. 5. 2023. 
  16. ^ „DOJ dismantles premier Russian spy tool”. Politico. 9. 5. 2023. 
  17. ^ „Analyzing Finland’s and NATO’s Cybersecurity Strategies”. 20. 10. 2023. 
  18. ^ „ICC says cyberattack was espionage attempt”. 21. 10. 2023. 
  19. ^ „Spy chief warns authoritarian states stoking anti-government mood in Germany”. Associated Press. 22. 5. 2023. 
  20. ^ „Computer parts trader arrested in the Netherlands for violating Russia sanctions”. 18. 7. 2023. 
  21. ^ „Spy row in Moldova: MFA summons Russian ambassador”. 25. 7. 2023. 
  22. ^ „Russia engages in global election interference, US alleges”. 21. 10. 2023. 
  23. ^ „Praying for Putin: Spies in Cassocks Threaten the West”. 31. 10. 2023. 
  24. ^ „‘Rivers of Russian Cash’ Flood Italy”. 17. 11. 2023. 
  25. ^ „With Over 300 Sanctions, U.S. Targets Russia’s Circumvention and Evasion, Military-Industrial Supply Chains, and Future Energy Revenues”. 19. 5. 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руски_шпијуни_у_руско-украјинском_рату&oldid=27802264”